Предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић сматра да је приједлог градоначелника Сарајева Бењамине Карић за споменик Србима убијеним на Казанима на Требевићу, антицивилизацијски чин и чист покушај додворавања међународној заједници, јер се из њега не може закључити ни ко је убијен ни чија је одговорност.

– Они настоје приказати да је садашња структура градске власти вољна да изађе у сусрет. Међутим, из споменика који је она предложила не може се закључити ни ко је убијен и личи као да је камен са цесте случајно пао ту. Оно не заслужује да се зове спомеником – рекао је Радановић Срни.

Радановић је истакао да је кључно да се на споменику напише ко је убио Србе, те да се постави питање командне одговорности.

Он је истакао да је обиљежје српских споменика крст и ћирилична слова, што није случај са приједлогом Бењамине Карић.

– Умјесто 29 имена, према њеном приједлогу само је 17 имена на споменику – рекао је Радановић и додао да је то само једна од десетина јама на Требевићу које су биле губилиште за Србе.

Радановић сматра да је све смишљена активност великобошњачке политике, која се креира у Сарајеву с циљем да се прикаже “да је било неких људи, који су у Сарајеву убијали неке људе”.

– Не желе да кажу који су то људи. Не желе да кажу да је то регуларна формација бошњачке армије. Многи припадници те армије, иако су умрли, уважени су од грађана бошњачке националности. Мушан Топаловић Цацо је велики идол младима у Сарајеву – рекао је Радановић и додао да је у сарајевској општини Стари град названа и улица по Десетој брдској бригади.

Радановић је рекао да је јуче одржана и ванредна сједница Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, те први пут ове године на Казане нико није изашао.

Он је навео да ниједан цвијет јуче није стављен на јаму на Казанима и поновио да је кључно поставити питање командне одговорности.

– Зна се ко је одговоран, тадашњи предсједник Предсједништва њихове БиХ Алија Изетбеговић и његов шеф кабинета, а то је Бакир Изетбеговић. Пошто је Алија Изетбеговић преминуо, одговорност је на његовом сину – рекао је Радановић.

Градско вијеће Сарајева на данашњој сједници гласаће о подизању споменика убијеним грађанима на Казанима по приједлогу градоначелника Бењамине Карић.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је јуче да се приједлогом градоначелника Сарајева Бењамине Карић о подизању спомен-обиљежја Казани на Требевићу омаловажавају жртве, јер се не наводи да је ријеч о Србима и од чије руке су побијени.

Удружење за друштвена истраживања и комуникације /УДИК/ подсјетило је јуче јавност на годишњицу злочина почињених 1992. и 1993. године на локалитету Казани, подно Требевића, на подручју Старог Града Сарајева.

У саопштењу УДИК подсјећа да је тражио да споменик жртвама мора бити на Казанима, али и у центру Сарајева, јер су убијени били грађани тог града.

– Приједлог одлуке спомен-обиљежја Казани са предложеним текстом и бројем жртава је срамотан и недостајан истих. Из тог разлога, спорни текст и број жртава у својој основи не би требало да добије ничију подршку, понајмање града Сарајева – наводи се у саопштењу.

ИЗ УДИК-а поручују да се из поштовања према жртвама мора навести ко је убијао те грађане током 1992. и 1993. године.

Из неприступачне јаме Казани на падинама Требевића ексхумирани су посмртни остаци 29 лица, углавном српских цивила, а постоје сумње да их је више убијено и бачено у њу јер су убијени цивили бацани у јаме, посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани.

За злочине почињене на тој локацији осуђено је 14 припадника такозване Армије БиХ на казне затвора од десет мјесеци до шест година.

Главни инспектор МУП-а Републике Српске за истраге кривичних дјела ратних злочина Симо Тушевљак рекао је раније да је на Казанима “осим цивила српске националности ликвидиран и велик број припадника Армије БиХ који су такође били Срби”.

– Број жртава никада није званично утврђен, јер су посмртни остаци намјерно негдје скривени након ексхумације из јаме – рекао је Тушевљак.

The post Радановић: Приједлог споменика на Казанима је антицивилизацијски чин appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић истиче да је нови приједлог градоначелника Сарајева Бењамине Карић о подизању спомен-обиљежја Казани на Требевићу апсолутно неприхватљив и увредљив за представнике српског народа.

