Владе Републике Српске донијела је данас Одлуку о давању сагласности на Елаборат о оправданости промјене статуса и назива ЈУ Студентски дом „Фоча“ у статус и назив ЈУ Студентски центар „Бориша Старовић“ Фоча.

Старовић је био први декан Медицинског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, ректор у најтежим временима за Универзитет. Чувени љекар, научник, професор, академик. Савременици додају – велики хуманиста, добар колега, пријатељ и човјек.

Биографија

Бориша Старовић је рођен у Сарајеву 1940. године. У родном граду завршио Класичну гимназију с одличним успјехом 1958 године и постао студент Медицинског факултета. Дипломирао је 1964 као један од најбољих студената генерације. Специјалистички испит из опште хирургије положио је 1973. године на Хируршкој клиници Медицинског факултета у Сарајеву са највишом оцјеном. Субспецијалистички испит из пластичне и реконструктивне хирургије положио је 1976. године. Као стипендиста British Counicil – током 1976. и 1977. године боравио је у водећим центрима Велике Британије за хирургију шаке, реконструктивну хирургију и микрохирургију / Edinburg, Derbi, London / гдје започиње рад на докторској дисертацији из подручја реконструктивне хирургије шаке. Била је то прва докторска дисертација из ове медицинске области на просторима тадашње Југославије. Дисертацију одбранио 1981. године на Медицинском факултету у Сарајеву.

Један од оснивача одјељења за пластичну и реконструктивну хирургију Хируршке клинике у УМЦ Сарајево. Трансформацијом поменуте установе 1977. године постао је њен директор и на тој дужности остао до 1993. године. У наставном процесу Медицинског и Стоматолошког факултета учествује од 1972. године када је изабран за асистента на предмету хирургија, а затим кроз избор у доцента, ванредног и редовног професора уобличава блиставу универзитетску каријеру.

Продекан Медицинског факултета постаје 1985. године, Декан 1988. године. На том мјесту остао је до јануара 1993. године када је напустио Сарајево. Првог дана рата, 6 априла 1992. године, био је жртва атентата. Пуних 400 дана провео је у заточеништву на Клиници којој је он био један од оснивача и коју је водио 20 година. Одмах по изласку из Сарајева, постављен је за декана Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву, Републике Српске, а већ од 18. септембра започиње са наставом по типу Универзитетског кампуса у просторима Клиничког центра Општа болница Србиње.

Универзитетска каријера проф. др Борише Старовића, је обогаћена највишом функцијом ректора Универзитета у Српском Сарајеву коју је обављао шест година. Био је ментор или члан у 22 магистарска рада и 8 доктората на Медицинском и Стоматолошком факултету. Носилац је или учесник, преко 20 научно истраживачких пројеката у земљи и иностранству. Организатор десетак конгреса, интернационалних стручних састанака и бројних домаћих симпозијума.

За свој рад, заслуге у раду добио је Шестоаприлску награду града Сарајева, Првомајску награду БИХ, Медаљу рада те 1990 године Повељу хуманости Југославије. Новембра 2002. године добио је награду Хипократ за животно дјело и 2003. године Велики печат за постигнуте резултате у професији. Блистава каријера, резултати у научном раду, допринос развоју науке били су довољни да се проф. др Бориша Старовић уврси у оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске. Био је њен дописни и редован члан, обављао је функцију предсједника Одјељења за медицинске науке, генералног секретара и потпредсједника.

Преминуо је 2005. године.

The post Студентски дом у Фочи назван по Бориши Старовићу appeared first on ФИЛТЕР.

Од 19. јуна почиње са радом шест стационарних радара на подручју Полицијске управе Фоче.

Из Министарства унутрашњих послова Републике Српске саопштено је да се радари се налазе на сљедећим локацијама.

1. Улица Игманског марша, магистрални пут M-I 109, општина Фоча,
2. Улица Николе Пашића, општина Фоча,
3. Магистрални пут М-I 114, мјесто Оплаве, општина Вишеград,
4. Магистрални пут М-I 114, мјесто Каоштице, општина Вишеград,
5. Магистрални пут М-I 109, мјесто Центар, општина Ново Горажде,
6. Магистрални пут М-I 109, мјесто Доња Сопотница, општина Ново Горажде.

The post Почиње са радом шест стационарних радара на подручју ПУ Фоча appeared first on ФИЛТЕР.

