Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је послије разговора са српским чланом Предсједништва Бих Жељком Цвијановић да је сарадња локалног нивоа власти са Владом Републике Српске и представницима Срба у заједничким инстутуцијама БиХ функционише беспријекорно.

“То је општи закључак данашњег састанка. Kада разговарате о много тема које смо Цвијановићевој делегирали, а које су реализоване, онда имате и вјере у пројекте које делегирате као нове да ће уз подршку српског члана Предсједништва БиХ бити ријешени и подржани”, рекао је Ћосић новинарима након састанка у Источном Сарајеву.

Ћосић је навео да је са Цвијановићом разговарао о функционисању Градске управе и свих шест општина у саставу Источног Сарајева, напомињући да је ово град који се убрзано развија и који ове године слави 30 година постојања.

Он је истакао да је било ријечи о инфраструктури, пројектима који су започети, али и онима који су реализовани уз подршку Цвијановићеве док је била предсједник Републике Српске и премјер Српске.

“Општа је оцјена да се крећемо у позитивном смјеру, гледаћемо да у наредним годинама побољшамо буџете, да подршка са нивоа Владе Републике Српске никад неће изостати. Сљедеће године ћемо ставити фокус на завршетак започетих пројеката, али нам је значајно да завршимо зграду музеја Одбрамбено-отаџбинског рата на Палама”, истакао је Ћосић.

Он је изразио наду да ће у области саобраћајне инфраструктуре бити доступна средства за рјешавање питања боље повезаности Пала и Сокоца.

Ћосић је навео да је било ријечи и изградњи зграде Ректората, Полицијске управе, Факултета физичког васпитања и спорта, новој основној школи у Источном Новом Сарајеву, потреби изградње Гимназије у Источној Илиџи, али и потреби рјешавања и побољшања стања у области саобраћајне инфраструктуре.

Према његовим ријечима, важно је да становници Источног Сарајева, као стратешки важног града у Републици Српској, виде бенефите Српске.

Ћосић је истакао да људи који раде у заједничким институцијама БиХ, у министарствима, Предсједништву, представљају Републику Српску.

“Ми из Источног Сарајева имамо 3.500 до 4.000 људи који раде у Сарајеву у заједничким институцијама, а они ту раде захваљујући Републици Српској. Они су тамо запослени у квоти Републике Српске и сигурно да би њихов положај био далеко другачији да нема представника Српске”, указао је Ћосић.

Састанку су присуствовали предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Kороман и начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић.

The post Ћосић: Беспријекорна сарадња са властима Српске и Србима у заједничким институцијама appeared first on ФИЛТЕР.

Туризам је развојна шанса града Источно Сарајево у којем је, закључно са петим мјесецом, више наплаћене боравишне таксе него у цијелој претходној години, истакао је данас градоначелник Љубиша Ћосић.

Ћосић је, након састанка са министром трговине и туризма Републике Српске Денисом Шулићем у Источном Сарајеву, напоменуо да је Источно Сарајево једна од четири локалне заједнице у Републици Српској са статусом туристичког мјеста.

Он је напоменуо да планови министра на почетку мандата одговарају свему ономе што ће Градска управа радити у наредном периоду, те изразио наду да ће бити направљен искорак у промоцији свега онога што раде пружаоци туристичких услуга у Источном Сарајеву.

Ћосић је новинарима изјавио да туристи на подручју града Источно Сарајево могу да уживају у дневном, викенд и транзитном туризму, наводећи да се на Романији гради Соколов град, а на Требевићу функционише парк природе.

Према његовим ријечима, од Шулића су добили подршку за битне пројекте у Источном Сарајеву, те најавио презентовање идејних пројекта изградње гондола од Пала, односно Источног Новог Сарајева до Јахорине, које је израдила једна кинеска компанија, а који ће путем Министарства трговине и туризма бити представљени Влади Републике Српске.

На састанку је Ћосић упознао Шулића и о раду Градске управе на категоризацији објеката за пружање услуга смјештаја, као и о томе да је унапријеђена област у наплати боравишне таксе.

“Информисали смо министра да закључно са петим мјесецом ове године имамо више наплаћене боравишне таксе него у цијелој претходној години, те да се та средства користе за адекватне туристичке догађаје”, истакао је Ћосић.

Говорећи о измјенама Закона о боравишној такси, Ћосић је нагласио да је технички тим из града Источно Сарајево предложио одређене сегменте измјена овог закона, које су од ресорног министарства препознате као добре, те оцијенио да ће унаприједити стање у овој области.

