Sat. Oct 16, 2021
ћирилица /latinica

BiH ima uslove za “Otvoreni Balkan”, ali nema volje za povezivanje s regionom

Izvor: Nezavisne novine

Bosna i Hercegovina ima gotovo sve potrebne preduslove da bi ušla u ideju “Otvoreni Balkan”, koju su započeli Srbija i Albanija, a kasnije prihvatila Sjeverna Makedonija.

Primjera radi, nedavno je i Uprava za indirektno oporezivanje BiH digitalizovala svoje carinske poslove i nalazi se među najnaprednijim carinskim ispostavama u regionu. Naredni zadatak u “Otvorenom Balkanu” će biti digitalizacija i spajanje na centralni server svih graničnih robnih ispostava kako bi se stvorili uslovi za otvaranje granica za teretni saobraćaj. Prevozničke firme, primjera radi, žale se da njihovi kamioni i do 80 odsto vremena provedu na graničnim prelazima, što predstavlja gubitak novca, stvara gužve i poskupljuje robu koju konzumiraju građani. Osim toga, BiH je, zahvaljujući EU i donacijama drugih partnera, digitalizovala značajan dio svoje javne administracije. Putne i lične isprave BiH su među najnaprednijim ne samo u regionu, već i u Evropi, a “Otvoreni Balkan” predviđa slobodu putovanja, prebivališta i rada za državljane svih zemalja u regionu. BiH ima svu potrebnu tehničku infrastrukturu da ovaj novi režim primijeni, ali naša zemlja i dalje odbija da postane dio ove inicijative, iako bi ona donijela dobrobiti za sve građane.

Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara, kaže da je “Otvoreni Balkan” šansa za BiH da ostvari bolju ekonomsku perspektivu.

Košarac je naveo da je BiH na tržište CEFTA izvezla robe u vrijednosti 1,08 milijardi maraka, što je za 29,6 odsto više nego u prvih šest mjeseci prošle godine. “Naš najznačajniji partner po obimu razmjene je Srbija, na čije tržište smo izvezli robe u vrijednosti 732 miliona maraka, što predstavlja povećanje za 32 odsto u odnosu na prošlu godinu”, naveo je Košarac.

Kako je istakao, “Otvoreni Balkan” bi automatski značio bolju ekonomsku perspektivu za BiH, imajući u vidu obim razmjene i nivo ekonomske saradnje.

“Regionalna ekonomska zona će omogućiti olakšanu trgovinu robom i uslugama, kao i slobodno kretanje ljudi i kapitala, te doprinijeti većem ekonomskom rastu, smanjenju nezaposlenosti i privlačenju investicija”, rekao je Košarac.

Ipak, BiH i dalje ne želi da se priključi ovoj inicijativi, a razlozi za to su kompleksni. Iz Republike Srpske tvrdi se da blokade dolaze iz Sarajeva, jer ne žele da BiH bude previše vezana za Srbiju.

Podsjećanja radi, najveći prijatelji samoproglašenog Kosova u Americi i Njemačkoj, bez čije podrške ono ne bi moglo da proglasi nezavisnost, sada pozivaju Kosovo da prestane s blokadama i priključi se ovoj inicijativi, jer bi inače moglo ostati mimo svih ekonomskih tokova.

Prilikom nedavnog neformalnog brifinga, “Nezavisnim” je u Regionalnom centru za saradnju, tijelu koje je formirano da bude facilitator stvaranja regionalnog zajedničkog tržišta, rečeno da će se Kosovo, ali i ostale zemlje koje ne žele da budu dio ove inicijative, uskoro suočiti s činjenicom da će ostati po strani i neće biti uključeno u najvažnije tokove, što se sada polako pokazuje u praksi.

Naime, “Nezavisne” su juče prenijele izjavu Džejmsa O’Brajana, “oca” Dejtonskog sporazuma, koji je na panelu bliskom američkoj i njemačkoj administraciji upozorio da bi Zapad mogao napustiti dosadašnji model bezuslovne podrške za svih šest zemalja zapadnog Balkana i da bi se mogao fokusirati da pomaže onim zemljama koje žele da sprovode u dijelo ideju o zajedničkom regionalnom tržištu, što bi trebalo da upali alarm i u BiH.

Napomene radi, važno je znati šta zajedničko regionalno tržište obuhvata. Ono predstavlja prostor slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, bez carinskih kontrola i birokratskih prepreka. To takođe znači da, primjera radi, firma iz BiH može otvoriti podružnicu u Srbiji kao da je otvara negdje u BiH ili da radnik iz Srbije može posao tražiti i naći u BiH bez birokratije ili bilo kakvih boravišnih dozvola.

Da bi ova ideja profunkcionisala u praksi, morao bi da bude uspostavljen i sud za rješavanje sporova, ali i način finansiranja socijalnih fondova i drugih davanja na zajedničkom nivou.

Filter 2019