Спорно је то што приједлог Карићеве не предвиђа да на том споменику буде вјерско обиљежје, крст, јер су жртве Срби православне вјере.

– Друго, крај њиховог имена треба да пише да је Србин, и треће треба да пише ко је те људе убио, јер нису они сами скакали у јаму Казани, нити су сами себи пуцали у главу – рекао је Радановић Срни.

Нажалост, истиче он, неће писати ни оно што је заправо кључно, а то јесте чињеница да су злочин над Србима извршили припадници 10. Брдске бригаде такозване Армије БиХ, под командом злогласног Мушана Топаловића Цаце.

– То је био злочин “бошњачке државе” над српским народом у Сарајеву, односно људима који су стицајем околности, случајно, остали у граду који је контролисала такозвана Армија БиХ”, рекао је Радановић.

Он сматра да Карићева, као “представник такозваних осталих, очигледно жели да и оне који су убијени на Казанима означи као остале”.

– Према њеном приједлогу, поред имена српских жртава ништа неће писати осим имена и презимена, али неће стајати да ли је ријеч о Србима, Италијанима, Црногорцима или некој другој нацији, која постоји или не постоји, а што се ње тиче ту може писати да су страдали и Ескими, њој је то свеједно – закључује предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

Градско вијеће Сарајева увојило је јуче приједлог о подизању спомен-обиљежја Казани на Требевићу, као почаст грађанима српске националности убијеним током рата.

Из неприступачне јаме Казани на падинама Требевића ексхумирано је 29 посмртних остатака, углавном српских цивила, а постоје сумње да их је више убијено и бачено у њу јер су убијени цивили бацани у јаме, посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани.

Приједлог да ту буде подигнуто спомен-обиљежје упутила је градоначелник Сарајева Бењамина Карић, а договорено је да ће град Сарајево преузети све активности на подизању овог спомен-обиљежја, укључујући финансирање постављања.

Одлука ће бити упућена на јавну расправу.

The post Радановић: Приједлог за споменик на Kазанима апсолутно неприхватљив за Србе appeared first on ФИЛТЕР.

Најмање 250 хиљада Срба, поријеклом из Федерације, могло би да остане без земље, шума и других некретнина, примјеном члана 58 Закона о стварним правима ФБиХ – упозорава предсједник Одбора за заштиту права Срба у том ентитету Ђорђе Радановић. Спорни члан омогућава да лица која незаконито десет, у неким случајевима и 20 година, користе земљу у власништву Срба, постану власници те имовине. Делегат у Дому народа федералног парламента Горан Броћета каже да је то још један покушај федералних власти да се Срби, овај пут на тих начин, уклоне из тог ентитета.

Ратни вихор раселио је по свијету скоро пола милиона Срба из Федерације. У међувремену, њихова дједовина зарасла је у коров, имања узурпирале дојучерашње комшије Бошњаци и Хрвати. Незаконито сијеку шуму, користе изворе воде, напасају стоку на пашњацима, обрађују земљу у власништву Срба.

– Од 2007. запосјели су овај простор. Без питања власника, да ли су уопште дужни да нам надокнаде, ништа – истакао је Мишо Ђурђић, село Округлица, Вареш.

Рајко Миљанић, Брадина, код Коњица, наглашава да мјештани користе посједе неколико година уназад.

– Ови мјештани ту користе ово моје имање неколико године. Хамо Јусуфбеговић, звао сам полицију из Коњица, три године је користио, уклонио је кућицу али оставио ограду и даље је користи – тврди Миљанић.

Од незаконитог кориштења до правно верфиковане “отимачине” српске имовине, потребно је да деценију или двије у континуитету узурпирате српску имовину, што и није проблем, јер су прави власници, Срби одавно напустили Федерацију. Узгред, у члану 58. Закона о стварним правима наводи се да особа постаје власник туђе некретнине ако је “посјед савјестан”. У преводу то значи да незаконити узурпатор може рећи да није знао да нема право на земљу коју користи.

– Сваки Бошњак који користи српску земљу ће рећи да је то његова земља и његов насљедник ће рећи да је од тате чуо да је то његова земља и тако се стиче савјесност и још нађе пар свједока који ће да кажу јесте он је то користио 20 година и то је његова земља – поручује Ђорђе Радановић, предсједник одбора за заштиту права Срба у ФбиХ.

