Њемачка Социјалдемократска странка (СПД) тијесно је побиједила на федералним изборима и поразила странку одлазећег канцелара Ангеле Меркел, показују прелиминарни резултати.

СПД је добио 25,7 одсто гласова, а владајући блок Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) освојио је 24,1 одсто гласова.

Зелени су остварили свој најбољи резултат у историји и трећепласирани су са 14,8 одсто гласова, пренио је Би-Би-Си.

Овакви резултати значе да ће нову власт формирати коалиција. Лидер СПД-а Олаф Шолц изјавио је раније да његова странка има јасан мандат за формирање владе.

Анкете на биралиштима указале су на неизвјестан резултат након којег актуелни канцелар остаје на функцији до формирања нове коалиције, а то може да потраје до Божића.

Насљедник Меркелове имаће задатак да води највећу европску економију у наредне четири године, а гласачи су показали да су им климатске промјене приоритет.

Шолцове присталице су бурно поздравиле лидера СПД-а, а он је у обраћању телевизијској публици рекао да су му грађани повјерили задатак да формира “добру и прагматичну владу за Њемачку”.

Милиони Нијемаца гласали другачије него прије четири године

Више милиона Нијемаца на парламентарним изборима гласало је за другу политичку странку него прије четири године, а највише бирача изгубили су владајући конзервативци.

Kако се наводи у анкети Института за истраживање јавног мњења Инфратест, спроведеној за телевизију АРД, 1,4 милиона Нијемаца окренуло је леђа унионистима и опредијелило се за социјалдемократе, а међу њима највише је старијих људи и жена.

Осим тога, око 900.000 гласова ЦДУ/ЦСУ отишло је данас Зеленој странци, а 340.000 либералима, преноси ntv.de.

Осим тога, Зелени су ове године добили и 470.000 гласова Љевице и 320.000 социјалдемократа.

Истовремено, за социјалдемократе гласало је и 590.000 некадашњих бирача Љевице.

The post Њемачка: Тијесна побједа социјалдемократа, поражена странка Ангеле Меркел appeared first on ФИЛТЕР.

Око 60,4 милиона Нијемаца на савезним изборима одлучује о будућем саставу парламента и посредно о будућем канцелару, који ће наслиједити Ангелу Меркел.

Очекује се да ће главну борбу водити конзервативни демохришћани и социјалдемократе, који тренутно заједно чине велику црно-црвену коалицију, и опозициони Зелени.

Те три странке су и једине које су званично истакле своје кандидате за канцелара.

Сва три кандидата одржали су завршне митинге посљедњег дана кампање у суботу у најмногољуднијој њемачкој покрајини Сјеверној Рајни-Вестфалији.

Премијер те покрајине Армин Лашет, кандидат демохришћана који жели да замијени Ангелу Меркел, на митингу је имао и подршку саме њемачке канцеларке, која му се и придружила на бини. 

У главном граду покрајине Диселдорфу, митинг је одржала предсједница Зелених Аналена Бербок, која је у априлу важила за главног кандидата за канцелара, али се та њена предност у међувремену истопила, док се њена странка, према анкетама, тренутно налази на трећем мјесту.

Актуелни вицеканцелар Олаф Шолц, кандидат Социјалдемократске партије, имао је митинг у Келну.

И поред константног пада рејтинга странке, својом сталоженошћу успио је да врати рејтинг странке и допадне се Нијемцима, који би када би се канцелар бирао у директним изборима, имао и највеће шансе да се нађе на том мјесту.

У Бундестаг ће вјероватно ући и партије које и сада имају посланике – либерали, екстремно десна Алтернатива за Њемачку и партија Љевица.

Извјесне шансе аналитичари дају и партији Слободни бирачи, која на изборима фигурира као мала странка, иако има посланике у парламентима неколико њемачких савезних покрајина, а у Баварској учествује и у покрајинској влади.

Анкете које су рађене током предизборне кампање дају предност СПД-у.

Социјалдемократе према истраживањима непосредно уочи избора имају подршку 25 одсто бирача, демохришћани су на 21 одсто, а Зелени на 16.

Алтернатива за Њемачку и Либерали су, према анкетама, на 11 одсто, док Љевица има око 7 одсто подршке бирача.

The post Њемачка бира, ко ће наслиједити Ангелу Меркел? appeared first on ФИЛТЕР.

Њемачка тражи обучене раднике, а тржиште рада се све више ослања на странце. Упркос пандемији, њемачке власти су прошле године признале већи број диплома него раније. БиХ и Србија су на врху те листе.

Прошле године Њемачка је потпуно или дјелимично признала око 44.800 страних диплома, кажу подаци њемачког завода за статистику. То је пет одсто више него у 2019. години, упркос пандемији која се 2020. обрушила на њемачку привреду.

