Кад је јула 1975. у својој 76. години у Београду умро Александар Алекса Спахић, добар дио клубова за које је наступао више није постојао.

О њему се знало да је као бивши учесник олимпијаде и репрезентативац остао велики љубитељ атлетике и да је до задњег дана пратио са подједнаким жаром, како атлетска такмичења, тако и обичне тренинге. Траг о њему је остао кроз цртице о наступу на олимпијади, рекордима које је постављао и клубовима за које се такмичио као атлетичар, али и као фудбалер. Међутим, основни подаци које могу да се нађу о Спахићу путем претраживача су пуни празнина и недостаје доста тога.

Рођен је у Чапљини 1899. године. По неким подацима, први је донио фудбалску лопту у тај херцеговачки градић. Спортом је почео да се бави рано, као дио Соколске чете у Пребиловцима, одакле му је била мајка. Постоји анегдота по којој је тринаестогодишњи Алекса на терену чапљинског “Ускока” бацио копље много даље него што је ико очекивао, а поготово Новица Шарић Шоп (чапљински фудбалер) коме је копље пробило бутину. Убрзо након тога побјеђује на такмичењу југословенских средњих школа.

Атлетски успјеси

На сениорским првенствима Југославије побјеђивао је за раличите клубове, али и у различитим дисциплинама. Као такмичар Српског спортског клуба из Сарајева (претеча Славије), 1920. године постао је први првак заједничке државе у бацању кугле са резултатом од 11,55 метара. Најуспјешнија година за Алексу Спахића је 1923, гдје као члан матичног клуба “Ускок” из Чапљине, побјеђује на државном првенству чак у три дисциплине (бацање кугле, бацање диска и скок у даљ) те поставља нови рекорд у скоку у даљ скочивши 6,65 метара. У тој дисциплини побједиће и 1926. наступајући за АСК из Загреба, док је посљедњу побједу на државном такмичењу однио бранећи боје београдског БСК-а 1933. и то у бацању кугле.

Награда за одличну сезону у 1923. је стигла учешћем на VIII Олимпијским играма одржаним у Паризу 1924. године. Спахић је био један од 38 југословенских спортиста и такмичио се у атлетском петобоју. Петобој је атлетска дисциплина у којој се учесници такмиче у скоку у даљ, бацању копља те трчању на 200 метара. Након ове прве 3 дисциплине 12 најбољих се такмичи у бацању диска, да би на крају 6 најбољих трчало трку на 1500 метара. Алекса Спахић је након прве 3 дисциплине завршио као 24. те није наставио даље такмичење. Резултати које је постигао били су: скок у даљ 6.32 м (15. у укупном поретку), бацање копља 31 м (30. мјесто) и трку на 200 метара је истрчао за 25 секунди (21. мјесто).

Занимљивости о ОИ 1924.

Олимпијске игре 1924. остаће упамћене по првим златним медаљама за Југославију које је освојио легендарни гимнастичар Леон Штукељ у вишебоју и на вратилу. Краљевина СХС је осим спортиста у 8 дисциплина (фудбал, атлетика, гимнастика, јахање, пливање, тенис, рвање, бициклизам), у Париз послала и четворицу вајара који су, радећи скулптуре на тему спорта и олимпијских игара, учествовали у пратећем такмичењу у умјетничком изражавању.

На овим играма амерички пливач Џони Вајсмилер, први филмски Тарзан, освојио је три златне медаље, а британски атлетски тим је послужио као инспирација за чувени, оскарима награђени, филм “Ватрене кочије”.

Епизода у сарајевској Славији

Трговачку академију (претеча Средње економске) Алекса Спахић завршио је у Сарајеву. У послијератним годинама и повратком некадашњих спортиста са фронта, поново почиње организовање Српског спортског клуба који ће 1921. понијети име Славија. У екипи искусних фудбалера који су били пионири овог спорта у БиХ, мјесто налази и млади херцеховачки атлетичар који је брзином и снагом надомјестио техничке недостатке. Његово име налазимо 03.06.1920. међу играчима верификованим за наступ у тој сезони. За ту генерацију наступали су и Лукач, Јефтановић, Јокановић, Бајер, Геровац,Кабиљо, Самоуковић, Шешлија, Делић, Ступар…

Упоредо са фудбалом, тренирао је и атлетику па се након првих успјеха, скроз преоријентисао на свој матични спорт. Остало је забиљежено да је поред Славије фудбал играо и за мостарски СК Југославија, али вјероватно и за чапљински Борац.

Инострана каријера

У атлетици је највеће успјехе постигао за Ускок из Чапљине, али наступао је и за загребачке и београдске атлетске клубове. Пошто је школовање наставио у Прагу, тамо је наступао за њихову Славију, али у атлетици. Такође, школујући се, такмичио се и за белгијске клубове из Брисела.

Послије завршетка Другог свјетског рата па до краја живота радио је као виши банкарски службеник, али је и био члан АК Црвена звезда из Београда, једно вријеме и његов потпредсједник, а неколико година и члан Управног одбора Атлетског савеза Југославије.

The post Од Славије до олимпијаде appeared first on ФИЛТЕР.