Прекњижавање српске имовине у Федерацији на нове власнике, Срби могу да спријече тако што ће у полицијској станици поднијети писани захтјев да се с њиховог имања уклони узурпатор. Тиме ће, каже Радановић прекинути фамозни континуитет од десет или 20 година незаконитог коришћења, као правни основ за стицање права власништва.

– Моја претпоставка да сигурно 250.000 Срба има проблем са досјелошћу тј. одржаја и да могу остати без имовине на овај начин, кориштењем члана 58 Закона оствареним правима ФБиХ – наглашава Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФбиХ.

– Овај Закон о стварним правима је још један у низу апсурда саме БиХ и ФБиХ, јер ако је нечији катастар постојао прије 100 или 200 година како неко то може преименовати на своје име и бити корисник те некретнине 1/1, то је покушај Федерације да Србе пошаље у историју – рекао је Горан Броћета, делегат у Клубу Срба у Дому народа парламента ФБиХ.

Да Срби не би трајно били избрисани с ентичких простора у Федерацији БиХ, потребно је да што масовније, и поред опструкција, указују да имају своју имовину. Процјене су да од пријератних 540 000, на подручју Федерацији живи свега 45.000 Срба, а да право на изузетно вриједну имовину у том ентитету, има близу 400.000 Срба.

The post Покушај ФБиХ да Србе пошаље у историју appeared first on ФИЛТЕР.

Имовина коју Срби имају у Федерацији вриједна је на десетине милијарди евра. Лица српске националности која своју земљу у ФБиХ не користе 20 година могу да је изгубе, али постоји начин да то спријече.

Потврдио је то у изјави за “Независне новине” Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

“Власник треба да дође у полицијску станицу која оперативно покрива имовину коју посједује, те да у два примјерка донесе папир на којем ће стајати, рецимо, ‘Ја, Марко Марковић, из села Лохово, поред Бихаћа, тражим од Полицијске станице Бихаћ да забрани приступ мом земљишту у Лохову свим лицима која нису власници нити сувласници’. Један примјерак предаје полицији, а други, који ће бити печатиран и на којем ће бити наведен датум, узима себи”, појаснио је Радановић за “Независне новине”.

Према његовим ријечима, други начин је да се власник земље обрати локалној заједници, односно општини или граду у којој се имовина налази.

“Може у општини предати захтјев да општина предузме све неопходне радње, укључујући и да обавијести МУП, како би се његова имовина заштитила. Може и маилом да допис пошаље МУП-у. Битно је да има доказ, односно тај период од 20 година”, појаснио је Радановић, додајући да то могу урадити и насљедници имовине, с тим што морају имати рјешење о насљеђивању.

Све то, додаје, захтијева вријеме, али када једном заврше овај посао, онда су мирни. Према његових ријечима, око 75 одсто од 400.000 Срба који полажу права на земљу у Федерацији БиХ уопште не обилази своју имовину.

“Већ смо ушли у генерацију која, отприлике, зна тек гдје је село одакле су му родитељи”, појаснио је Радановић.

Према његовим ријечима, ако се узме минимална цијена од два евра по квадрату, не рачунајући Kантон Сарајево, гдје су некретнине скупље, имовина Срба у ФБиХ процјењује се на 15 милијарди евра.

“Али ми ту говоримо о минималној цијени, колико се плаћа неквалитетна земља када се, рецимо, ради експропријација за ауто-пут. Дакле, нећемо погријешити ако кажемо да Срби у ФБиХ имају имовину вриједну на десетине милијарди евра”, рекао је Радановић.

И бањалучки адвокат Милан Петковић истиче да Срби који су напустили своја огњишта у ФБиХ морају да уђу у посједе тих некретнина.

“Најбитније је да власничка права не застаријевају, али нека права посједа могу се изгубити и онда могу бити дуготрајне посљедице у смислу враћања тог права. Власници који имају своје некретнине у ФБиХ не би ништа смјели препустити случају. Свако би требало да извади све потребне документе, ангажује стручна лица, како би заштитио своју имовину”, навео је у изјави за “Независне новине” Петковић, који је и потпредсједник Народне скупштине Републике Српске.

