У Источном Новом Сарајеву сутра ће поводом Спасовдана, крсне славе и 30 године ове општине, бити приказан документарни филм “Поносних првих 30 година општине Источно Ново Сарајево“.

Пројекција документарног филма заказана је за 19.00 часова у сали Kултурног центра Источно Ново Сарајево.

The post У сриједу промоција филма поводом 30 година Источног Новог Сарајева appeared first on ФИЛТЕР.

Туристички промотивни видео „Зашто Босна и Херцеговина може битти БРОЈ 1 туристичка дестинација на свијету“ бањалучанина Роберта Дацешина, авантуристе и путописца, и његовог сарадника Милана Бањца,  проглашен је најбољим туристичким филмским остварењем у категорији најбољих туристичких дестинација – земаља, на престижном Јапанском свјетском фестивалу туристичког филма одржаном 16-17. марта 2022. године на острву Јорон, на југу Јапана. 

Ову изузетну награду, у име добитника, лично је преузео специјални гост Фестивала, амбасадор Босне и Херцеговине (БиХ) у Јапану, др Синиша Берјан, који се уједно захвалио организаторима Фестивала и међународном жирију на изузетно позитивној евалуацији и вриједном признању за туристички промо видео из БиХ.  

Организатори Фестивала оцјенили су награђени туристички видео Роберта Дацешина веома високим оцјенама и пренијели амбасадору своје дивљење према туристичким атракцијама и природним љепотама наше земље. 

У такмичарком дијелу Фестивала учествовало је укупно 1542 видеа из бројних земаља свијета. То је уједно и највећи број примљених апликација у историји одржавања Фестивала. Прва фестивалска награда за БиХ туристички промо видео је од изузетног значаја узимајући у обзир број пристиглих апликација те изузетно строге критеријуме међународног жирија. 

Ово признање је већ други велики успјех туристичких промотера из БиХ обзиром да је на прошлогодишњем Фестивалу одржаном у граду Кјоту, старој престоници Јапана, туристички промотивни видео „Nothing much but much more“ Туристичке организације Републике Српске, освојио изузетну трећу награду у категорији најбољих туристичких дестинација – региона. 

У оквиру званичног програма Фестивала одржан је и посебан једночасовни форум посвећен туризму у БиХ који је изазвао велику пажњу учесника Фестивала, а главни учесници форума су били амбасадор Синиша Берјан и проф. Акихиро Кашима /Akihiro Kashima/, предсједник међународног жирија Фестивала. 

На позив амбасадора, еминентни јапански стручњаци из области туризма, потврдили су могућност скоре посјете Босни и Херцеговини, са циљем даље промоције регије.  

Због пандемије коронавируса, Фестивал, који је емитован широм свијета у преносу уживо, одржан на отвореном простору са лимитираним бројем учесника на самом мјесту догађаја.  

Јапански свјетски фестивал туристичког филма је официјелни члан Међународног комитета туристичких филмских фестивала. 

Филм погледајте ОВДЈЕ

The post Прва награда за туристички видео из БиХ на престижном фестивалу филма у Јапану appeared first on ФИЛТЕР.

Биоскоп „My Cinema“ у овој седмици на репертоар доноси чак пет нових филмова за све категорије гледалаца. Најављујемо биографску драму „Божји човјек“, најновије свјетске хитове „Истјеривачи духова: Наслијеђе“ и „House of Gucci“ те сјајне анимиране филмове „Енканто: наш магични свијет“ и „100% Вук“

Ексклузивно 24. новембра нова филмска седмица започиње приказивањем духовне биографске драме „Божји човјек“. У питању је интернационално филмско остварење ауторке Јелене Поповић које је снимано у Грчкој, а чија радња прати тежак живот светог Некатрија Егинског, као и његово праштање и инспиративну љубав.

