Из Mинистарства унутрашњих послова Републике Српске саопштено је да ће од понедјељка почети са радом стационарни радари на подручју Полицијске управе Требиње.

Радари се налазе на сљедећим локацијама:

1. MI-118, улица Никшићки пут, град Требиње,
2. MI-109, мјесто Гељев мост, град Требиње,
3. MI-109, мјесто Црноглав, општина Гацко,
4. RI-6101, дионица Преворац – Берковићи, општина Берковићи,
5. MI-109, улица Српске војске, општина Билећа,
6. MI-118, улица Тврдошки пут, општина Љубиње и
7. MI-116, улица Рада Радовића, општина Невесиње.

Из МУП-а апелују на грађане да поштују саобраћајне прописе и да вожњу прилагоде прописаним ограничењима брзине кретања и условима на путу.

The post Почиње са радом седам стационарних радара у Херцеговини appeared first on ФИЛТЕР.

Судећи према броју пријављених објеката са напукнутим зидовима, порушеним димњацима и другим оштећењима, штета од земљотреса у Љубињу и Берковићима према првој процјени надлежних је милионска, а с обзиром на то да тло не мирује данима, мјештани страхују да ће бројке само расти.

Земљотрес јачине 5,8 степени по Рихтеру затресао је на Велики петак херцеговачке општине, а након тог најјачег услиједила је серија подрхтавања слабијег интензитета. Један такав, јачине 3,7 степени по Рихтеру, сеизмолози су забиљежили у уторак увече у Гацку, а први човјек те општине Огњен Милинковић рекао је за “Глас Српске” да страх и паника међу мјештанима не попуштају.

– На два објекта старије градње пријављена је штета. Нису оштећени толико да су неусловни за становање, али свакако ће комисија изаћи на лице мјеста – казао је Милинковић.

Иако су комисије за процјену штете још на терену и обилазе објекте, начелник Љубиња Стево Драпић каже за “Глас” да им је до сада стигло 125 захтјева за преглед објеката.

– Стручни тим из Републичке дирекције за обнову и градњу обишао је општину, вртић, двије школе и спортску дворану и утврдили су да су и вртић и школе безбједни за боравак дјеце, тако да смо донијели одлуку да се ђаци у понедјељак враћају у клупе – рекао је Драпић.

Додао је да је потврђено да зграда локалне управе није безбједна за боравак, тако да сада чекају званичан допис из Владе РС, с обзиром на то да имају обећање премијера Радована Вишковића да ће им бити уступљен хотел у власништву Владе.

– Тек након што све три комисије заврше посао на терену, имаћемо праву слику стања. Оно што је сада очигледно јесте да је штета милионска – истакао је Драпић.

Штета је пријављена на шест јавних и 180 приватних објеката у Берковићима, а начелник те општине Ненад Абрамовић рекао је да тло подрхтава сваки дан по неколико пута.

– На срећу, та подрхтавања су слабијег интензитета, па не причињавају додатну штету. Страх и даље влада међу становништвом – казао је Абрамовић. Нагласио је да је рано говорити о конкретним цифрама, али да број оштећених објеката упућује на то да ће се штета мјери стотинама хиљада марака. Абрамовић је додао да је екипа Републичке дирекције за обнову и градњу стигла у Берковиће и да на терену утврђује стање.

У вријеме нашег разговора јуче, екипа је обилазила јавне објекте, а Абрамовић је рекао да очекује да ће потврдити да су школа и вртић безбједни и изразио наду да ће се ученици идуће седмице вратити у учионице.

Помоћ

Ненад Абрамовић је рекао да је конкретна помоћ од 10.000 марака најављена из Источног Сарајева.

– Тај новац ће бити на нашем рачуну до краја седмице. Има најава за помоћ и из Бањалуке, наше дијаспоре и хуманитарних организација. Овим путем позивам све који могу да нам помогну јер је наш буџет веома скроман и не износи ни два милиона марака – казао је Абрамовић.

The post Штета од земљотреса у Херцеговини милионска appeared first on ФИЛТЕР.

Земљотрес јачине 3,7 степени Рихтерове скале погодио је Гацко.

Потрес је регистрован синоћ у 22.44 часа, интензитет у епицентру био је пет степени Меркалијеве скале, саопштено је из Федералног хидрометеоролошког завода.

Према подацима Европско-медитеранског сеизмолошког центра (ЕМСЦ) земљотрес је забиљежен на удаљености мањој од 20 километара од Билеће и 59 километара од Мостара.

Земљотрес се десио на дубини од два километра.