Према ставу из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ, највећа опасност за Србе који полажу права на земљу у Федерацији БиХ је члан 58 Закона о стварним правима ФБиХ. Дакле, у пракси, ако се Србин не појављује и не указује да је земља његова, а Бошњак или Хрват користи српску земљу, протеком рока од 20 година Бошњак или Хрват има право стећи власништво над земљом.

Радановић наводи да Српска спроводи поступак успоставе јединственог катастра.

“До сада је Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове утрошила више од осам милиона KМ на трошкове поште да би сваког посједника или власника писаним путем позвала да дође да учествује у поступку. Истовремено, ФБиХ је на писмено позивање утрошила нула KМ”, истиче Радановић.

Kако наглашавају у Одбору, Бошњаци и Хрвати блокирају рјешавање статусних права Срба. Проблем је, додају, јер Срба у ФБиХ има свега око 45.000, а 1991. године живјела их је 541.000.

The post Српска имовина у ФБиХ вриједна десетине милијарди евра appeared first on ФИЛТЕР.

Београд и Бањалука од септембра покрећу велику кампању за заштиту имовине око 400.000 Срба у БиХ, јер се увелико спроводи перфидан план промјене власништва, а на највећем удару су људи у дијаспори који не знају шта се дешава у БиХ, пишу Вечерње новости.

Циљ је да, посредством дипломатско-конзуларних представништава Србије, удружења Срба широм свијета, тамошњих медија, друштвених мрежа, буде упућен позив Србима у иностранству да се јаве како би било спријечено да остану без кућа, њива или шума у Федерацији БиХ.

Под изговором да се обавља “хармонизација катастра и земљишних књига у ФБиХ”, већ неколико година се “бришу” стари власници, а све је интензивирано у посљедње вријеме.

ФБиХ објављује огласе и позива власнике да се јаве како би се уписали у књиге, али то чини посредством локалних медија, Службеног гласника или објавом на огласним таблама општина.

Оставља се свега 60 дана за јављање, а уколико власник до истека рока то не учини, имовина се уписује на неког другог, најчешће на општину, кантон, неријетко и на комшију.

Према доступним подацима, вриједност земље и друге имовине на коју Срби полажу право мјери се милијардама евра.

Срби су имали грунт на око 8.400 километара квадратних земље на подручју ФБиХ према попису из 1991. године, па отуда рачуница да, када би се квадрат земље плаћао само два евра, цифра би била готово 17 милијарди евра.

У току су и припреме да се Србима омогући и јављање преко мобилних апликација Вибер и Воцап.

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Србије Арно Гујон рекао је за овај лист да ће Србија помоћи да буде обавијештен што већи број људи, али ће се власници имовине или њихови потомци јављати у канцеларије за правну помоћ у Српској, којих за сада има шест – у Бањалуци, Зворнику, Бијељини, Источном Сарајеву, Мркоњић Граду и Невесињу.

– Желимо да допремо до Срба у иностранству који не могу ни да виде ове огласе, јер хоћемо да оно што је српско и остане српско – истакао је Гујон.

Координатор рада Канцеларије за стручну правну помоћ Србима у ФБиХ Ђорђе Радановић рекао је за Новости да су канцеларије већ примиле око 4.000 пријава Срба да им је имовина отета и укњижена на општине или кантоне по ФБиХ.

– Очекујемо да се број пријава знатно увећа када крене кампања из Србије. Процена са терена показује да је вриједност имовине у ових досад поднесених 4.000 захтјева више од 100 милиона евра – навео је Радановић.

Он је напоменуо да је отимање земље чији су власници Срби присутно у сваком дијелу ФБиХ, а највише на подручју Сарајева, Мостара и Бихаћа.

– Зато апелујем да нам се јаве сви Срби којима је отета кућа, земља, шума – поручио је Радановић.

The post Од септембра креће велика кампања заштите имовине Срба у ФБиХ appeared first on ФИЛТЕР.

Начин на који у ФБиХ кроје земљишне књиге пријети да Срби остану без тамошње земље и имовине, а да би се томе стало у крај Српска и Србија заједничким снагама настојаће да дођу до што више стварних власника, да не би бесповратно остали без огњишта.

Власништво над имовином у ФБиХ има око 400.000 Срба, а највећи број их се иселио у Србију, док је одређени дио расут широм свијета. До проблема је дошло када је ФБиХ почела са хармонизацијом земљишно-књижних листова у ФБиХ и гдје, за разлику од Републике Српске, не практикују слање позива сваком уписаном власнику и посједнику да би могао да заштити своја права и буде уписан тамо гдје постоји правни основ у новој евиденцији, већ број парцеле објављују у службеним гласницима.

