Wed. May 18, 2022
ћирилица /latinica

Najpoznatiji egiptolog Zahi Havas: “Bosna nema piramide. To je brdo…”

FOTO: Label News

Izvor: Nedeljnik

Uvek u potrazi za novim otkrićima, čuveni arheolog, egiptolog, istraživač, bivši generalni sekretar Saveta za starine i prvi ministar za antikvitete Egipta, nekadašnji direktor platoa Gize, borac protiv teorija o antičkim astronautima i zastupnik ideje da Velika Britanija mora da vrati sve ukradene antikvitete drevnog Egipta, među prvima „kamen iz Rozete“, doktor Zahi Havas od 7. marta u 20.00 vodi nas u novu avanturu na kanalu Viasat History.

„Otkriće zlata i mumija uvek je zanimljivo za publiku, ali istorijski ta otkrića nemaju veliku važnost. Naša misija je potraga za graditeljima piramida. To su pronalasci koji menjaju istoriju i kreiraju novu budućnost“, poručuje na početku ekskluzivnog razgovora za Nedeljnik Zahi Havas, dodajući da ćemo u novom dvodelnom dokumentarcu videti njegov tromesečni projekat iskopavanja preostalih misterija u kompleksu Sakara i otkrića do kojih je sa svojim arheolozima došao u do sada potpuno netaknutom pogrebnom kompleksu zakopanom duboko pod peskom u podnožju piramide kralja Tetija. Ali to nije sve.

„Govorimo o Zlatnom gradu koji je pronađen u Luksoru. Reč je o veoma važnom otkriću, koje će nam predstaviti rad do sada nepoznatih umetnika i skulptora koji su napravili spomenike posvećene Tutankamonu i njegovom dedi Amenhotepu Trećem. Takođe, bavim se iskopavanjima u grobnici Ramzesa Drugog koja je bila uništena poplavama. Trenutno radimo na obnavljanju delova ovog kompleksa, a istovremeno smo u intenzivnoj potrazi za grobnicom kraljice Nefertiti, koja se prema mom mišljenju krije negde u Dolini kraljeva. U isto vreme tražimo grob faraona Amenhotepa, a iskopavamo i u oblasti kralja Tetija koji je bio prvi kralj šeste dinastije. U ovoj oblasti pronašli smo nekih 50 grobova i u svakom su i dalje netaknuti sarkofazi i artefakti. Jedno od velikih otkrića je i novopronađeni hram kraljice Neit, što je, takođe, ogromno otkriće. Ipak, za nas je sada prioritet pronalazak grobnice kraljice Nefertiti i njene ćerke Ankesenamon, supruge faraona Tutankamona.“

U čemu pronalazite motivaciju za nova istraživanja posle svih ovih godina?

Kada imate strast za onim čime se bavite, lako je pronaći motivaciju. Baš zbog te strasti došao sam do svih svojih otkrića i uveren sam da ću ostvariti i sva ona koja sam zacrtao. Uveren sam da čovek može imati telo starca a energiju mladića ako je ta vatra života i dalje snažna u njemu.

Da li će moćni Egipat ikada prestati da nas iznenađuje svojim otkrićima?

Zasada smo otkrili tek 30 odsto svih antičkih egipatskih spomenika. Bez sumnje će se iznenađenja nastaviti kroz vekove koji dolaze. Zanimljivo je da širom Egipta gotovo svakog dana imamo bar jedno arheološko otkriće, a tim tempom mi smo zagrebali tek površinu onoga što leži ispod pustinje. Egipat je takva zemlja koja lako zarobi srca ljudi svojim piramidama, Sfingom, Tutankamonom, mumijama… To je zemlja sa najvećim brojem jedinstvenih artefakata na svetu koji ne postoje u bilo kojoj drugoj civilizaciji. Jasno je zbog čega je toliko privlačan za turiste i ljubitelje istorije.

Kako biste opisali svoju karijeru?

Najpribližniji i najtačniji opis bio bi da je moja karijera uzbudljiva. Radim na velikim i važnim otkrićima koja menjaju tok istorije. To je velika odgovornost za jednog običnog čoveka.

Sećate li se svojih prvih otkrića? Jesu li prisutna i dalje ista osećanja kada naiđete na neku važnu iskopinu?

