Српски борци часно бранили своју Илиџу

Извор: Срна

У цркви Светог Василија Острошког на Вељинама данас је служен помен и одата почаст свим погинулим и умрлим борцима Илиџе, у оквиру манифестације Дани одбране Илиџе и обиљежавања првог напада на Илиџу 22. априла 1992. године.

Са скупа је поручено да сви они који су дали живот и бранили Републику Српску не смију бити заборављени, да су борци Илиџе часно одбранили своје домове, а да су увијек мучки нападани.

Предсједник Скупштине Општинске борачке организације Илиџански борац Горан Шеховац рекао је да се 22. априла 1992. године десио први мучки напад на српску Илиџу и остале дијелове сарајевско-романијске регије.

– Најжешћи напад био је на Илиџу и она се и тада и током цијелог рата јуначки одбранила. Илиџу, Неџариће, Касиндолску улицу, Догладе, Пејтон, Лужане и цијело подручје према Хаџићима одбранили су искључиво мједштани, а не неки добровољци као што федерални медији и чаршијска политика желе да представе да су долазили неки добровољци и чинили ратне злочине – рекао је Шеховац.

Он је истакао да ниједан ратни злочин није почињен и да су муслиманске јединице мучки напали Илиџу и са леђа пуцали снајперима и убијали Илиџанце.

– Комплекс Спомен капела поред цркве уједно је и централни споменик на који ћемо бити поносни сви, а поготово Илиџанци јер смо га саградили својим средствима и средствима Владе Србије и вјерујем да ће бити отворен до Видовдана – рекао је Шеховац, наглашавајући да су то заслужили они који су за Републику Српску дали своје животе.

Навео је да се у Спомен капели налазе имена погинулих бораца и припадника полиције, не само са подручја не само Илиџе, него и из других општина тадашњег Српског Сарајева које су Дејтоном припале ФБиХ.

Овдје су уклесана имена 2.650 бораца.

Славица Говедарица живи у Источној Илиџи, а када јој је погинуо отац Никола Тешановић 22. априла 1992. године, имала је 12 година.

– Као дјевојчица јако се добро сјећам тог дана и, нажалост, Отаџбински рат је оставио много нас дјеце без родитеља – рекла је Говедарица и додала да су сви они које је задесила та судбина осјетили шта значи одрастати без једног родитеља.

Она је напоменула да се трудила да традиција и сјећање на дане од 22. априла до 14. маја када се обиљежавају дани одбране Илиџе пренесе на млађе генерације и да се не забораве.

Драган Лаловић, који је био борац Илиџанске бригаде ВРС, рекао је да је напад на Илиџу почео 22. априла и да нико не зна број напада и офанзива који су услиједили.

– Борци су одбранили Илиџу борећи се часно и поштено и нису починили ниједан ратни злочин, а на крају Дејтонским споразумом изгубили су оно што су срцем бранили – нагласио је Лаловић.

Он је истакао да је 22. април 1992. године био веома тужан дан јер је упркос многим договорима о ненападању, Илиџа нападнута са свих страна.

– Народ није знао шта се догађа јер је то било у раним јутарњим часовима и цивили су устали да бране своју нејач, а војска тадашње ЈНА је дошла да успостави тампон зону и тада је страдало осам војника часно обављајући своју дужност – подсјетио је Лаловић.

Он је додао да се војницима на путу покварио транспортер, да су одведени и да до данас тијела већине њих нису пронађена.

– Убијени су пред многобројним свједоцима у парку у Сарајеву, али као да никада нису постојали јер су до данас пронађени посмртни остаци само двојице војника – навео је Лаловић.

Он је рекао да је 22. априла погинуло 13 Илиџанаца, а да их је много рањено у мучком нападу, да су све то снимале многе свјетске телевизије и да се то у јавности лажно представило као да су Срби напали муслимане.

Народни посланик Дарко Берјан рекао је да је ово дан сјећања и захвалности свима онима који су бранили Илиџу у рату, за њу дали животе и омогућили да данас њихови потомци слободно живе, уче свој језик и историју.

– Када се десио први напад на Илиџу имао сам пет година и углавном о ономе што се дешавало знам од мајке и ближих – рекао је Берјан и додао да су тог дана они који су напали Илиџу хтјели да је поробе, али да је захваљујући часним борцима Илиџа одбрањена и тада и у другом нападу.

Берјан, чији је отац Драган погинуо 12. септембра 1992. у насељу Доглоди, 300 метара од куће, напоменуо је да је Српска Илиџа одбрањена и да је предата у миру.