О имовини Срба у ФБиХ и помоћи коју може да пружи Србија разговарано је у сриједу у Београду на састанку директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Србије Арно Гујона са директором Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) Босиљком Прерадовић и координатором Владе Српске за рад канцеларија РУГИПП-а за стручну и правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ Ђорђем Радановићем.

Гујон је након састанка на друштвеним мрежама навео да је према попису из 1991. у ФБиХ живјело 541.000 Срба, а да њих 400.000 још полаже права на земљиште у оквиру ентитета те да је добио информацију да покретањем процеса оснивања новог катастра постоји опасност од покушаја преноса српске имовине на БиХ, уколико се полагач права на вријеме не јави.

– Ово питање је од изузетне важности за наш народ у Федерацији, али и за Републику Српску. Размотрили смо могућности деловања по основу овог питања и у наредним данима ћу обавестити о мерама које ћемо предузети као управа – навео је Гујон након састанка.

Радановић је, с друге стране, за “Глас Српске” поручио да нема рока у којем ФБиХ треба да заврши цијели тај посао, али да се мора дјеловати, јер су и на малом узорку направљени велики проблеми, када је ријеч о имовини Срба у том дијелу БиХ.

– Желимо да преко Управе за дијаспору, дођемо до Срба који су поријеклом из ФБиХ, а живе изван и Републике Српске, Србије, ФБиХ, односно широм Европе, Америке, Аустралије, јер немају појма о томе да ФБиХ прави нове земљишне књиге, усклађује катастре без правих власника и носилаца права, јер, наравно, не читају овдашње дневне новине и службене гласнике, гдје надлежни објављују те информације – истакао је Радановић, који је и предсједник Одбора Срба у ФБиХ.

Са Гујоном је разговарано и о могућностима за потписивање протокола за сарадњу РУГИПП-а и управе, а нових састанка о овој теми требало би да буде у наредним данима.

– Обећао је да ће урадити све што може и као човјек и руководилац управе да дођемо до што више људи и да ти исти сачувају своју имовину – рекао је Радановић и додао да је од 1.860 катастарских општина у ФБиХ урађено њих око 240.

Позив

Заштита имовинских права Срба у ФБиХ је била и тема недавно одржане конференције у Требињу, на којој је исказан значај сарадње институција Републике Србије и Српске. РУГИПП је раније објавио јавни позив лицима која полажу права на непокретности у ФБиХ са контактима регионалних канцеларија које пружају стручну правну помоћ, а које се налазе у Мркоњић Граду, Бањалуци, Бијељини, Зворнику, Источном Сарајеву и Невесињу.

The post Српска и Србија заједно желе стати у крај отимачини у ФБиХ: Власнике имовине траже и у Аустралији appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједник Одбора за заштиту Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић не види разлог зашто се Србима не би дозволило полагање вијенаца у Добровољачкој улици у Сарајеву као што је Бошњацима дозвољено да у Републици Српској одају почаст на мјестима страдања бошњачког народа.

Радановић је рекао да нико не прави проблем Бошњацима у Приједору да то учине, нити их је ко нападао, као што никоме није пало на памет да изазове неред када је прошле године на обиљежавање страдања Бошњака у Калиновику долазио лидер СДА Бакир Изетбеговић.

Он је за “Еуро Блиц” истакао како Србима никада није било дозвољено да уђу у некадашњу Добровољачку улицу и одају почаст, већ је дозвољено само да се на годишњицу страдања дође у улицу прије, те ту положе вијенци, односно прихватане су сугетије кантоналног МУП-а да се то учини на неких 100 до 200 метара од Добровољачке.

Предсједник БОРС-а Миломир Савчић потврдио је овом дневном листу да Србима никада нису дали да дођу на мјесто страдања, поготово да се тамо постави спомен-плоча, за разлику од Бошњака који на свако мјесто страдања њихових сународника долазе без икаквих проблема.

– Чак постављају и обиљежја и спомен-плоче, некада и са провокативним и нетачним натписима, као што је био случај у Вишеграду да кажу да се тамо десио геноцид – рекао је Савчић.

