Прљави новац улажу у некретнине

Извор: Глас Српске

Више од 105 милиона марака “опраног новца” је у протеклих пет година откривено у легалним новчаним токовима у БиХ, од чега само лани око 11 милиона, показала је анализа Агенције за истраге и заштиту (СИПА) БиХ.

СИПА је припремила приједлог извјештаја о раду за 2021, а у том документу је направљен пресјек предмета на којима су радили. Један дио се односи на прање новца и износе до којих су их истраге довеле. Истрагама кривичних дјела које се односе на прање новца утврђено је да је, како пише, кроз финансијски систем БиХ у легалне токове убачено 10,99 милиона КМ нелегално стеченог новца, што је око два милиона мање него годину прије.

– Причињена материјална штета од пријављених кривичних дјела износила је 9,94 милиона, а стечена имовинска корист 10,99 милиона – истакнуто је у најновијем извјештају Агенције, гдје нису износили више детаља, осим оних о броју предмета на којима је рађено и број лица обухваћених извјештајима.

У оквиру СИПА постоји финансијско-обавјештајно одјељење са фокусом на пријаве које бацају сумњу на прање новца и финансирање терористичких активности. Први Закон о спречавању прања новца у БиХ ступио је на снагу крајем децембра 2004. године, а Финансијско-обавјештајно одјељење је у јуну идуће године примљено у Егмонт групу, у којој је 165 таквих јединица које пружају платформу за безбједну размјену података за борбу против прања новца и финансирања тероризма. У извјештају домаћег одјељења из јуна 2021. године пише да достављају бројне извјештаје, али и сарађују са другима, као што су банке у случајевима кад се појаве детаљи о сумњивим трансакцијама. Према подацима из досадашњих активности, у посљедње вријеме акценат је на улагању у некретнине.

– Досадашња искуства, као и искуства других земаља, указују на то да је високо изражен ризик са аспекта прања новца у области купопродаје некретнина, кориштења банкарског система, односно злоупотреба производа и услуга пружалаца банкарских услуга, затим фиктивних послова који укључују и коришћење позајмица, као и трансакције посредством оф-шор компанија – истакли су у том одјељењу.

Износи по годинама (у милиона КМ)

2021.          10,9

2020.          12,9

2019.          12,1

2018.          59,4

2017.          10,2

На сличне проблеме упозоравају из Министарства безбједности БиХ. Према процјени ризика од прања новца и финансирања тероризма БиХ за период од 2018. до 2022. бављење свим облицима организованог криминала за крајњи резултат има стицање новца који убацују у легалне новчане токове.

– Праћене новчане трансакције повезане са дјеловањем организованих криминалних група откривају да се финансијска добит стечена нелегалним путем најчешће легализује куповином некретнина и партиципирањем у изградњи грађевинских и других објеката, а у неким случајевима новчаним трансакцијама у иностранство – поручују из ресора безбједности.

 Уз то, како наводе, више криминалних лица са простора БиХ је настањено у иностранству, гдје се баве незаконитим активностима које доносе високу добит, а дио тако стеченог новца улажу у куповину некретнина у БиХ.

– Честа је појава да сумњива новчана средства која се перу у БиХ потичу из оф-шор зона, а често се и новац стечен различитим облицима криминала у БиХ трансферише према рачунима у тим зонама – закључили су они.