Данас се слави Свети Никола – дан вјере, правде и милосрђа

Српска православна црква слави Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Процјењује се да скоро половина православних Срба слави Светог Николу.

Свети Никола је слава непромјењивог датума – 6. децембра по старом, односно 19. децембра по новом календару, на дан када је 343. године тај светитељ преминуо.

Слави се и 22. маја, у знак сјећања на дан када су његове мошти 1096. године пренијете из Мира у Ликији у тада православни Бари, у Италији, и положене у Цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Три године потом грађани Барија су у част Светом Николи подигли велелепну цркву.

Свети Никола, архиепископ мирликијски, слави се у цијелом хришћанском свијету. Празнује се као дечји празник у земљама западне Европе јер тада дјеца, ако су била послушна, добијају поклоне.

Свети Никола пада у вријеме божићног поста, па вјерници припремају рибу и другу посну храну. 

Ширио вјеру, правду и милосрђе

Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од родитеља Теофана и Ноне, у вријеме римског цара Валеријана.

Још као дијете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желио је да ступи у свештенички чин, па га је његов стриц, архиепископ, “произвео” за свештеника града Мира.

Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, гдје се и замонашио. Послије смрти родитеља, сву насљеђену имовину раздијелио је сиромашнима.

Према предању, вођен чудесним гласом кренуо је у народ да шири вјеру, правду и милосрђе и већ је својом појавом доносио утјеху, мир и добру вољу.

У неким крајевима одржао се обичај даривања деце на данашњи празник јер је Свети Никола и њихов заштитник.

Према традицији, данас никако не ваља прати веш, чистити кућу и радити било какве кућне послове.