О Холанђанки Јени Лигтенберг је већ било ријечи у раније објављиваним текстовима, а данас ћемо се осврнути на важност њеног хуманитарног рада и значајну улогу коју има у сјећању људи на нашим просторима.

За улогу Јени Лигтенберг у помоћи нашим људима током Одбрамбено-отаџбинског рата многи су сазнали читајући књигу  “Ратни дневник, Пале, 1993.-1995.”, коју је, на основу њеног дневника, приредио проф. др Мирко Шошић.

А они који се сјећају Јени, знају да је као апотекарка у пензији оставила миран живот у Амстердаму и добровољно дошла на Пале за вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата. Била је организатор бројних донација лијекова и медицинског материјала током рата.

У том периоду спознала је драматичне догађаје на Палама, у болници на Корану и своја искуства забиљежила у ратном дневнику. Проводећи 24 сата међу рањеницима и са медицинским особљем упознала се са неправдом и дискриминацијом према српском народу, о томе је и писала државним званичницима широм Европе.

Жељела је да свијету покаже праву истину о пропаганди на овим просторима.

Била је у сталној мисији набавке лијекова, пружања помоћи болници “Коран” и осталим здравственим установама, те водила и дневник.

Прије три године снимљен је филм о њеној хуманости “Јени, мало свјетло са запада”.

На промоцији је академик Мирко Шошић, који памти њен боравак у болници “Коран”, навео да је Јени  била изузетан дипломата, необично комуникативна и приступачна.

“Тако је дипломатски утицала на странце, разне “униформе” које су дефиловале по Палама и који су о много чему одлучивали. Јени је све њих својим првим наступом разоружала, учинила да неки ревидирају своје мишљење, те подстакла да размишљају да можда нешто учине у виду помоћи српском народу”, присјетио се Шошић.

Он је додао да је Јени успјела да активира и мотивише разне организације да дођу и разумију које су то биле потребе болнице на Палама.

Преминула је у јануару 2022. године у 92 години.

Јени Легтенберг ћемо вјечно памтити као жену која се жртвовала за наш народ у најтежим временима и која је својим пожртвованим радом заслужила истакнуто мјесто у нашој историји.

The post Сјећамо се Јени Лигтенберг: Колико знамо о нашем малом свјетлу са Запада? appeared first on ФИЛТЕР.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је да документарни филм “Јени, мало свјетло са запада”, који је добио Специјалну награду стручног жирија на 69. Мартовском фестивалу у Београду, мора да уђе у српски народ, посебно у нове генерације, како не би заборавили допринос западних пријатеља у стварању Републике Српске, међу којима је холандска апотекарка Јени Лигтенберг.

“Данашњим генерацијама треба да прикажемо овај филм и све оно што је радила Јени Лигтенберг од 1992. до 1995. године јер, ако нове генерације у Републици Српској забораве допринос тих пријатеља у стварању Српске, онда не можемо ни очекивати да ћемо промовисати овај филм на прави начин и показати једну другачију улогу људи из западних земаља и однос према српском народу”, истакао је Ћосић.

Он је рекао да је најбитније да генерација која се сјећа периода од 1992. до 1995. никад не заборави значај овог времена и тадашње пријатеље, те поновио да је Јени Лигтенберг била једна од ријетких пријатеља са запада, за коју постоји обавеза да буде промовисана у наредном периоду за све што је урадила за српски народ.

“У ратном периоду Јени је била риједак примјер. Сви наши западни пријатељи из неких прошлих времена који нам по природи припадају као родољубивом и слободољубивом народу који је учествовао у стварању слободе не само за свој, већ и друге народе, народу који се у Првом и Другом свјетском рату борио против оних који су жељели да поробе и окупирају друге, у периоду 1992-1995. године су окренули страну, а Јени је била на нашој страни”, навео је Ћосић.

Након разговора са директором Kинотеке Републике Српске Сњежаном Лаловићем и директором Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташом Kулашинац, копродуцентима филма, Ћосић је рекао да овај филм није случајно добио Специјалну награду жирија међу 350 филмова.