И овај најновији земљотрес осјетио и у осталим градовима Херцеговине.

У петак, 22. априла, увече земљотрес јачине 5,8 степени Рихтерове скале погодио је регион Берковића. У Стоцу је једна жена преминула од посљедица земљотреса, а причињена је штета у неколико локалних заједница. Од тада је регистровано више земљотреса на подручју Херцеговине.

The post Земљотрес поново затресао Херцеговину appeared first on ФИЛТЕР.

Пребиловци су примјер шта се деси када истина буде забетонирана и у јамама, али и у јавном говору. Идеја је била да филм исприча причу о селу гдје је могуће да једном убијени буду опет убијани, гдје је могуће да живот исклија из камена – два пута.

Истакла је то за “Глас Српске” ауторка филма “Пребиловци – тамо и камен има ожиљак” Сања Драгићевић Бабић нагласивши да је настао као жеља да коначно буде скинута прашина са истине и догађаја који се десио прије осам деценија. У тих неколико реченица новинарка, уредница и водитељка Радио-телевизије Србије сажела је велику, болну истину о Пребиловцима, својим и нашим, селу у Херцеговини у коме је 6. август црним словима уписан у календар.

“Филм је настао као жеља да се осветли злочин усташа из 1941. над невиним мештанима Пребиловаца и осталих села у доњој Херцеговини. А зашто? Да бисмо га спознали сви ми који живимо на овим просторима. Важно је да се зна да се не би поновио. Ово није само филм о злочину. Ово је слојевита прича. Онај ожиљак који је и у наслову, настао је због злочина. Тај ожиљак треба да нас тера на спознају, научи достојанству. Филм кроз тај ожиљак прича причу о поносу, греху за који нема оправдања него само признања, о каменој вољи људи, који живе на камену и рађају изнова живот из тог камена, са ожиљком”, прича Сања.

Филм, који је премијерно приказан на овогодишњем 69. Мартовском фестивалу, а прије неколико дана и на РТС-у, је прича о памћењу и истини која је, каже Сања, оловно тешка, али љековита. Водећи се управо тим нитима, она и њена екипа ткали су причу о истини, причу о Пребиловцима.

“Знате ли ви где су Пребиловци?” Том реченицом почиње филм који је у сваком гледаоцу покренуо лавину емоција, од бола, страха, до срама што о овом мученичком селу знамо мало и недовољно.

“Заиста, знате ли? Наизглед једноставно питање. Али није. Иза њега се крије покушај да сазнамо где су Пребиловци у колективној свести свих нас. Чињеница је да Пребиловци нису присутни колико би требало и да то што се дешавало у том селу није нашло место на страницама уџбеника историје иако су Пребиловци једно од четири најстрадалнија села на свету у Другом светском рату. О томе се више шапутало, него гласно говорило. То питање лебди у ваздуху дуже од осам деценија. Чини се да правог и достојног одговора нисмо добили. Данашње генерације не знају. После емитовања филма, коментари које сам добијала потврђују да сам у праву”, казала је Сања.

Једном приликом написала је да не дијели жртве по националности, али да има право да ове отргне од заборава и чува од корова. А постали су жртве ондашње НДХ због имена, презимена и вјере, без обзира на то да ли су били одрасли или дјеца, њих више од 800, мучено је, убијено и у јаму бачено.

Казала је да их сјећањем подебљава, писањем оживљава и не заборавља дјетињство проведено у Пребиловцима.

“Сећања су ми таква да им не дам да замру. Зато се трудим да их отргнем од заборава. Писањем, причањем, сећањима која ми помажу да дишем и сачувам свој идентитет. Када вам рат прекине детињство које је било безбрижно и лепо у Чапљини и Пребиловцима, остаје да се храните сећањима на тај период живота, на људе, моје пријатеље из школске клупе. Често смо одлазили у дедину кућу у Пребиловце, место које удахнете и као да “оживите”. У сећања су ми уткани камен, дедина кућа, пелин, сир из меха, ваздух, кадуља, пријатељи, тамошњи људи, Пребиловци, Неретва, Брегава, језеро Шкрка”, поносно прича Сања.

У сјећањима која навиру су и низање дувана улијепљеним прстима, шипак у дрвеној преси из кога ће потећи најукуснији сок, јоргован, Пребиловчани.

“Херцеговина није само неколико слика. То је живот”, нагласила је ауторка филма у коме једна дјевојчица носи посебну улогу.