Осамнаестогодишња Верица Михајловић из Фоче проглашена је за овогодишњу „Мис 3емље“ БиХ (Miss Earth), чиме је стекла право учешћа на свјетској смотри љепоте која ће се у новембру одржати у Вијетнаму. Титулу најљепше жене у Босни и Херцеговини понијела је на недавно одржаном избору за Мис Балкана у Бањалуци.

У избору је учествовало 25 дјевојака, а Фочанка је постала 21. представница БиХ која ће учествовати на престижном свјетском такмичењу.

-Дјевојке су биле предивне у сваком смислу, конкуренција је била јака и много сам поносна на свој успјех. Све дјевојке које су се такмичиле заслужују да ме наслиједе на неком од наредних избора за мис, јер су заиста прелијепе. Било је ово лијепо искуство које вјероватно свака дјевојка сања да доживи, лијепо смо се дружили, а осјећај је нестваран. Мислим да још увијек нисам потпуно свјесна свега-рекла је фочанска мисица за Радио Фочу.

Михајловићева је матурант средње медицинске школе, а моделингом се бави посљедње четири године. Након освајања титуле каже да ће се трудити да јој манекенство и даље буде хоби, а не животни позив. Посветиће се учењу и наставку школовања, што јој је главни приоритет.

-Планирам да упишем студије новинарства и да се бавим послом водитеља, јер то још одмалена желим. Сматрам да је ријеч о лијепом послу и да ми успјеси у манекенству могу додатно помоћи у каријери-каже Михајловићева.

У наредном периоду чекају је припреме за свјетски избор у Вијетнаму, које подразумијевају бројна усавршавања. Упоредо с тим, планира да што више времена проводи са породицом и пријатељима, који су јој огромна подршка.

Трудиће се, каже, да својим примјером подстакне и друге дјевојке из Фоче да уђу у свијет манекенства. 

Фото: „Miss Earth Beuties“ / Угљеша Јотановић / Верица Михајловић

The post Фочанка Верица Михајловић најљепша у БиХ appeared first on ФИЛТЕР.

На добротворном концерту за Милоша Божовића у Центру за културу и информисање у Фочи синоћ је прикупљено 2.064 KМ за наставак лијечење овог младог фудбалера.
Kонцерт су организовали Центар за културу и информисање и Пјевачко друштво “Плави невени”, а учествовали су гуслари, изворне пјевачке групе, полазници школе гусала, здравичари, рецитатори, ученици Основне музичке школе, Средњошколског центра, Богословије Светог Петра Дабробосанског и дјеца Вртића “Чика Јова Змај”.

О човјекољубљу је бесједио протојереј ставрофор и професор Богословског факултета “Свети Василије Острошки” Дарко Ђого, који је поручио да помажући другима највише помажемо самима себи да постанемо бољи људи.

The post На концерту за Милоша у Фочи прикупљено 2.064 КМ appeared first on ФИЛТЕР.

“Да учење не буде мучење” , учитељски је концепт Катарине Вучен из Фоче, због којег је њен рад крунисан титулом – најиновативнији учитељ у БиХ, а коју додијељује Центар за образовне иницијативе Степ бај степ.

Обострана љубав и разумијевање с ђацима, даје добре резултате.

Поносна је и да је посвећена мајка и супруга једног од најпознатијих спасилаца у региону Ненада Иконића, који је ових дана у мисији у Турској.

За шеснаест година рада, учитељица Основне школе “Веселин Маслеша” у Фочи, Катарина Вучен успјела је много. Помјерила је границе и традиционално учење, послала на “заслужен одмор”. Умјесто сувопарног учења лекција, примјеном “Да учење не буде мучење” – од наставе у природи, припреме џемова до коришћења рачунара и интернета, сваком ђаку омогућила је да лакше стекне потребно знање.

– Активно учење је нешто друго, они су истраживачи сами долазе до тога и вјерујте то је нека припрема за функционално учење да користи сврси – каже ова наставница.

Најиновативнију учитељица у БиХ, другу годину за редом Министарство просвјете и Педагошки завод Српске награђују за постигнућа у области безбједности дјеце на интернету. Свестрана учитељица предана је и породици, стална је подршка и супругу Ненаду Иконићу. Користећи дигиталне технологије, бодри га и док је Турској, гдје је на задатку спасавања након разорног земљотреса.

