Правде за ужасан масакр над 24 српска цивила из села Ледићи, од којих је најмлађа жртва имала само 18 мјесеци, није било и никада је неће ни бити јер правосудне институције у БиХ не виде српске жртве, истичу чланови породица страдалих Ледићана.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је да је ријеч о незамисливом злочину у којем је убијено дијете од 18 мјесеци, само зато што носи српско име и што је рођено у православној породици.

“Свједоци смо да су многи ослобођени одговорности за злочине над српским становништвом. Зато се са правом породице ледићких страдалника питају зашто жртве њихових најмилијих мање вриједе. Зато се и уздају у то да злочинце Божија правда неће забићи”, рекла је Граорчева новинарима након парастоса код Спомен-обиљежја у Ледићима.

Према њеним ријечима, то не може да буде довољна сатисфакција, већ треба радити и надати се да ће у неком од наредних процеса бити суђено онако како треба, по правду и правди, иако је наде за тако нешто веома мало, јер се одговорни за злочине над Србима и даље ослобађају.

“На жалост, они који су убили Ледићане, укључујући бебу од 18 мјесеци, нису и неће одговарати. То је порука нама који живимо, али и покољењима који ће доћи послије нас. Зато морамо говорити о оваквим и сличним злочинима, јер само на тај начин можемо спријечити да нам се то понови”, упозорила је Граорчева.

Сестре Рада и Милена Тешановић, којима је у нападу припадника такозване Армије БиХ и комшија из оближњих села убијено девет најближих чланова породице, рекле су да и након 31 године од масакра бол не јењава, а да их посебно боли чињеница да земаљска казна злочинце никада неће стићи.

Предсједник Удружења грађана “Моје огњиште” из Трнова Славко Васић, којем су у нападу убили оца, мајку и баку, рекао је да изостанак правде за злочинце типичан доказ да је БиХ неуређена државе, када је ријеч о правосуђу.

“Јадна је војска која је убијала људе, као што су били убијени Ледићани. Не могу да замислим војника који се бори против дјеце и стараца. Драго ми је да нас је ове године више и позивам све да редовно долазимо у што већем броју на ово и слична стратишта”, истакао је Васић.

Васић је захвалио свештенству Српске православне цркве и медијима који им несебично помажу у борби за истину и сјећање на ледићке мученике.

Он је подсјетио и да је у продукцији РТРС-а снимљен документарни филм о масакру у Ледићима, што ће помоћи да поколења која долазе сазнају шта се стварно догодило.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је да су о Ледићима многе приче испричане, али да се и даље мора причати, јер, како је навео, нема ко други.

“Докле год обиљежавамо стратишта и осјећање на страдалнике Републике Српске, они ће бити међу нама”, поручио је Тимотија.

Злочин над српским цивилима у селу Ледићи 3. јуна 1992. године у вечерњим часовима починили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи.

У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, свих девет чланова породице Тешановић, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.

Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милун Тешановић који је имао само 18 мјесеци а којем су, према извјештају патолога, злочинци ломили нејаке руке и ноге.

Село је опљачкано, спаљено и разорено, да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору.

Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.

До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање су пронађене одвојене од тијела. Према извјештају МУП-а Српске, становници Ледића убијени су на најбруталнији начин – клањем, вјешањем или гушењем.

The post Нема правде за српске жртве масакра у Ледићима appeared first on ФИЛТЕР.

У селу Ледићи на подручју федералне општине Трново у суботу, 3. јуна, биће обиљежена 31 година од свирепог злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ над 24 српска цивила од којих је најмлађа жртва имала 18 мјесеци.
Обиљежавање сјећања на овај злочин организује Организација породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Трново, уз подршку Општинске управе.

Парастос за невине српске жртве биће служен у 12.00 часова, након чега ће делегације породица страдалих и представника локалних власти положити вијенце на спомен-обиљежје.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је Срни да су Ледићи симбол страдања Срба на трновској регији и да такав злочин на овим просторима није запамћен чак ни у Другом свјетском рату.