Moje prvo otkriće bila je statua boginje Afrodite koju sam pronašao u jednoj grobnici na nalazištu Kom Abo Bilou. Kada sam je očistio, rekao sam sebi: „Pronašao sam svoju ljubav.“ Bila je to instinktivna strast, koja je sa godinama postajala sve snažnija.

Jeste li se tada zainteresovali i za istoriju Egipta?

Ne, bilo je to mnogo ranije. Upisao sam studije istorije Egipta, ali do tada uopšte nisam bio preterano zainteresovan za tu temu, niti sam razumeo šta je to toliko posebno u prošlosti moje zemlje. Sve dok nisam našao tu statuu. To otkriće zauvek je promenilo moj život i otkrilo mi je jednu veliku ljubav koje do tada nisam bio svestan.

Kada je to bilo, sećate li se?

Naravno, tada sam imao 21 godinu.

Imate li neku misiju, neko otkriće koje niste ostvarili, a koje biste nazvali svojim životnim delom?

Definitivno su to grobnica i mumija kraljice Nefertiti. Za mene je to najvažnija misija u životu. Kao što sam rekao, trenutno radim na tome. Skeniramo celu Dolinu kraljeva u potrazi za njom. Takođe, još jedno važno otkriće na kom ću tek početi da radim jeste potraga za grobnicom čuvenog Imhotepa, zvaničnog beležnika faraona Džosera za koga je Imhotep izgradio šestostepenu piramidu u Sakari. On je bio Džoserov prvosveštenik, prvi državni lekar, pionir hirurgije, vezir, jedna od dve najuticajnije i najvažnije ličnosti istorije Egipta. A šira publika ga je videla i u holivudskom hit filmu „Mumija“.

Na koji način je prošlost Egipta promenila budućnost čovečanstva?

Verujem da ćemo to tek otkriti kada čovečanstvo dođe na određeni stepen razvitka koji će nam omogućiti da zaista razumemo ovu drevnu civilizaciju. Verovanje u život posle smrti izgradilo je Egipat kao civilizaciju. To isto verovanje i danas toliko okupira čovečanstvo koje ga tako malo razume. Za dva milenijuma uspeli smo otkriti manje od trećine onoga što su Egipćani za svoje celokupno trajanje izgradili. Šta mislite, koliko će nam trebati da razumemo šta je to što smo pronašli? I zašto je to toliko težak zadatak?

Videli smo da ste posetili našu zemlju pre nekoliko godina i da vam Srbija nije stranac?

Tako je, bio sam počasni gost na proslavi povodom vašeg Dana državnosti, pre nekoliko godina, a baš sam pre neko veče ugostio vašu delegaciju za izbor mis Srbije i vaše prelepe devojke, ovde u Egiptu. Bio sam domaćin na zabavi u njihovu čast, budući da se izbor za Mis Srbije organizuje u Egiptu. Takođe, dolazio sam u Srbiju mnogo puta kako bih držao predavanja i imam samo najlepše utiske o vašoj zemlji i ljudima. Egipćani vole Srbe. To je tako već decenijama.

Kada smo već kod Balkana, nemoguće je a kao kralja piramida ne pitati vas za mišljenje o bosanskim piramidama. Da li su to zaista grobnice faraona i kraljeva koji su živeli u Bosni?

Smatram da to nisu uopšte piramide. Verujem da je to prirodna tvorevina, obična planina. Nikako nije reč o piramidi. Proučavao sam oblik i ono što je do sada pronađeno od materijala i jedini zaključak do kog sam došao jeste da je reč o prirodnim kamenim blokovima koje možete naći ispod površine bilo koje druge planine tog tipa, ali nema nikakvog dokaza da je zaista reč o piramidama. Moj zaključak je da to nisu piramide.

Za kraj, zašto su Egipćani odabrali baš piramidu kao oblik za grobnice svojih faraona i kraljeva?

Oni su verovali da je njihov bog u početku bio napravljen od vode. U središtu te vode bila je planina. Oni su verovali da je bog dobio svoje materijalno obličje na toj planini kroz Sunce na njenom vrhu. Tako je rođen Bog Sunca. Egipatski kraljevi se od tada sahranjuju pod piramidama koje simbolišu tu planinu na čijem je vrhu Sunce kao božanstvo. Kroz ovu simboliku opisan je njihov put ka zagrobnom životu i statusu božanstva.

Filter 2019