“Министра сам информисао и да, поред онога што Влада Републике Српске годинама уназад ради квалитетно на Јахорини улажући у инфраструктуру, постоји и интерес локалних заједница за изградњу инфраструктуре. Битно је и присуство града Источно Сарајево кроз директну надлежност у функционисању градске Туристичке организације”, рекао је Ћосић.

Директор Туристичке организације града Источно Сарајево Игор Иконић навео је да је на данашњем састанку са Шулићем разговарано о свим битним пројектима из области туризма, те да је посебна пажња била фокусирана на најављене измјене Закона о боравишној такси, као и измјене Закона о угоститељству.

“Сигурно да имамо разумијевања од министра и да ћемо убудуће радити на заједничким пројектима, тако да је ово посјета која може бити плодоносна за све нас”, закључио је Иконић.

The post Ћосић: Туризам развојна шанса града Источно Сарајево appeared first on ФИЛТЕР.

Аутор текста је Милица Боровчанин, ученица трећег разреда Средњошколског центра “Василије Острошки” из Сокоца.

Њен рад проглашен је најбољим литерарним радом на конкурсу за ученике средњих школа о теми “Егзодус сарајевских Срба” који је организовала Градска управа Источно Сарајево.

Егзодус сарајевских Срба

Опанак. Влажан, потпарен и каљав од снијега и блата. Запамти тај опанак, Мишо. То је опанак твог ђеда. У њему је вунена чарапа, сива, подерана, закрпљена па опет подерана. Мокра. Запамти ту чарапу, Весна. Твоја је баба исплела једне зиме, крај шпорета, шкиљећи уморним очима под свјетлошћу петролејске лампе, што је неко донио из рата. Како и одакле, то се не пита. И свјетло обавезно упамти, Перо, јер ово је прича о опанку, чарапи и свјетлости. Ово је прича о вама.

            Јоване, волиш ли небо? Плаво и бескрајно, високо до ваших глава, а можда и зерицу више. Вазда присутно, а никад ту, већ увијек негдје далеко. Хајде, реците да га волите. Ви сте дјеца неба, Оца небеског. Са мном то исто небо вјекује овдје, у срцу Босне, већ дуго. Знамо се из виђења. Гледа оно мене, ја њега… И тако се гледамо, и живимо, и ћеифимо. Ту сам необичну турску ријеч начуо случајно и можда ми се баш због тога нарочито допала. Баш је овако било. Мумла он себи у браду, тресући догорјели опушак тако да му пепео пада по панталонама: „Е, ‘вако смо ти ја и моја стара некад уз каву и цигару ћеифили. Па ја… И дође зло доба. Траг му се замео“. И понавља  то „па ја“ некако тешко, уздишући и отпухујући велике колутове дима у прохладну фебруарску ноћ. Било је то оног дана кад је нестало неба, и мој цијели видик одједном поста само избрадани гумени ђон једног опанка, над којим спава мрак. Онда су дошли и остали опанци, гумене чизме, цокуле, точкови и брундање претоварених тамића, што су дисали плитко и заморно као плућни болесници. Туберани умиру кад цвјетају тикве, а ти су камиони са товаром „прња, ‘ране, женскадије и максумчади“ испустили своју душу тог фебруара, на Задушнице. „Ееее, па ја“.

            Мене су само газили, пролазили нада мном оборених глава, ни не наслућујући моје присуство, док се „глава у торби ругала глави на коцу, а глава с коца смијала глави на пању“. Нису ни помислили да све те ситне, случајно изговорене ријечи и болне уздахе неко слуша, да све остатке некадашњег живота који, попут пепела, спадају с њихових усана у, од гара поцрњели снијег, неко сакупља и крпи у приповијест о вама, у које они у том тренутку вјероватно и нису вјеровали.

            Пертле од тешких радничких цокула вукле су се по блату, остављајући кривудаве линије успорених и неодређених корака, који су се вртјели укруг, по путањи која није случајно кружна, већ безулазна и безизлазна, око преврнутог пара опанака, који су вјероватно испали из неке вреће, или једноставно одбачени да би се понијело нешто важније и неопходније. Ти трагови од пертли су знакови којима приповиједам ову причу, која се испредала док је пар опанака са чарапама, дрхтећи, обилазио око пара опанака без чарапа. Колона се кретала споро и несигурно, идући као Марушка – у маглу.

