Слава јунацима Митровдана!

Извор: “Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату”; РЦИРЗ

Двије различите војне акције, великог обима, које су угрожавале положаје одбране Републике Српске на просторима мостарско-невесињског ратишта тј. планине Вележ, подвелешког платоа и територија које гравитирају мјесту Врањевићи простирући се према Стоцу, имале су за циљ освајање Невесиња. Таквим развојем ситуације би у потпуности била угрожена компактност територија на јужном дијелу одбране Републике Српске. Ове територије чиниле су и значајно подручје распореда снага ХК ВРС и његове повезаности и усмјерености преко подручја Фоче и Калиновика са снагама Сарајевско-романијског корпуса.

Велики фронтални удар вишеструко у људству и техници надмоћнијих нападачких снага, састављених од хрватско-муслиманских формација, 1992. године, и убацивање око 1.000 муслиманских војника у позадину положаја ВРС, у новембру 1994. године, по војним мјерилима, веома су различите нападачке операције. Њима је, међутим, осим терена на којима су се одвијале и циља отежавања положаја српског народа и државе РС у источној Херцеговини, заједнички садржилац био и неуспјешан резултат. Послије 1992. године освајачи из долине Неретве више нису покушали ниједан велики фронтални удар,као што је била операција кодног назива Бура, док је операција Јесен 94 проглашена од стране муслиманских лидера, али и аналитичара једним од највећих неуспјеха у рату у БиХ.

Ова дешавања на симболичком и наративном плану на просторима Херцеговине постала су граничници према којима су се у свакодневном разговору одређивали сви други ратни догађаји. Није ријеткост ни данас чути у Херцеговини одредницу да се нешто десило прије или послије Прве митровданске офанзиве и сл. Митровдани 1992. и 1994. у Невесињу опјевани су заједно са херцеговачким устанцима у гусларским стиховима, као и стиховима ауторске поезије, а икона Светог Великомученика Димитрија, заштитника Невесиња, постала је један од симбола сјећања на одбрану источне Херцеговине.