– Оног момента када Нешо дође и каже када постоји каква акција само каже шта ћемо, ја кажем срећно нек је Бог на помоћи свима да сте добро и здраво. Првенствено је бити хуман човјек и оно што треба да знамо да помажемо да нам се добро врати – истиче Вученова.

И сама учесница бројних добротворних акција, поносна је на супруга Ненада који са својом Горском службом спасавања свуда стиже за шта је и награђиван бројним признањима код нас и у иностранству.

The post Учитељица из Фоче помјера границе традиционалног учења (ВИДЕО) appeared first on ФИЛТЕР.

Када једнога дана положе Хипократову заклетву, обуку бијеле мантиле и закораче у најважнију битку, ону за спас људских живота, ма гдје били, остаће заувијек записано да су млади људи жељни знања, отиснувши се из топлине родитељског дома у Индији, Бангладешу, Египту и Италији, први корак ка позиву љекара направили баш на Медицинском факултету у Фочи.

Мала општина у Републици Српској, коју је природа богато наградила подаривши јој најљепшу модрозелену Дрину, Маглић и Перућицу, све је само не обична и мала. То мјесто је већ мјесецима други дом студентима са све четири стране свијета који студирају медицину на енглеском језику баш ту под сводовима фочанског Медицинског факултета, који је први у земљи одважно искорачио и широм отворио врата и за оне који долазе издалека. Ни сами нису знали шта их чека, а онда су, сви заједно кренули у велику авантуру, обојену изазовима које савладавају у ходу, са осмијехом, јер бољег рецепта од тога нема.

Увјерили смо се у то чим смо закорачили у ту високошколску установу. Можда и није био прави термин за посјету новинара, јер дан касније на распореду је био испит из хистологије, један од тежих. Лутајући мало по ходницима ослушкивали смо страхове оних који чекају испит и радости на лицима других који су управо дипломирали. Још неколико корака и срећемо Мињу Ћосовић, срдачну и љубазну. Захваљујући њој, са студентима са три континента разумјели смо се савршено.

Сарма и још понешто

Причу о доласку у Фочу започиње плавокоси младић из Италије Андреа Канту. Ведар и насмијан без имало треме казује како је по завршетку студија права и уз веома успјешну каријеру пијанисте одлучио да се упише на медицину у иностранству.

– Био сам у многим земљама, али никада се нигдје нисам осјећао као овдје. Нигдје нисам спознао толико људских вриједности. Стекао сам пријатеље и наставио каријеру пијанисте, чак сам одржао и концерт у Сарајеву. Упознао сам и маестра Рада Радовића с којим се договарам о неким пројектима – истакао је Андреа. Наглашава да је Фоча дивно мјесто и одличан избор за оне који желе да се посвете учењу. Навикнути се на климу било је најтеже. По доласку у Фочу дочекала га је хладна зима. Одлучан у намјери да се снађе све различитости претворио је у предност. Жеља му је да једнога дана комбинује музику и медицину.

За најхуманији позив у Фочи се спрема и Јаншика Камбоџ из Индије. Од очевог пријатеља добила је потребне информације о фочанском факултету и без превише размишљања спаковала се и кренула да истражи потпуно нову земљу. Тешко је пронаћи праве ријечи којима се може описати разлика између њеног града и Фоче. Можда понајбоље то илуструје податак да Јаншикин град у Индији броји близу шест милиона становника.

– Ово је потпуно ново искуство и била сам веома узбуђена што долазим. Први пут сам у Фочи видјела снијег. Вријеме је дивно, за разлику од Индије, гдје је претопло – прича насмијана Јаншика, очарана природом.

Иако мало мјесто, Фоча јој је прирасла срцу. Оно што се драстично разликује јесте храна на коју баш и не може да се навикне.

– Вегетаријанка сам и немам баш превелик избор када је ријеч о храни – казала је Јаншика. Са српским језиком се сналази добро, иако је веома тежак, као што би, уосталом и за нас био тежак њен матерњи језик.

– Покушавам да научим што више и када се вратим у Индију, учићу да бих могла да говорим српски – казала је она. Јаншика ће љетни распуст провести код куће у Индији, а у Фочу се враћа у првој половини октобра са жељом да једнога дана постане хирург или кардиолог.

Угледавши се на мајку која је љекар и Џувајрија Дури из Бангладеша уписала се на медицину. Детаље о студијском програму у Фочи сазнала је од агента из Лондона.