“У овом мјесту побијени су цивили и то само зато сто су били друге вјере и друге нације, а најмлађа жртва био је Милун Тешановић који је имао само 18 мјесеци и страдао је заједно са мајком у њеном наручју, бјежећи од крвника предвођених Едхемом Годињаком”, нагласио је Тимотија.

Он је поновио да је огорчен и разочаран другостепеном пресудом вијећа Апелационог одјељења Суда БиХ од 26. априла прошле године, којом је одбијена као неоснована жалба Тужилаштва БиХ и потврђена пресуда Суда БиХ, којом су оптужени Годињак, Медарис Шарић и Мирко Буноза ослобођени од оптужбе да су починили ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника.

Према тој одлуци, Годињак, као начелник Станице јавне безбједности Трново, Шарић као командант Штаба територијалне одбране Трново, и Буноза као командант јединица ХВ-ХОС, ослобођени су оптужби да су свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату са заједничким циљем вишеструког лишења живота цивила српске националности у селима на подручју општине Трново.

Они су ослобођени и оптужби за противправно хапшење и затварања у објектима за заробљене формираним на подручју Трнова и паљење њихове имовине, те лишења живота и нечовјечног поступања према заробљеним припадницима Војске Републике Српске у објектима у којима су били затворени на подручју Трнова.

Злочин над српским цивилима у селу Ледићи 3. јуна 1992. године у вечерњим часовима починили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи.

У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, свих девет чланова породице Тешановић, три члана породице Миовчић, те Саво Kењић и Слађана Секулић.

Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милун Тешановић који је имао само 18 мјесеци а којем су, према извјештају патолога, злочинци ломили нејаке руке и ноге.

Село је опљачкано, спаљено и разорено, да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору.

Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.

До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Kостури су већином били непотпуни, а неке лобање су пронађене одвојене од тијела. Према извјештају МУП-а Српске, становници Ледића убијени су на најбруталнији начин – клањем, вјешањем или гушењем.

Предсједник Удружења грађана “Моје огњиште” из Трнова Славко Васић рекао је раније Срни да су прве жртве тог злочина били његови родитељи, који су на превару и подмукао начин убијени 2. јуна 1992. године у Дејчићима.

“Не знам ко је то учинио, ни која војска је ту била присутна, али тврдим да је најодговорнији био Едхем Годињак, који је био командир Станице полиције. Мислим да је он морао да буде одговоран за цивилно становништво на том подручју”, сматра Васић.

Он је рекао да је приликом напада на Ледиће, осим родитеља, убијена и његова бака, која је имала 92 године и била најстарија у селу, док је већина мјештана на најсуровији начин страдала на кућном прагу.

Они малобројни, који су покушали да се сакрију по околним шумама, пронађени су и убијени.

Васић је подсјетио да су мјештани Ледића који су кренули према Трескавици побијени на локалитету Пољице, гдје су их пресреле муслиманске снаге. Преживио је само дванаестогодишњи Драган Васић, који је рањен лежао међу убијеним и тако успио да се спаси од сигурне смрти.

The post Помен Србима убијеним у Ледићима 3. јуна appeared first on ФИЛТЕР.

Потресна исповијест Драгана Васића и масакр Срба у Ледићима код Трнова јуна 1992. године била је повод да новинар РТРС-а Гвозден Шарац, аутор документарног филма “Старобродски мученици” о страдању Срба у Другом свјетском рату, започне екранизацију новог документарца о страдању Срба у Ледићима радног наслова “Чико, ја сам жив немој да ме убијеш”.

У разговору за “Вести” Шарац објашњава да му је циљ био да се јавност у БиХ суочи са истином о страдању сарајевских Срба током посљедњег рата.

