Српски члан и предсједавајући Педсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да је 1. март 1992. у ствари био први пуцањ у БиХ, а све што је услиједило била је посљедица чињенице да се покушало са обесправљивањем једног од три равноправна народа у БиХ.

Додик је истакао да инсистирањем на 1. марту као тзв. дану независности БиХ Бошњаци настављају операцију коју су започели 1. марта 1992. убиством српског свата и спаљивањем српске заставе, а то је одузимање права српског народа у БиХ и његово протјеривање.

“У том свјетлу видим и данашњу изјаву Жељка Kомшића коме су папири меморијалног центра послужили да на дневни ред стави своју политичку агенду као резервни бошњачки члан Предсједништва у којој Србе поистовјећује са нацистима, намеће им колективну кривицу за индивидулане злочине, тражи измјену Устава по питању Сребренице и још нам одузима право да говоримо”, истакао је Додик.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ оцијенио је да је данашњи наступ Жељка Kомшића доказ да Бошњаци ни 26 година од завршетка рата нису изашли из рата, да нису одустали од ратних циљева и да немају намјеру да воде дијалог са онима који такође полажу право на БиХ.

Додик је констатовао да је Kомшићев политички живот пољедица управо тог 1. марта, када су Срби прегласани и нападнути.

“Kомшић је симбол тог 1. марта, јер 26 година од завршетка рата он на превару врши функцију хрватског члана Предсједништва, а да га нису бирали Хрвати. Мислим да и Хрвати данас на тај 1. март гледају из друге перспективе, јер они данас доживљавају оно што су првенствено Бошњаци спремили за Србе 1. марта прије 29 година”, нагласио је Додик.

У Федерацији БиХ данас се обиљежава “дан независности”, а у Републици Српској 1. март је синоним за нелегитимни референдум одржан уз противљење српског народа, на брутално убиство српског свата, рањавање православног свештеника и паљење српске заставе на сарајевској Башчаршији, као и на то да су убице остале некажњене.

The post Додик: Први март 1992. био је први пуцањ у БиХ appeared first on ФИЛТЕР.

У једном дијелу лошије уређеног бх ентитета данас се слави датум који је отворио Пандорину кутију на овим просторима. Шта нам кажу просте чињенице о том дану и зашто бошњачки корпус толико инсистира на њему као на празнику?

–Игноришући вољу српског народа и његових представника у органима власти, коалиција СДА-ХДЗ, одлучила је да крене путем изласка из СФРЈ. Одговор српских представника је био оснивање Скупштине српског народа и проглашење Српске републике БиХ.

-Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума био је да на референдум изађе више од двије трећине грађана, односно више од 66 одсто, те да исти број афирмативно гласа, а изашло је 63,6 гласача.

-Првог марта 1992., ситни криминалац Рамиз Делалић Ћело (рођен у Прибоју) заједно са још тројицом саучесника, пресрео је колону српских сватова на Башчаршији. Епилог је познат. Прва жртва у Сарајеву био је младожењин отац Никола Гардовић. Симболички се послала порука Србима да од дана референдума више немају права као остали. Био је то увод у крвави грађански рат. За убиство српског свата нико није одговарао.

–Одлука о проглашењу Првог марта “државним” празником донешена је ратне 1995. године и ниједан орган Дејтонске БиХ није потврдио ту одлуку. Посљедица тога је да се тај датум обиљежава само у Федерацији.

–Парадокс је да лошије уређени бх ентитет слави као “државне” празнике који поништавају један други. Претеча данашњег Парламента БиХ било је представничко, законодавно и извршно тијело Народноослободилачког покрета у Босни и Херцеговини, ЗАВНОБиХ. Не узимајући у обзир сам легитимитет тог тијела који је упитан (ко је бирао делегате и на који начин), чињеница је да су 25. новембра 1943. усвојени постулати на којима је касније почивала СР БиХ. А то је да БиХ није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и муслиманска и хрватска заједница у којој ће бити осигурана пуна равноправност свих. Првог марта 1992. је одлучено да ће ова земља да почива на прегласавању и непоштовању права оних који буду у мањини.

