Sat. Oct 16, 2021
ћирилица /latinica

Arno Gujon: Srbi u FBiH imaju istu snagu kao oni na Kosovu

Izvor: Glas Srpske

Nacionalna zastava oličava postojanje jednog naroda. Srpska trobojka je jedan od najmoćnijih simbola. Pored himne, to je ono što predstavlja jedan narod. Okupljanjem oko svoje zastave, Srbi iz celog sveta su pokazali da su jedinstveni gde god da žive i gde god da su se rodili i da doprinose razvoju i raznovrsnosti regiona, Evrope i celog sveta. Na taj način svetu se šalje poruka mira i jedinstva.

Istakao je to u intervjuu za “Glas Srpske” direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon, koji je poznat kao francuski humanitarac i osnivač nevladine organizacije “Solidarnost za Kosovo”.

Gujon je aktivno učestvuje u nedavno pokrenutoj medijskoj kampanji Srpske i Srbije s ciljem informisanja Srba porijeklom iz FBiH o potrebi zaštite imovinskih prava. Prvi rezultati su već stigli, a pokazuju da se za tri nedjelje javilo više od 1.600 poziva Srba iz cijelog sveta koji žele da zaštite imovinu. Cilj je, kaže, doći do svakog Srbina koji ima imovinu u FBiH i to zajedno sačuvati.

– Naša je obaveza da se borimo protiv nepravde. Nepravda je da, kad neko ko je morao da napusti svoje ognjište u ratu, bude izbrisan iz svih registara u miru. Ovom kampanjom branimo ljudska prava svih Srba iz FBiH, jer je pravo na privatnu svojinu osnovno ljudsko pravo – istakao je Gujon.

G.S.: Bili ste ove godine u opštinama u FBiH gdje je većinsko srpsko stanovništvo. Šta je ostavilo najjači utisak?

Gujon: Pošto je jedan od mojih prvih službenih puteva bio obilazak Srba u FBiH, na terenu sam video da su Srbi, koji žive u kantonu gde su u manjini, u velikom siromaštvu, imaju probleme da se zaposle. Ipak, ima i mladih koji imaju ideje i spremni su na sve da ostanu na svojim ognjištima. Kod njih sam prepoznao istu snagu i radost životu kao i kod kosovskih Srba. Obišao sam povratnička mesta, koja su bila potpuno napuštena 1995. godine. U Bosanskom Grahovu sve kuće su bile spaljene. Povratak je počeo 1997, praćen brojnim incidentima. Izuzetna je hrabrost ljudi koji su smogli snage da sve obnove i da danas žive tamo.

G.S.: Kakvu saradnju imate sa predstavnicima Srpske? Kako vidite trenutni položaj srpskog naroda i u tom dijelu BiH?

Gujon: Imamo odličnu saradnju s predstavnicima Srpske, kako u Beogradu sa Predstavništvom na čelu s Mlađanom Cicovićem, tako i sa onima sa kojima sarađujemo na projektu zaštite imovine Srba. Mislim, pre svega, na predsednika Odbora za zaštitu Srba iz FBiH Đorđa Radanovića. Uspešno sarađujemo i sa svim ostalim institucijama u RS, jer imamo isti cilj, poštovanje Srba i zaštita njihovih prava. Položaj Srba u Srpskoj je, naravno, bolji nego u FBiH zato što postoji briga institucija, ali ne samo za Srbe već i za sve ostale narode koji žive u njoj. Zato očekujemo da se i organi u FBiH s istom brigom odnose prema Srbima kao Srpska prema ostalim narodima. U toku usklađivanja imovinskih prava u katastru u RS, nijedan jedini čovek, bez obzira na to da li je Srbin, Bošnjak ili Hrvat, nije se žalio da nije obavešten o tom procesu. Zašto? Zato što su pozivi poslati lično, a u FBiH poziv objavljen jedino u “Službenom glasniku” ili u lokalnim dnevnim novinama koje nisu dostupne rasejanim Srbima.

G.S.: Srpska i Srbija su 15. septembra obilježili Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, što je naišlo na kritike u regionu. Zbog čega? I sami ste izjavili da je to tradicija u mnogim državama svijeta, od Amerike do Rusije.

Gujon: Mnoge države širom sveta obeležavaju svoj dan zastave. U Srbiji nacionalne manjine imaju pravo da obeležavaju svoje nacionalne dane. Nikad neću zaboraviti scene na Kosovu i Metohiji na Dan albanske zastave. Ne samo na KiM, već i na kućama u Preševu i Bujanovcu, istaknute su albanske zastave. To ne smeta nikome. Zašto bi Dan srpske zastave smetao? Pogotovo kad se zna da je to dan kojim se obeležava proboj Solunskog fronta, važan ne samo za Srbiju već za čitavu slobodnu Evropu.

G.S.: Kako ste Vi doživjeli taj dan?

Gujon: Meni je ovaj dan bio veoma važan, učestvovao sam u promovisanju, bio sam i u Salcburgu da, zajedno s pripadnicima našeg naroda, obeležim taj datum. To je dan kada svi, uprkos razlikama, treba da se setimo slavnih dana i da budemo svesni da ono što čini jedan narod narodom, nije mesto rođenja, već identitet koji se nosi u srcu. Taj identitet je sačinjen od kulture, jezika, ali i od simbola.

