Fri. Apr 19, 2024
ћирилица /латиница

Нема правде за српске жртве масакра у Ледићима

Извор: Срна

Правде за ужасан масакр над 24 српска цивила из села Ледићи, од којих је најмлађа жртва имала само 18 мјесеци, није било и никада је неће ни бити јер правосудне институције у БиХ не виде српске жртве, истичу чланови породица страдалих Ледићана.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је да је ријеч о незамисливом злочину у којем је убијено дијете од 18 мјесеци, само зато што носи српско име и што је рођено у православној породици.

“Свједоци смо да су многи ослобођени одговорности за злочине над српским становништвом. Зато се са правом породице ледићких страдалника питају зашто жртве њихових најмилијих мање вриједе. Зато се и уздају у то да злочинце Божија правда неће забићи”, рекла је Граорчева новинарима након парастоса код Спомен-обиљежја у Ледићима.

Према њеним ријечима, то не може да буде довољна сатисфакција, већ треба радити и надати се да ће у неком од наредних процеса бити суђено онако како треба, по правду и правди, иако је наде за тако нешто веома мало, јер се одговорни за злочине над Србима и даље ослобађају.

“На жалост, они који су убили Ледићане, укључујући бебу од 18 мјесеци, нису и неће одговарати. То је порука нама који живимо, али и покољењима који ће доћи послије нас. Зато морамо говорити о оваквим и сличним злочинима, јер само на тај начин можемо спријечити да нам се то понови”, упозорила је Граорчева.

Сестре Рада и Милена Тешановић, којима је у нападу припадника такозване Армије БиХ и комшија из оближњих села убијено девет најближих чланова породице, рекле су да и након 31 године од масакра бол не јењава, а да их посебно боли чињеница да земаљска казна злочинце никада неће стићи.

Предсједник Удружења грађана “Моје огњиште” из Трнова Славко Васић, којем су у нападу убили оца, мајку и баку, рекао је да изостанак правде за злочинце типичан доказ да је БиХ неуређена државе, када је ријеч о правосуђу.

“Јадна је војска која је убијала људе, као што су били убијени Ледићани. Не могу да замислим војника који се бори против дјеце и стараца. Драго ми је да нас је ове године више и позивам све да редовно долазимо у што већем броју на ово и слична стратишта”, истакао је Васић.

Васић је захвалио свештенству Српске православне цркве и медијима који им несебично помажу у борби за истину и сјећање на ледићке мученике.

Он је подсјетио и да је у продукцији РТРС-а снимљен документарни филм о масакру у Ледићима, што ће помоћи да поколења која долазе сазнају шта се стварно догодило.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је да су о Ледићима многе приче испричане, али да се и даље мора причати, јер, како је навео, нема ко други.

“Докле год обиљежавамо стратишта и осјећање на страдалнике Републике Српске, они ће бити међу нама”, поручио је Тимотија.

Злочин над српским цивилима у селу Ледићи 3. јуна 1992. године у вечерњим часовима починили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи.

У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, свих девет чланова породице Тешановић, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.

Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милун Тешановић који је имао само 18 мјесеци а којем су, према извјештају патолога, злочинци ломили нејаке руке и ноге.

Село је опљачкано, спаљено и разорено, да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору.

Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.

До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање су пронађене одвојене од тијела. Према извјештају МУП-а Српске, становници Ледића убијени су на најбруталнији начин – клањем, вјешањем или гушењем.

©citajfilter.com 2019-2023 * Оснивач и издавач: Centar media d.o.o. * Главни и одговорни уредник: Мира Костовић * Контакт: citajfilter@gmail.com