Од 25. новембра редовни програм предводи биографска криминалистичка драма „Гучијеви“ (House of Gucci). Ријеч је о новом филмском остварењу култног британског редитеља Ридлија Скота, аутора класика „Краљевство небеско“, „Гладијатор“ и „Робин Худ“. Филм “Гучијеви” је инспирисан шокантном истинитом причом о породичном царству која се крије иза италијанске модне куће Гучи.

За све генерације гледалаца биоскоп „My Cinema“ доноси на репертоар и нови наставак безвременског авантуристичог серијала „Истјеривачи духова: Наслијеђе“. Подсјетимо први филм из овог серијала снимљен је сада већ далеке 1984. године и постао је изненађујући глобални хит.

У викенду 27. и 28. новембра биоскоп „My Cinema“ за најмлађе гледаоце и њихове родитеље у пријеподневним матинеја пројекцијама на репертоар доноси два нова анимирана хита. Из фабрике снова студија Дизни долази нам нова прелијепа анимирана авантура „Енканто: Наш магични свијет”.

„My Cinema“ Источно Сарајево 28. новембра за малишане доноси и филмску екранизацију популарне анимиране ТВ серије „100 % Вук“. Прича о 100% вуку фокусира се на Фредија, насљедника поносне породичне лозе вукодлака.

У биоскопу „My Cinema“ гледаоци свих генерација имају потпуни филмски угођај, уз продају освјежавајућих напитака и кокица који ће употпунити ужитак гледања свих регионалних, свјетских и анимираних хитова. Све пројекције у простору биоскопа “My cinema” одвијаће се уз актуелне мјере заштите од ширења пандемије корона вируса, те љубазно молимо све гледаоце да у простору фоајеа носе заштитне маске и држе физичку дистанцу.

The post Програм биоскопа „My Cinema“ до краја седмице appeared first on ФИЛТЕР.

У Источном Новом Сарајеву синоћ је организована пројекција документарног филма „Јени, мало свјетло са Запада“, редитеља Слободана Симојловића, посвећеног Холанђанки Јени Лигтенберг која је током протеклог рата боравила у хуманитарној мисији на Палама.

Пројекцију филма у сали Културног центра Источно Ново Сарајево организовали су Кинотека Републике Српске и Матична библиотека Источно Сарајево.

Филм је снимљен по књизи „Ратни дневник Пале 1993-1995“ коју је написала Јени Лигтенберг, а приредио академик Мирко Шошић.

Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Кулашинац изјавила је новинарима да је прича о Јени Лигтенберг започета 2016. године сарадњом ове установе са Мирком Шошићем.

Она је подсјетила да је Јени Лигтенберг била апотекарка и хуманиста из Холандије, те организатор бројних донација лијекова и медицинског материјала током рата.

Јени је дошла у хуманитарну мисију 1993. године на Пале и остала све до 1995. године, те је пружала помоћ болеснима, љекарима и здравственим радницима.

„Када је видјела какво је стање у ратној болници Коран, одлучила је да се ту задржи и цијели рат је провела овдје“, додала је Кулашинчева.

Она је подсјетила да је Матична библиотека заједно са издавачком кућом „Свет књиге“ из Београда 2016. године објавила рукописе које је Јени Лигтенберг оставила из дневника.

„Књига је веома добро прихваћена како у Републици Српској, тако и Србији, те је промовисана у неколико градова и на сајмовима књига. Прошле године смо књигу превели на енглески језик захваљујући средствима Министарства просвјете и културе Републике Српске, а ево сада и екранизовали смо све то у документарни филм“, истакла је Кулашинчева.

Она се захвалила Кинотеци Републике Српске, редитељу Слободану Симојловићу као и другима који су помогли у реализацији овог пројекта.

Директор Кинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић је истакао да је намјера да филм буде приказан у што више градова Републике Српске, Балкана и свијета, јер је ријеч о идентитетском филму.

„Ово је филм о некоме ко није одавде, а дошао је код нас у току рата упркос свим извјештајима који су се појављивали у западним медијима о Србима. Дошла је да види какви су то Срби људи и када је затакла ратно стање на Палама, одлучила да ипак остане и да помогне“, истакао је Лаловић.