И кроз цијели филм уз кадрове села са порушеним и обновљеним кућама, кадрове из јаме у којој су деценијама почивале кости Пребиловчана, извађене и сахрањене у Спомен-костурници у селу и поново 1992. године миниране, смјењују се кадрови дјеце која се безбрижно играју и дјевојчице која обилази село и гробове предака.

“Ко је одгледао филм, на крају сазнаје ко је та девојчица. А кроз цео филм се провлачи порука да Пребиловци живе. И да треба да живе. Ту симболику највише носи и показује девојчица која на крају трчи”, истакла је Сања.

Најтеже током снимања било јој је помирити лично и професионално и, како каже, извагати гдје је мјера и граница.

“Постојала је дилема како то испричати у првом лицу, а одговорити на новинарска правила која се стављају пред тебе. Зато смо се трудили, екипа и ја, да све испричано поткрепимо историјским документима, архивима, сведочењима и снимцима. Бићу поносна да што више људи чује за Пребиловце и сазна о злочинима који су се тамо десили. О животу који се тренутно тамо живи. Да то поглавље историје остане записано и осветљено. Да се о томе говори”, поручила је Сања за крај.

Прва клапа

Сања Драгићевић Бабић је испричала да је прошле године у јулу пала прва клапа филма. Неколико мјесеци прије тога она и њена екипа договарали су се о саговорницима, трагали за архивом, снимцима и документима. У филму говоре потомци и историчари, а појављује се и једини преживјели савременик тог времена, деведесетчетворогодишњи Павле Булут.

The post Сања Драгићевић Бабић, ауторка филма о страдалничком селу Пребиловци: Тамо гдје је два пута живот исклијао из камена appeared first on ФИЛТЕР.

“Синоћњи разорни потрес магнитуде 6.1 по Рихтеру, који је у 23:07 погодио подручје града Стоца, с епицентром у општини Берковићи, врло је сличан ономе који је погодио Петрињу и Банију, а разорнији је од онога који се догодио у Загребу”, открива за Јутарњи лист сеизмолог Томислав Фикет, дежурни сеизмолог Сеизмолошке службе РХ.

Према његовим ријечима, овај земљотрес у БиХ и онај у Петрињи догодили су се на отприлике 10 километара дубине, а главна разлика је у његовим посљедицама.

“Због врсте наслага тла у дубини посљедице у Херецеговини су пуно блаже него што је то било у Петрињи и на остатку Баније. На подручју Петриње у дубини је тло састављено од алувијаних наслага, односно растреситог тла што доводи до ефекта појачања потреса. У Херцеговини је тло по дубини слојевита стијена због чега су посљедице на површини ипак мање, истиче Фикет за jutarnji.hr.

Заправо је камен спасио Херцеговину од тежих посљедица.

The post Херцеговину је камен спасио од тежих посљедица appeared first on ФИЛТЕР.

Херцеговина остаје без шуме и ниског растиња, а умјесто земљишта појављују се стијене. Све је то због пожара. Само у прошлој години на подручју Требиња, Билеће, Љубиња и Берковића изгорјело је 12. 000 хектара. Милионе марака прогутала је ватра, али то је ништа у односу на еколошку катастрофу коју пожар остави иза себе.

“Штете које су директне од пожара су у принципу најмање. Прошле године наша процјена је била да смо имали директне штете око 1,5 милиона марака на дрвној маси прије свега. Међутим, колико је оштећено земљиште, колико је изгорио органски слој у земљишту то ће се тек видјети кроз неколике године”, каже Драго Петковић из Центра за газдовање кршом Требиње.

Прогнозе за ову годину су неизвјесне, сви се спремају као да ће бити најгора, а Бога моле да пожари заобиђу Херцеговину овај пут. Kише нема, суше су већ кренуле, па се и биљеже мањи пожари.

“Ватрогасци Ластве су спремни и апелујемо на грађане да без икаквог надзора не пале своја имања и слично”, каже Милош Вучуревић, командир ватрогасне јединице „Ластва“ код Требиња.

Kао и сваке претходне године и ове ватрогасци моле и апелују, и полиција апелује и упозорава. Закон о заштити од пожара као једну од мјера забрањује паљење корова и другог пољопривредног отпада без претходног обавјештења ватрогасаца.

“Исти закон прописује и новчане казне од 100 до 1.000KМ за она физичка лица која пале коров и други пољопривредни отпад без обавјештавања ватрогасно-спасилачке јединице, као и уколико не предузме све потребне мјере и радње с циљем спречавања ширења ватре”, каже Јелена Биберџић, портпарол ПУ Требиње.

