IN MEMORIAM Милан Тупајић (1954-2021)
Извор: opstinasokolac.net
У Сокоцу је данас преминуо Милан Тупајић, један од оснивача СДС-а у Сокоцу и један од оснивача САО Романије и Републике Српске.
Обављао је бројне функције како у свом Сокоцу гдје је био предсједник Скупштине општине Соколац од 1991. до 1997. године, тако и у институцијама Републике Српске.
Мандат народног посланика бирачи су му поклањали за пет скупштинских сазива у периоду од 1996. до 2004. године. У Народној скупштини Републике Српске био је предсједник посланичког клуба СДС-а и један од првих посланика са подручја Сокоца.
,,Заједно смо били на листама и борили се у туробним ратним и поратним годинама. Заједно смо били и на листама непожељних, оптужених и прогнаних. И када се нисмо слагали поштовали смо се и уважавали“ – истакао је начелник општине Соколац Милован Бјелица и додао да је Тупајић посљедње дане проводио као пензионер у свом Сокоцу, радујући се успјеху и Сокоца и Републике Српске.
Био је брижан супруг, родитељ и дјед.
Остаће у сјећању свих сарадника и пријатеља као пожртвован човјек и као такав незаобилазан у историји Сарајевско-романијске регије и свог Сокоца.
БИОГРАФИЈА
Милан Тупајић рођен је 2. јуна 1954. године у Кнежини, општина Соколац. Његов прадједа дошао је са Бабића Баште и настанио се у Кнежини, гдје је рођен и његов отац Војислав. Миланова мајка Винка Тупајић је из породице Мумовић.
Тупајић је од почетка до краја школовања био запажен, прво ђак, па студент. Основну школу завршио је у Кнежини, а гимназију у Сокоцу. Он је један од угледних соколачких гимназијалаца који су седамдесетих година прошлог вијека кренули на студије у Сарајево. Одабрао је природне науке, односно Машински факултет, у то вријеме један од престижних високошколских установа у Босни и Херцеговини. Декан факултета био је проф. др Душан Голубовић. Година је 1973, вријеме интензивног развоја БиХ, али и Сокоца у који ће се по завршетку студија враћати његови најбољи студенти са универзитетским дипломама. Један од њих је млади инжињер Милан Тупајић. Студије машинства је завршио 1978. године, али је прво радно искуство стицао у великом привредном гиганту, сарајевском Фамосу. У тој сложеној организацији удруженог рада био је запослен до 1984, када долази у родни Соколац и запошљава се у Фабрици котрљајућих лежајева Унис. Унис је представљао један од најважнијих стубова соколачке привреде.
У августу 1991. Милан Тупајић прелази у Општину Соколац, у којој је радио до 7. новембра 1997. године. У то вријеме Тупајић је био један од виђенијих активиста Српске демократске странке и њен кадар. Током грађанског рата (у најтеже вријеме) био је предсједник општине Соколац. Каже да му је најтеже било суочавање са посљедицама рата. У јуну 1992. на подручје општине Соколац избјегло је 8.000 Срба. Свима је требало пружити неку помоћ и утјеху. Било је много и погинулих, рањених и унесрећених. Током рата, једно вријеме, Соколац ће бити „одсјечен”, везе са Србијом прекинуте. Били су то тешки дани за народ у Републици Српској.
И у тако тешким околностима Соколац се добро сналазио. Крајем 1991. овдје је основана чувена Војна болница и никада Соколац није имао тако добру здравствену заштиту. На једном мјесту нашао се велики број врсних љекара, специјалиста из свих области медицине. Током рата радиле су све радне организације осим Униса, који је оспособљен за рад тек крајем сукоба у БиХ. Радила је и трговина, снабдијевање је било солидно. Трговачко предузеће Романија снабдијевало је и друге општине. Предсједник општине Милан Тупајић борио се да допринесе функционисању привреде и осталих дјелатности на подручју соколачке општине. Оно што нарочито жели да истакне је чињеница да је у Сокоцу током рата школа нормално радила.
Године 1996. изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Српске и на том мјесту је остао до 2006, када га је са бројним српским кадровима смијенио високи представник у БиХ, Педи Ешдаун. Исте године Милан Тупајић је отишао у пензију.
Од признања и одликовања вриједи истаћи Орден Немањића другог реда, којим га је одликовао предсједник Републике Српске др Радован Караџић, и Орден части са златним зрацима, којим га је одликовао предсједник РС Мирко Шаровић.
