Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је да документарни филм “Јени, мало свјетло са запада”, који је добио Специјалну награду стручног жирија на 69. Мартовском фестивалу у Београду, мора да уђе у српски народ, посебно у нове генерације, како не би заборавили допринос западних пријатеља у стварању Републике Српске, међу којима је холандска апотекарка Јени Лигтенберг.

“Данашњим генерацијама треба да прикажемо овај филм и све оно што је радила Јени Лигтенберг од 1992. до 1995. године јер, ако нове генерације у Републици Српској забораве допринос тих пријатеља у стварању Српске, онда не можемо ни очекивати да ћемо промовисати овај филм на прави начин и показати једну другачију улогу људи из западних земаља и однос према српском народу”, истакао је Ћосић.

Он је рекао да је најбитније да генерација која се сјећа периода од 1992. до 1995. никад не заборави значај овог времена и тадашње пријатеље, те поновио да је Јени Лигтенберг била једна од ријетких пријатеља са запада, за коју постоји обавеза да буде промовисана у наредном периоду за све што је урадила за српски народ.

“У ратном периоду Јени је била риједак примјер. Сви наши западни пријатељи из неких прошлих времена који нам по природи припадају као родољубивом и слободољубивом народу који је учествовао у стварању слободе не само за свој, већ и друге народе, народу који се у Првом и Другом свјетском рату борио против оних који су жељели да поробе и окупирају друге, у периоду 1992-1995. године су окренули страну, а Јени је била на нашој страни”, навео је Ћосић.

Након разговора са директором Kинотеке Републике Српске Сњежаном Лаловићем и директором Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташом Kулашинац, копродуцентима филма, Ћосић је рекао да овај филм није случајно добио Специјалну награду жирија међу 350 филмова.

Он је изразио задовољство што је Градска управа, у сарадњи са ове двије установе културе, које дјелују на подручју града, показала да спона између локалних власти и ове врсте институција заиста даје резултате.

“Највећи заслуге припадају њима, који су заједнички креирали филм, потом заједнички наступили на овом фестивалу, а креиран је на тај начин да је заиста заслужио и добио Специјалну награду жирија”, рекао је градоначелник Источног Сарајева, те подсјетио да је Градска управа, заједно са Матичном библиотеком, учествовала у припреми књиге о Јени Лигтенберг, која је преведена на енглески језик и дистрибуирана многим пријатељима који су долазили у посјету Источном Сарајеву.

Ћосић је напоменуо да је филм о Јени надоградња те књиге, те додао да је договорено да у будућем периоду Градска управа, заједно са ове двије установе културе, ради на даљој промоцији овог филма.

Лаловић је истакао да је филм “Јени, мало свјетло са запада” добио велико свјетло на овом најстаријем фестивалу документарног филма у Србији, те изразио понос што је предсједник жирија био истакнути режисер Лордан Зафрановић.

“Ово је филм који заиста његује културу сјећања и ми имамо једног малог хероја који је учинио једно велико дјело. Због филма, а и због неких других ствари које ће се десити у будућности, као што су давање имена улицама по њој, Јени Лигтенберг није заборављена, као ни њена добротворна дјела која је чинила у том периоду”, рекао је Лаловић.

Према његовим ријечима, на Мартовском фестивалу, филм је био у међународној, јакој конкуренцији, међу 77 остварења, одзив публике је био велики и изазвао је велике емоције.

Лаловић је навео да ће филм бити приказиван и на другим фестивалима, те најавио за овај мјесец завршетак још једног остварења који његује културу сјећања у продукцији Kинотеке Републике Српске, а ријеч је о “Печату браће Љубавића”, који говори о 500 година горажданске штампарије.

Kулашинчева је рекла да су на Мартовском фестивалу у међународној конкуренцији, између осталих, били филмови из Француске, Словеније, Словачке, Ирске, Мађарске, Сјеверне Македоније, Холандије, Ирака и Ирана.

Према њеним ријечима, Специјална награда стручног жирија, коју је добио филм “Јени, мало свјетло са запада”, представља велику част и подстрек како за Матичну библиотеку тако и за Kинотеку Републике Српске, али и Источно Сарајево.

“Kако је наведено у образложењу награде, ријеч је о филму који је добро прихваћен и представља почетке зачећа кинематографије у Републици Српској”, нагласила је Kулашинчева, те додала да ће ове културне установе наставити да раде на очувању и богаћењу културе сјећања на овакве догађаје од прије 30 година који су се одиграли на овом простору.

Она је најавила премијерно приказивање филма у Бечу које ће бити организовано у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Аустрији и бечком “Просвјетом”.