– Моја мајка је увијек жељела да и ја постанем љекар и предложила ми је да дођем овдје да студирам. Одувијек сам жељела да студирам у иностранству, попут моје сестре. Када сам стигла увјерила сам се да је овај универзитет најбољи – испричала је Џувајрија. Уз дивне људе које среће у Фочи не пада јој толико тешко одвојеност од породице. Једина замјерка коју има односи се на храну. У њеној земљи користе много, много више зачина. Од ментора је чула за сарму, али још није имала прилику да је проба.

– Знам да је то неко јело гдје се месо замотава у купус па бих жељела да пробам. С обзиром на то да сам ја исламске вјероисповијести вјерујем да бих могла сарму пробати у Сарајеву – додала је Џувајрија.

Српски језик је још једна новина с обзиром на то да нема сличности ни са једним језиком који говори.

– Знам хинду и бенгали, они су слични, а српски је потпуно другачији од било ког другог језика – казала је Џувајрија.

Студентске бриге с њима дијели и двадесетпетогодишњи Мохамед из Египта. Студирао је фармацију три године у својој земљи, а потом одлучио да се пребаци на медицину.

– Школарина у другим градовима у Европи је много скупа. Сазнао сам за Универзитет у Нишу и тамо провео годину, а потом сам се пребацио у Фочу, гдје је школарина најјефтинија. Задовољан сам и професорима и предавањима – испричао је Мохамед који жели да постане хирург. У слободно вријеме гледа филмове и серије.

Ни мање ни више, Мохамеду је у студентској соби цимер Тузлак Ведран Ћурчић, који је студиј на енглеском језику изабрао јер сматра да ће му та диплома отворити многа врата у свијету. Добродушан младић спреман је да помогне па често колегама скрипте са српског преводи на енглески. Ужива у дружењу са њима, а од свакога је научио по дјелић културе и обичаја.

– Са Мохамедом милион тема имам за разговор, од факултета до пирамида. Они су доживјели огроман културолошки шок дошавши овдје. Мохамед је први пут био у шуми баш у Фочи. Природа им је необична и све је другачије, али се навикавамо – испричао је Ведран.

Ментори, десна рука

Да би студентима који су дошли с другог краја свијета олакшали боравак у Српској, ту су ментори који су им на неки начин десна рука. Један од њих је и студент пете године медицине Стефан Каришик из Невесиња, који већ три године ради у Студентском савезу као координатор за међународне размјене и сарадњу.

– Када смо сазнали да долазе колеге из Азије, Италије, Египта, одлучили смо да оснујемо програм менторства с циљем да им будемо подршка. Програм смо покренули у марту 2021. године и успјешно припремили 27 ментора. Један ментор задужен је за два студента и све функционише одлично – казао је Каришик, нагласивши да су ментори ту за све недоумице и помоћ на факултету, али и генерално да се другари из далека боље снађу у Фочи.

Иако звучи попут наслова популарног филма, индијски зачин на фочански начин, најбоље описује све оно што се крчка у кухињи студентског дома у којем станује већина студената из иностранства. Мирис хране који се шири мензом води до главног “кривца” за све оно што се нађе на менију. Шеф кухиње Снежана Шолаја прича необична искуства и промјене на менију.

– Више љути и мирисни зачини су много заступљенији у индијској кухињи него у нашој. Кари, чили, куркума и ким неизоставни су, док наши домаћи студенти то не воле или воле у неким мањим количинама. У шали кажемо да студенти издалека једу зачине с храном. Од меса најзаступљенија је пилетина, а припремамо им и гулаше по њиховим рецептима. Воле рижу, грашак и тортиље. Оно што је нама такође необично јесте то што ова дјеца слатко једу уз све. Џем намазан на кришку хљеба једу и уз пасуљ, а често мијешају слатко и слано, што код нас није обичај – испричала је Шолаја. Посебно јој је драго када добије осмијех од студената, то је, каже, знак да им се јело свидјело. Једном приликом су чак кували заједно са агентом из Индије који им је открио неке рецепте њихових јела.

– Воле јела са доста бијелог лука – казала је она.

У дому само ријечи хвале имају за студенте из иностранства који су понашањем узор свима. Координатор за набавку и смјештај Божица Матовић истиче да имају 366 мјеста у дому и да су све собе двокреветне.

– Студенти из иностранства вријеме углавном проводе учећи, јер свако од њих зацртао је себи да у јунско-јулском року очисти годину. Сваки спрат има и своју чајну кухињу – истакла је Матовићева.