Према његовим ријечима, филм ће учествовати и на фестивалима, а његова жеља је да га погледа што више младих људи, прије свега, средњошколци и студенти.

„Чини ми се да млади због свих ових медија и садржаја у њима, ипак, знају мање о ономе шта се дешавало овдје. Ово је једна бенигна прича, не агресивна и апсолутна и не само прича о Србима као добрим људима, него о стању које је владало на овим нашим просторима из угла некога ко је дошао из благостања земље гдје је владао мир и одакле су долазиле неке одлуке које нама баш и нису пријале“, додао је Лаловић.

Редитељ филма Слободан Симојловић је истакао да се, нажалост, обично каже да је рат „рудник документаризма“, додајући да је потребно снимати, јер да би се лакше разумјело шта се дешавало у прошлости добро је да постоје документарни филмови.

„Људи са овог подручја добро препознају значај Јени и шта је значила у том периоду. Данас је лако замислити да неко из Холандије дође и ради овдје добровољно одређени период. Оно што је Јени добила овдје од народа, она је понијела у Холандију и причала другим људима истину о Републици Српској. Зато је ово наш мали дио и жеља да се одужимо Јени за све добро што је учинила за српски народ. Поносан сам што сам могао да учествујем у томе“, истакао је Симојловић.

Пројекцији документарног филма присуствовали су и академик Мирко Шошић, чувени хирург Славко Ждрале, као и представници политичког, привредног и јавног живота Источног Сарајева.

Друга пројекција документарног филма биће одржана вечерас у Културном центру Пале са почетком у 19.00 часова.

The post ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО: Приказан документарни филм посвећен Јени Лигтенберг appeared first on ФИЛТЕР.

КинотекаРепублике Српске и Матична библиотека Источно Сарајево, организују 18. и 19. новембра пројекције документарног филма „Јени, мало свјетло са Запада“, редитеља Слободана Симојловића, посвећеног Холанђанки Јени Лигтенберг, која је током минулог рата боравила у хуманитарној мисији на Палама.

Филм је снимљен по књизи „Ратни дневник Пале 1993-1995“ коју је написала Јени Лигтенберг, а приредио академик Мирко Шошић.

„Kњига представља драгоцјено и непристрасно свједочанство о рату на нашим просторима, из угла холандске апотекарке која је дошла у хуманитарну мисију 1993. године и остала све до 1995. Документарни филм прати књигу-дневник и боље нас упознаје са ликом и дјелом Јени Лигтенберг, која је ратне године провела на Палама и током тог периода написала дневник“, саопштено је из Kинотеке Српске.

Јени Лигтенберг је била апотекарка и хуманиста из Холандије, те организатор бројних донација лијекова и медицинског материјала током рата.

Директор Kинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић, изјавио је раније Срни да је филм урађен на основу књиге коју је штампала Матична библиотека Источно Сарајево, јер су жељели да се одуже Јени за све добро што је учинила за српски народ.

Лаловић наводи да је Јени, дошавши на Пале, затекла другачију слику, завољела српски народ и остала до краја рата.

Филм ће бити приказан у четвртак, 18. новембра, у Kултурном центру Источно Ново Сарајево са почетком у 19.00 часова.

Друга пројекција биће одржана у петак, 19. новембра у Kултурном центру Пале са почетком у 19.00 часова.

The post Најава пројекција филма о хуманости Холанђанке Јени Лигтенберг appeared first on ФИЛТЕР.

Екипа Радио-телевизије Републике Српске данас на локалитету Тврдимића, у Источном Сарајеву, снима завршне сцене документарног филма о страдању српских цивила у селу Ледићи, 3. јуна 1992. године.

Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем.

Аутор филма новинар Гвозден Шарац рекао је Срни да су иницијативу за овај пројекат покренуле породице Тешановић, Васић, Миовчић и друге да се не би заборавио овај невиђен масакр над недужним српским жртвама, које су припадници муслиманских снага мучки убили.