-Жеља ми је да направим филм како се не би заборавио злочин и како за коју деценију неко не би рекао да у Ледићима није било масакра јер Срби тамо никада нису ни живјели и да је све то српски мит. Дакле циљ ми је да направимо документ заснован на чињеницама и истини да су нељуди, у униформама тзв. АРБиХ и ХОС-а са својим именом и презименом, побили српске цивиле не хајући за плач бебе, дјецу и сузе њихових мајки. Ако то неко схвати као антиратну причу, да се не понови зло, бићу срећан.

Kада се очекује премијера?

-Телевизијска премијера ће бити наравно најприје на РТРС-у, а филм је тренутно у фази постпродукције и монтаже графичких и визуелних ефеката и очекујем да би у августу требало да буде емитован. Жеља породица убијених из Ледића као и преживјелих из тог села, јесте да премијера филма буде у Источном Сарајеву. Kод свих осјећам насушну потребу да се екранизује страдање сарајевских Срба. Људима је доста лажи и пропаганде “друге” стране да су Срби лоши, агресори, а данас у Сарајеву има више илегалних миграната са Блиског истока, Пакистана и сјевера Африке, него Срба.

Kако сте дошли до приче о Драгану Васићу?

-Годинама уназад, и РТРС, али и моје колеге и ја извjештавамо са помена убијеним Србима у Ледићима. Тако смо и сазнали да је један дјечак преживио масакр, али да не жели да о томе да говори. Једино се за њега чуло прије осам или девет година кроз дирљив текст владике Григорија. Међутим, почетком ове године, допрли су “гласови” и жеља породица из Ледића да се о страдању њихових најмилијих сними опширније свједочанство. Одмах сам потражио Драгана, свјестан важности да напокон проговори о ономе што је видио и доживио. Испоставило се да је заправо он намјеравао да позове мене, јер му је мука од бошњачке пропаганде како су само они страдали, а Срби убијали.

Да ли сте, током снимања, покушали да ступите у контакт и са војником који је Драгану спасао живот?

-Знам да је кључно правило тражити супротан став, међутим контактирати “другу” страну, ону која је убијала цивиле, старице, дјецу, знате, томе се противи здрав разум. Да ли треба да нађем припаднике тзв. АРБиХ или ХОС-а и да ми објасне зашто су пуцали у бебу од 18 месеци Милуна Тешановића, његову мајку, 11-годишњег Драгомира и 12-годишњу Данијелу Тешановић, 12-годишњу Слађану Секулић и на крају на Драгана Васића, да му дам простор да се правда за стравичан злочин? То је сулудо. Нека се тиме баве истражни органи јер свједочење Драгана Васића, не тражи “другу” страну.

Да ли је злочин у Ледићима и једини “неиспричани” догађај из Сарајева током посљедњег рата?

-Злочин у Ледићима је само један у низу почињених над сарајевским Србима. Убијани су у становима, одвођени на Kазане гдје су ликвидирани. Kроз 211 логора прошло је неколико хиљада Срба. Заборавља се да је логор Силос затворен послије окончања рата, на Савиндан 1996 – истог дана када и Аушвиц. У тим “неиспричаним” причама је судбина деветогодишње Мирјане Драгичевић из децембра 1992. када су је у Илијашу силовали и убили муџахедини и то испред мајке. Стравична је и прича Милице Лаловић и Наташе Учур које су убијене снајперима 1995. на Грбавици док су се, током примирја, играле ластиша. Безброј је примјера тих “неиспричаних” прича које Запад не жели да чује и види. Србима су одавно додијелили улогу негативаца, геноцидаша и то “овјеравају” хашким пресудама. Ти Срби “мучитељи и злотвори”, колективно су током рата ишчезли из Сарајева.

А могу ли овакве приче, попут Драганове, да помогну у помирењу народа у БиХ?