            „А она моја бабускара све јеца и ромори некак’е молитве у себи… И све кȏ бива чврста, још ми нешто звоца и тура ми дебеле чарапе у руку, да ми се нађу, а ја их држим и видим влажне. Мокре“. Уздахнуо је дуго… бесконачно. А ја све то слушам, и ноћ се преваљује изнад Требевића, тиха, тужна и језива.

            Неба није било. Бојиш ли се ти, Ружо, мрака? Једна мала се бојала. Ваздан је преплакала на рукама неке тетке, и тек се предвече смирила и ућутала. Узела је један каменчић, онако блатњав, и ставила га на дно џепа, чврсто стишћући оно што је само њено, за шта нико не зна и зато га не могу узети. Дјеца су као ми. Увијек су ту, али на њихово присуство се не обраћа пажња, а они све чују и све разумију. Они вјерују у вас, зато вам смишљају приче. Остављају их у џеповима, да бисте их ви једног дана тамо пронашли. Сјети се каткад те мале, Зоране. То ти је мајка. Кад ти сљедећи пут буде пјевала о десетом селу гдје живи Антунтун, питај је гдје је њено десето село. Можда ће јој очи тада на трен засијати, а ти ћеш примијетити да су влажне. Мокре. Свеједно је питај.

            Све је било мучно, страшно и свечано у десетом селу. Значило је крај једног живота, коријење ишчупано нагло и присилно, да би се на другом мјесту посадило и чекало да порасте. Чекање је дуго и магловито и вјероватно га ни ви нисте још дочекали. Са једне стране су остајали домови, многи још топли, дим се вијорио изнад кровова, посљедње жишке су и даље тињале тамо гдје су се под петролејком плеле чарапе. А са друге стране, само магла и далеко у магли – ви.

            Протутњало је и то… као и све што прође, а Требевић се над Сарајевом зеленио, мирно и спокојно, гледајући на котлину са неком неодређеном строгошћу, као да је прекоријева због свега што се прошлог дана ту догодило, због суза оне дјевојчице које му стално прекидаху сан, због коријења које му је силом чупано из вена. Мрштио се Требевић као мрачајски прото и, први пут након много сати, небо се поново појавило. Додуше, сасвим стидљиво и ускогрудо, као да му се и самом отимао онај дубоки уздах „еее“ који се негдје у срцу котлине завршава олакшавајућим, а ипак болним „па ја“. Као да су те двије наизглед неповезиве ријечи без икаквог значења скидале невидљиви терет с душе. А оне су у ствари значиле више него што се иједним језиком може записати, биле су тамић натоварен страхом, болом, помирењем, храброшћу и нечим, њима непознатим и необјашњивим, за шта су сигурно знали да постоји, али га нису умјели описати. Ту на позорницу ступају пјесници, тада као и сад, да дестилат згуснуте колективне патње преточе у ријечи. Бивајући с њима и међу њима, држећи под руку вашег оца и стрица, потпуно значење тог зачудног „па ја“ испјевао је Радослав Самарџија у само једно  стиху: „Ја знам да сам Србин, јер мркнем па свићем“.

            Лежао сам на истом мјесту гдје сам и данас. Безначајан и непримијетан, невидљиви свједок историје, друг небеса и висине, а вјечито прикован за земљу, јер под овом земљом и мртви окомити стоје, чекајући да се обују они одбачени опанци и да се крене преко брда, у будућност.

            Свјетло се појавило накратко и дошло је изненада, много послије сунца. То је онај осјећај, Вера, кад дуго гледате прије него што схватите да су вам очи отворене. Горјело је све на једној гомили; прошлост, садашњост и будућност – чарапе плетене давно, опанци ужурбни тог дана на блатњавом друму и свјетло, слабашно, али видиљиво, које је дошло апостолски, да најави оно нешто, необјашњиво и непознато, оно „свитање“, чији се долазак чека и то чекање је посљедње што један народ одржава у животу.

            „И ево нас, ђе смо. Ни тамо, ни овамо. У сњежини голој, на путу за рај. Еее, мој брате, еееј“, испрекидане ријечи неког младића мијешају се са дрхтавим стихом: „Ено га, иде насмешен борац, уместо главе носи заставу“[1]… И та слика полако јењава у очима нашег мрачајског проте, што све види и све разумије и само се тихо и озбиљно осмјехује људима што мисле да све знају и све могу, несвјесни да су само мрави на свјетском буњишту. Сарај’во ћути и ћеифи у својој удолини.

