Преузето са фејсбук странице Деспотовина

Чинило се да се рат никада неће завршити, јер те 1993. године, може се рећи да већ предуго траје ратна агонија у нашој Сребреници и Братунцу. А ми, дјеца к’о дјеца, ваљда кроз игру све смо другачије подносили, и сада, послије тридесет година, враћају се слике које са собом доносе већ преживљени страх од неизвијесности. Муслимани често излазе из заштићене зоне и разарају српска села, чинећи злочине над браћом по крви, продубљујући тако још више тежак данак братоубиства настао у не тако давним временима. Завршава се разарање последних братуначких села и насеља у којем највише предњачи разарање села Кравица на велики православни празник Божић. Колико само тешке симболике донесе Рождество Христово поменуте ратне године. Христос се рађа и узима тјело човјечије да би се човјек уздигао до неба, а овдје се нечовјек братоубиством срозава до најнижих мјеста гдје тама царује а огањ се не гаси.

Гавро је био јако добар и занимњив дјечак. Увјек је збијао шале и пошалице и са њим никада није било досадно. Од миља смо га звали Гацо. Имао је двије старије сестре и као најмлађи у кући био је посебно вољен, али никада то није користио, већ је некако био зрео за своје године. Пред сам рат, кренули смо заједно у први разред у братуначку школу Вук Караџић. На школи је писало великим словима СЛОБОДО ИМЕ ТИ ЈЕ ТИТО! Какве ли ироније, кад смо све друго били осим слободни. Наравно, као дјеца то нисмо толико ни разумјели. Тек неколико година касније слобода настала покровитељством друга Тита показаће своје право лице.

Дивна учитељица Елза трудила се да пренесе знање и љубав и некако је била попут родитеља водећи рачуна о свим детаљима код повјерене јој дјеце. Посебну пажњу придавала је скромној дјеци, трудећи се толико, да је често од своје мале учитељске плате, куповала им ужину. Генерације које је већ извела, много су је вољеле и често су долазили да је виде у вријеме наше наставе. Она се понекад на њих љутила јер су користили прилику да нама, млађим ученицима, ураде понеки задатак на контролном из математике.

Гавро и ја смо често, послије наставе, возили бицикла до Дрине, која је за нас Братунчане посебна и некако уз њу све почиње и све се завршава. Ловили смо рибу и купали се цијело љето. Највише нам је сметало када старији, због сујеверја, забране да се иде празником јер како кажу тада “Дрина узима људе себи”. Дјецу свезати не можеш, па смо кришом ишли и уживали у радостима природе коју нам је Бог даровао. По повратку кући, сами себи смо морали прут да уберемо и тај тренутак сусрета са брижним родитељем, био је тежи него да те Дрина однијела.

Јесењи је дан и полако се спремала киша. Видјело се то по облацима коју су долазили са брда Чауш. Гавро и ја смо кренули до Дрине надајући се великом улову због промјене времена. Наровили смо глисте, покупили нешто бајатог хљеба и бициклима правац према мосту. Дошли смо до Љубовијског моста, па још неколико стотина метара низ ријеку, забацили смо удице. Послије неког времена почели смо расправу да нам сигурно нису добри мамци, или да смо можда требали доћи послије кише јер нам улов баш и није био на завидном нивоу. Док смо водили рибарске разговоре, иза наших леђа, кроз трску и врбак пришао нам је један човјек.

Шта радите момци? Упитао је!

Пецамо! Рекао је Гавро одсјечно као да радимо нешто забрањено.

Више нас је обузео страх јер човјека нисмо познавали, а и он је некако био смркнут, без осмјеха на лицу и радости. Ко ће знати какве је он терете на својим плећима носио.

Баците бомбу па ће бити рибе!

Рекао је строгим гласом и из торбе је извадио двије направе, замотане љепљивом траком, слично бомбама које смо као дјеца гледали само у филмовима. Док смо зачуђено посматрали нашег новог познаника, за трен је запалио једну бомбу и бацио је у ријеку испред нас. Сви смо легли на земљу и у том тренутку је настао прасак и детонација какву никада у животу нисам чуо. Вода је као гејзир отишла у небо неколико метара. Лишће са дрвећа је сво поспадало правећи тепих јесењих боја. Погледали смо према Дрини и када се све завршило, ни једна риба није била на површини. Све се некако брзо смирило.

За веома кратко вријеме мјесто гдје смо се налазили опколила је полиција која је чувала границу на оближњем мосту. Непознати бомбаш је узео другу бомбу, ставио је Гаври у руке и рекао да се не играмо да полицији нешто кажемо или бомбу предамо. Гавро је бомбу ставио у њедра и кренули смо преплашени брзо према мосту да се извучемо са мјеста догађаја.

Дјецо ко је бацио бомбу???