“Најстарија жртва Иконија Васић имала је 92 године, а најмлађа Милун Тешановић само 18 мјесеци, коме су прије смрти злочинци поломили и ноге и руке. Сматрам да овим документарцем свим Србима треба послати јасну поруку да их може спасити само јединство и слога и да нашу нејач никада више не смијемо остављати саму и немоћну”, навео је Шарац.

Он је појаснио да би овај документарни филм требало да буде јавно приказан крајем љета.

Према његовим ријечима, за снимање сцена драматизације овог језивог догађаја ангажовани су припадници МУП-а Републике Српске, који глуме муслиманске војнике, као и статисти, жене и дјеца.

Дио филма реализован је у посебно уређеном студију у Информативно-техничком центру РТРС-а у Источном Сарајеву, гдје су снимане изјаве преживјелих становника Ледића, од којих је нарочито потресно свједочење тадашњег једанаестогодишњака Драгана Васића.

Филм, чији је радни наслов “Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш”, сниман је и на локалитету овог села, а том приликом кориштени су и дронови.

У злочиначком походу комшија убијено је десет чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.

Ледићи су прије рата имали седамдесетак житеља, а убијени су старци, жене и дјеца. Већина је страдала на кућном прагу, а они малобројни који су покушали да се сакрију по околним шумама пронађени су и убијени.
Село је, како је то обично бивало након муслиманских оружаних похода на српска насеља, опљачкано, попаљено и разорено до те мјере да се губи готово сваки траг српског присуства на том простору.

Злочин, који је започео 3. јуна у вечерњим часовима, извршили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи.

Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна.

У том периоду, на веома суров начин, убијени су /углавном масакрирани/ сви мјештани српске националности који нису могли на вријеме да побјегну из својих кућа, али и они који су, накратко, успјели.
Истрага коју је 1994. године спровело Министарство унутрашњих послова Републике Српске показала је да су се становници Ледића приликом бијега подијелили у двије групе. Једна је кренула преко Трескавице ка Војковићима, насељу надомак Сарајева, а друга према Калиновику.

Према резултатима ове истраге, другу групу, која је ишла према Калиновику, пресреле су муслиманске снаге на локалитету Пољице и све их поубијале, осим једанаестогодишњег дјечака, који је повријеђен лежао међу тијелима убијених.

До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела.

The post Данас снимање завршних сцена документарца о Ледићима appeared first on ФИЛТЕР.

Редитељ Лордан Зафрановић представиће данас у Бањалуци филмски пројекат “Дјеца Козаре”.

Представљање пројекта заказано је за 12.00 часова у Културном центру Бански двор, а због епидемиолошке ситуације организовано је само за представнике медија.

Мирослав Могоровић, продуцент пројекта “Дјеца Козаре”, рекао је у Јутарњем програму РТРС-а да је циљ филма да се направи дјело које ће остати као документ прошлог времена и опомена да се страдања никада више не понове.

Могоровић је истакао да рад са Зафрановићем на оваквом дјелу, представља велику част и одговорност, изразивши наду да ће филм бити добро примљен како на нашим просторима, тако и свијету, јер је ријеч о причи из угла дјетета која носи универзалност разумљиву читавом свијету.

– Ово јесте филм о борби добра и зла. Оно што желимо јесте да покажемо истину о страдању, али и да кажемо да је добро побиједило зло на крају, што и јесте основ приче – рекао је он.

Могоровић је навео да снимање филма почиње на прољеће, а наставља се на јесен, јер пројекат захтијева такав временски распон.

Он је изразио наду да ће међу дјецом која ће бити ангажована у филму, а која ће бити аутентични представници овог краја, “испливати” будућа велика звијезда, односно, како је рекао, нови Славко Штимац. 

The post На прољеће почиње снимање филма “Дјеца Козаре” appeared first on ФИЛТЕР.