            Ову причу приповиједа вам камен са једног макадама, чији се дио налази у џеповима ваших родитеља. Сјећаш се оне мале, Зоране? Рекао сам да запамтиш. Сјећаш ли се оног за шта нико не зна и што нико не може узети? Дио мене у њима.

То је тајна. Не казујте је никоме.

Ако ме се некад сјетиш, Владане, кад схватиш да је путања којом идеш ништа друго до стољетна кружница, концентрична пару опанака, у том часу ћеш видјети лик свог оца који „пиљећи немо у призор пусти, постаде и сам камени знамен“[2].

Уздахни тад „па ја“ и ја ћу знати да је вријеме да сванем.

[1] Радослав Самарџија, из пјесме „Повратак ратника“

[2] Радослав Самарџија, из пјесме „Повратак ратник”

The post Прочитајте рад Милице Боровчанин о теми “Егзодус сарајевских Срба” appeared first on ФИЛТЕР.

Ускоро ће бити расписан тендер за избор извођача за изградњу бициклистичке стазе од Сарајева до Пала. Стаза ће водити трасом некадашње ускотрачне пруге.

То је заједнички пројекат градова Источно Сарајево и Сарајево, те општина Источни Стари Град, Пале и Стари Град Сарајево.

“Као Градска управа потписали смо споразум са партнерима и преузели обавезу за провођење тендерске процедуре за израду главног пројекта, који је израдила компанија “РАДИС” д.о.о. Источно Сарајево, којој овом приликом захваљујемо. Данас смо добили обавјештење од наших пријатеља из Делегације ЕУ да они крећу у припрему тендера за набавку извођача, док нама још остаје обавеза обезбјеђивања грађевинске дозволе”, појаснио је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.

Поручио је да је за Источно Сарајево ово веома значајан пројекат, који ће промијенити слику у области љетног туризма и развоја бициклизма, као и у области промоције здравог живота у граду и општинама.

“У наредним фазама циљ нам је стазу продужити до Јахорине, као и изградити мрежу бициклистичких стаза обронцима Јахорине и Требевића, што ће у комбинацији са изградњом планираних гондола из Пала и Источног Новог Сарајева чинити комплетан и веома атрактиван туристички садржај”, навео је Ћосић.

Како је раније објављено, Европска комисија ће за изградњу бициклистичке стазе обезбиједити милион конвертибилних марака, док ће потписници Меморандума (општине и градови) финансирати израду пројектно-техничке документације износом од 100.000 до 150.000 КМ.

Бициклистичка стаза градиће се на дионици дугој око 15 километара, а већи дио трасе од око 10 километара територијално припада граду Источно Сарајево односно општини Источни Стари Град и Пале.

Стаза ће бити позиционирана старом трасом ускотрачне пруге „Ћиро“ Сарајево-Пале која је смјештена на обронцима Требевића, пратећи корито ријеке Миљацке.

Прва полазна тачка из општине Стари Град Сарајево биће од Вијећнице затим Бентбаше и шеталишта Дарива до Козје ћуприје и “Врела живота”.

Друга полазна тачка биће стара жељезничка станица на Бистрику, која ће такође водити до локалитета „Врело живота“.

Стазе ће се спајати на трасу пруге Ћиро која се простире у цјелости простором ускотрачне пруге према завршној позицији непосредно код старе жељезничке станице Пале.

The post Погледајте како ће изгледати бициклистичка стаза од Сарајева до Пала appeared first on ФИЛТЕР.

На данашњи дан прије тачно три деценије, у јеку Одбрамбено-отаџбинског рата, донесена је Статутарна одлука о организацији Српског града Сарајева.

Та одлука има историјски значај за Србе Сарајевско-романијске регије и данашњих 65.000 становника Источног Сарајева.

Поводом 30 година од званичног формирања града Источно Сарајво, у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву одржана је свечана сједница Скупштине града.

На почетку свечане сједнице одборницима и присутним званицама обратио се предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман.
Након приказивања прилога са прве сједнице Скупштине Српског града Сарајева, одржане 17. априла 1994. године, Короман је додијелио захвалницу првом сазиву Скупштине Српског града Сарајева.

Захвалницу је преузео први предсједника те Скупштине проф. др Војислав Максимовић.

Потом је отворен радни дио сједнице на коме је усвојена Резолуција о правцима даљег развоја града Источно Сарајево.

Након радног дијела, свечана сједница је настављена приказивањем документарног филма „Егзодус поново“ режисера Сњежана Лаловића који садржи аутентичне кадрове исељавања српског становништва Сарајева.