Већина квалификованих страних радника дошла је из европских земаља ван Европске уније. Глобалну листу од око 150 држава предводи Босна и Херцеговина, а прати је Србија. Наиме, њемачке власти признале су 3.600 захтјева за нострификацију из БиХ и 3.400 из Србије. На трећем мјесту је Сирија са 3.100 признатих захтјева.

Kао и раније, највише се траже медицинари – око двије трећине признатих диплома су из те бранше. То укључује око 15.500 његоватеља и болничара, као и 7.600 љекара. Њемачки званичници признали су дипломе још око 3.300 учитеља и васпитача, као и неких 2.500 инжењера.

Иако број признатих захтјева расте, њемачки статистичари такође примјећују да је прошле године мање људи затражило нострификацију дипломе – неких три одсто мање него 2019. године.

Радна снага “хитно потребна”

Њемачка министарка за образовање Ања Kарличек је ипак оптимистична и каже да је за велики број захтјева за нострификацију заслужан и нови закон о миграцији стручних радника донесен у марту 2020. Ново законско рјешење олакшава мигрантима да се у Њемачкој баве пословима за које су се школовали.

“Од тога обе стране имају користи”, каже министарка и додаје да стручни радници имају боље шансе да пронађу добро радно мјесто које им нуди сигурност, гдје их цијене, мјесто које одговара њиховим склоностима и способностима.

У исто време, Њемачка добија “хитно потребну квалификовану радну снагу из иностранства”, додаје Kарличек.

Да је ситуација хитна потврђује и предсједник Њемачке агенције за запошљавање Детлеф Шеле, који је ове недјеље упозорио да ће се ове године се у Њемачкој ове године број радно-способног становништва смањити за неких 150.000, и да ће тај дефицит наставити да расте.

“Потребно нам је 400.000 имиграната годишње, дакле много више него протеклих година. Од његоватеља, преко инсталатера клима уређаја, до логистичара и факултетски образованих људи. Радне снаге ће недостајати у свим областима”, рекао је Шеле за “Зидојче цајтунг”, позивајући владу да интервенише.

The post Њемачка признаје све више диплома, највише из БиХ и Србије appeared first on ФИЛТЕР.

Њемачкој ће бити потребно око 400.000 квалификованих миграната годишње како би надокнадила недостатак радне снаге, саопштено је из њемачке Федералне агенције за запошљавање /БА/.

“Овдје се не ради о апсолутном азилу, већ циљаној миграцији ради попуњавања рупа на тржишту рада”, рекао је шеф БА Детлеф Шеле листу “Зидојче цајтунг”.

Он је рекао да ће недостатак квалификоване радне снаге владати свуда, од радника за клима уређаје и његоватељица до логистике и академика.

Он је одбацио могуће противљење и отпор према миграција као рјешење за питање радне снаге.

“Можете устати и рећи – ми не желимо мигранте, али то не функционише тако. Чињеница је да Њемачкој недостаје радна снага”, рекао је Шеле.

Због демографских кретања број потенцијалних радника одређене професионалне доби биће смањен за око 150.000 ове године, рекао је он, додајући да ће наредних неколико година ситуација бити много драматичнија по том питању.

“Њемачка би, такође, могла да ријеши проблем квалификовањем неквалификованих радника и људи који су због техничких промјена изгубили посао, пуштајући жене раднике на одређено или хонорарно да раде дуже, али изнад свега, довођењем миграната”, рекао је он.

Недобровољни радници на одређено су они који би радије радили пуно радно вријеме, али не могу да нађу такав посао.

Шеле је рекао да је недостатак радне снаге кључно питање којим мора да се позабави нова влада након савезних избора у Њемачкој у септембру.

The post Њемачкој годишње потребно 400.000 миграната appeared first on ФИЛТЕР.

Радници са западног Балкана се, након паузе која је проузрокована пандемијом ковида-19, поново могу пријавити за рад у Њемачкој.

Наиме, како нам је потврдио Доминик Ерентраут, замјеник главног портпарола Савезног министарства за рад и социјалну заштиту Њемачке, од 4. јула су практично сва ограничења укинута, и кад је у питању Правило за западни Балкан и други програми за запошљавање наших радника у тој земљи.

“Њемачко министарство унутрашњих послова је усљед пандемије ковида-19 и на нивоу ЕУ ограничило улазак из трећих држава. Ова ограничења су од стране Министарства унутрашњих послова за БиХ укинута 4. јула и ни за једну од шест земаља обухваћених Правилом за западни Балкан више не постоје ограничења. Тиме су поново омогућена запошљавања у Њемачкој путем Правила за западни Балкан. Међутим, треба нагласити да је у сваком тренутку поново могуће увођење ограничења, у зависности од развоја ситуације изазване пандемијом”, објаснио је Ерентраут.