Он је изразио задовољство што је Градска управа, у сарадњи са ове двије установе културе, које дјелују на подручју града, показала да спона између локалних власти и ове врсте институција заиста даје резултате.

“Највећи заслуге припадају њима, који су заједнички креирали филм, потом заједнички наступили на овом фестивалу, а креиран је на тај начин да је заиста заслужио и добио Специјалну награду жирија”, рекао је градоначелник Источног Сарајева, те подсјетио да је Градска управа, заједно са Матичном библиотеком, учествовала у припреми књиге о Јени Лигтенберг, која је преведена на енглески језик и дистрибуирана многим пријатељима који су долазили у посјету Источном Сарајеву.

Ћосић је напоменуо да је филм о Јени надоградња те књиге, те додао да је договорено да у будућем периоду Градска управа, заједно са ове двије установе културе, ради на даљој промоцији овог филма.

Лаловић је истакао да је филм “Јени, мало свјетло са запада” добио велико свјетло на овом најстаријем фестивалу документарног филма у Србији, те изразио понос што је предсједник жирија био истакнути режисер Лордан Зафрановић.

“Ово је филм који заиста његује културу сјећања и ми имамо једног малог хероја који је учинио једно велико дјело. Због филма, а и због неких других ствари које ће се десити у будућности, као што су давање имена улицама по њој, Јени Лигтенберг није заборављена, као ни њена добротворна дјела која је чинила у том периоду”, рекао је Лаловић.

Према његовим ријечима, на Мартовском фестивалу, филм је био у међународној, јакој конкуренцији, међу 77 остварења, одзив публике је био велики и изазвао је велике емоције.

Лаловић је навео да ће филм бити приказиван и на другим фестивалима, те најавио за овај мјесец завршетак још једног остварења који његује културу сјећања у продукцији Kинотеке Републике Српске, а ријеч је о “Печату браће Љубавића”, који говори о 500 година горажданске штампарије.

Kулашинчева је рекла да су на Мартовском фестивалу у међународној конкуренцији, између осталих, били филмови из Француске, Словеније, Словачке, Ирске, Мађарске, Сјеверне Македоније, Холандије, Ирака и Ирана.

Према њеним ријечима, Специјална награда стручног жирија, коју је добио филм “Јени, мало свјетло са запада”, представља велику част и подстрек како за Матичну библиотеку тако и за Kинотеку Републике Српске, али и Источно Сарајево.

“Kако је наведено у образложењу награде, ријеч је о филму који је добро прихваћен и представља почетке зачећа кинематографије у Републици Српској”, нагласила је Kулашинчева, те додала да ће ове културне установе наставити да раде на очувању и богаћењу културе сјећања на овакве догађаје од прије 30 година који су се одиграли на овом простору.

Она је најавила премијерно приказивање филма у Бечу које ће бити организовано у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Аустрији и бечком “Просвјетом”.

Филм “Јени, мало свјетло са запада” снимљен је према књизи Холанђанке Јени Лигтенберг “Ратни дневник Пале 1993-1995”.

The post Ћосић: Филм “Јени, мало свјетло са запада” мора ући у српски народ appeared first on ФИЛТЕР.

На Палама је 4. априла прије 30 година почела да ради ратна војна болница “Kоран” у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Спомен-плоча на “Kорану” на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција, симболизује значај ове установе током протеклог рата и свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, од српских бораца до дјеце.

Почетак грађанског рата у БиХ, многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.

Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице “Kоран”, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице “Подроманија” на Сокоцу, “Жица” на Илиџи и “Kасиндол” у Лукавици.

Почетком ратних дешавања хотелски комплекс “Kоран” на Палама промијенио је своју намјену и претворен у болницу.

Угледни српски љекар, хирург Мирко Шошић рекао је раније Срни да је ратна болница “Kоран” на Палама почела да ради 4. априла 1992. године, када је успјешно обављен и први порођај једне Бошњакиње.

“Током цијелог рата понашали смо се професионално. Ни мени, нити било коме од љекара у болници није било важно које је националности рањеник. За нас је то био само човјек коме треба помоћ. Све смо радили бесплатно”, навео је Шошић.