-То је питање од милион долара. Можда би то и било могуће ако би Бошњаци признали да су припадници њиховог народа убијали, а не да су једино они били жртве. Злочина је било на све стране, жртава је било на свим странама, добрих људи у тешким временима било је на свим странама. Један од њих је др Мустафа Пинтол који је у тренуцима када су Срби и муслимани тешко закрвљени, преузео једно дијете, чувао га све до размјене, ризиковао свој и животе своје породице. За такво дјело др Пинтол заслужује не само захвалност српског народа већ и да га памтимо као праведника, хуманисту, човјека у нељудско вријеме.

За злочин у Ледићима нико није одговарао?

-Тако је. И то је срамота правосућа и ове државе БиХ. Марта ове године, Суд БиХ је ослободио одговорности за тај и злочине над 124 српска цивила у општини Трново, Едхема Годињака, Мудериса Шарића и Мирка Буњозу. Замислите да суд није нашао доказа и поред Драгановог свједочења. Е, то је правда коју Срби добијају из тог Суда. Према Извјештају Kомисије за Сарајево, у том граду у рату убијено је око 3.000 Срба, силовано на десетине Српкиња, логори су били на све стране. Од свега тога постоји само срамно мала пресуда за Силос и једна пресуда за злочине Јукиних јединица на Алипашину пољу. То је све од правде за Србе.

The post Шарац: Срби вапе за истином appeared first on ФИЛТЕР.

Екипа Радио-телевизије Републике Српске данас на локалитету Тврдимића, у Источном Сарајеву, снима завршне сцене документарног филма о страдању српских цивила у селу Ледићи, 3. јуна 1992. године.

Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем.

Аутор филма новинар Гвозден Шарац рекао је Срни да су иницијативу за овај пројекат покренуле породице Тешановић, Васић, Миовчић и друге да се не би заборавио овај невиђен масакр над недужним српским жртвама, које су припадници муслиманских снага мучки убили.

“Најстарија жртва Иконија Васић имала је 92 године, а најмлађа Милун Тешановић само 18 мјесеци, коме су прије смрти злочинци поломили и ноге и руке. Сматрам да овим документарцем свим Србима треба послати јасну поруку да их може спасити само јединство и слога и да нашу нејач никада више не смијемо остављати саму и немоћну”, навео је Шарац.

Он је појаснио да би овај документарни филм требало да буде јавно приказан крајем љета.

Према његовим ријечима, за снимање сцена драматизације овог језивог догађаја ангажовани су припадници МУП-а Републике Српске, који глуме муслиманске војнике, као и статисти, жене и дјеца.

Дио филма реализован је у посебно уређеном студију у Информативно-техничком центру РТРС-а у Источном Сарајеву, гдје су снимане изјаве преживјелих становника Ледића, од којих је нарочито потресно свједочење тадашњег једанаестогодишњака Драгана Васића.

Филм, чији је радни наслов “Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш”, сниман је и на локалитету овог села, а том приликом кориштени су и дронови.

У злочиначком походу комшија убијено је десет чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.

Ледићи су прије рата имали седамдесетак житеља, а убијени су старци, жене и дјеца. Већина је страдала на кућном прагу, а они малобројни који су покушали да се сакрију по околним шумама пронађени су и убијени.
Село је, како је то обично бивало након муслиманских оружаних похода на српска насеља, опљачкано, попаљено и разорено до те мјере да се губи готово сваки траг српског присуства на том простору.

Злочин, који је започео 3. јуна у вечерњим часовима, извршили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи.

Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.

У том периоду, на веома суров начин, убијени су /углавном масакрирани/ сви мјештани српске националности који нису могли на вријеме да побјегну из својих кућа, али и они који су, накратко, успјели.
Истрага коју је 1994. године спровело Министарство унутрашњих послова Републике Српске показала је да су се становници Ледића приликом бијега подијелили у двије групе. Једна је кренула преко Трескавице ка Војковићима, насељу надомак Сарајева, а друга према Калиновику.

