Данас је на Лукама, на Требевићу, у порти цркве Светог Илије почела изградња споменика страдалим Србима требевићког краја. Споменик се подиже жртвама усташког терора и припадницима Југословенске краљевске војске у отаџбини у периоду 1941-1945. године и погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата у периоду 1992-1995. године.

“Изградњу споменика реализујемо као један од пројеката културе памћења у Источном Сарајеву. Благословом Високопреосвештеног Митрополита Дабробосанског господина Хризостома, у сарадњи са начелником општине Источно Ново Сарајево Јованом Катићем и начелником општине Пале Бошком Југовићем, у периоду од мјесец дана, изградићемо споменик и тиме додатно употпунити и уљепшати порту наше прелијепе цркве брвнаре на Лукама”, навео је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.

Овим ћемо, додао је, вратити само дио дуга страдалим Србима требевићког краја који су дали своје животе, страдавши за своју вјеру, народ и слободу живљења на нашим просторима.

“Будуће спомен-обиљежје ће симоболизовати заштиту православне вјере и жртву народа Требевића”, поручио је Ћосић.

Централна фигура сачињена је од двоглавог орла заштитника, који својим крилима штити бијели крст, док ће се на постаменту наћи имена страдалих цивила усташког терора на подручју Требевића, као и списак припадника Југословенске војске у отаџбини, предвођених командантом Стјепаном Лучићем, те списак припадника Војске Републике Српске требевићког краја у посљедњем, Одбрамбено-отаџбинском рату.

Унутар храма предвиђена је плоча са именима заслужних за изградњу и обнову храма.

The post Почела изградња споменика страдалим Србима требевићког краја appeared first on ФИЛТЕР.

Кућа представља архитектонско дјело високих умјетничких и естетских вриједности. Свједочи о породици која је сво своје богатство видјела у Цркви. У њој се данас налази винотека, галерија и мали музеј у коме су изложени експонати породице попут слика, ношње и намјештаја.

Кућа Цековић на Палама, чија градња је почела 1902. године и трајала 13 година, једна је од најљепших и најочуванијих са почетка 20. вијека, те и дан данас осликава дух тог времена.

Цековића кућу саградила је српска трговачка породица Цековић – Ристо и Василија, и тада им је служила као љетниковац. Она се налази на југозападном дијелу Пала у Романијској улици и припада Митрополији дабробосанској.

Историчар из Источног Сарајева Свјетлана Самарџија рекла је Срни да породица Цековић води поријекло из Црне Горе, тачније Бијелог Поља, одакле се Петар Цековић доселио крајем 19. вијека.

Према свједочанствима старих мјештана, Цековићи су били добри домаћини који се нису претјерано истицали од осталих, сем у одијевању које је било типично градско.

Самарџија је навела да је Петров син Ристо са супругом изградио љетњиковац подно Каловитих брда у Палама. Кућа је изграђена на терену са приличним нагибом, димензија 20 пута 11 метара.

Према њеним ријечима, ова једноспратница са поткровљем, симетричне фасаде са дрвеним преградама на веранди, дрвеним степеницама, приземљем изграђеним од камена, двоводним кровом од цријепа и лима, са прозорима једнаких димензија – представља архитектонско дјело високих умјетничких и естетских вриједности.

Од Ристове шесторо дјеце, двоје је дочекало крај Другог свјетског рата, а једно крај посљедњег Одбрамбено-отаџбинског. Ристова два сина, Петар и Жарко су између два свјетска рата наставили да се баве трговином.

Жарко се везао за Пале, а у љетњиковцу је у назначеном периоду држао и продавницу заједно са мајком Василијом.

„Жарко, који се бринуо о Љетниковцу погинуо је у рату 1943. године. Преостало двоје дјеце Риста Цековића, Петар и Милојка нису имали дјеце. Милојка је запамтила и Одбрамбено-отаџбински рат, духовно везана за Православну цркву, као и уосталом већина угледних сарајевских Срба, своје златнике је старачком добу давала онима који су ишли у Свету земљу да помену њене Цековиће, али и Ђокиће, јер јој је мајка Василија потицала из угледне и богате српске породице из Мостара“, рекла је Самарџија.

Она је навела да је дио својих породичних драгоцјености, међу којима је вјенчана хаљине њене мајке са златим везом, Милојка поклонила Земаљском музеју у Сарајеву, али, на жалост, данас је оставштина Цековића инвентурно заведена као „босанско културно насљеђе“.