Позвати ватрогасце, ватру не остављати без надзора, и прије него што се напусти парцела провјерити да ли је ватра угашена. То су правила поручује полиција, али правила се мало ко придржава. Пожаре, док не узму маха, нико не схвата озбиљно. Довољно се провозати од Требиња до Билеће погледати око себе и схватити у шта се Херцеговина претвара, и то баш због оних који не мисле о будућности у овом крају.

The post Пожари уништавају шуме у Херцеговини appeared first on ФИЛТЕР.

У Херцеговини нагло повећање броја обољелих од Ковида-19 у посљедњих 15 дана.

Стање је готово алармантно у Гацку и Невесињу.

Редови пред ковид амбулантама, лабораторијама и рендгенима. Уобичајене тегобе и симптоми упућују на вирус корона.

Само у Гацку, од почетка пандемије, званично је заражено више од десет одсто становништва. Тренутно су активна 223 случаја, међу којима и једномјесечна беба.

Само данас на болничко лијечење у Требиње послано је седам пацијената, највише у једном дану од почетка пандемије.

– Ситуација је заиста забрињавајућа зато што пацијенти нису испоштовали мјере и нису се вакцинисали. Има и вакцинисаних који су обољели – изјавио је специјалиста породичне медицине у Дому здравља Гацко Срђан Кравић.

Највећи узрок су, тврди доктор Кравић, породична и јавна окупљања.

Слично је и у Невесињу гдје кроз ковид-амбуланту дневно прође више десетина пацијената. Данас је тестирано више од 30.

Оно што забрињава јесу, неријетко, теже клиничке слике обољелих. Стање је више него забрињавајуће.

– Поготово забрињавајуће је то што има много омладине, од 30 година и више, који су на кисеоничкој потпори – нагласио је директор Дома здравља Невесиње Жарко Таминџија.

Обољеле, са тежим стањима просљеђују на болничко лијечење. У Невесињу нема слободних ковид кревета.

– Тренутно су отворена два одјељења, смјештено је 25 пацијената, у дневној болници 28 пацијената, свих су животних доби, са средње тешком или тешком клиничком сликом – рекла је епидемиолог из Болнице Невесиње Стака Миловић.

Медицински кадар укључен у ковид тимове ради без прекида, и на измаку је снага.

– Амбуланте су пуне, лабораторија ради од 7.00 часова, дневно буде 40-50 пацијената – изјавио доктор Кравић. 

– Ја видим да људи који се овдје тестирају, посебно омладина, иде у кафану и пију кафу, сједе, и онда им је неко крив – истакао је Таминџија.

Број хоспитализованих у требињској болници, гдје је највише становника Гацка, расте из часа у час, и прешао је бројку од 50 пацијената.

Осим постојећег ковид одјељења, у ковид режим прешла су одјељења урологије и педијатрије.

The post У Херцеговини нагло повећање броја заражених; Стање алармантно у Гацку и Невесињу appeared first on ФИЛТЕР.

Пчелари у Херцеговини посљедње три године имају много мањи принос меда него раније, код неких је преполовљен, а често потпуно изостаје медобрање упркос њиховом великом труду.

У домаћинству Вучинић, које се производњом природног домаћег меда бави већ педесетак година, Срни је речено да је медобрање већ трећу годину у Херцеговини веома лоше.

Пчелари, како су истакли, не знају тачан разлог смањеним приносима меда јер све раде исто као и раније, али претпостављају да, између осталог, лоше утичу климатске промјене и све веће суше.

“Kод нас су пчеле здраве и јаке и водимо рачуна о свему, селимо их и по четири пута годишње на различите, цвијетом богате локације, у околини Требиња и Билећког језера. Да то не радимо имали бисмо много мање меда”, кажу у домаћинству Вучинић.

Ово домаћинство, које има око 300 кошница, када добро роди мед убере годишње осам до девет тона меда који врцају три пута, а сада кажу у овој кризи медобрање није било лоше, али ни одлично, већ се може рећи да је добро.

Раније би се, како истичу, десило можда сваке пете године да буде лоша година за медобрање, а сада су лоше три године узастопно, иако очекују да ће ситуација убудуће бити боља, захваљујући труду и вишедеценијском искуству које имају у том послу.

Вучинићи кажу да се цијели живот баве пчеларством и да породично живе од тога, да никад нису узели кредит, нити један фенинг од било кога за тај посао, за који истичу да је добар, али и јако захтјеван ако се ради како треба.