Шошић је истакао да велику захвалност дугују Јени Лигтенберг, апотекарки и хуманисти из Холандије која је добровољно дошла на Пале 1993. године и остала све до краја рата. Била је организатор бројних донација у лијековима и медицинском материјалу.

The post Прије 30 година основана болница ”Коран” appeared first on ФИЛТЕР.

Документарни филм „Јени, мало свјетло са запада“ освојио је Специјалну награду стручног жирија на 69. Мартовском фестивалу у Београду, у категорији такмичарског филма за међународну селекцију.

Стручним жиријем предсједавао је редитељ и сценариста Лордан Зафрановић.

Продукцију филма радили су Матична библиотека Источно Сарајево и Кинотека Републике Српске. Сценарио и режијa потписује Слободан Симојловић.

Филм “Јени, мало свјетло са запада” снимљен је по књизи “Ратни дневник Пале 1993-1995” коју је написала Јени Литенберг, а приредио је академик Мирко Шошић.

Књига представља драгоцјено и непристрасно свједочанство о рату на овим просторима из угла холандске апотекарке, која је дошла у хуманитарну мисију 1993. године и остала све до 1995. године.

Документарни филм прати књигу-дневник и гледаоце упознаје са ликом и дјелом Лигтенбергове, која је ратне године провела у Палама и током тог периода написала дневник.

The post Специјална награда жирија за филм “Јени, мало свјетло са запада” appeared first on ФИЛТЕР.

Пројекција филма “Јени, мало свјетло са запада” биће одржана у уторак, 25. јануара, на Палама поводом смрти велике хуманитарке из Холандије Јени Лигтемберг, најављено је из Кинотеке Републике Српске.

– Дан након православног Божића, 8. јануара у 92. години у Амстердаму је преминула је Јени Лигтемберг, носилац ордена Крста милосрђа, којим ју је одликовао предсједник Републике Српске за изузетан допринос организовању апотекарске службе у ратним болницама Коран и Касиндол од 1993. до 1995. године у тадашњем Српском Сарајеву – наведено је у саопштењу из Кинотеке.

Јена Лигтемберг је провела три ратне године несебично помажући медицинску службу, углавном живећи у болници Коран на Палама.

Упоредо са тим, слала је писма највишим свјетским званичницима о борби српског народа у протеклом рату, супротстављајући се неистинама неких западних медија, истакнуто је у саопштењу.

Матична библиотека Источно Сарајево објавила је књигу “Ратни дневник Пале 1993-1995” коју је написала Јена Лигтемберг, а приредио академик Мирко Шошић.

У сарадњи са Кинотеком Републике Српске снимљен је и документарни филм о овој хероини.

Пројекција филма “Јени, мало свјетло са запада” биће одржана у амфитеатру Филозофског факултета на Палама у 19.00 часова, а улаз је слободан.

The post На Палама пројекција филма о Јени Лигтемберг appeared first on ФИЛТЕР.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић упутио је данас поруку поводом смрти Јени Лигтенберг која је током протеклог рата боравила у хуманитарној мисији на Палама.

– Породица и пријатељи данас у Холандији на посљедњи починак испраћају Јени Лигтенберг, недавно преминулу хуманитарку и непоколебљивог борца за истину, која је током протеклог одбрамбено-отаџбинског рата задужила све нас у тадашњем Српском Сарајеву – наводи се у поруци градоначелника Ћосића.

Ћосић је подсјетио да је ова блага, али јака и храбра тада шездесеттрогодишња жена, апотекарка у пензији, миран живот у Амстердаму 1993. године замијенила хуманитарним радом у некадашњој војној болници Коран на Палама, гдје је остала све до 1995. године.

– Много је свједочанстава која говоре о њеној посвећености нашем народу свакодневним залагањем у болници, али и ван ње када је требало различитим страним званичницима објаснити да је тадашњи, на Западу општеприхваћени наратив о рату у БиХ, погрешан и да је истина нешто сасвим друго – навео је Ћосић.

Он је истакао важну улогу овог хуманитарног радника што доказује и Орден Крста милосрђа, којим ју је одликовао тадашњи предсједник Републике Српске за допринос болницама на Корану и Касиндолу.