Kада је ријеч о Правилу за западни Балкан, појаснио нам је да оно никад није било укинуто, посебно не након што је, како је нагласио, почетком године поново продужено на период од три године, односно до краја децембра 2023. године.

“Ово правило обухвата и БиХ, а једина новина у односу на претходно Правило је увођење ограничења од 25.000 које се односи на све државе, које, осим БиХ, још обухватају Албанију, Kосово, Црну Гору, Сјеверну Македонију и Србију”, рекао нам је он.

Kада је ријеч о евентуалном отварању нових радних мјеста у Њемачкој, засад не постоје адекватни подаци. Kако нам је објашњено, с обзиром на то да пандемија још траје, њемачки послодавци у овом тренутку не могу процијенити какве ће бити потребе на тржишту рада у наредним мјесецима, па се засад не оглашавају. Ми смо упутили и питање Њемачком савезу послодаваца, али нам ни након пет дана није стигао одговор, што потврђује тезу да још нису вољни да се у овом тренутку о евентуалним потребама јавно изјашњавају.

Осим тога, како нам је речено, Њемачка велику пажњу поклања иницијативи “малог Шенгена”, којим жели задржати раднике у региону и створити заједничко регионално тржиште, како би се регион накнадно лакше интегрисао у ЕУ.

Иначе, прије неколико дана су на њемачкој телевизији гостовала сва три кандидата за канцелара Њемачке након што ће се ове године Ангела Меркел повући у политичку пензију. Армин Лашет, из њене партије и најизгледнији њен насљедник, Олаф Шолц, кандидат њемачких социјалдемократа, и Аналена Бербок, кандидаткиња Зелених, потврдили су да ће подржати и даље радити на интеграцији западног Балкана у ЕУ, што је важна порука за цијели регион.

Kао и до сада, моћи ће се запошљавати сви радници без обзира на формалне квалификације који могу да докажу да их послодавац у Њемачкој жели запослити. Они ће с адекватним документима морати отићи у Амбасаду Њемачке и поднијети захтјев за визу.

У Амбасади Њемачке у Сарајеву кажу да се све адекватне информације налазе на њиховој веб-страници.

The post Радници из БиХ поново могу у Њемачку appeared first on ФИЛТЕР.

Савезна влада Њемачке је од недеље, 4. јула укинула све мјере ограничења уласка за становнике Босне и Херцеговине, саопштено је из Амбасаде Њемачке у БиХ.

Наиме, грађани БиХ сада могу путовати у Њемачку из било којег разлога.

За улазак је потребна потврда о тестирању, потврда о опоравку или потврда о вакцинацији.

“Путовања становника Босне и Херцеговине у Њемачку су од 4. јула поново дозвољена за све сврхе путовања”, саопштено је из Амбасаде.

The post Њемачка попустила мјере за улазак грађана БиХ appeared first on ФИЛТЕР.

Док њемачки медији постављају питање да ли би они који се враћају са одмора са Балкана могли да изазову нови талас заразе корона вирусом, Њемачка је, да би то спријечила, пооштрила режим уласка.

Уведени су десетодневни обавезни карантин и стратегија “два теста” од 11. јануара.

Они који су се љетос враћали са одмора са Балкана допринијели су расту броја заражених. Министар здравља Јенс Шпан наводи да би се такве ситуације због божићних и новогодишњих празника могле поновити.

Њемачки „Велт“ наводи да се велики број људи упутио током божићних и новогодишњих празника на Балкан.

Подаци Института за здравствено и социјално истраживање (ИГЕС), који се заснивају на летовима, показују сличну слику.

Иако је, у поређењу са првим викендом у јануару, за око 43 одсто мање повратника са Балкана регистровано, и мали број летова, како оцијењује ИГЕС, могу подстаћи раст броја инфицираних.

Њемачки медији наводе да је Балкан захваћен пандемијом у већој мјери од Њемачке.

Министар здравља Њемачке Јенс Шпан је пред празнике већ једном упозорио на повећани ризик од инфекције који полази од повратника са одмора.

– Према свему што видим, сматрам да је поново много људи отишло у домовину и посјету родбини у источну Европу, на Балкан и Турску – казао је он.

Сматра да повратници могу дати импулс новом таласу инфекције у Њемачкој.

Током љета су се Нијемци понајвише заразили у својој земљи, али 21 одсто инфекција се повезивао са повратницима са Балкана.

Од 11. јануара биће уведена стратегија “два теста”, према којој повратници из ризичних региона морају одмах по доласку у Њемачку да се тестирају, или да донесу тест који није старији од 48 сати из земаље у којој су боравили, али независно од тога морају у карантин, који се може прекинути тек након пет дана изолације новим негативним тестом.

The post Њемачка пооштрила режим уласка у земљу особама са Балкана appeared first on ФИЛТЕР.