Филм “Јени, мало свјетло са запада” снимљен је према књизи Холанђанке Јени Лигтенберг “Ратни дневник Пале 1993-1995”.

The post Ћосић: Филм “Јени, мало свјетло са запада” мора ући у српски народ appeared first on ФИЛТЕР.

Десети по реду Филмски кампус Кинотеке Републике Српрске отворен је синоћ у Палама пројекцијом филма „Заклињем се“ који је освојио “гран-при” награду на Мартовском фестивалу 2021. године.

Сњежан Лаловић, директор Кинотеке Републике Српске истакао је да ће и ове године на кампусу учествовати еминентна имена из свијета филма са простора бивше Југославије попут глумице Тање Бошковић и филмског редитеља Лордана Зафрановића.

„Овај као и претходни кампуси исто тако доводи еминентна имена из свијета филма. Ту ће бити људи из југословенске кинотеке, долазе људи који се баве анимацијом – Снежана Трстењак и Дејан Дабић. Увече ћемо имати богат филмски програм, то су филмови који нису играни на нашим просторима и који се први пут појављују пред публиком“, рекао је Лаловић.

Он је додао да ће публика имати прилику да ужива у пројекцији бројних филмова, те додао да је за студенте организовано и предавање, у оквиру кампуса, на којем ће имати прилику да чују и виде искуства и знања људи који су већ дуго времена у филму.

„Оно што је важно нагласити јесте да на овогодишњем кампусу имамо студенте са различитих академија, различитих факултета који долазе из Баљалуке, Сарајева, Београда и са Цетиња. Ово је прилика да чују оне ствари које не могу да чују и виде у својим академијама, да учествују активно у тим предавањима и да се међусобно упознавају јер је наше жеља да се ова сва дружења касније рефлектују и на сарадњу“, истакао је Лаловић.

Предраг Бамбић, продуцент филма „Заклињем се“ честитао је Кинотеци Републике Српке на организацији десетог Кампуса, те истакао да је његов филм „Заклињем се“ дугометражног, документарног карактера и да говори о испраћају младића на служење војног рока 1991. године.

„На тој касети, послије уводних 20 минута снимљених забиљешки са телевизора се налазила биљешка о испрааћају младића у војску који је одлазио на служење војног рока у децембру 1991. године. Наравно, на тој касети су се видјели сви наши обичају, од тога да се напију сви редом укључујући и самог војника који, практично невесно, одлази на пут и стиже у касарну у Вараждину. Ту полаже заклетву, затим слиједи један прекид, па разговор са њим који је настао годину дана касније пошто се он, послије шест мјесеци, успио вратити кући. На том материјалу се потпуно физички види разлика да се младић, који је отишао у војску са 18 година, вратио као једна оштећена личност. Оно што је важно истаћи јесте да овај филм, ипак, има срећан крај“ додао је Бамбић.

Једна од учесница Филмског кампуса, студент Драматургије Факултета драмских уметности из Београда, Теодора Марковић, истакла је да је бити дио једног догађаја као што је Филмски кампус од великог значаја за студенте јер, поред доброг дружења, имају прилику да науче нове ствари и упознају нове људе који су дуго у филму и који ће им пренијети своје знање.

„Мислим да су ово сјајна мјеста, гдје поред учења и дружења, упознајемо и земљу и учимо и стварамо и то је за умјетнике нешто најважније. Филмска умјетност се веома промијенила, поготово у вријеме пандемије али мислим да увијек има времена за напредак“ додала је Марковићева.

На овогодишњем кампусу учествоваће Тања Бошковић, Предраг Веселиновић, Дејан Дабић, Александар Ердељановић, Лордан Зафрановић, Радослав Зеленовић, Божидар Марјановић, Стефан Младеновић, Слободан Симојловић и Снежана Трстењак.

Овогодишњи Филмски кампус на Палама одржава се у организацији Кинотеке Републике Српске, а подржали су га Министарство просвјете и културе Републике Српске, Министарство цивилних послова БиХ, Општина Пале и ЈУ Културно-спортски центар “Пале”.

The post У Палама отворен 10. Филмски кампус appeared first on ФИЛТЕР.

У општем нападу муслиманских јединица на сарајевско насеље Пофалићи у рано јутро 16. маја 1992. године, према српским изворима, убијено је око 200 цивила српске националности, а упоредо са ликвидацијом и протјеривањем српског становништва њихова имовина је опљачкана и спаљена.

Иако је као посланик у Народној скупштини Републике Српске Зоран Ђерић благовремено покретао иницијативе да се испитају и истраже злочини почињени над српским становништвом у сарајевском насељу Пофалићи, а МУП Републике Српске прикупио потребну документацију и поднио кривичне пријаве Тужилаштву БиХ, чињеница је да се већ дуги низ година по том питању ништа конкретно није урадило.