– Јени Лигтенберг нас је напустила 8. јануара у 92. години, али ће иза ње заувијек остати њено добро дјело и њен ратни дневник, драгоцјено и непристрасно свједочанство на основу којег је снимљен и документарни филм “Јени, мало свјетло са запада”. Велико хвала за све што је учинила за овај град и његов народ. Памтићемо и поштоваћемо – навео је Ћосић.

The post Јени Лигтенберг задужила све у тадашњем Српском Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

У Источном Новом Сарајеву синоћ је организована пројекција документарног филма „Јени, мало свјетло са Запада“, редитеља Слободана Симојловића, посвећеног Холанђанки Јени Лигтенберг која је током протеклог рата боравила у хуманитарној мисији на Палама.

Пројекцију филма у сали Културног центра Источно Ново Сарајево организовали су Кинотека Републике Српске и Матична библиотека Источно Сарајево.

Филм је снимљен по књизи „Ратни дневник Пале 1993-1995“ коју је написала Јени Лигтенберг, а приредио академик Мирко Шошић.

Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Кулашинац изјавила је новинарима да је прича о Јени Лигтенберг започета 2016. године сарадњом ове установе са Мирком Шошићем.

Она је подсјетила да је Јени Лигтенберг била апотекарка и хуманиста из Холандије, те организатор бројних донација лијекова и медицинског материјала током рата.

Јени је дошла у хуманитарну мисију 1993. године на Пале и остала све до 1995. године, те је пружала помоћ болеснима, љекарима и здравственим радницима.

„Када је видјела какво је стање у ратној болници Коран, одлучила је да се ту задржи и цијели рат је провела овдје“, додала је Кулашинчева.

Она је подсјетила да је Матична библиотека заједно са издавачком кућом „Свет књиге“ из Београда 2016. године објавила рукописе које је Јени Лигтенберг оставила из дневника.

„Књига је веома добро прихваћена како у Републици Српској, тако и Србији, те је промовисана у неколико градова и на сајмовима књига. Прошле године смо књигу превели на енглески језик захваљујући средствима Министарства просвјете и културе Републике Српске, а ево сада и екранизовали смо све то у документарни филм“, истакла је Кулашинчева.

Она се захвалила Кинотеци Републике Српске, редитељу Слободану Симојловићу као и другима који су помогли у реализацији овог пројекта.

Директор Кинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић је истакао да је намјера да филм буде приказан у што више градова Републике Српске, Балкана и свијета, јер је ријеч о идентитетском филму.

„Ово је филм о некоме ко није одавде, а дошао је код нас у току рата упркос свим извјештајима који су се појављивали у западним медијима о Србима. Дошла је да види какви су то Срби људи и када је затакла ратно стање на Палама, одлучила да ипак остане и да помогне“, истакао је Лаловић.

Према његовим ријечима, филм ће учествовати и на фестивалима, а његова жеља је да га погледа што више младих људи, прије свега, средњошколци и студенти.

„Чини ми се да млади због свих ових медија и садржаја у њима, ипак, знају мање о ономе шта се дешавало овдје. Ово је једна бенигна прича, не агресивна и апсолутна и не само прича о Србима као добрим људима, него о стању које је владало на овим нашим просторима из угла некога ко је дошао из благостања земље гдје је владао мир и одакле су долазиле неке одлуке које нама баш и нису пријале“, додао је Лаловић.

Редитељ филма Слободан Симојловић је истакао да се, нажалост, обично каже да је рат „рудник документаризма“, додајући да је потребно снимати, јер да би се лакше разумјело шта се дешавало у прошлости добро је да постоје документарни филмови.

„Људи са овог подручја добро препознају значај Јени и шта је значила у том периоду. Данас је лако замислити да неко из Холандије дође и ради овдје добровољно одређени период. Оно што је Јени добила овдје од народа, она је понијела у Холандију и причала другим људима истину о Републици Српској. Зато је ово наш мали дио и жеља да се одужимо Јени за све добро што је учинила за српски народ. Поносан сам што сам могао да учествујем у томе“, истакао је Симојловић.