Присутнима су се потом обратили градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић и српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.

Програм свечане сједнице настављен је додјелом захвалницa актуелним сазивима Скупштина општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Пале, Соколац, Источни Стари Град и Трново.

Додијељена су и посебна признања онима који су допринос граду и народу дали у најтежим временима и то Борачкој организацији општине Источно Ново Сарајев, Борачкој организацији „Илиџански борац“, Борачкој организацији Пале, Борачкој организацији општине Соколац, Борачкој организацији Источни Стари Град и Борачкој организацији општине Трново.

Скупштина града Источно Сарајево одлучила је да поводом обиљежавања 30 година од доношења Статутарне одлуке о организацији Српског града Сарајева додијели и специјално признање – Грб Града, које је у име Града Источно Сарајево уручио градоначелник Љубиша Ћосић.

Грб Града за допринос развоју Источног Сарајева додјељен је Влади Републике Србије, Влади Републике Српске, Александру Вучићу, предсједнику Републике Србије и Милораду Додику, предсједнику Републике Српске.

Грб града додијељен је и  Митрополији дабробосанској Српске православне цркве и Његовом високопреосвештенству митрополиту даобробосанском господину Хризостому за предани рад на очувању духовности и саборности православног српског народа на подручју Сарајевско-романијске регије.

The post Завршена свечана сједница Скупштине града Источно Сарајево (ФОТО) appeared first on ФИЛТЕР.

Поводом обиљежавања 30 година од настанка града Источно Сарајево у понедјељак, 13. марта, заказана је Свечана сједница Скупштине града Источно Сарајево,  која ће бити одржана у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву, са почетком у 18.00 часова.

Град Источно Сарајево формално је настао 13. марта 1993. године, званичним доношењем Статутарне одлуке о организацији Српског града Сарајева.

“На свечаној сједници, биће усвојена Резолуција о правцима даљег развоја града Источно Сарајево, у којој ће бити посебно истакнуто све што овај град баштини кроз традицију и историју, а биће додијељена и посебна признања и захвалнице”, саопштили су из Градске управе.

Признање за допринос развоју Источног Сарајева – Грб града биће додијељено предсједницима Републике Српске и Србије, Милораду Додику и Александру Вучићу,  Владама Републике Српске и Србије, те Митрополији дабробосанској Српске православне цркве, за предан рад на очувању духовности и саборности православног српског народа Сарајевско-романијске регије.

Посебна признања биће уручена општинским борачким организацијама, а захвалнице скупштинама шест градских општина и одборницима првог сазива Скупштине Српског града Сарајева.

На свечану сједницу позвани су представници највишег руководства Републике Србије, представници власти Републике Српске и српски представници у институцијама БиХ, народни посланици из Источног Сарајева, начелници општина, а сједници ће присуствовати и одборници свих шест скупштина градских општина.

Град Источно Сарајево представља симбол страдања, али и уздизања српског народа са подручја предратног Сарајева и Сарајевско-романијске регије и као такав има стратешки значај за Републику Српску и српски народ у БиХ.

За слободу је поднесена огромна жртва на подручју Сарајевско-романијске регије током Одбрамбено-отаџбинског рата , када је погинуло 4.211 бораца и 2.967 цивила, те егзодус више од 120.000 Срба након потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ у Дејтону 1995. године.

Град Источно Сарајево броји око 65.000 становника, међу којима је и велики број од укупно 157.143 Срба, колико је према попису становништва из 1991. године живјело у тадашњем граду Сарајеву.

Данас овај град представља модерну локалну заједницу и једини град у Републици Српској који се састоји од више општина.

Како наводе из Градске управе, Источно Сарајево један је од ријетких градова са позитивним миграционим салдом, а одликује га велики проценат младог становништва, као и младих брачних парова који су одлучили да свој живот организују у овом граду.

Овај град се константно развија у области културе, умјетности и спорта, али и у урбанистичком и привредном смислу.

The post У понедељак свечана сједница Скупштине града Источно Сарајево appeared first on ФИЛТЕР.

На 2. тематској сједници Скупштине града Источно Сарајево усвојена је Одлука о такси за истицање рекламе на подручју града Источно Сарајево.

Такса за истицање рекламе је приход буџета града Источно Сарајево и општине на чијем подручју се наплаћује и то у односу 85:15 у корист града. Такса се плаћа за годину дана, уз могућност плаћања у два дијела и то први до 30.6. и други до 31.12. за текућу годину.

