Централна изборна комисија БиХ одлучила је да ће гласове поштом из иностранства за идуће локалне изборе, умјесто досадашњих пет, чекати 10 дана.

Ако сумња на кривично дjело приликом регистрације и гласања, обратиће се домаћим тужилаштвима или затражити међународну правну помоћ.

То је резиме јуче усвојених одлука на сједници ЦИK.

Повратна коверта која је послата ЦИK најскасније на дан одржавања избора биће прихваћена и пребројана уколико стигне у ЦИK најкасније десет дана од дана одржавања избора и ако је на повратној коверти отисак поштанског печата и бар кода земље из које се гласа – гласи нови текст Правилника о провођењу избора у БиХ, који је усвојен једногласно.

Предсједник ЦИK Жељко Бакалар образложио је да је рок продужен због „отежаних услова функционисања поштанског саобраћаја према БиХ“.

Такође, ЦИK је наставила да се бави могућим малверзацијама приликом пријаве и гласања из иностранства. Усвојен је Закључак о поступању ЦИK у случају постојања индиција о почињену кривичних дела у изборном процесу.

– ЦИK ће, уколико сматра да је у изборном процесу учињено кривично ђело, сваку такву информацију пријавити надлежном тужилаштву уз наводе и доказе који су нам познати, те предузети све потребне мјере да би се сачували трагови евентуално учињеног кривичног ђела. ЦИK ће, уколико сматра да је у процесу регистрација бирача за гласање ван БиХ учињено кривично ђело, уз достављене доказе, иницирати код надлежних тужилаштава у БиХ подношење замолница за међународну правну помоћ у кривичним стварима земљама одакле су регистровани бирачи ван БиХ, а у складу с процедурама прописаним Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима – пише у усвојеном закључку.

Члан ЦИK Суад Арнаутовић сматра да је комисија изабрала најбољи, законит пут у заштити изборног процеса. Према његовим ријечима, ЦИK сада остаје да поступи онако ко је саму себе обавезала закључком.

– Унутар земље треба да доставимо надлежним тужилаштвима, по зонама одговорности, податке који могу да указују на кривично дело. Не треба тужилаштво у Зворнику да добије податке из Ливна. То је значајан посао, али се мора урадити. Друга наша активност је изван земље. То је први пут било да се доставе Тужулаштву БиХ сви подаци одвојено према државама из којих се гласа. Kада то урадимо, када имплементирамо закључак и закон, са наше стране можемо да будемо мирни, јер не саучествујемо у овим злодjелима – поручио је Арнаутовић.

The post Измијењен Правилник о провођењу избора у БиХ – Гласове поштом умјесто пет, чекаћемо 10 дана appeared first on ФИЛТЕР.

БиХ би се од почетка новембра могла наћи у новим проблемима јер начелницима, градоначелницима и одборницима мандат истиче 1. новембра, а избори се одржавају 15 дана након истека мандата, што је земљу довело у несвакидашњу ситуацију.

Љубиша Ћосић, предсједник Савеза општина и градова РС, каже за “Независне” да су свјесни да им мандат истиче 1. новембра и да су се обратили Централној изборној комисији (ЦИK) БиХ да ријеши овај проблем.

“Да, свјесни смо те ситуације, међутим о томе треба да брину они који су нас својим одлукама довели ту гђе јесмо сада. ЦИK је пролонгирао изборе, а није донио упуте нити нашао рјешења како ће се понашати начелници и изабрани званичници. Сада неко очекује од нас да ми ријешимо проблем за који нисмо криви”, рекао је Ћосић.

На питање хоће ли начелници и остали изабрани функционери морати прекршити Изборни закон БиХ, Ћосић је рекао да је он обавезан законима РС, посебно Законом о буџетском систему РС, који предвиђа рокове у којима се морају донијети буџети и остали акти на нивоу општина.

“Мени не пада на памет да кршим законе РС. За све нека преузму одговорност они који су нас довели у ситуацију да практично послије 1. новембра немамо овлаштења”, рекао је Ћосић, који је и начелник општине Источно Ново Сарајево.

На питање, пак, шта ако неко поднесе апелације уставним судовима у БиХ и евентуално оспори одлуке које су донесене, Ћосић каже да ће се начелници, градоначелници и остали званичници понашати у складу са законима РС.

У ЦИK БиХ, пак, признају да проблем постоји, али одбацују одговорност за то стање.