Узвикнуо је дрским тоном Момир Николић звани Пензијица који се тада са полицијом нашао на мосту.

Не знамо!

Како не знате, ви сте били на мјесту гдје се чула детонација.

Рекао сам поново да не знамо, да смо и ми чули исто али нисмо видјели ко је и шта бацио.

Питао нас је ко су нам родитељи и рекао је да нас држи на оку и да ће нас још испитати. Гавро у том моменту рече: “Одоше Момо и Жарко у затвор” што је изазвало смијех а и неку радост јер је све добро прошло. Момо и Жарко су били наши очеви.

Чим смо изашли на главни пут, тајанствени познаник се опет појавио тражећи своју направу назад.

Добро сте урадили момци! Видимо се!

Гавро тада проциједи кроз зубе тихо: “Нећеш ти нас више гледати”!

И опет кроз смјех прожет страхом и неким чудним осјећајем искориштености, упутили смо се кући.

Дрина тече и данас можда још и љепша него што је била некад. Нека друга дјеца пецају и поред ње стварају своје успомене да би могли да их преносе млађим генерацијама. Када сам се први пут сусрео са библијским приказом Едемског врта, управо је ријека Дрина била најсличнија мотивима који се тамо описују.
Мој пријатељ Гавро, на жалост, није више међу нама, отишао је млад у бољи свијет у сусрет Господу. Он сада сигурно шета поред нове Дрине у Царству небеском напајући се Живом водом са извора вјечности.
До поновног сусрета брате мој Гавро!
Христос васкрсе!

Посвећено пријатељу Гаври Мићићу – Гаци

• Видак Вујадиновић

The post Ко је бацио бомбу? appeared first on ФИЛТЕР.

Нон-пејпери који окупирају јавни простор неколико посљедњих седмица, најчешће су неслужбени документи којима се износи одређени приједлог, нацрт или идеја, с циљем рјешавања политичке кризе између одређених држава, али и унутар њих. Политичка теорија истиче да су ови документи често неформалног карактера и о њима расправљају највиши дипломатски представници без формалне обавезе да садржај документа, чак и ако се преговарачи око њега усагласе, примјени.

Постоје двије врсте нон пејпера. Први су незваничне дипломатске ноте које се не налазе на меморандуму и немају печат званичних држава, а служе углавном за отварање дискусије о одређеном проблему. Најчешће су у питању документи који имају улогу „пробног балона” за испитивање реакција сукобљених и заинтересованих страна у вези с одређеним проблемом.

Друго су незванични нацрти за дискусију. Ријеч је о конкретнијим документима иза којих стоје њихови подносиоци, најчешће званичници одређених великих сила, који не испитују само импулс саговорника, већ праве акцију и заговарају њима погодно отклањање одређеног проблема. Често велике силе и не желе да пуно и детаљно преговарају с тзв. “малим и слабим актерима”, већ се труде да највећи дио својих нонпејперских замисли преточе у конкретне политике проводиве на “терену”.

Наведене тезе потребно је појаснити једноставније и сликовитије. 

Замислимо трпезаријски сто за којим сједе моћници и договарају се око тога шта ће да вечерају, а на менију су мале државе и њихови проблеми. Нон пејпери су управо ти менији, а ко ће да буде поједен то је њихов позитиван исход. Поучени историјским искуством народи с простора Балкана на нон-пејпере гледају с неповјерењем и страхом.

Међутим,  у случају Босне и Херцеговине не треба трауматизовати све нон-пејпере. Свједоци смо низа сличних документа из прошлости који нису имали конкретне посљедице, тако да их бројни људи више и не доживљавају озбиљно, већ као временску прогнозу, нешто што се стално дешава и мијења, а опет врти у круг.

Поред недавног францускко-њемачког, напознатији нон-пејпер је словеначки од прије пар година који “довршава процес изградње и обједињавања националних држава на Балкану” у једном полуформату и не баш “до краја” остављајући простор за неспоразуме у будућности.

Историјски посматрано нон-пејперима можемо сматрати и договоре у Карађорђеву с почетка 90их и сличне процесе и приједлоге. Иначе, питање подјеле или геополитичке интеграције простора Босне и Херцеговине је старо и датира од отварања процеса “Источног питања”. О њој се дебатовало 1877. и 1878., затим на Јалти, послије у Лондону, Женеви, Њујорку и на крају у Дејтону 1995. године.

Проблем народа и држава Западног Балкана је у незавршеном процесу изградње националних држава започетом Српском револуцијом 1804. године. Због тога је француско-њемачки нон пејпер неконтексуталан, јер узима само Босну и Херцеговину у “политичку математику” која више звучи као препорука да се обузда руководство Републике Српске, него као озбиљан документ који редефинише политичку мапу овог простора. Не може се Босна и Херцеговина посматрати изоловано од остатка Западног Балкана и његових проблема на Космету, у Црној Гори, Сјеверној Македонији, али и ширих геополитичких и геокултурних процеса. А то управо ради француско-њемачки нон-пејпер показујући неозбиљност разумијевања проблема овог крајолика. 