Умјесто ратоборних изјава које сваке године на овај датум долазе из лошије уређеног бх ентитета, за почетак би било људски да оду и положе цвијеће на мјесту погибије Гардовића. Тиме би улили трачак наде да постоји искрена воља за суживотом.

У какофонији звецкања оружјем, чули су се и помирљиви тонови Жељка Комшића о томе да је БиХ земља свих нас. Управо зато што јесте, 01.03. није и никада неће бити “државни” празник који ће се славити на цијелој њеној територији. Јер ово је и наша земља.

The post Први март за неупућене appeared first on ФИЛТЕР.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да 1. март Република Српска неће славити и да то не може и неће бити празник у Српској.

“Српски народ треба да види какав је тај Уставни суд. Они одлучују само шта је у интересу Сарајева и Бошњака, ништа у интересу и уважавању српских ставова. Горе је од 500 година Турака”, рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

Он је поручио да Уставни суд БиХ колико год пута хоће може да донесе одлуку о томе, али је он неће проводити.

“Нека шаљу тужиоце на мене”, рекао је Додик.

Додик је поводом 29 година од доношења првог Устава Српске рекао да је незаконито промијењен од високог представника и да се мора прилагодити уставу написаном у Дејтону, те сматра да има елемената за такво нешто.

“Он је промијењен незаконитом, неуставном, криминалном интервенцијом високог представника (Волфганга) Петрича, тог човјека који је овдје нанио много проблема и зла”, напоменуо је Додик.

Он је додао да у СНСД-у, чији је лидер, имају формиран акт који се зове ново рјешење за нови устав и да се трага за начином на који ће бити донесен да би био потпуно легитиман, снажан.

Додик је навео да је идеја да се са тим оде пред Народну скупшину и да се у усвоји у форми приједлога за референдумско питање: “Да ли подржавате тај Устав Републике Српске”, а да референдом прогласи обавезујућим, тако да се избјегну неке друге процедуре.

Kада народ подржи тај устав, каже Додик, он би само био проглашен у Народној скупштини и то би био крајњи чин, али то још проучавају.

“Ми смо неки дан усвојили иницијали документ и договорили се на нашем Извршном комитету да то доставимо свим политичким партијама, да оставимо неки пристојан рок да све партије позивамо на дијалог прије него што буде у форми дијалога упућен Скупштини”, рекао је Додик.

Он је додао да би волио да опозиција и власт имају заједнички приједлог и да прије скупштинског засиједања имају расправу.

“Они који буду коректни и поштени, морају да знају да смо спремни да урадимо и нека рјешења, али нисмо спремни да правимо представе”, рекао је Додик.

Тај приједлог, додао је, упутиће у понедјељак или у уторак свим политичким партијама и тражити од њих да се изјасне да ли га прихватају и да ли желе да буду преговарачи, имају ли какве примједбе, а ако имају и потребу да експерти с обје стране покушају да се усагласе.

“То све прихватамо. Kада то вријеме прође, то је 15, највише 30 дана, да се окупе они који хоће да се окупе да тај приједлог предложе Народној скупштини, а они који неће моћи ће да праве своје сцене у Скупштини”, рекао је Додик.

Он је објаснио да је тај приједлог базиран на већ постојећем законском рјешењу у Србији, који је прије неколико дана имао одређене измјене и допуне.

“Ми смо то уградили у наш приједлог и прилагодили га нашим институционалим могућностима. Вјерујем да ћемо сви бити позитивни. Знам да је опозиција раније имала свој приједлог закона, имали смо примједбе у погледу имплементације, сада смо спремни да сједнемо са њима и разговарамо о томе”, закључио је Додик.

The post Додик: Први март не може и неће бити празник у Српској appeared first on ФИЛТЕР.