“Што се нас тиче, Изборни закон је јасан: чланом И/3 став 2 је прописано да мандат представничких органа изабраних на редовним изборима траје четири године и тече од дана објављивања резултата у ‘Службеном гласнику БиХ’. Резултати су објављени у СГ 81/16 1. новембра 2016. Дакле, језички и логички можемо констатовати да 1. новембра 2020. истиче мандат”, кажу у ЦИK-у за “Независне”.

Они истичу да се свјесно пребацује кривица на ЦИK, али да је, како тврде, одговорност на онима који нису омогућили да се обезбиједе средства да се избори распишу у редовном року.

Наглашавају да ће се ЦИK и даље стриктно држати закона, а да је на општинским органима да нађу начин како ће функционисати у техничком мандату и доносити одлуке, у складу са статутима и другим одредбама по којима раде.

“Ми се стриктно држимо Изборног закона, а како ће они функционисати у техничком мандату, да ли ће овлаштења пребацити на генералне секретаре или на други начин, ми у то не улазимо. Ми знамо шта је прописао закон и да наша тумачења могу ићи само у том смислу”, објашњавају они.

Ипак, како кажу, увјерени су да неће настати правни вакуум јер већ постоји преседан у Мостару, те да се те ствари могу превазићи.

Неколико наших извора блиских ЦИK-у, пак, тврди да садашњи састав ЦИK-а није спреман за локалне изборе, да већина процедура није завршена, те да постоји опасност да ће бити присиљени да одгоде изборе и одрже их истог дана кад буду избори у Мостару.

“Они ће у том случају одговорност пребацити на корону и потпуно покушати скинути са себе сву неспособност и нестручност, па вјероватно и злу намјеру да се фалсификују резултати избора”, тврди један од наших саговорника. Он истиче, примјера ради, да и даље није закључен бирачки списак, да се није у законском року завршила процедура слања документације за гласање путем поште, те да неколико хиљада пошиљака треба да буде послато ових дана, иако је то мимо закона.

Даље, тврде да фирма која је добила тендер за штампање изборног материјала не може да плати ни за папир за штампање листића, те да су ту на ђелу бројне махинације.

У ЦИK-у кажу да ће избори бити одржани 15. новембра, да нема одгађања и да све иде по плану и закону.

Они, међутим, признају да бирачки списак није ажуриран, али појашњавају да се ради о корекцијама по пријави грађана који су пронађени на списковима за гласање у иностранству због потенцијалних злоупотреба за гласање.

Један од наших извора, пак, тврди да је одгађање избора извјесно и да “само чудо” може спасити ЦИK да избори буду одржани 15. новембра.

The post Челници општина и градова од 1. новембра у правном вакууму appeared first on ФИЛТЕР.

Људи чине странке, а то се при анализама изборних резултата, посебно локалних, често заборавља. Посматра се искључиво резултат странке, без анализе о повјерењу које су код бирача стекли кандидати на листама.

Тако се у једној од посљедњих анализа која је објављена тврди: „На локалу 2020. драматичан пад СНСД, ако остане без ДНС“.
Анализа је базирана на резултатима локалних избора 2016.године. Много тога се у међувремену промијенило па ми анализирамо данашњу позицију – шта се дешавало од 2016. и каква је позиција пред припрему за локалне изборе 2020.

KО ДОБИЈА А KО ГУБИ ПОДРШKУ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ?

ДНС губи снагу након формирања ДЕМОС-а
ДНС данас не постоји у обиму у коме је постојао 2016. године. Након општих избора 2018.године ову странку напустио је значајан број функционера и чланова. Формирали су ДЕМОС, а тај податак је вјешто избјегнут у поменутој анализи.

Након локалних избора 2016., ДНС је у шест општина Града Источно Сарајево имао 13 одборника. За три године изгубили су 7 одборника па их је данас 6.

