Паљанин учи Кинезе да скијају

Аутор: ФИЛТЕР/В.Ч.

Стефан Соколовић студент је друге године Економског факултета на Палама, смјер туризам и хотелијерство. Скијањем се бави од своје четврте године, а већ четири године је и инструктор скијања. 

Он је ове зиме постао први држављанин БиХ који је радио као ски инструктор у Кини.

”Због љубави према скијању одлучио сам да бих желио отићи у неку страну земљу јер је то за мене увијек представљало изазов. Увијек ме привлачило то да упознам друге народе, културе и њихов однос према скијању. Прва замисао ми је била отићи у Јапан, међутим да бих тамо радио било ми је потребно 36 мјесеци радног искуства, пријатељ ме је тада савјетовао да покушам отићи у Кину гдје је потребно мање искуства”, прича Стефан. 

О Кини је, каже, много знао и раније, чуо је за њихова скијалишта. У јулу је имао интервјуе и провјере након којих је добио посао.

“Никада прије нисам радио у иностранству, а посебно ми је било незгодно јер сам ишао сам, знао сам да нећу имати никога бар из источне Европе. Чак је и њима било чудно што сам дошао сам, јер како они кажу људи са простора источне Европе немају навику да путују сами и да углавном раде и путују у групама. Тамо сам дошао психички припремљен на то да ћу имати тешких ситуација.”

Географски најближи БиХ, а који су радили с њим били су Французи, било је и Енглеза и Канађана. 

“Знао сам какво је у Кини уређење и знао сам да идем сам на сјевер. То ме је, искрено, мало плашило, али дочекали су ме јако гостопримљиви и дружељубиви људи. Према Кини и Кинезима сам одувијек гајио афинитете и привлачила ме је њихова култура и стил живота, али ипак ме одушевила њихова дружељубивост, током толико дружења и провода с њима никада нисам доживио ниједну неугодну ситуацију.”

Већина гостију са којима је радио била је из Кине, потом Сингапура, док је скијаша из Европе било веома мало. 

“Примијетио сам да су много отворенији него људи из Европе, поготово из Западне Европе. Много сам изненађен њиховим знањем о нама и нашим просторима. Знају неупоредиво много више о нама него већина људи из Европе, много знају о Југославији и сви знају за наш филм “Валтер брани Сарајево”. Такође, веома су упознати са бомбардовањем кинеске амбасаде током НАТО агресије на Србију 1999. године.”

Вјеровали или не, каже Стефан, већина њих зна за клуб “Црвена Звезда”. Није, додаје, упознао народ који је тако досљедан и предан. 

“Све схватају такмичарски и труде се да буду најбољи у свему, то сам схватио обучавајући их гдје сам примијетио колико им значи и колико се труде да напредују и буду бољи. Васпитање дјеце им је невјероватно, обучавао сам преко 600 дјеце и не сјећам се да се једном десило да је дијете плакало на часу, нису размажени и још као дјеца се труде и знају да нема одустајања.”

КОРОНА ВИРУС

Стефан се присјећа дана када се објавила појава Корона вируса.

“Преко ноћи су затворили наше скијалиште по наређењу владе, ја сам био у најнезараженијој области , али због превенције затворили су скијалиште и били смо у карантину двије седмице. Кина је врло уређена држава, веома брзо су реаговали и водили рачуна  о ширењу вируса. Мислим да се оваква ситуација догодила негдје друго, да би исход био много гори.”

ХРАНА

Кинези, каже, углавном једу морске плодове и врло зачињену храну. 

“Јео сам њихова аутохтона јела, пробао сам чак и бубашвабе које су заиста супер. Пробао сам и месо од крокодила и свидјело ми се.”

СКИЈАЊЕ У КИНИ

Кинези немају дугу традицију скијања, али имају добре скијаше и скијалишта. Много улажу у зимске спортове. 

“Свим љубитељима скијања и добрим скијашима бих препоручио да положе лиценцу за ски инструктора јер су наше лиценце тамо валидне и препоручио бих да иду у Кину. Много су нас цијенили као раднике, а и зарада је много боља него овде уз то да се мање ради и због њихове дружељубивости има и много више провода и забавног садржаја.”