G.S.: Jednom ste rekli da, iako niste čovjek koji je Srbin po rođenju, da možda više cijenite ono što Srbi uzimaju zdravo za gotovo, kao što su ljepota zemlje, jezika, ćiriličkog pisma, kulture, osećaj prema tradiciji, crkvi, slavi? Šta to Srbija i srpski narod bude u Vama?

Gujon: Poznata je izreka da je trava uvek zelenija u tuđem dvorištu i često sam od Srba čuo da se žale na to što ljudi nisu dovoljno nacionalno osvešćeni, da ne brinu dovoljno o svom identitetu, kulturi i jeziku. Ja mislim da, u odnosu na druge Evropljane, pogotovo Zapadnoevropljane, Srbi više drže do svoje istorije, pisma, jezika i kulture. Da li možemo više da brinemo o tome, pogotovo pismu? Da, svakako. Zato je u Beogradu i Banjaluci potpisan Zakon o zaštiti ćirilice, jer je ovo divno srpsko pismo, nažalost, ugroženo. Meni je drago što sam ovde i što sam stvaranjem porodice u Srbiji i ja postao deo ovog društva.

G.S.: I kao đak u Francuskoj ste ušli u konflikt sa profesorom istorije na debati o bombardovanju Srbije. Ranije je NATO bombe osjetio i narod u Srpskoj. Kako danas gledate na te napade na srpski narod na koji svake godine upozoravaju s obje strane Drine?

Gujon: Gledam na to kao na veliku nepravdu učinjenu ponosnom narodu koji se uvek samo branio. Gledam na to kao rezultat dezinformacija i propagande koja je godinama vođena u zapadnim medijima. Kao na našu obavezu da ispravimo nepravdu i da radimo na tome da bi istina izbila na površinu. Prethodnih 17 godina, pored humanitarnih aktivnosti preko organizacije “Solidarnost za Kosovo”, objavljivanjem knjiga i dokumentaraca informišem javnost šta se dešava na KiM, šta se ranije dešavalo, itd. Reakcije ljudi koji se prvi put sretnu s tim informacijama, bez politike krupnih reči, samo  svedočenja o tome šta smo videli na licu mesta pokazuju da dobro radimo. Ljudi shvate da su obmanjivani godinama i da slika nije crno-bela. Spremni su da čuju istinu, treba samo dopreti do njih. Nije lako, ali treba da se borimo.

G.S.: Prvi put u Srbiju ste došli kao humanitarac i veoma često pominjete povezanost sa narodom na Kosovu i Metohiji, na teritoriji na kojoj se gotovo svaki dan stanje komplikuje.

Gujon: Odsustvo slobode kretanja, koje je aktuelno zbog spora u vezi sa tablicama, za Srbe sa Kosova i Metohije predstavlja bolnu svakodnevicu prethodnih 20 godina. Ne samo zbog administrativnih prepreka već i bezbednosnih rizika. Prosto je neshvatljivo i nedopustivo da u današnje vreme imamo geta i enklave u kojima žive Srbi i drugi nealbanci. Ne možete da putujete preko Dečana ili Đakovice. Srbi s KiM pretrpeli su mnogo toga. Danas trpe i pravno nasilje, nemaju slobodu govora. Videli smo da je Srbin osuđen na dve godine zatvora zbog izgovorenih reči. Evropska unija, koja je dosta bučna kada je riječ o temi sloboda govora i medija, trebalo bi jasno i glasno da reaguje na kršenje osnovnih ljudskih prava Srba i njihovih predstavnika na KiM.

Projekti

G.S.: Uprava je pokrenula i onlajn platformu za registraciju udruženja. Da li ste zadovoljni odzivom? Koliko su Srbi ujedinjeni kroz udruženja širom svijeta?

Gujon: Odziv je bio odličan. Zahvaljujući novoj elektronskoj platformi koju smo uveli, registracija i prijavljivanje konkursnih projekata išla je lakše i brže. Udruženja direktno onlajn mogla su jednim klikom da se prijave na naš konkurs iz Australije, Amerike, Evrope, da ne šalju poštom. A i nama je sve dostupno u tabelama. Uštedeli smo vreme i efikasnije radimo.

Srpske škole

G.S.: Za osnivanje novih škola i odjeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori izdvojeno 20.000.000 dinara. Šta je cilj?

Gujon: U razgovoru s predstavnicima dijaspore vidim da im je najbitnije očuvanje jezika kod dece prve, druge, odnosno treće generacije. Brzo se zaboravlja maternji jezik kad živite u okruženju gde se strani jezik govori u školi i dodatnim sportskim aktivnostima. Kada sam došao na čelo uprave, jedan od prioriteta koje sam postavio je očuvanje jezika u dijaspori i zato smo radili na otvaranju dopunskih škola srpskog jezika. Te škole će funkcionisati tokom cele godine, kako bi deca, od Rusije do Španije, preko Portugalije i Malte mogla da uče srpski jezik. To će, s 23 odeljenja dopunskih škola samo u ovoj godini, za 20 odsto povećati broj dece koja uče srpski u svetu. Nastavićemo i sledeće godine da podržavamo takve projekte, jer jezik je u centru kulture svakog naroda.

Filter 2019