Како је појашњено, такса за истицање рекламе наплаћиваће се за истицање реклама на другим површинама, осим рекламних паноа и билборда поред аутопутева, магистралних, регионалних и локалних путева на јавним површинама.

Под рекламом сматра се свако визуелно означавање имена, назива, њихове скраћенице које нису пословно име субјекта који се рекламира, као и сваки други натписи слике или објекти којима власник тог натписа или објекта указује на своје производе, услуге и радове у комерцијалне сврхе.

Скупштина града Источно Сарајево утврдила је таксе у различитој висини за истицање рекламе, постављање рекламних објеката и осталих натписа, ознака или цртежа, осим пословног имена, који се налазе на објекту, односно просторијама пословног субјекта. Износ је утврђен у складу са врстом дјелатности која се рекламира или оглашава, а коју пословни субјекти
обављају.

Ко је ослобођен плаћања таксе?

Од плаћања таксе за истицање рекламе ослобођене су институције Босне и Херцеговине, органи, организације и јавне установе Републике Српске и јединица локалне самоуправе, акредитоване међународне организације, дипломатска и конзуларна представништва и удружења од јавног интереса за Републику Српску.

Такође, од плаћања таксе ослобођена су лица којима је рјешењем надлежног органа признато својство члана породице погинулих, умрлих, несталих и заробљених бораца, РВИ и цивилне жртве рата, особе са инвалидитетом које имају 80% инвалидитета и особе са тјелесним оштећењем од 70-100%, родитељ или старатељ који има статус лица које се стара о лицу са инвалидитетом, односно лице којем је рјешењем тај статус утврђен. Право на ослобађање поменута лица остварују подношењем захтјева надлежном одјељењу, прије истека рока за плаћање таксе за истицање
рекламе.

Таксу неће плаћати ни предузетници који, у смислу закона којим се уређује порез на доходак, имају статус малог предузетника, затим сви самостални предузетници који се баве производњом и прометом основних животних намирница и занатским дјелатностима (месаре, пекаре, фризерски салони, обућари).

Од плаћања таксе ослобођени су и
обвезници накнаде за 12 мјесеци од регистрације.

Обухваћено 450 до 500 привредних субјеката, а очекивани приход око 1.500.000 КМ

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је да је ово веома важна одлука којом се враћа приход у буџет града, који је и раније постојао кроз комуналну таксу за истицање рекламе, али је укинут од прошле године на нивоу Републике Српске. То је, подсјећа Ћосић, значило око 1.500.000 КМ мање у буџету Источног Сарајева.

“Намјера нам је да они који остварују екстра профит својим пословањем на подручју Источног Сарајева, попут банака, кладионица, мјењачница, бензинских пумпи, осигуравајућих кућа, микрокредитних организација и слично, дио прихода врате граду и општинама”, навео је градоначелник.

Он је додао да су одлуком заштићени мали предузетници, рањиве групе становништва, самостални предузетници који се баве производњим и прометом основних животних намирница и занатским дјелатностима.

“Одлуком ће бити обухваћено од 450 до 500 привредних субјеката и процјена је да ћемо на овај начин приходовати до 1.500.000 КМ, што је новац који ће омогућити већу подршку из буџета града корисницима са подручја цијелог Источног Сарајева. Такође, на овај начин ће бити повећан приход и у буџетима општина, с обзиром да ће у овој години општинама бити распоређено 15 одсто, а у наредној 20 одсто од укупно оствареног прихода по основу ове таксе”, рекао је Ћосић.

СДС против наплате таксе за истицање рекламе

Одборник СДС-а Горан Шеховац рекао је да је Kлуб одборника СДС-а био против ове одлуке, јер сматрају да треба вратити комуналну таксу, која је укинута 2021. године.

Како преноси Срна, он је у изјави новинарима након сједнице, нагласио да су били против ове одлуке, јер у Источној Илиџи већ постоји одлука о јавном оглашавању и пише шта се наплаћује. Сада ће се, сматра, доћи у ситуацију да неко правно лице мора плаћати двије таксе.

“Биће доста нејасноћа и тужби”, каже Шеховац и додаје даје Kлуб одборника СДС-а тражио да се у Народну скупштину Републике Српске поново врати тачка дневног реда о комуналној такси.

The post За истицање рекламе на објекту годишње од 200 КМ до 50.000 КМ appeared first on ФИЛТЕР.