Можда је због тога најбоље да нас страни актери ненонпејперишу и не “изналазе нам рјешења”. Нека Балкан оставе Балканцима. Без иностраних утицаја, најбоље ћемо редефинисати своје односе. На жалост, то је мало реалан сценарио, а до тада, ако се икада деси, срећан нам почетак љета уз још један нон-пејпер!

The post Нонпејперско прољеће  appeared first on ФИЛТЕР.

Када сам у Београду, а чекам неке састанке, сатнице скоро увијек обиђем мурал Душка Радовића на Дорћолу и одем до Хумске улице. Прођем, застанем, уђем, разговарам, будем…Очи дјечака ме тамо вуку. Исте оне од 7 љета када сам, са стрицем, први пут на утакмици видио :”Из Сарајева армија цијела и крв нам је црно – бијела”. 
Касно прољеће године неке, послије Добрачине на Дорћолу, из Улице Драгана Манцеа шетам Хумском… Од Храма Архангела Гаврила, поред “Храма фудбала”, “Блатуше” до тениских терена. Тамо се игра.

Скренем међу ријетка стабла високих крошњи, тражим и нађем мјесто међу људима на малим трибинама. Бацим поглед на шљаку. Шта сам гледао, кога – мање важно. Сунце, неки вјетрић разгони гласове, какофонија коментара, шале, досјетке и глас близи мог десног уха:” Па зашто ову децу уче да су довољна сама себи”? Окренем главу и дан – данас не могу да похватам све осјећаје тог тренутка. Човјек се обраћа мени. Једноставно, љубазно. Гледа ме. Знам да сам брз на ријечима но тада сам био “револвераш”. Сав важан испуцах: “Па тешко је бити Праја”. Широк осмијех, гласан смијех, окреће се око себе, смије се са друштвом с којим је дошао до тениских терена ТК Партизан. Упознамо се, зову ме на пиће, а у мени “Везув”. Много важан посао ме чекао за 40 – так минута. У Београду је то цајтнот. Видио је да се колебам. Дражен Далипагић ми даде број телефона уз ријечи “јави се”. Да, управо тако на “ти”. 
Срамота ме је Прајо што ти се тек сада овако јављам. Омажом. Опрости. Тражим опроштај од свјетског, олимпијског, европског, државног шампиона, најбољег стријелца у историји црно – бијеле кошарке, становника куће славних, једног од 50 најбољих ФИБИНИХ кошаркаша…
Опеости што ти тада бар не рекох колико си среће, поноса пружио овом “твом другу”  док је као играо кошарку и поготово док је често око себе причао о “изненадном другу” на Партизановим тениским теренима у Хумској…

Видим један кошаркашки терен. Никога. Само усамљену кошаркашку лопту на њему… Почивај у миру Прајо, “друже” мој. 

The post Праја appeared first on ФИЛТЕР.

Упита ме пријатељ шта се дешава у Сирији? Одговорих му да бих ја мало сачекао јер се игра „Сиријски гамбит“. Тринаест година у унутрашњем рату, изазавном споља, Башар ел Асад и његова влада су опстали. Уз помоћ Руске Федерације и шитских милиција склоних Ирану. У једном моменту 2020. године када Сиријска арапска армија дави исламску државу, потискује, побјеђује исламистичке, терористичке фракције, скоро ослобађа Сирију, осим сјевероистока гдје су Курди и Американци, дијелова сјевера гдје је упала турска војска, склапа се примирје. У танкој траци Сирије уз турску границу, уз наклоност Турске, прећутну сагласност Русије, налазе уточиште терористи из Џебхат ал Нусре, касније Хајат Тахрир ал Шама, конгломерата Сиријске националне армије. Идлиб им је средиште. Од тада до 27.11.2024. године Сирија је запретена не и угашена. Прије и мало послије 27.11.2024. године Иран, Сирија и Турска су у контакту уз посредовање Саудијске Арабије и Арапсеа лиге. Руски ратни бродови 23.11.2024.  испловљавају из сиријске луке Тартус на отворено море, у авио – бази Хмејмим код Латакије Руси подижу борбену готовост на највећи ниво. У истом дану када наступа примирје између Израела и Хезболаха Хајат Тахрир ал Шам на челу са главосјечом Мохамедом ал Ј(Џ)оланијем из Идлиба напада Алеп и осваја га. Нема отпора. У наредних 10 дана Ј(Џ)олани је у Дамаску и даје интервју, гле чуда, CNN – у. Позива „сву браћу хришћане, муслимане суните, шите, алавите, друзе на суживот у Сирији“. Неко би помислио да је ово неко завитлавање. Било би добро да јесте. Промарширајући кроз Хаму, Хомс у Дамаску се Хајат Тахрир ал Шам сусреће са Националним отпором чији су припадници дошли са југа, из Даре. Активирају се Курди у Деир Ез Зору на истоку Сирије. Сиријска арапска армија тамо нестаје, распада се, прелази у Ирак или лута пустињом. На сјеверу и сјевероистоку Курди уз Американце прихватају борбу са исламистима које подржава Турска…

