Божанин сок од домаћих малина постао препознатљив у регији

Извор: СРНА

Самостални произвођач Божана Савић са Пала бави се узгојем малине и сибирске боровнице да би, првенствено, својој кћерки обезбиједила природан и здрав сок.

Ако у пољопривреди постоји нешто женствено и софистицирано – то је малина, каже Божана и напомиње да се њен сок пије у многим угоститељским објектима, што јој представља велико задовољство јер зна да су се труд и рад исплатили.

“Имам плантажу малина, које се се протекле двије године јеле на цијелој Сарајевско-романијској регији, а сада и шире. Малине се користе у породичним круговима, те кроз разне кулинарске специјалитете у локалним угоститељским објектима”, наводи Савићева за Срну.

Према њеним ријечима, многи имају прилику да уживају у једном од најукуснијих домаћих производа – соку од малина.

Сок од малина се, на први поглед, не разликује од других јер у њега Божана не ставља ништа посебно. Пасира малину, скува сок и дода мало шећера, који је једини конзерванс.

“Е, то ништа чини мој сок другачијим од других – нема други конзерванс, нема лимунтус, нема ни оно нешто што додају да се не квари, а ја искрено не знам ни шта је то.

Тако ја добијем густи сируп, од кога се може направити неколико литара сока. поступак нећу мијењати, с обзиром на то да је много малине уништено током испробавања разних рецептура и начина прављења сока”, поручује Савићева.

Она је прије четири године одлучила да се рекреативно бави пољопривредом да би све то сада постало врло озбиљно.

Божани велику мотивацију пружа четворогодишња кћерка Анђелија, па се плантажа малина зове “Анђелијин малињак”.

Она има малину коју чува у хладњачи и сваки мјесец “повуче” одређену количину јер нема могућност да одједном направи 500-600 литара, а сок прави сама.

Осим сока, Божана прави џем и мармеладу од малине, који су за кратак период постали тражени, те у њих стави мало “џемфикса” како би ријешила дилему – да ли нешто кувати пет часова, па му извући сваки минерал и витамин, или додати нешто што би убрзало сву ту радњу и задржало све како јесте.

“Никада се нисам покајала што радим литарске сокове. Истраживањем сам дошла до сазнања да људи воле сок у чаши тако да много /угоститељских/ објеката откупљује малине и прави сок. Сокови који се праве у малим бочицама губе статус домаћег сока, а ја сам хтјела домаћи”, истиче Савићева.

Тако је Савићева “заживјела” бренд домаћег сока од малина. Плантажа се налази на три дунума, а берба почиње у јулу и траје до средине августа.

“Малина се не може брати сваки дан, већ сваки други, а ако килажа почне опадати – правимо паузу”, наводи она.

Савићева је подсјетила да први послови у малињаку крећу у марту, када је неопходно урадити прво прскање да би се стабло заштитило од болести и штеточина, затим слиједи окопавање, сређивање, повезивање, те пружање канапа са стране да држи родне гране.

Сок, џем и мармелада од малина могу се поручити на број телефона 065/288-332 или преко “Инстаграм” профила /двиједаме/.

Божана ради и као хотелијер у хотелу “Дамис” на Палама, који је породични бизнис, те као професор у Средњошколском центру “Пале”.

©citajfilter.com 2019-2023 * Оснивач и издавач: Centar media d.o.o. * Главни и одговорни уредник: Мира Костовић * Контакт: citajfilter@gmail.com