Друга тематска сједница Скупштине града Источно Сарајево биће одржана у понедјељак, 30. јануара, а одборници ће разматрати одлуку о такси за истицање рекламе на подручју града Источно Сарајево.

Одлуком о плаћању такси за истицање рекламе обухваћене су, између осталих, дјелатности производње и дистрибуције електричне енергије, банке, микрокредитне организације, осигуравајућа друштва, поште, телекомуникациони оператери, бензинске пумпе и плинаре.

Такође, таксу би требале плаћати и робне куће, маркети, супермаркети, салони намјештаја, стоматолошке и љекарске ординације, ветеринарске амбуланте, лабораторије, апотеке, кафери, бифеи, ресторани, грађевинске фирме, кладионице и коцкарнице.

Предложену одлуку која ће се наћи пред одборницима, можете прочитати у наставку текста.

Источна Илиџа против

Након објаве предложене Одлуке, огласили су се из Општине Источна Илиџа. Обавјештавају јавност, а посебно привредне субјекте да нису сагласни са Одлуком о такси за истицање рекламе на подручју града Источно Сарајево

Уколико се усвоји, поручују из ове Општине, Одлука ће представљати додатно оптерећење за привредне субјекте.

“Општина Источна Илиџа се залаже за растерећење привреде од додатних, парафискалних намета и поздравила је Измјену Закона о комуналним таксама из 2021.године којом је укинута наплата  комуналне таксе за истицање пословног имена правног лица или предузетника на пословним просторијама”, саопштено је из Општине Источна Илиџа.

У саопштењу се додаје да у складу са Законом о локалној самоуправи, град Источно Сарајево нема надређен положај у односу на градске општине, што значи да не може да намеће своје одлуке општинама, него може и треба да их усаглашава и усклађује, што у конкретном случају, поручују, није учињено.

“Зато сматрамо да тематску сједницу треба отказати, а Одлуку о такси вратити на усаглашавање”, закључује се у саопштењу за јавност Општине Источна Илиџа.

The post Град планира наплату таксе за истицање рекламе, Источна Илиџа против appeared first on ФИЛТЕР.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је то град који расте и има позитивну стопу унутрашњих миграција.
Ћосић је на конференцији за новинаре рекао да Источно Сарајево, осим Бањалуке, има већи прилив становника него одлив, што показује и податак да је прошле године град имао 60.184 становника, а ове године 61.228.

Он је нагласио да је Градска управа дужна да свим грађанима пружа адекватне услове живота, те да у прилог томе говори и податак да је град Источно Сарајево у овој години остварио највећи буџет до сада од око 16.800.000 KМ.

“Овакав буџет нам је помогао да у току ове године извршимо све обавезе које смо планирали и завршимо неке пројекте, а неки ће бити завршени наредне године”, рекао је Ћосић.

Он је подсјетио да је у овој години растао и број екстерних корисника и да су све што функционише као дио друштва помогли – од школства, културе, невладиних организација, вјерских заједница спорта.

Ћосић је нагласио да су ове године први пут са око 100.000 KМ помогли Болницу “Србија”, те да град помаже и пронаталитетну политику и предшколске установе.

Он је нагласио да је у овој години завршен и пројекат парка великана српског здравства чија ће изградња почети идуће године, да су при крају радови на згради Студентског дома у Источном Новом Сарајеву, да су у току радови на згради Ректората и Музичке академије, да је на Палама почела изградња Факултета физичке културе, те да је град укључен у све пројекте.

Ћосић је као најзначајнији пројекат навео то да се завршава Народно позориште у Источном Новом Сарајеву, које је тренутно у фази опремања, а испуњено је и обећање да град има јединствену Туристичку организацију са шест туристичких инфо-центара.

“Kао побједу можемо сматрати и Парк природе Требевић и град је добио ексклузивно право да у сарадњи са општинама оснују заједничко предузеће које ће бити управљач овог изузетно битног подручја”, истакао је Ћосић.
Он је захвалио Влади Републике Српске која је у буџет града Источно Сарајево уложила 2.600.000 KМ, наводећи да ће ако се томе дода и 200.000 KМ за бициклизам из прошле године то износити 2.800.000 KМ дирекне подршке у градски буџет. Ћосић је изразио огромну захвалност и предсједнику Републике Српске и Владе са којима је сарађивао.

Ћосић је додао да се од ових средстава 800.000 KМ односи на меморијални комплекс који се гради у оквиру институција културе памћења који ће бити у Источном Новом Сарајеву и са радом се почиње почетком марта.