Гдје нестадоше елитне јединице Сиријске арапске армије што су биле страх и трепет за исламисте па и регуларну турску војску? Гдје је била и гдје је сада елитна 25. дивизија специјалних снага, легендарне „Тигрове снаге“ под командом генерала Сухеила ел Хасана? Куд се дјену престижна и моћна 4. оклопна дивизија којом је командовао Башаров брат Махер? Да не спомињемо остале јаке и бројне сиријске војне јединице али само у ове двије било је 30 000 – 40 000 одлично обучених, прекаљених бораца са таквом опремом, оруђем и оружјем да су из Алепа у једном правцу саме могле избити на турску границу. Ништа. Мук. Башар је у априлу 2024. године пензионисао генерала Сухеила ел Хасана. Махер ел Асад наводно је убијен у септембру 2023. године. И шта? Шта би са њиховим елитним јединицама? Тишина. 

Министарство иностраних послова Руске Федерације саопштило је да је Башар Ел Асад са заинтересованим иностраним факторима у сиријском сукобу договорио своју оставку и дао инструкције за пренос власти. У тим договорима Русија није учествовала. Након тога Асад тражи и добија азил од Руске Федерације иза чијих леђа је направио договор о промјени власти у Сирији? Руске војне базе у Тартусу и Хмејмиму код Латакије се не нападају. Занимљива је масовна појава да се алавити, хришћани и шити масовно селе из свих дијелова Сирије у покрајину Латакија која је већински алавитска. Асадов премијер Мохамед ал Џалали је фаворит главосјече Ј(Џ)оланија. Ал Џалали, Ал Ј(Џ)олани и из Истанбула представник сиријских побуњеника Анас ал Абда углас кажу да су Сирији потребни добри односи са Москвом јер је Русија важан свјетски играч. Турски предсједник Ердоган подржава такав њихов став. У свјетлу останка или евакуације руских војних база у приобаљу Сирије не треба то узимати здраво за готово поготово од Турака. Индикативно је и дистанцирање САД и Русије од даљих догађаја у Сирији. Кремљ је саопштио да ће сада сиријски народи и грађани морати сами одлучити и радити на будућности Сирије. Ускоро предсједник САД Доналд Трамп рече како се Вашингтон не би требао мијешати у сукобе и стање у Сирији јер то није амерички рат. Рече то и не трепну док амерички војници бораве са Курдима на сјевероистоку Сирије и пљачкају тамошње природне ресурсе нафту и гас. 

Знамо ко је прва жртва у „Сиријском гамбиту“. Несрећна Сирија и њени грађани. Потези свих великих и мањих играча у овој партији наговјештавају неизвјесну игру. Завршница је далеко. Можда перпетум мобиле. Као у Афганистану, Либији…Етнички и вјерски хетерогена Сирија ће се суочити са огромним изазовима опстанка и функционисања. Арапи, Курди, Черкези, Туркмени, Јермени, муслимани сунити, муслимани шити, хришћани, маронити, алавити, друзи, исмаилисти…Па онда Хајат Тахрир ал Шам, Сиријска национална армија, Народни отпор, Сиријске демократске снаге (YPG) и у пустињи исламска држава…Биће изузетно тешко. Тај дио свијета и уопште арапско поднебље нема историју, искуство, знање да превазиђе међусобне разлике. Поготово ону да секуларно претпоставе религијском. Неизвјесни и магловити су дани пред Сиријом и тим регионом. Нека се спреме Ирак и на крају Иран. Израел трља руке.

Мишљења и ставови објављени у рубрици “Kолумне” су искључиво лични ставови аутора текстова и не одражавају ставове редакције портала.

The post Сиријски гамбит appeared first on ФИЛТЕР.

Постоје разни симболи. За појаве, дјела, људе и за вријеме. За ово доба смутње биће то ухо Доналда Трампа бунтовника с разлогом. Над његовим крвавим лицем, стиснутом песницом и повиком „борба“ (fight) превагу ће имати упуцано ухо. Оно је симбол поруке и способности да се чује и разумије то што неко крије или што је божије… Јер након атентата на Доналда Трампа у Пенсилванији свако онај ко има уши – чуће. Они којима ђаво дубоке државе, мултинационалних компанија, острвљених милијардера шапуће на уво неће чути. Међутим сви су након Пенсилваније позвани да се пробуде. Они који се не буде били су позвани. Не једном. 