“Имамо све, не тражимо ништа, ни било какве подстицаје, само да се ситуација стабилизује и буде мало љепше вријеме и да се врати старо медобрање. Не смије се шкртарити на улагању, селидби пчела и мора бити све чисто и уредно да не би пчеле бјежале из кошница, а восак не смије бити стар и мора се годишње мијењати”, истакли су у овом домаћинству.

Они кажу да често селе кошнице и да зато имају различите врсте меда, почев од ливадског, меда са кадуље, зановијети, клена, јавора, а производе и прополис и матичну млијеч.

Потражња за херцеговачким медом, за који кажу да је изузетно здрав ако се добија на квалитетан начин, велика је посебно од избијања епидемије вируса корона.

У домаћинству Вучинић истичу да, било код куће или на пијаци, могу да продају колико год меда да имају, те да имају купце широм Републике Српске, у Србији, региону, али у неким европским земљама.

Цијена меда у Херцеговини у посљедње вријеме је порасла и килограм кошта од 18 KМ до 22 KМ.

The post Мањи принос меда у Херцеговини него раније appeared first on ФИЛТЕР.

На већини путних праваца у Херцеговини јутрос су лоши услови за вожњу.

Најгоре је на путу Гацко – Невесиње гдје се у неколико мјеста појавила вода, а возачи пријављују и честе одроне.

Код мотела Херцеглија је огромни одрон и саобраћај се одвија једном траком.

На путу је механизација која треба да уклони камење и земљу са саобраћајнице.

Одрони су пријављени и на путу за Никшић и кроз Попово Поље- путни правац Требиње -Љубиње.

The post Велики одрон на путу Гацко-Невесиње: Саобраћа се једном траком appeared first on ФИЛТЕР.

Бака Милица – Мика Андријашевић из гатачког села Степен, јуче је напунила 92. годину живота, а ове зиме оплела је вунене чарапе на дар, готово свакој кући у овом гатачком селу, гдје живи од 1956. године.

Поручује, то је само мали знак пажње, према комшијама који су и њој при руци, били све ове године.

Позитивна и ведрог духа без обзира на животне недаће којих није мањкало, никада духом није клонула. Напротив, примјер је старице, како требају и млађе генерације да се понашају.

”За један пар чарапа, потребна су ми два до три дана, све зависи од осталих обавеза. Ово је мој најскромнији знак пажње, јер сви ти људи су били ту за мене када је и мени било тешко. Тачно је да плетем свакодневно, те да мојих чарапе, осим на Степену и у Херцеговини, има широм земље, па и до Београда и Новог Сада”, поручује уз осмијех бака Мика.

И док је живот није мазио, уз бројне незгоде, ведрина којој одише, опомиње нас да морамо стремити ка бољем. Додаје, здрављем је задовољна с обзиром на године.

И данас витка и на ноге лагана, без бора на лицу, поручује да умјерени рад и физичка активност свакоме од нас могу продужити живот.

”Да ми није малих проблема са бубрезима, могла бих рећи да сам одличног здравља. Но и овако се не жалим, плетем без наочара, а данас видим омладину која слабије од мене види и са 15 – 20 година, ваљда због тих мобилних телефона”, јасна је бака Милица.

Бака плете свакодневно како би прекрстила вријеме и наглашава да је зима идеално годишње доба за то.

”Нека мало и минуса, зима је. Имам дрв , топло ми је а оплешћу и које чарапе више. Kада дође прољеће, ако Бог да, поново ћу у врт, посадити нешто поврћа да имам за себе”, казала је старица а све у друштву мачке по имену Жућа, која се не раздваја од ње, чак ни ноћу .

Тежак живот, још теже дјетињство подно Лебршника и Волујака, особу о којој комшије имају само ријечи хвале, није одвојио од њеног препознатљивог духа, питке ријечи и гостопримства.

Имала сам тешко дјетињство, живот ме није штедио. У току Другог свјетског рата, партизани су знали бити на доручку у кући, а четници на ручку. Била су то тешка времена. Не дај Боже да се икад нешто слично понови” апострофира бака тежак период и додаје да је као млада почела чувати стоку испод Волујака.

Умјерен рад и домаћа храна, по њеним ријечима, рецепт су за дуговјечан и здрав живот.

Раније су, људи много више и пјешачили, ручно косили. Чувала се стока, вода се догонила са оближњих извора, а момци и дјевојке су пјешке ишле и на сијела увече, сада су дошла нека друга времена. Али нека, све у своје вријеме.

The post Бака Мика Андријашевић (92) из гатачког села Степен на дар оплела чарапе цијелом селу appeared first on ФИЛТЕР.