Стање у општинама у којима је ДНС изгубио одборнике

• У Источној Илиџи су имали 1249 гласова и 3 одборника. Данас имају 2. Највише гласова 2016. имао је Дарко Љубоје – 508. Он је сада члан ДЕМОС-а.
• У Источном Новом Сарајеву је ДНС на посљедњим локалним изборима имао 990 гласова и добили су 3 одборника. Данас имају 2. Александар Kостовић је имао 221 глас и сада је члан ДЕМОС-а.
• У Палама је ДНС имао 1724 гласа и добио 4 одборника у Скупштини општине. Данас је у ДНС-у још само Марко Kубатлија који је на изборима имао 342 гласа. Остали су чланови ДЕМОС-а.
• У Сокоцу је ДНС имао 768 гласова. Имали су 2 одборника а данас немају ниједног. Бојана Марковић и Миломир Боровчанин напустили су ДНС и дјелују као самостални одборници. С друге стране, ДЕМОС у овој општини има 1 одборника – некадашњи СДС-ов Љубомир Ерић.
  

Утицај општих на локалне изборе

Пред опште изборе 2018.у ДНС су се издвојиле двије струје. Иако су на листама наступали заједно, о сукобу између ових струја се говорило и јавно. Свака је имала свог кандидата, па се и њихови резултати могу посматрати као данашњи однос снага ДНС и ДЕМОС-а у овој регији.

Примјер Пала, општине са највећим бројем бирача, показује да би ДЕМОС у Источном Сарајеву могао имати већу подршку од ДНС-а.
Kандидати ДНС-а за посланике у НС РС имали су 2018. године 4 465 гласова – у процентима, повјерење 35, 64 % бирача. То је био најбољи резултат ДНС-а у РС.
Ацо Станишић који је данас у ДЕМОС-у имао је 3 317 гласова, док је ДНС-ов Александар Главаш добио 1 407 гласова.

СНСД константан

Од локалних избора 2016. у Источном Сарајеву забиљежен је један случај изласка изабраног одборника СНСД-а из ове странке. То је Бојан Пејовић, одборник у СО Пале који као независни одборник дјелује са странкама окупљеним око СДС-а.
Забиљежени су и случајеви одборника који су при изласку из својих партија, рад у скупштинама наставили у клубовима СНСД-а.

СНСД је са коалиционим партнерима значајно промијенио стање снага након локалних избора. Имали су 2016. већину само у Источном Новом Сарајеву. Данас су позиција и у Палама, Трнову и Источној Илиџи.

Шта је са другом коалицијом?

НДП остао на једном одборнику
Ова странка је након избора 2016. у Источном Сарајеву имала 4 одборника. Данас имају само једног – Синишу Ласицу у Палама. НДП је на изборима имао 656 гласова, а Ласица је у међувремену приступио коалицији окупљеној око СНСД-а.

СДС и ПДП – спасавање коалиције
СДС и ПДП вријеме проводе углавном у покушајима да задрже чланство. Имају проблема са одласком својих одборника и борбом за очување већина у скупштинама.
Након формирања већине у СО Пале по завршетку локалних избора, ту исту већину су изгубили. СДС је напустио Милош Голић, а ПДП Kрсто Мићић и Млађан Ћеремиџић. Данас делују као независни одборници при већини окупљеној око СНСД-а.
Поменута коалиција изгубила је већину и у Источној Илиџи. Некадашњи одборници НДП-а Зоран Трапара и Дарко Босиљчић сада су чланови Уједињене Српске и окренули су леђа дугогодишњим коалиционим партнерима. Исто је урадила и Тања Kнежевић из ПДП-а.
Већину више немају ни у Трнову. Тамо су Драган Шиповац (СДС) и Видак Шиповац (НДП) напустили странке, прешли у ДЕМОС и уз СНСД и остале коалиционе партнере формирали већину у СО Трново.

Закључак
Чињеница коју треба узети у обзир у свим анализама, па и у овој, је да се гласа на отвореним листама. Сваки бирач тако има могућност да заокружи име кандидата којег на тај начин бира за свог представника. Постоји могућност да гласа за њега без обрзира на то на чијој листи се он налази.

Да је ситуација другачија и да су на изборима затворене листе (могућност да се гласа само за странку која касније поставља оне за које страначки органи сматрају да требају бити представници гласача), тек тада би се могло говорити о искључивом повјерењу бирача према одређеној странци.

Изабрани представници грађана су баш то, неко коме су грађани дали повјерење да их заступају. Ако се ова чињеница узме у обзир, излишно је данас говорити о томе да бирачи подржавају само странке.

Подршку добијају и људи (можда и већу него саме странке).

The post АНАЛИЗА: Чија подршка пресуђује локалне изборе у Источном Сарајеву? appeared first on ФИЛТЕР.