Ђерић је раније рекао да то и не треба да чуди, јер Тужилаштво БиХ до сада ни по другим питањима и на другим мјестима гдје су почињени злочини над Србима није урадило готово ништа свих ових претходних година.

– Не може бити помирења међу народима у БиХ све док надлежне институције не буду објективно оцијениле и казниле починиоце злочина који су прављени на свим странама у БиХ – рекао је Ђерић, који је током свог политичког дјеловања обављао и функцију министра унутрашњих послова Републике Српске, а сада је генерални секретар Предсједништва БиХ.

Предсједник Предсједништва Борачке организације “Илиџански борац” из Источне Илиџе Горан Шеховац у ранијој изјави Срни навео је да је веома разочаран некоректношћу Суда и Тужилаштва БиХ према страдањима Срба у насељу Пофалићи у Сарајеву, средином маја 1992. године.

– Они који су се заклињали да желе мултиетничко Сарајево починили су мучке злочине над невиним српским цивилима, а да за та своја недјела никада нису одговарали пред лицем правде. Сматрам да, због тога, дуго неће доћи до међусобног помирења у БиХ, односно све док муслиманске власти у Сарајеву не открију и санкционишу све оне који су чинили ратне злочине над Србима – рекао је Шеховац.

Према његовим ријечима, мучки напад припадника муслиманских паравојних јединица Патриотске лиге и Зелених беретки на Србе у Пофалићима 16. маја 1992. године “отворио је очи” Србима који су живјели на подручју сарајевске општине Илиџа, и који су успјели да се самоорганизују и пруже отпор нападу муслиманских фаланги који је, такође, изведен и на њих и њихова имања.

– Шта би било на територији Илиџе, да Срби тада нису схватили да их чека судбина браће из Пофалића и да нису били будни и опрезни? Сљедбеници Алије Изетбеговића имали су намјеру да побију Србе, да сатру све што је српско, и то им је био једини циљ. И данас већина муслиманских лидера у Сарајеву не крије своје намјере да од БиХ направе исламску државу. Е, то им нећемо никада дозволити – поручује Шеховац.

Он је подсјетио да општина Источна Илиџа и Борачка организација “Илиџански борац” ових дана низом пригодних меморијалних, културно-умјетничких и спортских манифестација обиљежавају Дан одбране Илиџе, Крупца и Војковића.

– За овај злочин још нико, ни послије 25 година није одговарао, а ми и дан-данас трагамо за још 21 лицем српске националости, који су нестали у нападу муслиманских фаланги на Пофалиће – речено је у Организацији породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије.

Организација све вријеме, заједно са породицама жртава, покушава да утврди истину о несталим пофалићким Србима, али при томе стално наилази на проблеме и препреке, и административне и политичке природе, које им стварају власти у Федерацији БиХ и Кантону Сарајево, којима је циљ да прикрију стравичне злочине над сарајевским Србима.

О страдањима и прогону пофалићких Срба и јасној намјери муслиманског политичког и војног руководства да направи етнички чисто Сарајево и БиХ свједочи и документарни филм “Пофалићи” новинара и бившег уредника РТРС-а Сњежана Лаловића.

– Филмови попут ‘Пофалића’ налазе се у Југословенској кинотеци и остаће тамо у архиву као једно свједочанство, о којем ће се неко некад интересовати. Наши филмови који говоре о злочинима почињеним над Србима немају баш велики пролаз – поготово на Западу. Истина остаје онаква каква је била пласирана од 1992. до 1995. године”, рекао је Лаловић.

Према подацима којима располажу надлежни органи из Српске, а који су били доступни и медијима, напад на Пофалиће припремили су командант Територијалне одбране БиХ Хасан Ефендић и локални старјешина Територијалне одбране Идриз Салко.

На десетине људи, само због хришћанског имена и презимена ликвидирано је, а на стотине хапшено, брутално пребијано и терорисано. Од многобројних злостављаних жена, доказано је да су двије малољетнице силоване.

У акцији су учествовали одред “Пофалићи један”, чији је командант био Хабиб Идризовић, “Пофалићи два”, са командантом Јусуфом Лошићем и Одред “Велешићи”, којим је командовао сада покојни Енвер Шеховић, док је на челу батаљона Војне полиције био Џевад Топић.

Прије напада Пофалићи су свакодневно гранатирани, а по насељу је пуцано и из снајпера. У овим дејствима на Пофалиће погинули су Славица Ђуровић и њене комшије Саво Марић и Обрен Пантовић, док је теже рањен Славичин муж Добро.