Пројекцији документарног филма присуствовали су и академик Мирко Шошић, чувени хирург Славко Ждрале, као и представници политичког, привредног и јавног живота Источног Сарајева.

Друга пројекција документарног филма биће одржана вечерас у Културном центру Пале са почетком у 19.00 часова.

The post ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО: Приказан документарни филм посвећен Јени Лигтенберг appeared first on ФИЛТЕР.

КинотекаРепублике Српске и Матична библиотека Источно Сарајево, организују 18. и 19. новембра пројекције документарног филма „Јени, мало свјетло са Запада“, редитеља Слободана Симојловића, посвећеног Холанђанки Јени Лигтенберг, која је током минулог рата боравила у хуманитарној мисији на Палама.

Филм је снимљен по књизи „Ратни дневник Пале 1993-1995“ коју је написала Јени Лигтенберг, а приредио академик Мирко Шошић.

„Kњига представља драгоцјено и непристрасно свједочанство о рату на нашим просторима, из угла холандске апотекарке која је дошла у хуманитарну мисију 1993. године и остала све до 1995. Документарни филм прати књигу-дневник и боље нас упознаје са ликом и дјелом Јени Лигтенберг, која је ратне године провела на Палама и током тог периода написала дневник“, саопштено је из Kинотеке Српске.

Јени Лигтенберг је била апотекарка и хуманиста из Холандије, те организатор бројних донација лијекова и медицинског материјала током рата.

Директор Kинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић, изјавио је раније Срни да је филм урађен на основу књиге коју је штампала Матична библиотека Источно Сарајево, јер су жељели да се одуже Јени за све добро што је учинила за српски народ.

Лаловић наводи да је Јени, дошавши на Пале, затекла другачију слику, завољела српски народ и остала до краја рата.

Филм ће бити приказан у четвртак, 18. новембра, у Kултурном центру Источно Ново Сарајево са почетком у 19.00 часова.

Друга пројекција биће одржана у петак, 19. новембра у Kултурном центру Пале са почетком у 19.00 часова.

The post Најава пројекција филма о хуманости Холанђанке Јени Лигтенберг appeared first on ФИЛТЕР.

На Палама је 4. априла прије 29 година почела да ради ратна војна болница “Kоран” у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Спомен-плоча на “Kорану” на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција, симболизује значај ове установе током протеклог рата и свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, од српских бораца до дјеце.

Почетак грађанског рата у БиХ, многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.

Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице “Kоран”, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице “Подроманија” на Сокоцу, “Жица” на Илиџи и “Kасиндол” у Лукавици.

Почетком ратних дешавања хотелски комплекс “Kоран” на Палама промијенио је своју намјену и претворен у болницу.

Угледни српски љекар, хирург Мирко Шошић рекао је раније Срни да је ратна болница “Kоран” на Палама почела да ради 4. априла 1992. године, када је успјешно обављен и први порођај једне Бошњакиње.

“Током цијелог рата понашали смо се професионално. Ни мени, нити било коме од љекара у болници није било важно које је националности рањеник. За нас је то био само човјек коме треба помоћ. Све смо радили бесплатно”, навео је Шошић.

Шошић је истакао да велику захвалност дугују Јени Лигтенберг, апотекарки и хуманисти из Холандије која је добровољно дошла на Пале 1993. године и остала све до краја рата. Била је организатор бројних донација у лијековима и медицинском материјалу.

Ускоро документарни филм о хуманости холанђанке Јени

Матична библиотека Источно Сарајево у копродукцији са Kинотеком Републике Српске ради на документарном филму о холандској апотекарки Јени Лигтенберг “Ратни дневник Пале 1993-1995”.

Директор Kинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић рекао је Срни да се нада да ће филм ове године угледати свјетлост дана и имати промоцију прво на Палама.

Филм ће пратити промоцију књиге коју је на основу њеног дневника приредио академик Мирко Шошић, а која представља вриједан историјски документ о грађанском рату у БиХ.

Лаловић наглашава да је филм урађен на основу књиге коју је штампала Матична библиотека Источно Сарајево јер су жељели да се одуже Јени за све добро што је учинила за српски народ.