Некадашњи најмлађи премијер Јапана Шинзо Абе био је угледан Јапанац са дугогодишњим битисањем у политици на власти и у опозицији. Убијен је 8. јула 2022. године када је неприкосновено хитао ка још једном мандату на власти и са ријечима и намјером да са Русијом и Кином побољша односе развијајући их на свим пољима. За њега је Јапан био прије свега.

Ебрахим Раиси ирански предсједник изузетно популаран како међу конзервативцима тако и међу реформистима у Ирану, чврст у одбрани ставова и интереса Ирана и иритирајуће хладан на све покушаје да се Иран увуче у рат и запали Персијски залив. Непоколебљив на курсу чврстог држања са Русијом и Кином, а против САД и запада. Неко му је, маја 2024. године, помогао да изгуби живот у врлетима Ирана након повратка из Азербејџана. Једним ударцем два циља. С њим је погинуо и његов одан сарадник министар иностраних послова Ирана Хосеин Амир Абдолахијан, ерудита и дипломата од великог угледа и поштовања у Ирану и свјетској дипломатији. Абдолахијан је био модеран дипломата са израженом патриотском нотом.

Треће име о коме ћемо у овом слиједу је Роберт Фицо. Словачки премијер већ одавно челичан у одбрани словачких националних интереса, а против рата у Украјини и предаје суверености Братиславе Бриселу, Вашингтону. Његове ријечи након покушаја убиства Трампа „Трампови противници хушкали друштво док неко није узео оружје у руке“ одсликавају и његову судбину. Претекао је, из маја 2024. године, неколико куршума испаљених у њега из непосредне близине. 

Прије завршетка некако логично и неизбјежно, опет оним слиједом са почетка, просто се намеће  помињање мађарског премијера Виктора Орбана, српског предсједника Александра Вучића, предсједника Републике Српске Милорада Додика…Јер и њима, због њихових ставова, независности, гестова, рада и дјела, разума који је ближи миру него рату, пријети да ће подијелити судбину Абеа, Раисија, Фица, Трампа…Уопште не претјерујем само је питање тајминга.

Ех да, Трамп! Он за комплетирање приче. Тренутно. Доналд није светац али је, са смиреном моћном лидерском енергијом и поборништвом мира, за интересе прије свега американаца и САД, а против дубоке државе, мултинационалних компанија, острвљених милијардера, већ у првом мандату кроз изјаве његових политичких и животних противника, медије, дехуманизацију, просто „типован“. За противљење огољеној крађи на изборима, потом за „дрскост“ да се побуни против тог гусарства. Све до Пенсилваније континуирано је камен у ципели нарастајућа стијена на коју се разбијају сви планери дубоке државе и њених спонзора. То им постаје фрустрирајуће у временској оскудици. Покушали су све па и „Пенсилванију“, а тамо прст са неба, дјелић секунде, милиокрет главе…И Доналдово ухо као симбол отпора и њиховог пропалог посла. За сада. Лубеницу кроз нос протјерује свима нама Бајден када душебрижнички оцјењује да је атентат на Трампа „болестан“. А није болесно то што нас он и његови силују годинама са игнорисањем његове болести. Болести човјека на мјесту са кога може одлучивати о рату или миру, одлучити о животу и смрти планете. Гледајући и слушајући „опсервације“, сву ту неискреност, ламентирање у вези са покушајем убиства Доналда Трампа у Пенсилванији има ли неко нормалан ко може повјеровати да је на Абеа, Раисија, Фица, Трампа атаковао „изоловани појединац“?! Ко са интелигенцијом мало већом од рептила може у то повјеровати? Јер како, између осталог, објаснити само чињеницу да је полицијски снајпериста држао на нишану атентатора па га је, тек након што је овај запуцао на Трампа, не ранио него ликвидирао?!

Мишљења и ставови објављени у рубрици “Kолумне” су искључиво лични ставови аутора текстова и не одражавају ставове редакције портала.

The post Трампово ухо appeared first on ФИЛТЕР.

Матична библиотека Источно Сарајево у сарадњи са Катедром за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву организује интерактивне радионице о теми “Приче о ријечима”.
Учесници радионица су ученици од 6. до 9. разреда основних школа, а предавачи-водитељи радионица су доц. др Биљана Мишић, мср Светлана Панић и мср Душан Пејић.

Радионице ће се одржати у сриједу, 21. фебруара, на Међународни дан матерњег језика у Одјељењу за дјецу Матичне библиотеке (Дјечија библиотека).

Матерњи језик је први језик који чујемо, на коме мислимо и проговоримо, на коме сањамо, од кога зависи развој нашег карактера и схватање свијета и живота. Основна је одредница нације, било да она људе повезује заједничким поријеклом, језиком, историјском баштином и културом у границама или ван граница матичне државе. Језик је жива творевина и ако га не употребаљавамо на прави начин он се криви и мијења, а може и да нестане. Ако језик нестане, нестаје и идентитет и интегритет једног народа.