Треба наставити правити филмове у којима ће се приказати страдање српског народа кроз историју. Мислим да ћемо то усвојити, не само као програмски акт, већ и програм Владе Републике Српске, да се на прави начин односи према српским жртвама у НДХ, истакао је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, послије премијере филма “Дара из Јасеновца” на Јавном сервису.

– Желимо филм о страдању Срба о Дракулићу, јер је тамо 2.600 убијених без метка. Комунистички режим је скривао истину, јер на том малом споменику пише да су жртве фашизма, без имена и презимена и народу који припада. Потом Гаравице код Бихаћа, гдје је убијено 12.000 Срба, па Брод на Дрини, за два дана је убијено 6.000 Срба, а онда и Пребиловце, херцеговачко село које је нестало у јамама – наглашава Додик за РТРС.

Коментарисао је и филм “Дара из Јасеновца” и емоције које је он изазвао.

– Снажне емоције и сузе – сви моји који су гледали тако су реаговали. Требало је сат времена да се дође до даха и разумијевања. Јасеновац је као тема први пут обрађен на овај начин. То је нешто што покушавам посљедњих 15 година да покренем. Морам да се захвалим свима који су учествовали у овом пројекту, Републици Српској, Србији, режисеру, глумцима, поготово нашој дјеци из поткозарских села која су маестрално одиграли своју улогу, која је дала печат читавом филму, а међу њима je и глумица која је глумила Дару – наставио је Додик.

Филм “Дара из Јасеновца” остаће упамћен, додаје, и преносиће се с генерација на генерацију.

– То и јесте био циљ. Даће један печат и на прави начин осликати страдање српског народа. То је једино мјесто на свијету гдје је постојао дјечији логор. Она сцена када бацају гас да потрују дјецу, није ми дуго времена дала да заспим. Укупно 500.000 убијених Срба не може да стане у један филм, али патња једног народа се види – рекао је Додик.

Додик каже да је и сам одрастао на причама преживјелих из Јасеновца.

– Сав мој крај страдао је у Јасеновцу. Највећа личност мог дјетињства је био човјек који се успио спасити, звао се Мирко Воруна. Маљем су га тукли у главу, али имао је среће да га нису убили. Бацили су га у Саву, успио је и то преживјети, допливати на другу страну. Ја сам одрастао на његовим причама – истакао је Додик.

За то што је Јасеновац био скривен од свјетске јавности, Додик криви и прошли режим, који је владао Југославијом послије Другог свјетског рата.

– Прича о Јасеновцу је скривана од стране Титовог режима и они су већи злочинци и сучесници о злочину него што се могло претпоставити. Позната је прича о Диани Будисављевић, која је спасила 10.000 дјеце са Козаре, а онда су комунисти одузели ту документацију, јер им није одговорала истина о Јасеновцу. Пола милиона убијених Срба није било довољно да с пијететом се односи према жртвама, чак ни комеморације у самом Јасеновцу није било првих 25 година послије рата – закључио је Додик за РТРС.

The post Додик: Снимаћемо филмове о Дракулићу, Гаравицама, Броду на Дрини и Пребиловцима appeared first on ФИЛТЕР.

Најишчекиванији српски филм ове године “Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Антонијевића, снимљен уз подршку Филмског центра Србије, имаће ексклузивну свјетску телевизијску премијеру на Радио-телевизији Србије /РТС/ 20. фебруара у 20.00 часова, на Првом програму.

Главни и одговорни уредник Забавног програма РТС-а Оливера Kовачевић рекла је да је значајно да Радио-телевизија Србије у овом тренутку емитује филм “Дара из Јасеновца”.

“Било је доста контроверзи у вези са овим филмом од друштвених, историјских, уметничких и мислим да је прави тренутак да грађани Србије погледају овај филм и донесу свој суд. Сматрамо да је веома значајно што се ова трауматична и болна тема нашла на филмском платну, односно у филму и да се проблем и траума Јасеновца сагледа из перспективе српских жртава”, навела је Kовачевићева.