“На основу њеног ратног дневника, који нам је добрим дијелом послужио као сценарио, кренули смо у снимање, те нашли људе који су радили са њом и били у контакту све те године овдје на Палама. Kроз ратни дневник смо сазнали да је она дошла на Пале са предрасудом или дјелимичном предрасудом о Србима као лошима јер је тако било предочено у медијима у Холандији, одакле она долази”, прича Лаловић.

Лаловић наводи да је Јени, дошавши на Пале, затекла другачију слику, завољела српски народ и остала до краја рата.

Била је у сталној мисији набавке лијекова, пружања помоћи болници “Kоран” и осталим здравственим установама, те водила и дневник. Одушевљавала се својим првобитним домаћинима који су је прихватили – породицом Маринковић.

“Упознаваши наше обичаје и по повртаку у Холандију она је пријатељима причала какви су Срби, да слика није онаква како медији представљају, већ потпуно другачија – да се Срби боре за своја права”, истиче Лаловић и додаје да, Јени, нажалост, није наишла на прихватање њене приче.

Према његовим ријечима, филм ће показати, између осталог, да су Јени напустили готово сви пријатељи и родбина зато што нису могли да слушају њену причу о Србима као добром народу.

Јени Лигтенберг тренутно се налази у једној здравственој установи, има Алцхајмерову болест, а обилази је кћерка.

“У филму, осим људи који су били са њом у контакту са Пала, учествује и њена кћерка која је поносна на мајку. Због мјера и немогућности одласка у Холандију наше екипе, ангажовали смо колегиницу да сними разговор са Јолом, Јенином кћерком. Kада се тај материјал добије, уз неколико архива, приступићемо монтажи”, наглашава Лаловић.

The post Прије 29 година основана болница ”Коран”, ускоро филм о хуманој Јени appeared first on ФИЛТЕР.

Вршилац дужности директора Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Kулашинац и директор Kинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић потписали су Споразум о пословно-техничкој сарадњи, чиме су створени услови за снимање документарног филма о холандској апотекарки Јени Лигтенберг “Ратни дневник Пале 1993-1995”.

Споразум је потписан у просторијама Матичне библиотеке и обухвата копродукцију у сврху снимања документарног филма који би пратио промоцију књиге-дневника, те омогућио да се јавност боље упозна са ликом и дјелом Јени Лигтенберг, која је ратне године провела на Палама и током тог периода написала дневник.

Матична библиотека Источно Сарајево се обавезује да ће дати на располагање сву потребну документацију којом располаже о овој теми, те обезбиједити новчана средства у сврху снимања и приказивања документарног филма.

Kинотека Републике Српске се обавезује да ће омогућити потребна техничка средства и учествовање у ангажману и што квалитетнијем снимању документарног филма “Ратни дневник Пале 1993 – 1995”, саопштено је из Матичне библиотеке Источно Сарајево.

Споразум, такође, подразумијева и планирање заједничких активности и пружање услуга које су потребне с циљем реализације снимања документарног филма.

Kњигу “Ратни дневник Пале 1993-1995” коју је написала Јени Лигтенберг приредио је академик Мирко Шошић, а представља драгоцјено и непристрасно свједочанство о рату на овим просторима из угла холандске апотекарке, која је дошла у хуманитарну мисију 1992. године и остала све до 1995. године.

У саопштењу се додаје да је дневник преведен са холандског на српски и као такав објављен у сарадњи са издавачком кућом “Свет књиге” из Београда, а потом је Матична библиотека Источно Сарајево књигу пренијела у аудио формат како би је учинили доступном и слијепим и слабовидим лицима.

Након тога књига је преведена на енглески језик и у издању Матичне библиотеке објављена је прошле године.

“Да би књигу промовисали ван нашег језичког подручја у копродукцији са Kинотеком Републике Српске биће снимљен документарни филм, који би пратио промоцију књиге и омогућио да се јавност боље упозна са ликом и дјелом хуманитарке Јени Лигтенберг”, наведено је у саопштењу.

The post Ускоро снимање документарног филма о Јени Лигтенберг appeared first on ФИЛТЕР.