Газа – коме одговара рат?

Аутор: Жељко Стојановић

У свијету безбједности случајности нема. Тачније, обавјештајци имају правило „случајности се редовно догађају“. Може ли рат спонтано кренути или да ли је ХАМАС самоиницијативно запалио нови круг спирале насиља и несреће на Блиском истоку? Зашто сада и овако?

ХАМАС (Харакат ал – Мукавама ал – Исламија) у преводу „Исламски покрет отпора“ настао је 1987. године руком једног од вођа Муслиманског братства из Египта односно његовог огранка за Палестину са сједиштем у Гази. Не само очигледну трпељивост него прећутну сагласност, финансијску, логистичку подршку Хамасу давао је Лондон и запад уопште. Није чудно јер је у вријеме хладног рата управо запад генерисао, подржавао оснивање екстремних исламистичких организација у борби са СССР и његовим савезницима у свијету.

Двије године од оснивања ХАМАС прави проблем тако што киднапује и убија израелске војнике. Даљим развојем догађаја оснивач ХАМАСА шеик Ахмед Јасин ухапшен је од стране Израела, осуђен на доживотни затвор па након тога волшебно пуштен на слободу, да би га убили на излазу из једне џамије.

Политичке амбиције ХАМАСА у Гази одмах су супротстављене, до тада, неприкосновеном ФАТАХУ, Јасеру Арафату и Махмуту Абасу.

Коме је требало слабљење умјеренијег и корумпираног ФАТАХА како би ХАМАС потпуно преузео власт што се и догодило након смрти Арафата и буквалним протјеривањем ФАТАХА из Газе?

Моћније земље сунитског ислама Турска, Саудијска Арабија кокетирале су са ХАМАСОМ. Инкогнито, прећутно али никада недвосмислено. На ту удицу нису хтјеле да се упецају.

Од 2012. до 2018. године финансијски опстанак Газе и ХАМАСА био је угрожен. Високи званичник Израела (Нетанјаху) одобрио је, а могао је спријечити, Катару да помогне Гази знајући да ће најмање половину од милијарде америчких долара узети ХАМАС. Уплата је реализована објављују израелски медији.

Уколико хронолошки посматрамо оружане сукобе између Израела и ХАМАСА 2021, 2016, 2014, 2012, 2008…Шта је из њих проистекло? Велике користи за Израел није било. Добро за Палестинце сигурно није. Они скоро па потпуно зависе од донација исламског свијета и понајвише запада.

Замислите ситуацију у којој неко шаље храну, воду, струју, хигијену, потрепштине милионском народу, а тај истовремено неће да испуни обавезу према том истом народу да се успостави палестинска држава. И то обавезу из оне резолуције УН којом је формирана држава Израел.

Разбуктавање овог свјетског жаришта сигурно ће сукоб Украјине и Русије оставити мање важним. Свеједно. То Русији не прави већу разлику у њеним плановима и послу. Москва може и не мора профитирати од сукоба Израела и ХАМАСА.

Газу која је провоцирала па сада стоји пред нестајањем не вјерујем да је у ту ситуацију гурао Иран јер би његовим увлачењем у рат Техеран изгубио тешко стицан и још потпуно не стечени замајац напретка и доласка на водећу позицију региона у скоро свим параметрима.

Па зашто ХАМАС сада направи то што направи и на овај начин? Самостално и самоиницијативно није. Развој даље ситуације у чијем средишту је Израел откриваће све више трагова по „сњежном бријегу“. Да ли ће они водити до конструкције глобалних позиција моћи у силазној или узлазној путањи? Ја бирам ове прве.

Мишљења и ставови објављени у рубрици “Kолумне” су искључиво лични ставови аутора текстова и не одражавају ставове редакције портала.