Од Забрањеног пушења до Клинике Мејо

Аутор: ФИЛТЕР (кориштени дијелови интервјуа дати за radiosarajevo.ba )

Огњен Гајић, љекар интезивне његе, пулмолог, универзитетски професор, један од водећих стручњака на славној клиници Мејо, али прије свега велики хуманиста и човјек који је увијек спреман да помогне млађим колегама.

Од рокера до љекара

Када су почетком осамдесетих, двојица тинејџера из сарајевског насеља Кошево, позвали свог пријатеља из комшилука да почне свирати са њима, нису ни сањали да почињу писати музичку историју ових простора. Њихова имена су Ненад Јанковић и Давор Сучић, а познатији су под “умјетничким” надимцима Др. Неле Карајлић и Сејо Сексон. “Јаран из комшилука” је Огњен Гајић и тренутно је један од најпризнатијих љекара у чувеној свјетској клиници Мејо (Mayo Clinic).

Гајић је свирао у оригиналној постави “Забрањеног пушења” све до 1987. године. “Онда нисмо били ни свјесни колико је то добро. Нови примитивизам је био замишљен као духовита алтернатива класичном примитивизму. Нажалост, класични примитивизам је побиједио. Најрадије се сјећам бескрајног смијања док смо ишли са концерта на концерт у току пророчких турнеја” присјећа се Гајић.

У једној од најбољих свјетских клиника, поред Гајића, ту су као професори још два сарајевска студента, Душица Бабовић-Вуксановић и Емир Фестић. То довољно говори о квалитету студија на овим просторима, а Гајић се посебно сјећа свог омиљеног професора. Александар Фајгељ је предавао на Медицинском факултету Сарајево, када је на трећој години студија у његову групу дошао студент Гајић.

“То је био невјероватан човјек, велики планинар и људина, између осталог увео је дијализу у БиХ и истраживао балканску нефропатију. На првим вјежбама он је, умјесто предавања, почео глумити нану из Турова која је на заобилазни начин објашњавала своје стомачне тегобе. Ми студенти смо морали да као детективи откривамо шта је уствари њен проблем. Он је мени медицину направио атрактивнијом од рокенрола.”

“Фајгељ је био страшно строг и да добијете десетку морали сте учити из велике америчке књиге Харисонс (2.000 веома танких страна). Ја сам то упио као спужва, наравно нисам могао више вјежбати музику и након треће плоче сам напустио Забрањено пушење. Током четврте и пете године медицине редовно сам сваку трећу ноћ боравио у сарајевској Хитној помоћи да што више научим ургентну медицину.”

Након основних студија Гајић започиње специјализацију на Дјечијој хирургији, а онда избија рат. Од 1992-1994. био је члан мобилне хируршке екипе на Kошеву.

Амерички сан

У септембру 1994. спојио се са породицом и 1995. емигрирао у САД гдје је радио као болничар и нострифицирао диплому. Креће са специјализацијом у Бруклину гдје на другој години почиње радити у јединици интензивне његе, те се проналази у тој области.

“Искуство професора Фајгеља, сарајевске Хитне помоћи, дјечије хирургије, рата, рада као болничар, те поновно учење медицинских испита на енглеском ме је спремило за врхунску каријеру у тој новој грани медицине” констатује Гајић.

Kрајем 90-их, Мејо клиника била је међу мањим бројем болница која је давала субспецијализације из Интензивне медицине. Гајић се пријавио и добио. Био је међу првима који су се бавили истраживањем из те нове области у којој је компјутерска револуција почела раније него у другим областима. То му је омогућило да истражује клиничку праксу интензивне медицине на начин какав прије није било могуће.

Током своје каријере освојио је више од десет престижних америчких награда, а највише времена проводи као ментор млађим колегама и заједно с њима постиже одличне резултате.

За највећи изазов науци сматра хиперпродукцију информација. “Одвајање битног од небитног је најважнија ствар у медицини. Поплава информација у 21-ом вијеку је тај задатак направила тежим него икада. Дио нашег истраживања се концентрише на развој компјутерских програма који филтрирају битно од небитног те да тако помогну љекарима и сестрама за брзу и тачнију диагнозу и бољи план лијечења”.

У Републици Српској сјајну сарадњу има са колегама са УКЦ Бања Лука, гдје посебно истиче првог пулмолога интензивисту на овим просторима Пеђу Ковачевића, за кога тврди да је направио Јединицу интезивне његе на свјетском нивоу.

Родни град посјети сваке године, у контакту је са свим члановима бенда, а као главни проблем у бх медицинском сектору у наредном периоду види недостатак квалификованих медицинских сестара.