The post Радановић: Срби не могу у Добровољачку, Бошњацима нико не прави проблем у Српској appeared first on ФИЛТЕР.

Данашње Сарајево препуно је парадокса, митоманије, заостале ратне пропаганде и фрустрација због неостварених ратних циљева, али и оне “јетке мржње” коју је својевремено регистровао и Иво Андрић. О томе несумњиво свједоче и упорна настојања да се након прогона српског становништва, из тог града протјера и српска историја, језик, култура и памћење.

Каже ово за “Глас” историчар и декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, коментаришући поруке које су се протеклих дана могле чути од стране нове градоначелнице Сарајева Бењамине Карић, начелника општине Стари Град Ибрахима Хаџибајрића, али и Елмедина Конаковића, лидера странке Народ и правда, који су изнијели категоричан став да неће бити промјена имена улица у Сарајеву. Поменути тројац оштро је реаговао на захтјев градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића, који је затражио да се врате ранији називи за 154 сарајевске улице.

– Зато не треба да чуди чињеница да су сарајевске ратне и поратне власти преименовале велики број улица, па чак и оних које су носиле имена српских ослободилаца овог града 1945. године. Тако се данашње Сарајево нашло у једној не само парадоксалној већ и помало шизофреној ситуацији, да као град који покушава изградити и његовати имиџ антифашистичког града прогони антифашисте, а истовремено именује улице по онима који су били декларисани фашисти – истакао је Мастиловић.

Према ријечима предсједника Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђа Радановића, парафе на све спорне измјене назива улица, поред СДА, ставиле су и оне партије које се јавно декларишу као социјалдемократске и грађанске, странке које наводно баштине тековине антифашизма и НОБ-а.

– Наравно, ту прије свега мислим на СДП, из чијих редова долази нова градоначелница Сарајева, али и на ДФ и странку Народ и правда. Представљају се некаквим антифашистима, а готово све  што је на било који начин било повезано са антифашизмом уништили су и прогнали из Сарајева. До руба пропасти су довели и Спомен-подручје Враце, гдје су полупане све бисте народних хероја – каже Радановић.

Напомиње да је готово трагикомично и то што се сваког 6. априла овај дан обиљежава као датум када је Сарајево ослобођено у Другом свјетском рату, а при том су сви ратни хероји и они који су учествовали у ослобађању овог града 1945. године преко ноћи и насилно “протјерани”.

– Тог дана су ослобађањем града руководили српски команданти попут Славка Росића, Пере Косорића или Милоша Зекића. Улица са њиховим именима одавно нема у овом граду. Промијењени су називи. Толико о њиховом антифашизму – поручио је он.

Из града је “протјеран” и Фуад Миџић, који је погинуо приликом ослобађања града 1945. године и по коме је једна улица на Кошеву носила име и представљала својеврсни амблем предратног Сарајева широм Југославије захваљујући пјесми групе “Забрањено пушење”. Дио те улице данас носи име Мустафе Бусулаџића, освједоченог сарадника фашиста.

Избрисани

На удару такозваних антифашиста током година нашле су се и улице које су носиле имена неких од партизанских бригада, а нису остали поштеђени ни некадашњи народни хероји попут Младена Стојановића, Славка Родића, Петра Драпшина, Васе Мискина, Спасоја Мичића, Марије Бурсаћ, Раде Личине, Петра Мећаве, али и Жикице Јовановића Шпанца и Славише Вајнера Чиче. Промијењени су и називи улица које су некада носиле и имена Алексе Шантића, Стевана Мокрањца, Вука Караџића, Бранислава Нушића, Старине Новака, Светозара Марковића, Петра Кочића, Јована Скерлића, Ђуре Јакшића, Васе Бутозана и Васе Пелагића.

The post Антифашизам давно протјеран из Сарајева appeared first on ФИЛТЕР.

Уставном суду БиХ до краја ове седмице биће послат захтјев за оцјену уставности и законитости табле у Сарајеву на којој пише да су Срби агресори и злочинци, потврдио је за “Глас” градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.

Циљ иницијативе је да се, како је истакао, покаже да су на таблама које су постављене, нарочито оним на сарајевској Вијећници, Маркалама и другим мјестима, а на којима пише да су на “овом мјесту српски злочинци, агресори”, увредљиве за Србе са аспекта конститутивности народа.