Продуцент филма Макса Ћатовић рекао је да је одлука да се филм прикаже на телевизији прије нормалног живота у биоскопима независно донесена од редитеља Антонијевића и њега.

“Та одлука проузрокована је свом причом која се дешава око филма, његове номинације за нашег кандидата за Оскара, а поготово на неколико неумесних и неоснованих критика – где је филм наша пропаганда и да Срби нису били жртве у Јасеновцу. Тако да је наша жеља била да прикажемо филм пре времена да га што више људи види”, истакао је Ћатовић.

Историјска драма “Дара из Јасеновца” била је српски кандидат за “Оскара”.

Филм је премијерно приказан 25. новембра у Грачаници. Београдска премијера уз присуство ауторске и глумачке екипе заказана је за 22. април када се обиљежава 76 година од пробоја посљедњих заробљеника из логора Јасеновац.

Филм “Дара из Јасеновца” снимљен је на основу аутентичних свједочанстава преживјелих логораша, а послије званичне премијере у Београду, наћи се на репертоару биоскопа у Србији.

The post Премијера “Даре из Јасеновца” 20. фебруара на РТС-у appeared first on ФИЛТЕР.

Премијером документарног филма “Путовање”, аутора Александре Митрић Штифанић, синоћ је у Kултурном центру Источно Ново Сарајево свечано отворен 14. Међународни филмски фестивал “Први кадар”.

Овом догађају присуствовала је и помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић, која је нагласила да је “Први кадар” један од ријетких фестивала у Републици Српској који у потпуности прати неке од најважнијих стратешких опредjељења Министарства просвјете и културе Републике Српске.

“То се првенствено односи на развој публике, развој и афирмацију младог кадра, али и на децентрализацију културе у Српској. Управо због тога Министарство просвјете и културе годинама у континуитету значајно финансијски подржава овај међународни филмски фестивал у Источном Сарајеву”, истакла је Ђаковићева.

Према њеним ријечима, организатори Фестивала заслужују посебну похвалу за свој рад и прегалаштво јер су прихватили изазов кризе изазване епидемијом вируса корона и на себи својствен креативни и умјетнички начин одупрли се овом глобалном проблему.

Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић поздравио је госте и учеснике Фестивала, а аутору филма “Путовање” Александри Митрић-Штифанић честитао на овом изузетном остварењу.

У име општине Источно Ново Сарајево честитке и добродошлицу упутила је начелник управе Биљана Лаловић.

На свечаној церемонији отварања Фестивала додијељено је фестивалско признање Лик кнеза Павла за допринос развоју и унапређењу кинематографије у региону, а према одлуци Савјета фестивала, признање је уручено Академији уметности Београд, поводом 25 година Академије.

За изузетан допринос организацији Фестивала, ЈП “Водовод и канализација” Источно Ново Сарајево добитник је “Филмске клапе”, симбола “Првог кадра”.

Штифанићева је, говорећи о основној идеји свог филма, поновила да се на Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма емотивном причом о дванаестогодишњем дjечаку који се суочава са прошлошћу своје прабаке, која је преживјела Аушвиц, на симболичан начин одаје почаст за храброст, идеале и непрестану борбу за слободу човјечанства.

Матија Штифанић је дванаестогодишњак, који се, иако припада “новој” генерацији разликује од својих вршњака, јер жели да се суочи са једном причом из прошлости. Његова прабака је Милка Мењак Штифанић, која је као партизанка доспјела у Аушвиц првим женским транспортом /7. јули 1943/ са територије Њемачке окупационе зоне у Србији.

Он није имао прилику да је упозна, али је зато имао прилику да прочита њене мемоаре. Матија је први у породици, кога је прабакина прича заинтересовала толико да је пожелио да је истражи.

Осим тога, он је припремио донаторску изложбу, на којој је покушаво да сакупи новац за одлазак у Аушвиц. Цртежи нису само његов лични доживљај мемоара и онога што је доживјела његова прабака, него и историјски документ страдања у борби за слободом.