„Највјероватније да је Милојка то знала јер је пред упокојење говорила да никада неће продати кућу у Мула Мустафе Башескије Земаљском музеју. И није. Она је као једини потомак трговачке породице Цековић сву своју имовину поклонила Митрополији дабробосанској и Српској православној црквеној општини Сарајево“, рекла је Самарџија.

Срби одувјек везани за Цркву

Љетњиковац заједно са тада новоизграђеном црквом Успења Пресвете Богородице на Палама, коју је 1909. године довршио свештеник Ђорђе Грабеж, отац Трифка Грабежа, чинили су зачетак насеља Пале.

„Историја је тако хтјела па је Љетњиковац Цековића у сва три рата служио као прибјежиште избјеглица, а заједно са паљанском црквом дијелио историјска збивања 20. вијека“, додала је Самарџија.

Самарџија је истакла да, иако је са Милојком Цековић угашена породична лоза ове посебне српске сарајевске породице, кључ њиховог срца сачувала је Митрополија дабробосанска.

Након обнове Љетњиковца Цековића у Палама, на спрату су смјештени ријетки примјери намјештаја од ораховог и ружиног дрвета. Сачуван је дух времена који кроз Милојкин дневник, старе фотографије, ратна писма, те дијелове похабане шнале за косу свједочи о породици која је сво своје богатство видјела у Цркви.

„Црква је кроз памћење на угледне сарајевске Србе очувала од заборава не само угледну Цековића породицу, већ и историју једног града на обалама Миљацке који Срби носе у свом срцу са поносом“, оцијенила је Самарџија.

Сарајевски Срби су одвајкада били везани за цркву, подсјећа Самарџија наводећи да је веза Сарајлија са Светом земљом остала записана у списима Библиотеке у Јерусалиму. Сарајево је имало највећи број ходочасника Светом граду.

Цековића кућа на Палама проглашена је националним спомеником БиХ 2004, а у потпуности реконструисана 2007. године. Данас се у њој налази винотека, галерија Ликовне колиније и мали музеј у коме су изложени експонати породице Цековић попут слика, ношње, намјештаја и суђа.

The post Кућа Цековића чува дух једног времена appeared first on ФИЛТЕР.

Митрополит дабробосански Хризостом најавио је изградњу двије цркве – у Братунцу у спомен свим жртвама српског народа Подриња и Коњевицћ Пољу, након што буде пронађена адекватна локација, а након рушења цркве у том мјесту.

Грађење нових цркава, Хризостом је назвао новим почетком и додао да ће оне истовремено служити потребама вјерника ових подручја.

У видео изјави објављеној на „Фејсбуку“, митрополит је појаснио детаље у вези са рушењем цркве у Коњевић Пољу.

Навео је да се приликом измештања цркве одступило од првобитног договора и да је радове обавила фирма из Брчког уместо претходно најављене из Фоче.

-Ми смо у два, три наврата рекли да је у питању међународни суд који је пресудио тако да се црква уклони – с тим да се уклони на начин да то пристоји цркви, да се сав материјал сачува, како би се њиме изградила нова у спомен свих жртава средњег Подриња управо у Братунцу – навео је митрополит.

Од тог договора се одступило, што је резултирало „онаквим начином рушења цркве који није ни по договору, а ни по ономе како смо били у посљедњем моменту обијавештени”.

Како је казао, фирма из Фоче била је задужена да цркву пренесе у Братунац, међутим, десило се да је друга фирма из Брчког била извођач радова.

-Јесте да је ово тежак и врло емотиван моменат за сваког Србина, али ми смо један велики народ који мора да размишља рационално и разумно, а не само емоцијама – навео је митрополит.

The post Митрополит Хризостом: Рушење цркве у Коњевић Пољу није било у складу са договором appeared first on ФИЛТЕР.

У Коњевић Пољу код Братунца уклоњена је Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља, чиме је извршена пресуда Међународног суда за људска права у Стразбуру против БиХ.

Тужбу за уклањање цркве поднијела је Фата Орловић, а рок за извршење судске одлуке био је први април прошле године, али није испоштован због епидемије вируса корона.

– Ово није рушење него измјештање цркве јер се материјал одвози у Братунац на локацију гдје ће бити изграђен нови храм кориштењем дијела овог материјала који је употребљив – изјавио је власник братуначке фирме Тренд, Данко Мировић и истакао да су добили благослов митрополита дабробосанског Хризостома.

The post Уклоњена црква у Коњевић Пољу appeared first on ФИЛТЕР.