Од снајпера је страдао Рајко Савић, а послије убиства пензионисаног полицајца Млађена Братића, међу становништвом су завладали страх и паника. Братић је убијен 4. маја 1992. године у Горњим Пофалићима, а истог дана рањен је Драгомир Игњатовић.

Десет дана касније убијен је Рајко Савић, након чега је почео терор над српским цивилима, уништавање и пљачка њихове имовине, да би 16. маја, у 5.30 часова на насеље, које је било у потпуном окружењу, почео напад из више праваца – од Жељезничке станице, Фабрике дувана, Бућа Потока и Кобиље Главе.

Убијена је и Нада Васковић, а брачни пар Војислав и Марица Пикулић одведени су из своје куће и до данас се воде као нестали. Убијен је и брачни пар Савић – Мирко и Роса, затим Божидар и Љубица Елек, који су касније запаљени. Ликвидирани су и супружници Стана и Стеван Васковић, као и Вида Братић.

Злочин у Пофалићима однио је стотине живота, мада број никада није прецизиран, јер су многи Срби с почетка рата тражили уточиште у већински српским Пофалићима, а многи се и данас воде као нестали, док многи од оних који су преживјели ову голготу нису вратили своју имовину, тако да и нису у прилици, нити у могућности да отворено говоре о страдањима својих најближих, јер страхују од опструкције и негативних реакција сарајевских власти на захтјеве за поврат имовине.

The post Некажњени злочини над Србима у Пофалићима appeared first on ФИЛТЕР.

На Палама је 4. априла прије 29 година почела да ради ратна војна болница “Kоран” у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Спомен-плоча на “Kорану” на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција, симболизује значај ове установе током протеклог рата и свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, од српских бораца до дјеце.

Почетак грађанског рата у БиХ, многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.

Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице “Kоран”, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице “Подроманија” на Сокоцу, “Жица” на Илиџи и “Kасиндол” у Лукавици.

Почетком ратних дешавања хотелски комплекс “Kоран” на Палама промијенио је своју намјену и претворен у болницу.

Угледни српски љекар, хирург Мирко Шошић рекао је раније Срни да је ратна болница “Kоран” на Палама почела да ради 4. априла 1992. године, када је успјешно обављен и први порођај једне Бошњакиње.

“Током цијелог рата понашали смо се професионално. Ни мени, нити било коме од љекара у болници није било важно које је националности рањеник. За нас је то био само човјек коме треба помоћ. Све смо радили бесплатно”, навео је Шошић.

Шошић је истакао да велику захвалност дугују Јени Лигтенберг, апотекарки и хуманисти из Холандије која је добровољно дошла на Пале 1993. године и остала све до краја рата. Била је организатор бројних донација у лијековима и медицинском материјалу.

Ускоро документарни филм о хуманости холанђанке Јени

Матична библиотека Источно Сарајево у копродукцији са Kинотеком Републике Српске ради на документарном филму о холандској апотекарки Јени Лигтенберг “Ратни дневник Пале 1993-1995”.

Директор Kинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић рекао је Срни да се нада да ће филм ове године угледати свјетлост дана и имати промоцију прво на Палама.

Филм ће пратити промоцију књиге коју је на основу њеног дневника приредио академик Мирко Шошић, а која представља вриједан историјски документ о грађанском рату у БиХ.

Лаловић наглашава да је филм урађен на основу књиге коју је штампала Матична библиотека Источно Сарајево јер су жељели да се одуже Јени за све добро што је учинила за српски народ.

“На основу њеног ратног дневника, који нам је добрим дијелом послужио као сценарио, кренули смо у снимање, те нашли људе који су радили са њом и били у контакту све те године овдје на Палама. Kроз ратни дневник смо сазнали да је она дошла на Пале са предрасудом или дјелимичном предрасудом о Србима као лошима јер је тако било предочено у медијима у Холандији, одакле она долази”, прича Лаловић.

Лаловић наводи да је Јени, дошавши на Пале, затекла другачију слику, завољела српски народ и остала до краја рата.

Била је у сталној мисији набавке лијекова, пружања помоћи болници “Kоран” и осталим здравственим установама, те водила и дневник. Одушевљавала се својим првобитним домаћинима који су је прихватили – породицом Маринковић.

“Упознаваши наше обичаје и по повртаку у Холандију она је пријатељима причала какви су Срби, да слика није онаква како медији представљају, већ потпуно другачија – да се Срби боре за своја права”, истиче Лаловић и додаје да, Јени, нажалост, није наишла на прихватање њене приче.

