Thu. May 19, 2022
ћирилица /латиница

Мастиловић о будућем спомен-комплексу у Источном Сарајеву: Имена жртава откривају праву истину

Извор: Глас Српске

Читава историја српског народа у Сарајеву, али и БиХ, могла би се сажети у реченицу да је то био дуги, вишевјековни континуитет трајања и затирања, јер колико дуго Срби трају на овим просторима, толико трају и настојања да се, ако не сасвим затру, барем сведу на мјеру и простор који другима одговарају.

Истакао је то за “Глас Српске” историчар и декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, који предводи стручни тим задужен за долазак до дијела података који ће бити дио будућег меморијалног комплекса страдалим сарајевским Србима у 20. вијеку у Источном Новом Сарајеву.

– Оно што се десило сарајевским Србима у посљедњој деценији 20. вијека је врхунац процеса затирања, не само физичког већ и економског, културног, духовног, историјског. На крају се претворило у затирање памћења и права на памћење, које, нажалост, и данас траје  сматра Мастиловић.

Иако се почетком ове године помињало подизање тог комплекса на дијелу Враца који припада Републици Српској, од те идеје се одустало, тако да ће пет споменика и музеј у знак сјећања на страдале бити подаље од линије између Српске и ФБиХ на сарајевском подручју. План градске власти је да “Парк сунце” до 2024. постане својеврсни симбол сјећања на све погроме 20. вијека, односно на страдале цивиле, од Првог и Другог свјетског рата до посљедњег Одбрамбено-отаџбинског.

Мастиловић сматра да је одабрана локација пуно боље рјешење, јер тај дио Враца није ни обимом ни конфигурацијом терена погодан за градњу такве врсте комплекса, а постоји и бојазан од сталних скрнављења. Намјена комплекса је, каже, да на достојан начин обиљежи страдање цивила током 20. вијеку и буде кључно мјесто у изградњи културе памћења на огромна страдања.

– Оно што ми је презентовано представља одлично рјешење и биће, не само достојан споменик страдања сарајевских Срба, већ оригинално умјетничко дјело. Осим централног споменика, у чијем средишту је Бијели анђео, ту је и умјетнички приказ три српске сарајевске цркве, а на њиховој полеђини ЛЕД дисплеји са стратиштима и именима страдалих сарајевских Срба цивила у три рата. План је да кликом на означено стратиште посјетилац добије информацију о историјским околностима које су довеле до страдања, ко је и када починио злочин и ко су биле жртве – открио је Мастиловић.

За садржај на тим дисплејима је управо задужен као историчар.

– У наредном периоду прикупљаћемо грађу о стратиштима и настојати доћи до имена што већег броја жртава. Наравно, то неће бити могуће за све жртве, јер ни у једном рату нису све регистроване, али је добро што ће такво дигитално рјешење омогућити касније допуњавање новооткривеним стратиштима и именима жртава. То подразумијева енорман посао и обимна архивска истраживања, али се надам да ћу са тимом који буде формиран успјети да посао обавимо на најквалитетнији могући начин, у што краћем року – казао је Мастиловић.

Према неким документима Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Београду, у Сарајеву је само у току Другог свјетског рата, на разне начине, страдало око 7.000 српских цивила.

– Доћи до њихових имена и мјеста страдања биће велики изазов, али не и недостижан. Већи проблем ће представљати Први свјетски рат и плашим се да ту никада нећемо успјети пописати ни приближно све жртве, поготово што подаци за неке аустроугарске логоре недостају. Што се тиче посљедњег рата, ту је добар дио посла већ обавио Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Владе РС и то, мислим, неће бити превише захтјеван задатак – закључио је Мастиловић.

Истраживање

Драга Мастиловић не крије да се српска историографија није бавила до сада, на систематичан и свеобухватан начин, страдањем сарајевских Срба у 20. вијеку, већ само у фрагментима који су понекад били и истргнути из историјског контекста, а посебно из цјелине континуитета од једног вијека.

– Да би се добила цјеловита слика систематског затирања Срба у Сарајеву, потребно је једно овакво истраживање и сабирање на једном мјесту, што ће у будућности сигурно представљати значајну карику у нашој колективној култури памћења – закључио је он.

Filter 2019