Да бисмо свијест о значају матерњег, српског језика, подигли на виши ниво неопходно је о томе говорити свакога дана, у свакој прилици, а нарочито с млађим нараштајима, који јесу носиоци постојања и српског народа и српског језика.

Како бисмо очували матерњи језик, потребно је да се он говори на говорном подручју које носи тај језик, али и широм свијета гдје су матерњи говорници тог језика. Не смијемо да заборавимо наше дијалекте, архаизме, а са резервом треба усвајати и користити нове ријечи и туђице.
Језичка разноликост представља ресурс од стратешког значаја за човјечанство и нашу планету. Међутим, због процеса глобализације све већи број језика се суочава с пријетњом потпуног нестанка.

Према подацима Уједињених нација угрожено је најмање 43% од процијењених 6 000 језика који се говоре у свијету. Да је ситуација драматична указује чињеница да је само неколико стотина језика заиста добило заслужено мјесто у образовним системима и јавној употреби, а да се у дигиталном свијету користи мање од стотину језика. Језик који нестаје носи са собом цјелокупно културно и интелектуално наслијеђе.

The post Најава интерактивних радионица “Приче о ријечима” appeared first on ФИЛТЕР.

Руку под руку документовано корачају алејом истине, а дрзнули су се да постоје, да се о њима прича, пише и сада филмује. “Равна гора”, “Дара из Јасеновца”, “Олуја”, “Хероји Халијарда”…Жуљају. Сметају “монополистима истине”, “изабраној касти ексклузивних стваралаца, тумача и чувара историје”.

Та кинематографска остварења су ето “ревизија, “пропаганда” јер о тим догађајима Срби морају ћутати. “Рехабилитација четништва”, “политички наручени филм”, пежоративно “филмови за хомогенизацију и помирење Срба”?! Ко нам то замјера помирење, хомогенизацију и ко нам тиме као жели добро? Или како то у “Херојима” рече, америчким орденом Легије заслуга одликовани, ђенерал: “Мисле Енглези да се ми отпозади закопчавамо”.

Нећу о сценарију, режији, игри глумаца, продукцији, постпродукцији. Не може се негативно генерализовати али добронамјерних примједби има различитих од човјека до човјека. Могло је боље.

Вратимо се у ону алеју. Зашто нам је толико требало да њом кренемо, чему толико изнутра и нарочито спољашњих напада лажима док је пролазимо? Судбина “Равне горе”, “Даре”, “Олује”, “Хероја Халијарда” сјенчи и персонификује трајекторијум кретања српског народа кроз његову новију историју. Ништа ново. Атаци, пријетње су потврда да ступамо оном “алејом” која нас води истини, самопоштовању, самоспознаји, спаљивању илузија, јединству, снази…

Зато “Равна горо”, “”Даро из Јасеновца”, “Олујо”, “Хероји Халијарда” корачајте поносно и усправно са заставама истине. И свечаним стројевим кораком нека се боље чује, види, нека се и задрхти од пројаве затомљене истине. Радоше Бајићу (“Хероји” и “Равна гора”), Предраже Антонијевићу (“Дара”), Милоше Радуновићу (“Олуја”) руку под руку, без амнестирања и стигматизације било кога или било чега, газите филмовима анестезију наметнутих фалсификата и предрасуда за радост Христа и истине, на понос свога народа, због дуга прецима и к знању потомцима. Било вас више!

Мишљења и ставови објављени у рубрици “Kолумне” су искључиво лични ставови аутора текстова и не одражавају ставове редакције портала.

The post Гледао сам “Хероје Халијарда” appeared first on ФИЛТЕР.

У свијету безбједности случајности нема. Тачније, обавјештајци имају правило „случајности се редовно догађају“. Може ли рат спонтано кренути или да ли је ХАМАС самоиницијативно запалио нови круг спирале насиља и несреће на Блиском истоку? Зашто сада и овако?

ХАМАС (Харакат ал – Мукавама ал – Исламија) у преводу „Исламски покрет отпора“ настао је 1987. године руком једног од вођа Муслиманског братства из Египта односно његовог огранка за Палестину са сједиштем у Гази. Не само очигледну трпељивост него прећутну сагласност, финансијску, логистичку подршку Хамасу давао је Лондон и запад уопште. Није чудно јер је у вријеме хладног рата управо запад генерисао, подржавао оснивање екстремних исламистичких организација у борби са СССР и његовим савезницима у свијету.

Двије године од оснивања ХАМАС прави проблем тако што киднапује и убија израелске војнике. Даљим развојем догађаја оснивач ХАМАСА шеик Ахмед Јасин ухапшен је од стране Израела, осуђен на доживотни затвор па након тога волшебно пуштен на слободу, да би га убили на излазу из једне џамије.

