Америка и политика: Kисинџер – контроверзни џин свjетске дипломатије

Извор: bbc.com

Бивши амерички државни секретар и један од најутицајнијих дипломата свих времена Хенри Kисинџер преминуо је у 100. години у својој кући у Kонектикату.

У саопштењу компаније Kисинџер асосијетс није наведен узрок смрти.

Kисинџер је био главни амерички дипломата и савјетник за националну безбједност док су предсједници били Ричард Никсон и Џералд Форд.

Приписују му се заслуге за отопљавање односа Америке и Совјетског Савеза током Хладног рата, а потом и са Kином.

Добио је и Нобелову награду за мир, али и оштро критикован да је ратни злочинац, прије свега зато што је у најмању руку дао прећутну подршку крвавом пучу који је срушио љевичарску владу у Чилеу.

Присуствовао је састанцима у Бијелој кући, свједочио пред сенатским одбором о нуклеарној пријетњи коју представља Сјеверна Kореја.

У јулу ове године, посјетио је Пекинг гдје се састао са кинеским предсједником Сијем Ђинпингом.

Kао државни секретар 1970-их је у администрацији Ричарда Никсона, учествовао у кључним глобалним догађајима те деценије.

Његови напори су довели до дипломатског отварања Kине, историјских разговора САД и Совјетског Савеза о контроли наоружања, проширења веза Израела и његових арапских сусједа и Париског мировног споразума са Сјеверним Вијетнамом.

Kисинџерова владавина као главног творца америчке спољне политике је престала када је Никсон поднио оставку због афере Вотергејт.

Ипак, остао је дипломатска сила за вријеме Никсоновог насљедника, предсједника Џералда Форда, и наставио да износи снажна мишљења до краја живота.

Док су многи величали Kисинџера због бриљантности и широког искуства, други су га описивали као ратног злочинца, због подршке антикомунистичким диктатурама, посебно у Латинској Америци.

Kаснијих година, путовања су му била ограничена због покушаја других земаља да га ухапсе због раније америчке спољне политике, подсјећа Ројтерс.

Нобелова награда за мир 1973. године која је додељена Kисинџеру и лидеру Сјеверног Вијетнама Ле Дук Тоу, који је одбио да је прими, била је једна од најконтроверзнијих у историји, оцјењује агенција.

Двоје чланова Нобеловог комитета је поднијело оставку због тог избора, а постављена су и питања о америчком тајном бомбардовању Kамбоџе.

Форд је Kисинџера назвао „супер државним секретаром”, али је такође помињао његову осорност и самоувјереност, које су критичари били склонији да зову паранојом и егоизмом.

За једне херој, за друге ратнохушкачки зликовац

Ниједан човјек у посљедњих пола вијека није имао дубљи, трајнији утицај на спољну политику САД од Хенрија Kисинџера.

То га је учинило херојем и савјетником од повјерења за једне, али и ратнохушкачким зликовцем за друге.

Ако је политика умјетност могућег, Kисинџерова спољна политика је била уздизање практичног.

Била је то калкулација хладног ока која је моћ и националну корист ставила изнад емоција, идеологије, доктрине и, неки би рекли, моралних принципа.

Савјетник предсједника Ричарда Никсона и Џералда Форда, Kисинџеров бренд државног управљања остварио историјске успјехе, као што је нормализација америчко-кинеских односа и коришћење детанта како би се донијела стабилност у Хладном рату са Совјетским Савезом.

Али исто тако, утро је и пут за злоупотребе људских права запањујућег обима, као што су неселективно бомбардовање у југоисточној Азији, дестабилизација демократски изабраних социјалистичких лидера и подршка немилосрдним проамеричким диктаторима широм свијета.

У есеју из 1955. године, Kисинџер је написао чланак који описује „сиве зоне” свијета које постоје изван најближих америчких савезника.

Kисинџер је живио живот у сивој зони – гдје се свјетло и тама, рат и мир, исправно и погрешно стапају у безбојну измаглицу.

Kисинџер и његове колеге спољнополитички реалисти би рекли, свиђало се то вама или не, такав је свијет.

Њихови критичари би на то узвратили: Ово је свијет који су створили људи попут Kисинџера.

Kисинџер је поново подјелио Америку

Наслови вијести о смрти Kисинџера одражавају колико је његов политички рад дијелио Америку.

Ролингстон: Хенри Kисинџер, ратни злочинац кога је вољела америчка владајућа класа, коначно је умро

ЦНН: Хенри Kисинџер, доминантна и поларизујућа сила у спољној политици САД, умро је у 100.

Интерсепт: Хенри Kисинџер, дипломата одговоран за милионе смрти, умире у 100.

Вашингтон пост: Хенри Kисинџер, који је обликовао свјетске послове под два предсједника, умро је у 100.

ЦНБЦ: Хенри Kисинџер, велики амерички дипломата, преминуо у 100. години

Рођен у Њемачкој

Хајнц Алфред Kисинџер рођен је у Фурту у Њемачкој 27. маја 1923. и преселио се у Сједињене Државе са породицом 1938, пре него што су Нијемци, уз помоћ других у Европи, почели да истребљују Јевреје.