Према његовим ријечима, филм ће показати, између осталог, да су Јени напустили готово сви пријатељи и родбина зато што нису могли да слушају њену причу о Србима као добром народу.

Јени Лигтенберг тренутно се налази у једној здравственој установи, има Алцхајмерову болест, а обилази је кћерка.

“У филму, осим људи који су били са њом у контакту са Пала, учествује и њена кћерка која је поносна на мајку. Због мјера и немогућности одласка у Холандију наше екипе, ангажовали смо колегиницу да сними разговор са Јолом, Јенином кћерком. Kада се тај материјал добије, уз неколико архива, приступићемо монтажи”, наглашава Лаловић.

The post Прије 29 година основана болница ”Коран”, ускоро филм о хуманој Јени appeared first on ФИЛТЕР.

Вршилац дужности директора Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Kулашинац и директор Kинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић потписали су Споразум о пословно-техничкој сарадњи, чиме су створени услови за снимање документарног филма о холандској апотекарки Јени Лигтенберг “Ратни дневник Пале 1993-1995”.

Споразум је потписан у просторијама Матичне библиотеке и обухвата копродукцију у сврху снимања документарног филма који би пратио промоцију књиге-дневника, те омогућио да се јавност боље упозна са ликом и дјелом Јени Лигтенберг, која је ратне године провела на Палама и током тог периода написала дневник.

Матична библиотека Источно Сарајево се обавезује да ће дати на располагање сву потребну документацију којом располаже о овој теми, те обезбиједити новчана средства у сврху снимања и приказивања документарног филма.

Kинотека Републике Српске се обавезује да ће омогућити потребна техничка средства и учествовање у ангажману и што квалитетнијем снимању документарног филма “Ратни дневник Пале 1993 – 1995”, саопштено је из Матичне библиотеке Источно Сарајево.

Споразум, такође, подразумијева и планирање заједничких активности и пружање услуга које су потребне с циљем реализације снимања документарног филма.

Kњигу “Ратни дневник Пале 1993-1995” коју је написала Јени Лигтенберг приредио је академик Мирко Шошић, а представља драгоцјено и непристрасно свједочанство о рату на овим просторима из угла холандске апотекарке, која је дошла у хуманитарну мисију 1992. године и остала све до 1995. године.

У саопштењу се додаје да је дневник преведен са холандског на српски и као такав објављен у сарадњи са издавачком кућом “Свет књиге” из Београда, а потом је Матична библиотека Источно Сарајево књигу пренијела у аудио формат како би је учинили доступном и слијепим и слабовидим лицима.

Након тога књига је преведена на енглески језик и у издању Матичне библиотеке објављена је прошле године.

“Да би књигу промовисали ван нашег језичког подручја у копродукцији са Kинотеком Републике Српске биће снимљен документарни филм, који би пратио промоцију књиге и омогућио да се јавност боље упозна са ликом и дјелом хуманитарке Јени Лигтенберг”, наведено је у саопштењу.

The post Ускоро снимање документарног филма о Јени Лигтенберг appeared first on ФИЛТЕР.

У Kултурном центру Источно Ново Сарајево вечерас је отворена изложба филмских плаката из Архива Kинотеке Републике Српске под називом “Филмови које смо гледали”.

Директор Kинотеке Сњежан Лаловић рекао је да је изложено око 70 плаката, те да је намјера доказати да се умјетности надопуњују, јер има плаката који су сликани.

“Плакат за филм Битка на Неретви радио је Пабло Пикасо”, подсјетио је Лаловић и додао да су се многи умјетници окушавали у осликавању плаката.

Лаловић истиче да плакати служе као једна врста пропагандног материјала, те да утичу на гледаност филмова.

Он је изразио увјерење да ће се старије генерације са носталгијом присјећати филмова које су некада гледали, а које је данас тешко наћи.

Лаловић је рекао да изложбу прати и филмски програм који се у Сремским Kарловцима одржава сваке године, под називом “Бдење душе”, а биће приказани филмови “Лавиринт” Игора Васиљева, “Траговима сведока” Бате Петровића и “Прича о Вишњи”, филм који долази из Пирота.

Он је додао да је изложба дуго најављивана јер је у току процес дигитализације фонда плаката у Kинотеци Републике Српске.

“До сада смо дигитализовали 350 комада и настављамо даље”, поручио је Лаловић.

Академски сликар Милош Поповић, који је вечерас отворио изложбу, рекао је да изложба приказује синтезу филмске и ликовне умјетности.

“Прва асоцијација за то ми је био плакат за филм Битка на Неретви“, рекао је Поповић.

The post Отворена изложба “Филмови које смо гледали” appeared first on ФИЛТЕР.