Политичке амбиције ХАМАСА у Гази одмах су супротстављене, до тада, неприкосновеном ФАТАХУ, Јасеру Арафату и Махмуту Абасу.

Коме је требало слабљење умјеренијег и корумпираног ФАТАХА како би ХАМАС потпуно преузео власт што се и догодило након смрти Арафата и буквалним протјеривањем ФАТАХА из Газе?

Моћније земље сунитског ислама Турска, Саудијска Арабија кокетирале су са ХАМАСОМ. Инкогнито, прећутно али никада недвосмислено. На ту удицу нису хтјеле да се упецају.

Од 2012. до 2018. године финансијски опстанак Газе и ХАМАСА био је угрожен. Високи званичник Израела (Нетанјаху) одобрио је, а могао је спријечити, Катару да помогне Гази знајући да ће најмање половину од милијарде америчких долара узети ХАМАС. Уплата је реализована објављују израелски медији.

Уколико хронолошки посматрамо оружане сукобе између Израела и ХАМАСА 2021, 2016, 2014, 2012, 2008…Шта је из њих проистекло? Велике користи за Израел није било. Добро за Палестинце сигурно није. Они скоро па потпуно зависе од донација исламског свијета и понајвише запада.

Замислите ситуацију у којој неко шаље храну, воду, струју, хигијену, потрепштине милионском народу, а тај истовремено неће да испуни обавезу према том истом народу да се успостави палестинска држава. И то обавезу из оне резолуције УН којом је формирана држава Израел.

Разбуктавање овог свјетског жаришта сигурно ће сукоб Украјине и Русије оставити мање важним. Свеједно. То Русији не прави већу разлику у њеним плановима и послу. Москва може и не мора профитирати од сукоба Израела и ХАМАСА.

Газу која је провоцирала па сада стоји пред нестајањем не вјерујем да је у ту ситуацију гурао Иран јер би његовим увлачењем у рат Техеран изгубио тешко стицан и још потпуно не стечени замајац напретка и доласка на водећу позицију региона у скоро свим параметрима.

Па зашто ХАМАС сада направи то што направи и на овај начин? Самостално и самоиницијативно није. Развој даље ситуације у чијем средишту је Израел откриваће све више трагова по „сњежном бријегу“. Да ли ће они водити до конструкције глобалних позиција моћи у силазној или узлазној путањи? Ја бирам ове прве.

Мишљења и ставови објављени у рубрици “Kолумне” су искључиво лични ставови аутора текстова и не одражавају ставове редакције портала.

The post Газа – коме одговара рат? appeared first on ФИЛТЕР.

Гдје се крију, налазе слабост и непобједивост? Стефан, Игор, Бојан и Африм. Двије стране. Или више…Табори. Је ли тијесно Србима и Албанцима на Косову и Метохији? Да пазим на одговор или да поштујем истину више од људи? У вријеме када су српски полицајци убијани и убијани, масакрирани ту на истом поднебљу гдје је окончао Африм, са пасатних адреса слушали смо тишину или како су то акције „бораца за слободу“.  Исто поднебље силом отето, исти људи али је страдао албански полицајац. Нема тишине тамо гдје је била у претходном примјеру него умјесто „бораца за слободу“ хистерише се „терористи“!

Мјерило човјека и људи је шта раде када имају моћ. Моћ на Косову и Метохији. Годинама, деценијама. Само од јануара ове године, почевши рањавањем српских дјечака Стојановића са бадњацима до данас, осам пута су Албанци пуцали и бацали експлозивне направе на Србе и погађали. Ништа. Ни смисленог гласа са пасата.  Нити неке правосудне реакције и исхода. Отимања, пребијања, мучења, заточеништва нема им броја, и? Некада је важније поставити право питање од правог одговора. Некада је сада.

Стефан, Игор, Бојан знали су и одлучили да слобода значи бити власник сопственог живота. Њима није било страно да слободни, достојанствени и храбри људи под терором узимају у обзир и корист и штету. Пошто размишљају о добити у стању су да постигну веће успјехе. Цијенећи штету могу да ријеше своје и својих ближњих проблеме. Покој српским младићима и албанском полицајцу у Бањској.

Стефан, Игор, Бојан…Знали су одговор на питање с почетка овог текста. Непобједивост се, уз спремност на жртву, крије у вама самима. Африм је био у служби оних који мисле да је слабост у другом. Зато ће над Афримовим почивалиштем бити застава ОВК, а хумке Стефана Недељковића, Игора Миленковића и Бојана Мијаиловића походиће ходочасници. Њихова имена и гробови неће бити обични.

А ви са пасатних адреса мислите ли да сте нешто добили или ријешили?

