Догодине нећемо имати шта да извеземо

Извор: Глас Српске

На иностране трпезе за девет мјесеци ове године отишло је више воћа и поврћа него у истом периоду лани, а воћари и повртари упозоравају да разлога за славље нема, јер је углавном ријеч о лањским залихама те да овогодишњи род није довољан ни за потребе домаћег становништва.

Подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ показују да је БиХ од јануара до краја септембра ове године извезла воће и поврће вриједности скоро 133 милиона марака, док је у истом периоду лани пласман био “тежак” нешто више од 119 милиона марака.

У пласману су, показују подаци, предњачили кромпир, краставци те јабуке, крушке, дуње и орашасти плодови.

Са друге стране, увоз воћа и поврћа у БиХ остао је на истом нивоу као прошле године. На домаће трпезе стигле су разне врсте воћа и поврћа у вриједности скоро 229 милиона марака, док је за девет мјесеци лани вриједност увоза тих производа била 228,6 милиона марака. У увозу су доминирале банане, парадајз и агруми те смрзнуто воће и поврће. Предсједник Удружења повртара РС Бранко Мастало рекао је за “Глас Српске” да је на почетку ове године кромпира било у изобиљу, а цијене су биле ниске, међутим, додао је, сада када су цијене отишле у небо, а и род подбацио, питање је да ли ће ишта имати да извезу.

– Кромпир је овдје плаћан десет фенинга по килограму, а продаван у Грчкој по тродупло вишој цијени. На депонијама је завршило 5.000 тона. Ове године је све скупо, јер ничега нема – истакао је Мастало и упозорио да је питање хоће ли произвођачи имати кромпира и за властите потребе.

Исте муке муче и воћари у Српској, који упозоравају на то да је род воћа подбацио те да крушке нема ни за лијек.

– То што је продато је лањски род. Имали смо нешто више јагода, малина је било мање, али су биле квалитетније и продате по бољој цијени. Овогодишњи род подбацио је од 30 до 60 одсто. Доста воћа извозимо у Русију, нешто мање у арапске земље – рекао је предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић, нагласивши да нису ријетки ни они који прибјегавају реекспорту, односно купе јефтино воће на другом тржишту па препродају као да је домаће.

Земље

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ је највише воћа и поврћа БиХ пласирала у Хрватску и Њемачку. На домаће трпезе воће и поврће највише је стизало из Низоземске Њемачке.