Према резултатима ове истраге, другу групу, која је ишла према Калиновику, пресреле су муслиманске снаге на локалитету Пољице и све их поубијале, осим једанаестогодишњег дјечака, који је повријеђен лежао међу тијелима убијених.

До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела.

The post Данас снимање завршних сцена документарца о Ледићима appeared first on ФИЛТЕР.

Радио телевизија Републике Српске почетком године почела је снимање документарног филма о страдању Срба у селу Ледићи, на обронцима Трескавице код Сарајева.

Филм, радног наслова “Чико, ја сам жив немој да ме убијеш….” у основи је прича Драгана Васића.

Као 12-годишњак једини је преживјели из групе мјештана Ледића која је бјежала из села пред нападом муслиманско-хрватских снага тзв. Армије РБиХ и ХОС-а.

Његово свједочење је непроцјењиво. Иако тешко рањен, видио је ко је пуцао на ненаоружане цивиле: жене, дјецу. Чудом је преживио стрељање, а то што је остао у животу може да захвали једном војнику тзв. Армије РБиХ, који га је рањеног одвео у њихову ратну болницу.

У филму говоре и преживјели Срби из Ледића који се из села изашли правцем ка тада Српском Сарајеву. Група у којој је био Драган Васић ишла је супротним правцем, ка Калиновику и сви су осим њега настрадали.

Свједочења су снимљена у студију РТРС у ИТЦ Источном Сарајеву, на посебно припремљеној сценографији која садржи фотографије 24 убијена цивила из Ледића.

Дио кадрова за потребе филма снимљен је камером и дроном у Ледићима, а планирано је и снимање играних сцена чија је драматизација урађена на основу свједочења Драгана Васића.

За те потребе ангажовано је 15 статиста, велику помоћ пружио нам је МУП Републике Српске, односно ПУ Источно Сарајево, као и бројни појединци.

Злочин над Србима из села Ледићи, који се десио почетком јуна 1992. године до данас није судски процесуиран.

Најмлађа жртва био је 18 мјесечни Милун Тешановић, најстарија 92-годишња Иконија Васић.

Убијена су дјеца Данијела Тешановић, Драгомир Тешановић и Слађана Секуловић.

Професионална, али људска и морална обавеза наше телевизије да у овом “формату”, снимањем документарног филма сачувамо сјећања на злочин који је “црним” словима записан у свијести сарајевских Срба.

На филму раде сниматељи, продуцент, реализатор и монтажер из ИТЦ РТРС Источно Сарајева.

Аутор филма је Гвозден Шарац. Наредних мјесеци филм би требао бити завршен и премијерно приказан у програму РТРС. 

The post РТРС снима документарни филм о страдању Срба у селу Ледићи appeared first on ФИЛТЕР.

У Ледићима, у федералној општини Трново, данас је служен парастос за 24 српска цивила, жртве свирепог злочина који су прије 29 година починили припадници такозване Армије БиХ.

Парастос код спомен-обиљежја служио је парох трновачки Његослав Јелисић, уз саслужење још два свештеника, а потом су положени вијенци.

Вијенце су положиле породице страдалих, министар за избјегла и расељена лица у Савјету министара Милош Лучић, делегација града Источно Сарајево, те организације проистекле из протеклог рата са овог подручја, те представници Црвеног крста Републике Српске и Института за нестала лица БиХ.

Обраћајући се окупљенима отац Јелисић је рекао да се данас многи питају како неко може да убије дијете од 18 мјесеци или убије старе људе.

– То може онај ко нема срца и Бога у себи. Зликовци ће вјероватно избјећи земаљску правди, али ће их сигурно стићи Божија правда – истакао је јереј Јелисић.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Трново у Републици Српској Горан Тимотија рекао је да убијени Ледићани и послије 29 година немају мира јер су одговорни првостепеном пресудом ослобођени.

