Sat. Dec 4, 2021
ћирилица /latinica

Kraljev izlet u Hercegovinu

Kralj Aleksandar u Blagaju
Autor: FILTER/A.K.

Nakon što je kralj Aleksandar Karađorđević na Vaskrs 1925. godine posjetio Sarajevo i okolinu, iskoristio je priliku te otišao na kratki izlet do Hercegovine. Osim piknika pred Konjicem, te kratkim boravkom u Mostaru i Nevesinju, kralj se najviše zadržao u Blagaju. Tamo je obišao vrelo Bune i tvrđavu Hercega Stjepana.

Uspomene o kraljevoj posjeti ostavio nam je Stanislav Krakov, “srpski Hemingvej“, koji je, između ostalog, radio za beogradsko Vreme.

Piknik kod Konjica
Kralj Aleksandar Karađorđević uKonjicu

Oko 11 i po časova kralj u pratnji prvog ađutanta generala Hadžića, krenuo je automobilom sa Ilidže. U drugim automobilima bili su ministar dvora D.Janković sa gospođom, maršal dvora general Damjanović profesor Univerziteta Ž. Đorđević i ađutant pukovnik Dragutinović.

Pošto je pređena Ivan Planina, na 1 km ispred Konjica, kod jedne vodenice, priređen je poljski ručak koji je nošen automobilom sa Ilidže. Odmah iza Ivan Planine ušlo se u tople južnjačke pejzaže i
prolazilo se kroz rascvetani jorgovan i smokve, koje su već ponele ploda.

Na vrelu Bune
Kralj Aleksandar Karađorđević na izvoru Bune u Blagaju

Oko 2 i po časa po podne kralj je stigao u Mostar. Svet po ulicama kličući pozdravljao ga je. Kralj se nije u Mostaru zadržavao, već se odvezao pravo na izvor Bune, više koje su ruševine grada Hercega Stjepana, desetak kilometara od Mostara. Kod vrela Bune bio je sabor i masa sveta bila je iskupljena. Pri pojavi kraljevoj nastalo je klicanje kome nije bilo kraja. Predsednik opštine iz Blagaja pozdravio je kralja lepim govorom ističući istorijski značaj kraljeve posete Hercegovini. Posle pozdrava predsednika, običan seljak iz Blagaja zamolio je kralja da svrati u njegovu kuću. Tu je domaćin izneo čašu sa slikom kralja Petra i napunio je pravom hercegovačkom žilavkom. Zamolio je kralja da popije vino i pokazujući na čašu rekao je:

Hoću da ostavim i čuvam za svoje potomstvo, da vide čašu na kojoj je lik jednog našeg kralja, a iz koje je drugi naš kralj pio.

Kralj Aleksandar Karađorđević u dvorištu seljaka iz Blagaja

Seljaci su zadivljeno posmatrali kralja, koji ih je posetio i koji je išao čak kod njih i u kuću. –Govori kao i mi-uzviknuo je radosno jedan seljak sa kojim je kralj razgovarao. Jedan drugi seljak prišao je prvom
ađutantu generalalu Hadžiću i kao u poverenju mu saopštio: –Hvala Bogu kad doživesmo i to da imamo našeg kralja koji se zove kao i mi. Nema više da se zove Ferdinand, Franja, već eto, govorio je on, zove se baš kao i ja. Meni je ime Aca, pa kad me viknu, a meni milo
što znam da i kralja tako zovu
.

Da bi očuvali uspomenu na kraljevu posetu, seljaci iz okoline rešili su da tu na izvoru Bune podignu spomen ploču u kojoj će urezati datum Kraljeve posete.

Kralj Aleksandar Karađorđević sa pratnjom na izvoru Bune u Blagaju


Tu pod razvalinama Stjepanovog grada, odmah kraj samoga vrela, nalaze se ruševine turske tekije, koje čuva jedan Arapin. On sam kaže da je tu bilo staro crkvište, pa da su posle Turci sagradili
tekiju, ali je sad i ta tekija porušena. Seljaci govore da je to bila Hercega Stjepana i da su više nje bile isposnice. I sad se poznaje put koji je vodio iz crkve u grad. U razvalinama tekije Arapin čuva grobove dva bogata Turčina, koji su podigli tu tekiju i sagradili vodenicu na samom vrelu Bune. Kralj je razgovarao sa Arapinom, koji mu je rekao kako je tu porušenu tekiju i vodenicu nasledio
od svojih predaka i da se ona tako predaje sa kolena na koleno. Seljci pak nerado gledaju ostatke tekije i izrazili su želju da se mesto porušene tekije sagradi crkva, koja bi ih podsećala na Hercega Stjepana.


Sa očuvanim kulama i visokim bedemima, kao kakav toskanski kastel, grad Hercega Stjepana jedan je od najlepših naših srednjovekovnih zamkova. Pošto je još malo razgledao ruševine Stjepanovog grada kralj je krenuo za Nevesinje. Prolazilo se kroz zemljane fortice, koje su tako podsećale na doba okupacije. Ni jednog jedinog ćuvika nije bilo bez fortice ili utvrđene kasarne. Cela Hercegovina prema crnogorskoj granici predstavljala je veliko utvrđenje sa bezbroj odbranbenih linija. Nije bilo ni jedne staze, na koju nisu gledale puškarnice sa austrijskih tvrđavica. Na 40 škola
koliko je Austro Ugarska dala Bosni i Hercegovini podigla je ona 100 utvrđenih kasarni.

Kroz Nevesinje, preko Morina i Kalinovika na Ilidžu


U Nevesinju svet je priredio kralju oduševljeni doček, ali je već bilo kasno, te se kralj nije zadržao. Odmah je nastavljen put drumom za Gacko. Malo kasnije ostavljen je taj put i pošlo se preko Kalinovika ka Trnovu. Od trenutka kada je ostavljen drum za Gacko išlo se planinskim putevima iznad provalija kuda niko dotle automobilom nije išao. Iznad Uloga put je vodio preko visine od 1400 metara. Tu je još bilo snega i točkovi automobila išli su ivicom ambisa. To je jedan od najtežih puteva kroz Hercegovinu i za nevericu je da bi i za automobile mogao da posluži. Pošto su
za 9 časova prešli 330 km, automobili sa kraljem i svitom stigli su u 8 i po časova na Ilidžu. Kraljica, koja je nešto malo nazebla, ostala je na Ilidži i ceo dan nije napuštala svoje odaje.

Filter 2019