– Хоћемо једноставно да кажемо да су Срби један од три конститутивна народа према Уставу и да нико нема право да их на тај начин карактерише као злочинце – истакао је Ћосић и потврдио да је захтјев написан.

Осим табли, трн у оку повратника и других су називи бројних улица. Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ је 2019. званично упутио иницијативу Влади Кантона Сарајево за промјену назива више десетина улица у том кантону и враћање антифашистичких назива.

Предсједник тог одбора Ђорђе Радановић, у новом саопштењу, поводом 6. априла, дана који Сарајево глави као свој дан, позива тамошње надлежне да предузму неопходне радње да би се Сарајеву вратили називи улица, тргова и паркова по ослободиоцима српске националности.

– Избрисане су 152 улице које су носиле називе по ослободиоцима Сарајева и народним херојима, те јединицама које су ослобађале Сарајево од усташа и нациста, а који су имали српска имена или асоцијацију на Србе. Ако Сарајево заиста жели да буде главни град свих народа у БиХ, потребно је да има обиљежја и друга два народа – истакао је Радановић.

Сарајево, додаје, више нема улице по командантима сарајевске операције која је почела 5. априла 1945. године.

– Командни кадар операције ослобођења Сарајева од усташа и нациста су чинили 95 одсто Срби, јединице које су ослобађале град су 90 одсто биле попуњене Србима, а данас Срба готово да нема у Сарајеву – истакао је Радановић, уз нагласак да је данашњи статус Срба у Сарајеву изузетно лош.

The post Спреман захтјев за оцјену уставности натписа на таблама у Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

Власти Кантона и општина у федералном Сарајеву избрисале су око 135 улица које су биле назване по Србима или топонимима који асоцирају на српски народ, а те улице сада носе називе по усташким и нацистичким командантима или идеолозима, рекао је данас Срни предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ /ФБиХ/ Ђорђе Радановић.

“Улица и школа названи по Мустафи Бусулаџићу најбољи су примјер за овај срамни потез сарајевских власти. То је ренесанса лидера 13. СС Ханџар дивизије и идеолога нацистичке политике из Другог свјетског рата”, упозорава Радановић.

И у другим градовима, истиче он, могу се видјети улице чији су називи у служби застрашивања Срба, попут улице назване по пуковнику Анте Павелића – Авдаги Хасићу у Кладњу.

Радановић подсјећа да је још у марту прошле године Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ упутио Скупштини Кантона Сарајево и начелницима општина Центар, Ново Сарајево, Нови Град, Стари Град, Илиџа и Хаџићи иницијативу за враћање назива улица по командантима који су 1945. године ослобађали Сарајево од фашиста.

Он је на увид Срни уступио дио података из архиве Одбора који се односи на имена улица у Сарајеву из 1992. године, а које су у 2019. години имале посве друге и непримјерене називе, потпуно неприхватљиве и увредљиве за српски народ.

Према тим подацима, Трг 10. Крајишке НОУ дивизије сада је Техерански трг, Трг Пере Косорића сада је Трг хероја, Улица Славка Родића добила је име Атифе Каралић, а Славко Родић и Перо Косорић су 1945. године командовали сарајевском операцијом и ослободили Сарајево 6. априла.

“Улица Војислава Кецмановића Ђеде добила је име Улица Нусрета Шишића Деде, тако да предсједник ЗАВНОБиХ-а нема улицу у главном граду оне републике коју је стварао”, наводи Радановић.

Он наглашава да је Улица Васе Мискина сада Ферхадија иако је Мискин сарајевски симбол борбе против фашизма и најзаслужнији за поновни почетак рада фудбалског клуба “Жељезничар” у Сарајеву 1945. године.

Улица народног хероја и Сарајлије Миладина Радојевића данас је улица Сепетаревац, улица Травничанина и народног хероја Спасоја Мичића преименована је у улицу Горња Брека, улица народног хероја Слободана Принципа Сеље сада је Куловића улица или улица Хаџел, док је Улица Николе Тесле постала Петракијина улица, а Улица Моше Пијаде – Болничка.