Мајчински приступ

Без менаџмента факултета, професора и асистената инострана прича на Медицинском факултету у Фочи не би била могућа. Свако од њих дао је огроман допринос да се за ову високошколску установу надалеко чује. Једна од њих је и помоћник декана за наставу на енглеском језику, професорица Недељка Ивковић. Кроз разговор с њом схватили смо да је она свој дјеци која су дошла из далека и више од професора. Можда је претјерано рећи попут мајке, јер мајка је само једна, али заиста са мајчинским разумијевањем приступа свакоме од њих, било да им је потребна помоћ око лекција или неке приватне ствари.

– Постојала је жеља, воља и труд, али нисмо знали како ће све да изгледа. Дјеца долазе са три континента и требало је све то помирити и направити атмосферу да период студија који је најљепши у животу заиста буде такав. Трудимо се да им омогућимо да стичу знање и вјештине и да једног дана буду наши најбољи амбасадори и доприносе унапређењу здравственог система гдје год били – нагласила је Ивковићева.

За 30 година постојања постигнут је велики напредак захваљујући свим руководиоцима факултета.

– Сви су настављали тамо гдје је претходни стао. Од идуће академске године планирамо да уведемо и студиј стоматологије на енглеском језику. Улажемо у науку, опремили смо лабораторије и сада докторске тезе које смо радили у центрима у региону наши студенти раде овдје – истакла је Ивковићева.

The post Студенти из Индије, Бангладеша, Египта и Италије: Фоча има што Европа нема appeared first on ФИЛТЕР.

Обичај шарања јаја за Васкрс заједнички је свим хришћанским народима, а како то раде православни Американци фочанским средњошколцима пренијела је сликарка Елизабет Јовановић, коју је љубав према супругу Вјекославу из далеког Масачусетса довела на обале Дрине и Ћехотине.

У првој од двије васкршње радионице, које организује Центар за културу и информисање, фочанска Американка показала је средњошколцима неке од техника шарања јаја, а уз сликарске савјете о слагању боја упознала их је и о неким од васкршњих обичаја православних Американаца, тачније вјерника Антиохијске патријаршије, чији је свештеник њен отац.

Јовановићева је показала како се јаја шарају на једноставан начин помоћу воска и уобичајене фарбе, а да у недостатку воштане шаралице могу да послуже воштане, односно масне бојице којима се постиже сличан ефекат као и са шаралицом.
Јовановићева је навела да је ово поједностављен традиционални начин шарања, тако да је лаган за дјецу и при бојењу јаје се не мора кувати, већ само потопити у растворену фарбу.

Она савјетује да при шарању свако треба да је слободан и креативан, да пусти машти на вољу и да је сам процес шарања и исказивања стваралаштва важнији од резултата.

“Показала сам како сам ја у Америци шарала јаја воском када сам била мала. Мотиви могу бити различити, а ја код куће најчешће правим традиционалне мотиве и симболе, као што је фолклор, али људи могу да раде како желе, јер све тече, ништа никад није непромјењиво, зато што живи”, појаснила је Јовановићева на још недовољно добро савладаном српском језику.

Она је истакла је да је у Америци, гдје је прави мозаик различитих култура и народа, доста и различитих техника шарања јаја, па су интересантне мјешавине техника, а њој се посебно свиђају руска и украјинска техника “писанка”, као и индијска техника.

Учесник радионице, ученик трећег разреда гимназије Петар Чанчар прича да је техника једноставна – да се масним бојама нацрта мотив и онда се јаје убаци у фарбу растворену у млакој води, а када се извади остају трагови од масних боја и јаје, како истиче, добија нову димензију.

Чанчар наводи да му је посебно било занимљиво чути какви су обичаји у Америци.

“Веома је лијепо видјети кад неки други људи у Фочу доносе нову културу. Необично ми је то што се код њих не туца јајима, што нисам знао и фасцинантно ми је да тај обичај до њих није дошао. За Васкрс праве и једну врсту погаче, слично нашем славском колачу, који се слично нашара, само што има сладуњав укус”, преноси Чанчар утиске са радионице.

Ученица првог разреда гимназије Марија Лечић каже да јој је драго што се могле упознати са културом америчких православаца.

“Мени је најзанимљивије што праве слатки сир, само једном у години на Васкрс. Необична је припрема, ставља се у саксију и смије се јести само за Васкрс, а у Фочи се то многима свидјело кад су пробали и хтјели би то и чешће да једу”, каже Марија.