Филм је сниман током 2019. године у Републици Српској, Србији и Пољској, као мастер рад ауторке, који је одбранила на Академији уметности Београд ове године и добила звање мастер драмски и аудиовизуелни умјетник.

Штифанићева је подвукла да су ово филмско остварење подржали Министарство просвјете и културе Републике Српске и Филмски центар Србије.

“Овогодишњи Фестивал биће одржан од 9. до 14. новембра у Источном Сарајеву и Зворнику под мотом Фестивал без маске! Ми о животу желимо да говоримо на нескривен начин, и у први план стављамо документаризам, али ће зато наша публика у салама бити апсолутно заштићена, са маскама и уз све прописане мјере заштите од епидемије вируса корона”, навела је Штифанићева, која је и умјетнички директор и селектор “Првог кадра 2020”.

Програмом Фестивала, за данас је од 10.00 часова у сали Kултурног центра Источно Ново Сарајево предвиђено приказивање филмова у такмичарском програму, за 16.00 часова планирана је специјална пројекција за штићенике Kазнено-поправног завода Kула, термин од 17.30 часова предвиђен је за дjечији филмски програм Kидс Фест, док ће у 19.00 часова почети пројекција играног филма “Име народа”, у режији Дарка Бајића.

Филмски караван “Првог кадра” од сриједе, 11. новембра, боравиће у Зворнику, гдjе је за 16.00 часова, у оквиру онлајн “ДокМастерKласа”, заказана Филмска школа о теми “Историја филма, са посебним освртом на развој документаризма – Стварност у документарном филму”, а предавач ће бити Јелена Раденовић.

Након конференције за новинаре у сали зворничког центра за културу, која је заказана за 18.30 часова, планирана је пројекција филма “Име народа”.

У четвртак, 12. новембра, требало би да у 10.00 часова почне радионица анимираног филма “Марко Kраљевић – средњовјековни јунак”, у 12.00 часова треба да буде настављен такмичарски програм, а у 16.00 часова Јована Николић ће одржати онлајн “ДокМастерKлас” о теми “Нове могућности за продукцију документарног филма”.

Потом, у 17.30 часова слиједи дjечији филмски прогарм, те у 18.00 часова промоција књиге “Пишчево путовање” – митска структура за писце, аутора Kристофера Вогела, уз учешће Мирољуба Стојановића и Дејана Дабића.

За 19.00 часова планирана је пројекција документарног филма “Путовање”.

У петак, 13. новембра, након радионице анимираног филма у 12.00 часова биће одржана конференција за новинаре и церемонија проглашења побједника “Првог кадра 2020”, а потом слиједи онлајн “ДокМастерKлас” о теми “Умјетност документарног филма” предавача Дејана Петровића.

Посљедњег дана Фестивала, у суботу, 14. новембра, у 10.00 часова почиње пројекција најбољих филмова међународног студентског кампа “Интеракција”, дио програма који је уприличен у сусрет 15. “Првом кадру”, под мотом “Петнаест година интеракције”.

Према ријечима Штифанићеве, мото фестивал подсјећа на истинске вриједности филмских остварења и тежњу фестивала да подстиче документаристички поглед на свијет, без скривања.

Она открива да ће се у пет фестивалских селекција, такмичити 30 филмских остварења документарног и кратког играног филма, које ће оцјењивати жири у саставу професор Драган Елчић, предсједник жирија, и чланови професор Јована Николић, продуцент, и Дејан Дабић, филмски критичар.

Покровитељ фестивала је Министарство просвјете и културе Републике Српске, а Фестивал суфинансирају град Зворник, општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево.

Пријатељ фестивала је KП “Водовод и канализација” Источно Сарајево.

Медијски покровитељи су РТРС и Новинска агенција Републике Српске СРНА.

Филмску школу Првог кадра суфинансира Министарство спољних послова Србије.

The post Премијером филма “Путовање” отворен “14. Први кадар” appeared first on ФИЛТЕР.