Мишљења и ставови објављени у рубрици “Kолумне” су искључиво лични ставови аутора текстова и не одражавају ставове редакције портала.

The post Бањска: Гдје се крију, налазе слабост и непобједивост? appeared first on ФИЛТЕР.

Сензитивност представља урођену неуролошку особину и она се односи на сва чула. То су људи којима је стало како се други осјећају, они су интуитивни, креативни, правдољубиви, људи који лако заплачу итд. То је генетска особина која се јавља код 15 до 20 одсто популације како код мушкараца тако и код жена.

Термин ХСП (highly sensitive person) увела је америчка докторка психологије и истраживач Илејн Н.Арон. Она је 1996. године издала књигу под истим називом, а у којој описује људе са том особином.
Висока сензитивност се не класификује као поремећај, или болест, није дисфункција већ једноставно трајна структура личности која постоји у просјеку код сваке пете особе.

Kод особа са високом сензитивношћу нервни систем је појачано осјетљив на емоционалне, социјалне, и физичке дражи, а когнитивно их особа процесиура врло дубоко. Те особе су превише осјетљиве и преемотивне, склоне су претјераном размишљању, усљед ког све превише интензивно доживљавају.

На шта су осјетљиве сензитивне особе?

Kод високо сензитивних особа примјетно је да су повишено осјетљиве на јаку свјетлост или, на слабу када морају да напрежу очи. Такође им могу сметати гласни и неартикулисани звуци попут прегласно појачаног телевизора, музике која им не прија, звук бушилице, откуцавање зидног сата као и неправда, туђа болест, туга итд.

Емоционална стања усљед дневних обавеза

Ове особе се осјећају емоционално преплављеним када имају кратке рокове за обављање већег броја задатака. Имају честу појаву анксиозности која може достићи нивое паничног напада, у случају да им све дјелује хаотично и недостижно за обавити. Такође се код ових особа може појавити и агресивност. Овај осјећај је у складу са осјетљивошћу њиховог нервног система, јер ће он увијек бити појачано надражен под утицајем већег броја спољашњих стимуланса.

Они воле да проводе вријеме саме и знају да цијене вријеме које имају само за себе и да уживају у њему. Претежно имају више интересовања и ријетко се досађују. Сензитивним особама се препоручује да увијек издвоје вријеме само за себе, оно им је неопходно како би се њихова чула умирила и како би „напунили батерије“ за излагање новим животним ситуацијама.

Емоционалне реакције и емпатија

Своје емоције претежно испољавају бурно у својој зони комфора тј. када су сами, или у друштву блиских особа. Kада се налазе међу другим људима дјелују суздржано, а чак могу дјеловати хладно и пасивно. Имају високу моћ емпатије, која може постати проблем код сензитивних особа када их туђе бриге и емоције доведу до емоционалне исцрпљености и личног незадовољства. Јако су осјетљиве на неправду, ако мисле да су некоме и сами нанијели неправду осјећају огромну количину кривице која дјелује деструктивно на њих.

Они јако добро читају друге људе, јер обраћају пажњу на детаље попут фацијалне експресије других људи, говора тијела, интонације и боје тона… У стању су да осјете како се други људи осјећају те тако лакше уочавају лоше намјере других.

Сензитивне особе лакше препознају различите структуре личности и због тога могу да избјегну оне који им не пријају и спријече неке ситуације. Понекад је то несхваћено од старне окружења, јер ради ове своје способности бирају мали круг људи око себе. Чешће ћете их видјети у друштву једне особе, него гомиле људи. У пријатељству и партнерству су веома одани, те су јако предане својим односима. На високо сензитивну особу увијек можете да рачунате уколико сте тој особи прирасли за срце, јер ће ваше проблеме доживљавати као своје. Они све информације процесуирају на дубоком менталном нивоу.

Они су неповршне, аналитичне, детаљне личности. То су људи који воле естетику и све што је лијепо, природу, умјетност. Знају заплакати од среће и узбуђења. Често су љубитељи животиња. Високо сензитивне особе су оне за које кажемо да пате више, али и воле више.

Препоруке за високо сензитивне особе

1. ХСП обично имају повишен хормон стреса кортизол, зато је препоручљиво чешће одмарање.
2. Хигијенско дијететски начин живота:
   – устајање на вријеме,
   – три оброка дневно,
   – хидратација,
   – смањен унос угљенохидрата,
   – повећан унос биљних влакана,
   – хидратација организма.
3. Пливање које исцрпљује комплетно тијело и дух
4. Дуге шетње
5. Плес и музика
6. Избјегавање људи, или ситуација које Вас узнемиравају
7. Kонтроле дисања, yога, медитација

Јутјуб канал психолога Слађане Ђаковић погледајте ОВДЈЕ.

The post Kо су сензитивне особе, да ли сте Ви једна од њих? appeared first on ФИЛТЕР.