Гласовима учесника радионице одлучено је да је најљепше јаје нашарала Анђела Ивановић, ученица деветог разреда Основне школе “Веселин Маслеша”.

“Користила сам мотиве које обично користим код куће, неке цвјетиће и традиционалне натписе. Веома ми је драго што је ово организовано, јер смо се упознали са обичајима и традицијом коју поштују само амерички православци и научили нову технику шарања јаја”, рекла је Анђела.

Директор Центра за културу и информисање Славица Филиповић каже да је ово први пут да се организује овај вид радионица и да ће их бити и убудуће.

“Средњошколци су били веома заинтересовани, сликарка Лиза је показала неколико техника и покушали смо да у ово вријеме када су ђаци на прољећном распусту да их анимирамо и да покажемо колико је важна традиција, да дјеца не заборављају обичаје”, рекла је Филиповићева.

Радионица у сусрет Васкрсу биће организована и за дјецу млађег узраста, а Филиповићева најављује да ће током године организовати и дводневне сликарске семинаре за дјецу.

“На тим семинарима ђаци би могли да искажу свој таленат, а уколико буде заинтересованих, што ћемо видјети са основним и средњим школама, да сликарка Лиза одржи и колонију и школу сликања”, најавила је Филиповићева.

The post Америчка шара за јаја на фочански начин appeared first on ФИЛТЕР.

На захтјев Полицијске управе Источно Сарајево, а по налогу Тужилаштва Босне и Херцеговине, на подручју Полицијске управе Фоча ухапшене су три особе.

“Ради се о лицима иницијала П.А., П.В. и К.А. из Фоче која се доводе у везу са извршењем кривичног дјела „Тероризам“  из члана 201.КЗ БиХ, а у вези са чланом 26. „Покушај“. У току су претреси станова и других просторија, као и путничких аутомобила које користе наведена лица”, саопштено је из ПУ Источно Сарајево.

Ухапшени су предати полицијским службеницима ПУ Источно Сарајево и у токи је криминалистичка обрада над њима.

The post Три особе осумњичене за тероризам ухапшене у Фочи appeared first on ФИЛТЕР.

Традиционални дочек Нове године на отвореном биће приређен на Тргу краља Петра у Фочи, уз звуке староградске и народне музике и кувано вино и чај, најављено је из општине.
Од 22.30 часова на Тргу ће свирати ансамбл “Боеми” из Ужица, а посјетиоци ће моћи да се окријепе бесплатним топлим напицима.

Начелник општине Фоча Милан Вукадиновић честитао је Нову годину и грађанима пожелио љепшу, бољу, успјешнију и лакшу годину од ове која је иза нас.

“Свим становницима Фоче и људима добре воље прво желим добро здравље, јер се пандемији вируса корона још не назире крај. Послије тога, свима желим много успјеха и личне и породичне среће, те да ова нова 2022. година буде боља него претходна”, навео је Вукадиновић у честитки.

Он је изразио увјерење да ће на прагу 2022. године Фоча бити општина на чијем ће се подручју много градити и радити за добробит свих Фочака, те да ће се постићи јединство у вези са рјешавањем суштинских проблема локалне заједнице.

The post Фоча: Дочек на отвореном уз “Боеме”, кувано вино и чај appeared first on ФИЛТЕР.

Радници Националног парка Сутјеска ступили су у генерални штрајк. У Штрајкачком одбору тврде да им нису исплаћене посљедње три плате и да им се дугују неисплаћене разлике за више плата из прошле и ове године.

Након састанка са Управним одбором и директором Националног парка прије пет дана, одгодили су штрајк јер им је обећано да ће из Компензационог фонда Републике Српске бити уплаћено 250.000 марака на рачун Сутјеске.

Тиме би био испуњен први захтјев о исплати двије плате – за септембар и октобар до 25. децембра.

– Задњи састанак када смо имали смо наговјештај да ће бити двије плате у птека или понедјељак, јер смо у петак требали у штрајк. Направили смо компромис због наше министарке. Имамо информације да су паре уплаћене у петак. Није нам јасно да ли неко опструише ове раднике овдје – изјавио је предсједник Штрајкачког одбора НП Сутјеска Драган Радовић.

The post Радници Националног парка Сутјеска ступили у генерални штрајк appeared first on ФИЛТЕР.