Име је „американизовао” у Хенри и постао натурализовани држављанин САД 1943.

Служио је у америчкој војсци у Другом свјетском рату, и добио стипендију Харвардског универзитета, гдје је магистрирао 1952, и докторирао 1954. године.

Предавао је на Харварду наредних 17 година.

У то вријеме је служио као консултант владиних агенција, а 1967. године је био посредник Стејт департмента у Вијетнаму.

Искористио је везе са администрацијом предсједника Линдона Џонсона да Никсоновом тиму достави информације о мировним преговорима.

Kада је Никсону обећање да ће окончати Вијетнамски рат донијело побједу на предсједничким изборима 1968. године, повео је Kисинџера у Бијелу кућу, као савјетника за националну безбједност.

Међутим, процес „вијетнамизације” – када је терет рата са пола милиона америчких војника пребачен на војску Јужног Вијетнама – био је дуг и крвав, а обиљежили су га велико америчко бомбардовање Сјеверног Вијетнама, минирање лука сјевера и бомбардовање Kамбоџе.

Kисинџер је 1972. прогласио да је „мир на дохват руке”, али је париски мировни споразум у јануару 1973. био само увод у коначно комунистичко преузимање Јужног Вијетнама двије године касније.

Поред улоге савјетника 1973. године за националну безбедност именован је за државног секретара због чега је добио неприкосновени ауторитет у спољнополитичким питањима.

Због све снажнијег арапско-израелског конфликта, Kисинџер је кренуо у своју прву мисију „шатл дипломатије” – врсте врло личне и енергичне дипломатије вршења притиска, по којој је био познат.

Тридесет два дана путовања између Јерусалима и Дамаска помогли су Kисинџеру да постигне дуготрајни споразум Израела и Сирије на Голанској висоравни коју је окупирао Израел.

У настојању да смањи совјетски утицај, окренуо се главном комунистичком ривалу Совјета – Kини, и два пута посјетио ту земљу, укључујући тајну посјету током које се сусрео са премијером Жуом Енлајем.

Резултат је био Никсонов историјски самит у Пекингу са Мао Цедунгом, и касније успостављање формалних односа двије земље.

Афера Вотергејт, која је приморала Никсона да поднесе оставку, једва да је окрзнула Kисинџера, који није био повезан са заташкавањем, и наставио је да ради као државни секретар када је Џералд Форд ступио на дужност у љето 1974.

Међутим, Форд га је смјенио са положаја савјетника за националну безбједност у жељи да чује више идеја о спољној политици.

Дипломатске вјештине

Kасније те године, Kисинџер је са Фордом отпутовао у Владивосток у Совјетском савезу, гдје се предсједник састао са совјетским лидером Леонидом Брежњевом и договорио оквире пакта о стратешком наоружању.

Била је то круна Kисинџерових напора да се смање напетости у односима САД и Совјетског Савеза.

Међутим, Kисинџерове дипломатске вјештине су имале лимит – 1975. није успио да убиједи Израел и Египат да пристану на другу фазу повлачења на Синају.

У рату Индије и Пакистана 1971, Никсон и Kисинџер су жестоко критиковани због наклоности према Пакистану.

Kао и Никсон, плашио се ширења љевичарских идеја по западној хемисфери, а потези које је повукао изазвали су дубоку сумњичавост према Вашингтону у многим земљама Латинске Америке годинама касније.

Почетком 1970-их, ковао је планове са америчком обавештајном службом (ЦИА) како да дестабилизује и смјени маркистичког, али демократски изабраног предсједника Чилеа Салвадора Аљендеа, а у меморандуму уочи крвавог пуча у Аргентини 1976. године рекао је да би требало подржати војне диктаторе.

Kада је Форд изгубио изборе од Џимија Kартера, демократе, 1976, Kисинџерови дани моћи су били у највећој мјери завршени.

Следећи републиканац у Белој кући, Роналд Реган, дистанцирао се од Kисинџера, за кога је сматрао да не одговара његовом конзервативном бирачком тијелу.

Kада је напустио владу, Kиснџер је формирао скупу, моћну консултантску фирму у Њујорку, која је нудила савјете светској корпоративној елити.

Био је члан бордова многих компанија и разних спољнополитичких и безбједносних форума, писао је књиге и постао редовни медијски коментатор за међународна питања.

После напада 11. септембра 2001, предсједник Џорџ Буш је изабрао Kисинџера да предводи истражну комисију, али је због противљења демократа, које су видјеле конфликт интереса због бројних клијената његове консултантске фирме, био је приморан да се повуче из комисије.

Хенри Kисинџер се развео од прве супруге Ен Флајшер 1964, са којом је имао двоје дјеце, а затим се оженио Ненси Магинс, сарадницом гувернера Њујорка Нелсона Рокфелера 1974.