Он је нагласио да ће у наредној години започети многе пројекте у свим општинама у саставу града.

Ћосић је за сарадњу захвалио и владама Србије, Јапана, Kине, Чешке, као и УНДП-у.

“Град Источно Сарајево је у овој години био укључен у све сегменте живота. Остајемо посвећени развоју града и идеји да је Источно Сарајево светионик и бедем Републике Српске”, поручио је Ћосић.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Kороман рекао је да је град у овој години финансирао многе пројекте и помогао борачке организације, здравство.

“Kолико је била социјално осјетљива ова година говори податак да смо имали 70.000 KМ појединачних помоћи”, истакао је Kороман и додао да је безбједност на нивоу града била на завидном нивоу.

Kада је ријеч о ситуацији у области привреде, Kороман је навео да је у овој години забиљежено више 86 привредних субјеката, да су у граду са свим општинама повећане бруто зараде и накнаде повећане за 11 милиона KМ.

Kороман је истакао да је добитак од 136 милиона KМ исказан и по свим привредним субјектима, док је губитак био 12 милиона KМ.

“Можемо да кажемо да је привредна слика добра и да уз помоћ града и свих инвеститора можемо гледати унапријед”, рекао је Kороман.

The post Ћосић: Источно Сарајево има позитивну стопу унутрашњих миграција appeared first on ФИЛТЕР.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је Град, од преузимања већинског власништва у привредном друштву “МОФАС”, испунио обавезе према радницима и покренуо фабрику у мјери у којој је то било могуће, без даљег увећавања дуга, те да се ради на њеној коначној деблокади, што је предуслов за куповину нових сировина и покретање производње.

Ћосић је за Срну рекао да је, од априла до данас за 48 радника “МОФАС-а” измирено осам плата у укупном износу од 291.000 KМ, као и дуг по основу пореза и доприноса према Пореској управи Републике Српске у износу од 175.577 KМ, те 164.924 KМ дуга према банкама и добављачима.

“Што се тиче радника, каква год њихова мишљења била ми ћемо увијек стајати иза њих. Таман да сваки дан протестују, ми ћемо се и даље борити за њих, али нико други нема право да нас, због својих политичких или неких других разлога, осуђује за оно што протеклих годину дана радимо за ову фирму”, рекао је Ћосић.

Он је истакао да, као градоначелник не може пустити да “МОФАС” тако лако оде у стечај након захтјева који су поднијели бивши власници и бивши директор.

Ћосић је подсјетио да је Скупштина града, 25. новембра прошле године, основала је Јавно предузеће “Директне инвестиције Града Источно Сарајево” /ДИГИС/, на чији је рачун крајем децембра те године пребачено 2.000.000 KМ које је Влада Републике Српске обезбиједила Граду за потребе куповине већинског удјела у привредном друштву “МОФАС”.

“Градско предузеће ДИГИС је 4. фебруара ове године са дотадашњим власницима потписало уговор о куповини 51 одсто удјела у предузећу “МОФАС”, што је плаћено са поменутих 2.000.000 KМ”, појаснио је Ћосић.

Он је рекао да је тада привредно друштво “МОФАС” дуговало готово 4.000.000 KМ према Пореској управи Републике Српске, банкама, радницима, те домаћим и иностраним добављачима, због чега је рачун предузећа блокиран.

“Усљед тих нагомиланих дуговања и блокаде рачуна пословање предузећа је било онемогућено, а у огромној мјери је то успорило и упис власништва предузећа ДИГИС над привредним друштвом МОФАС”, рекао је Ћосић.

Процес уписа власништва, навео је Ћосић, завршен је 16. септембра у Привредном суду Источно Сарајево.

Он је истакао да су радници у априлу ове године ушли у фабрику, започели радове на њеном уређењу, прикупљању секундарних сировина и издвајању некурентних ствари, алата и машина за продају, те покренули термичку обраду метала и послове из области услуга.

“Успјели смо прикупити одређена средства од којих смо исплатили плате радницима, дио дуговања према Пореској управи и добављачима који су судским путем блокирали рачун предузећа”, рекао је Ћосић и додао да је рјешење нагомиланих проблема дугорочан процес, који захтијева стрпљење и залагање свих заинтересованих страна.

“Свака друга прича је манипулација и то најчешће од људи који не знају шта значи радити у тој области”, истакао је Ћосић.

The post Ћосић: Град испунио обавезе према радницима “Мофаса” appeared first on ФИЛТЕР.