Вршњачко насиље са улице пресељено на интернет

Извор: Глас Српске

Вршњачко насиље све рјеђе се дешава на улици, игралишту и у школи јер је увредљиво и неприхватљиво понашање међу дјечацима и дјевојчицама махом пресељено у дигитални свијет што је, тврде стручњаци, много поразније јер се теже може разоткрити, контролисати и спријечити.

Насиље, било физичко или вербално, одувијек је присутно међу дјецом, али модерно, технолошко доба дало му је потпуно нову димензију. За разлику од удараца и директних увреда када жртва може побјећи у сигурну зону, на интернету агресија допире до дјеце без обзира гдје се налазе.

Директор Удружења “Нова генерација” које дјеци и младима из цијеле БиХ пружа услугу савјетодавне линије путем “Плавог телефона”, Саша Рисојевић каже да су до средине септембра ове године запримили око 9.500 позива и 1.400 јављања путем онлајн чета, наводећи да је тај број знатно већи у односу на раније године.

Према његовим ријечима, у цијелој прошлој години имали су 9.900 позива, а ако се пријаве наставе овим темпом до краја децембра очекују више од 12.000 позива.

“Велики број њих односи се на насиље с тим да је више од 30 одсто тих пријава везано за вршњачко насиље и то махом у дигиталном окружењу. Насиље се раније дешавало “лицем у лице”, међутим сада се највећи број пријава односи на насиље које се десило у сајбер простору гдје су дјеца веома незаштићена”, прича Рисојевић и додаје да је додатни проблем што знатан број родитеља не зна како да заштити своје дијете на интернету.

Директорка бањалучке основне школе “Георги Стојков Раковски” Ивана Љубојевић наводи да родитељи и наставници сазнају за око свега пет одсто случајева од укупног броја случајева насиља која се десе у онлајн свијету.

“Дјеца су се увијек вријеђала и била окрутна једна према другима поготово у данашње вријеме када су околности другачије и када не знамо шта све раде на друштвеним мрежама. Без пријаве ученика школа не може сазнати за насиље, не постоји механизам да то контролишемо”, прича Љубојевићева и додаје да је у њеној школи било пријава у вези с насиљем на интернету.

Она сматра да би родитељи требало да прате активности своје дјеце на интернету без обзира на сва права и слободу најмлађих.

“Дјеци је заиста на интернету свашта на располагању и често се изненадимо шта су све способни да ураде док мислимо да су идеални. Међу њима је увијек било оних који су лоше одгојени, а интернет им је додатно омогућио да развију и испоље те ружне облике понашања”, навела је Љубојевићева.

Да је насиља у директном контакту мање него раније наглашава и предсједница Актива директора основних школа са подручја Шамца, Модриче, Пелагићева, Доњих Жабара и Вукосавља, Зорица Васиљевић.

“Негативна дешавања у дигиталном свијету узимају све више маха. То су неке дјечије, назови, шале, задиркивања, а додатни проблем јесте прекомјерна употреба телефона који им одузима највећи дио слободног времена. Дјеца су ту потпуно без контроле, не знају да живе без телефона, а родитељи немају моделе како да се изборе с тим”, наглашава Васиљевићева и додаје да смисао за игру и забаву код данашње дјеце потпуно изостаје.

У институцији Омбудсмана за дјецу РС кажу да је пракса показала да субјекти заштите препознају углавном само случајеве физичког насиља, док разни други облици остају скривени и непријављени.

“Апелујемо на субјекте заштите, дјецу и њихове родитеље колико је важно препознати све облике насиља као и на важност благовременог предузимања мјера подршке, будући да насиље може оставити тешке физичке и психичке посљедице по дијете”, рекли су у тој институцији.

Ментално здравље

Саша Рисојевић каже да дјеца и млади број “Плавог телефона” најчешће окрећу због проблема са менталним здрављем.

“Више од 30 одсто укупних позива односи се на страх, анксиозност, депресију, теме које се тичу самоповређивања, напада панике, што је донекле и очекивано с обзиром чему су дјеца и млади све били изложени у претходном периоду пандемије вируса корона”, рекао је Рисојевић и додао да највише позива долази од особа узраста од 14 до 18 година.