Улица знаменитог српског пјесника Јове Јовановића Змаја сада је Гимназијска улица, улица народног хероја Вељка Лукића Курјака сада је Херцега Стјепана, улица чувеног српског пјесника Бранка Радичевића сада носи назив Хисета, улица народног хероја Неђе Стојановића је улица Јабука, улица са именом народног хероја Радојке Лакић сада је улица Каптол, а улицу народног хероја Радомира Мирковића сарајевске власти преименовале су у Каукчијину улицу.

Улица народног хероја Филипа Кљајића добила је ново име Улица Кемал-бегова, композитор Стеван Мокрањац замијењен је именом Лудвига Кубе, а Улица Вука Караџића се данас зове Пехливануша, док су уличне табле са именом народног хероја Саве Ковачевића замијењене називом по реису Џемалудину Чаушевићу.

Сарајевске власти, које су годинама под будном паском СДА, нису поштедјеле ни чувеног писца Бранислава Нушића, тако да његова бивша улица сада носи назив Тахмишчина, док је улица оснивача радничког покрета у БиХ Миће Соколовића названа Терезија.

И име Трга Ђуре Пуцара промијењено је у Трг БиХ, улица књижевника Бранимира Ћосића у улицу Врбања, Улица Манојла Попића у Богумилску, Владе Вуковића у Мошевачку, Душана Дашића преименована је у Улицу 15. маја, а Јанка Балоред у Поломску, Радована Шућура у Улицу Мерзука Фериза, док је Улица Јосипа Панчића “прекрштена” у Улицу Хамзе Челенке.

Такође, Браће Савић сада је Ћамила Сијарића, Улица Данила Ђокића је Улица др Фетаха Бећирбеговића, Улица Боже Пејановића је Џавида Хаверића, Улица Димитрија Туцовића сада је Авдаге Шахинагића, име Улице Светозара Марковића замијењено је новим називом Чемерлина, а Улица Стојанке Мајке Кнежoпољке је замијењена Улицом Скендера Куленовића, док је Улица Петра Кочића преименована у Телали улицу.

Улица Ивана Марковића Ирца добила је име Исевића сокак, Улица Јована Цвијића замијењена је именом Недима Филиповића, улица прве жене народног хероја Марије Бурсаћ сада је Аџемовића улица, Јове Јанковића је постала Улица Сафета Исовића, Улица Михајла Пупина је добила име Златних љиљана, Жикице Јовановића Шпанца – Вахиде Маглајлић, Светозара Косорића – Заима Имамовића, док је Улица Спасоја Јовановића преименована у Улицу бранилаца вијенца.

И Ђура Јакшић је у Сарајеву изгубио своју улицу, која сада носи име по Адију Мулабеговићу, Јова Јовановић је замијењен Амиром Крупалијом, Миленко Веркић – Амром Мухаремовић, а Улица Груја Новаковића сада је Улица Бајрама Зенунија, док је “злогласна” Добровољачка улица сада Улица Хамдије Крешевљаковића.

У Сарајеву су промијењени и називи свих улица које су носиле називе по командантима бригада дивизија и корпуса који су 6. априла 1945. године ослободили Сарајево, а промијењени су називи и самих улица које су назване по бригадама и дивизијама, тако да је Улица Шесте пролетерске ударне бригаде добила име по Меши Селимовићу.

Међу улицама чији су називи промијењени по мјестима и топонимима који асоцирају на атрибут српски јесу Невесињска улица, која је сада Улица Габријеле Морено, Кордунска је сада Зуке Џумхура, Петровачка је Улица Авде Смајловића, Граховска је постала Прусачка, Дрварска је преименована у Улицу Сараћ Исмаилову, а Требињска улица сада носи назив по Шерифу Лоји.

Од Козарачке улице, сарајевске власти су направиле улицу Очактанум, Подгрмечка је сада Сунулах Ефендије, Улица 20. романијске ударне бригаде сада је Абдурахмана Мухаремије, Романијског партизанског одреда је Улица Алије Бејтића, а Романијска улица сада носи име Едхема Малабдића.

Име Улице Милоша Обилића замијењено је именом Сафет-бега Башагића, Улица војводе Степе сада је Обала Кулина бана, Улица војводе Путника је Улица Змаја од Босне, Београдска улица сада носи име Емерика Блума, Ваљевска је Жепа, а Улица Ужичког радничког батаљона сада носи име Фадила Јахића Шпанца.

The post Радановић: Сарајевским властима прече усташе и нацисти од знаменитих Срба appeared first on ФИЛТЕР.