Познато име нове основне школе у Источном Новом Сарајеву

Извор: Филтер

Настава у новој основној школи у Источном Новом Сарајеву почеће у школској 2026/2027 години и тако ће бити ријешен дугогодишњи проблем недостатка простора у тренутно јединој школи у овој општини – ОШ “Свети Сава”.

Јуче је на сједници Владе Републике Српске прихваћен приједлог Општине Источно Ново Сарајево да нова основна школа у овој општини буде названа по Стеву Калуђерчићу. 

“Својим дугогодишњим радом као учитељ, управитељ школа, организатор и друштвени радник, оставио је дубок траг у развоју образовања српског народа у Босни и Херцеговини. Оснивањем и унапређењем школа, учешћем у културним друштвима, писањем уџбеника и залагањем за просвјету, допринио је образовању бројних генерација. Због тога би именовање школе по њему било оправдано и представљало би трајно поштовање према човјеку који је цијели живот посветио просвјећивању и напретку народа”, навели су из Општине Источно Ново Сарајево.

Биографија

Стево Калуђерчић (Сомбор, 5. септембар 1864 – Сарајево, 12. фебруар 1948) је за Србе значајан као истакнути просвјетитељ који је својим радом допринио очувању националног идентитета кроз образовање крајем 19. и почетком 20. вијека. Рођен је у Сомбору, гдје је завршио основну школу, четири разреда мађарске државне гимназије и два разреда Српске учитељске школе. У Сремским Карловцима је 1883. године завршио трећи и четврти разред Српске учитељске школе, а исте године изабран је за учитеља Српске основне школе у Сарајеву.

Испит за учитеља грађанских школа положио је 1894. године, након чега је постављен за наставника Више дјевојачке школе у Сарајеву, а убрзо и за њеног управитеља. Био је учитељ и у школи и изван ње – учитељ дјеце и одраслих, савјетник, прегалац и организатор. Као педагог, у Сарајеву је створио први нараштај оних који су постали свјесни да је просвјета моћно средство у борби за национално одржање.

Као управитељ српских школа имао је сталан интерес за положај српских учитеља. На његову иницијативу, 11. маја 1905. године у наставничком збору српских основних школа у Сарајеву основан је ужи привремени одбор Српског учитељског удружења, а у новембру исте године Калуђерчић је израдио и приједлог правила овог удружења за Босну и Херцеговину, чији је био и први предсједник.

Такође, био је члан уређивачког одбора и веома активан сарадник педагошко-књижевног листа „Српска школа“ у Сарајеву. Његов педагошки рад био је уско повезан са посланичким дјеловањем у Босанском сабору, гдје се истакао приједлогом „Закона о обавезној настави“. Дужност посланика обављао је до априла 1913. године, када је, по наређењу Епархијског управног и просвјетног савјета у Сарајеву, морао да положи мандат.

Заједно са српским учитељима, својим сарадницима, учествовао је у раду књижевног часописа „Босанска вила“, гдје је обављао дужности администратора, експедитора и коректора, а уједно је био и један од најактивнијих сарадника.

Велики допринос је дао развоју основних школа, а написао је и уџбеник за српску основну школу „Историја српских народа“, а касније и монографију „Национална улога српских школа у Босни и Херцеговини“. Писао је приповијетке, бавио се превођењем са њемачког и словеначког језика, а у српском културном друштву „Просвјета“ био је активан члан. Био је и иницијатор оснивања Музеја старе српске православне цркве у Сарајеву.

У приједлогу који је Влади Републике Српске достављен из општине Источно Ново Сарајево наведено је да због свог изузетног доприноса просвјети, развоју школства и очувању националног идентитета, основна школа с правом може носити име Стево Калуђерчић.