– На нама је да се надамо да ће кривци бити осуђени и да никада не заборавимо наше невине жртве – рекао је Тимотија.

У Ледићима је прије 29 година почињен стравичан злочина над мјештанима села Ледићи међу којима је убијено и дијете од годину и по.

Злочин су 3. јуна 1992. године у вечерњим часовима починили припадници тзв. Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи.

У злочиначком походу убијено је 10 чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.

Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милан Тешановић који је имао само 18 мјесеци, а којем су, према извјештају патолога, злочинци ломили нејаке руке и ноге.

Село је опљачкано, спаљено и разорено, да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору.

The post У Ледићима служен парастос жртвама свирепог злочина appeared first on ФИЛТЕР.

У селу Ледићи, на подручју федералне општине Трново, у четвртак, 3. јуна, биће обиљежено 29 година од свирепог злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ над 24 српска цивила, изјавио је данас Срни предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Трново у Републици Српској Горан Тимотија.

Обиљежавање ће почети у 12.00 часова код спомен-обиљежја невино убијеним Србима у Ледићима, гдје ће породице страдалих и чланови организације прислужити свијеће и положити вијенце.

Тимотија је истакао да је у Ледићима почињен стравичан злочин над српским становништвом, међу којима је убијено и невино дијете од само 18 мјесеци Милун Тешановић.

Он је додао да су Ледићи симбол страдања Срба у трновској регији, напомињући да су у овом мјесту побијени цивили, и то само зато што су били друге вјере и друге нације.

“Најмлађа жртва био је Милун Тешановић, који је тада имао само 18 мјесеци и који је страдао заједно са мајком у њеном наручју, бјежећи од крвника предвођених Едхемом Годињаком”, нагласио је Тимотија.

Он је изразио незадовољство и огорченост одлуком Суда БиХ, који је ослободио првостепено Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозу по свим тачкама оптужнице која их терети за злочине почињене над српским цивилима на подручју Трнова.

Према оптужници Тужилаштва БиХ, Годињак, Шарић и Буноза учествовали су у удруженом злочиначком подухвату са заједничким циљем убистава цивила српске националности у селима на подручју општине Трново.

Оптужница их терети и за противправно хапшење и затварање у објектима формираним на подручју Трнова, паљења имовине, те убиства и нечовјечно поступање према заробљеним припадницима Војске Републике Српске.

Злочин над српским цивилима, у селу Ледићи 3. јуна 1992. године у вечерњим часовима, починили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи.

У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Kењић и Слађана Секулић.

Најстарија жртва била је Иконија Васић, која је имала 92 године, а најмлађа Милун Тешановић, који је имао само 18 мјесеци, а којем су, према извјештају патолога, злочинци ломили нејаке руке и ноге.

Село је опљачкано, спаљено и разорено, да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору.

Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.

Славко Васић рекао је раније Срни да су прве жртве тог злочина били његови родитељи, који су на превару и подмукао начин убијени 2. јуна 1992. године у Дејчићима.

“Не знам ко је то учинио, ни која војска је ту била присутна, али тврдим да је најодговорнији био Едхем Годињак, који је био командир Станице полиције. Мислим да је он морао да буде одговоран за цивилно становништво на том подручју”, навео је Васић.

Он је подсјетио да је приликом напада на Ледиће, осим родитеља, убијена и његова бака, која је имала 92 године и била најстарија у селу, док је већина мјештана на најсуровији начин страдала на кућном прагу.

Они малобројни, који су покушали да се сакрију по околним шумама, пронађени су и убијени.

Васић је подсјетио да су мјештани Ледића који су кренули према Трескавици побијени на локалитету Пољице, гдје су их пресреле муслиманске снаге. Преживио је само дванаестогодишњи Драган Васић, који је рањен лежао међу убијеним и тако успио да се спаси од сигурне смрти.

The post У четвртак помен Србима убијеним у Ледићима appeared first on ФИЛТЕР.