Данас се навршава 31 година од доношења првог Устава Републике Српске, једног од најважнијих конститутивних аката, који су били основ за њено стварање.

Први храбар корак српских посланика у Сарајеву и њихова историјска одлука да оснују Скупштину српског народа означили су стварање Републике.

Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ.

Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ готово 100 одсто изјаснили за ту опцију.

Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су сви српски посланици из свих странака у Скупштини СР БиХ наставили рад у Скупштини српског народа и почели доношење аката којима је конституисана Република Српска.

Од десетак конститутивних аката који су уставноправна основа за стварање Републике Српске два су најбитнија – Декларација о проглашењу Републике Српске и Устав Републике Српске.

Скупштина српског народа БиХ Декларацију је донијела 9. јануара 1992, а Устав 28. фебруара 1992. године.

Једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, први Устав Републике Српске гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Kао највиши конститутивни правни акт утврдио је тип уређења, систем оргнизације власти и све друге полуге система, а истог дана донесен је и Уставни закон који је омогућио његову примјену и функционисање саме Републике.

Устав је донесен с првобитном намјером да се спријечи прерано признање БиХ и да се међународни фактори упозоре и уразуме да почну да воде озбиљне разговоре о унутрашњем уређењу БиХ, јер оно које је постојало по Уставу БиХ из 1974. није могло одржати унутрашњи мир и националну равнотежу.

Устав је најважнији документ који потврђује континуитет постојања и функционисања демократских институција и државотворности Републике Српске у оквиру БиХ.

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ.

Дио одредби Устава рађен је аутономно у Народној скупштини, а дио је наметала међународна заједница. Међу измјенама су и оне које су се односиле на ограничавање надлежности Српске у корист заједничких органа БиХ, као и успостављање Вијећа народа.

Скупштина српског народа радила је у Сарајеву од 24. октобра 1991. године, све док јој није онемогућен рад и запријетила физичка опасност за посланике и функционере.

Током марта 1992. године Скупштина је своје сједиште дислоцирала на Пале, гдје је настављен њен рад и даље конституисање Републике Српске.

The post Прије 31 годину донесен Устав Републике Српске appeared first on ФИЛТЕР.

Данас се навршава 29 година од доношења првог Устава Републике Српске, једног од најважнијих конститутивних аката, који су били основ за њено стварање.

Први храбар корак српских посланика у Сарајеву и њихова историјска одлука да оснују Скупштину српског народа означили су стварање Републике.

Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ.

Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ готово 100 одсто изјаснили за ту опцију.

Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су сви српски посланици из свих странака у Скупштини СР БиХ наставили рад у Скупштини српског народа и почели доношење аката којима је конституисана Република Српска.

Од десетак конститутивних аката који су уставноправна основа за стварање Републике Српске два су најбитнија – Декларација о проглашењу Републике Српске и Устав Републике Српске.

Скупштина српског народа БиХ Декларацију је донијела 9. јануара 1992, а Устав 28. фебруара 1992. године.

Једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, први Устав Републике Српске гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Kао највиши конститутивни правни акт утврдио је тип уређења, систем оргнизације власти и све друге полуге система, а истог дана донесен је и Уставни закон који је омогућио његову примјену и функционисање саме Републике.

Устав је донесен с првобитном намјером да се спријечи прерано признање БиХ и да се међународни фактори упозоре и уразуме да почну да воде озбиљне разговоре о унутрашњем уређењу БиХ, јер оно које је постојало по Уставу БиХ из 1974. није могло одржати унутрашњи мир и националну равнотежу.

Устав је најважнији документ који потврђује континуитет постојања и функционисања демократских институција и државотворности Републике Српске у оквиру БиХ.

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ.

Дио одредби Устава рађен је аутономно у Народној скупштини, а дио је наметала међународна заједница. Међу измјенама су и оне које су се односиле на ограничавање надлежности Српске у корист заједничких органа БиХ, као и успостављање Вијећа народа.

Скупштина српског народа радила је у Сарајеву од 24. октобра 1991. године, све док јој није онемогућен рад и запријетила физичка опасност за посланике и функционере.

Током марта 1992. године Скупштина је своје сједиште дислоцирала на Пале, гдје је настављен њен рад и даље конституисање Републике Српске.

The post Навршава се 29 година од доношења првог Устава РС appeared first on ФИЛТЕР.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да 1. март Република Српска неће славити и да то не може и неће бити празник у Српској.

“Српски народ треба да види какав је тај Уставни суд. Они одлучују само шта је у интересу Сарајева и Бошњака, ништа у интересу и уважавању српских ставова. Горе је од 500 година Турака”, рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

Он је поручио да Уставни суд БиХ колико год пута хоће може да донесе одлуку о томе, али је он неће проводити.

“Нека шаљу тужиоце на мене”, рекао је Додик.

Додик је поводом 29 година од доношења првог Устава Српске рекао да је незаконито промијењен од високог представника и да се мора прилагодити уставу написаном у Дејтону, те сматра да има елемената за такво нешто.

“Он је промијењен незаконитом, неуставном, криминалном интервенцијом високог представника (Волфганга) Петрича, тог човјека који је овдје нанио много проблема и зла”, напоменуо је Додик.

Он је додао да у СНСД-у, чији је лидер, имају формиран акт који се зове ново рјешење за нови устав и да се трага за начином на који ће бити донесен да би био потпуно легитиман, снажан.

Додик је навео да је идеја да се са тим оде пред Народну скупшину и да се у усвоји у форми приједлога за референдумско питање: “Да ли подржавате тај Устав Републике Српске”, а да референдом прогласи обавезујућим, тако да се избјегну неке друге процедуре.

Kада народ подржи тај устав, каже Додик, он би само био проглашен у Народној скупштини и то би био крајњи чин, али то још проучавају.

“Ми смо неки дан усвојили иницијали документ и договорили се на нашем Извршном комитету да то доставимо свим политичким партијама, да оставимо неки пристојан рок да све партије позивамо на дијалог прије него што буде у форми дијалога упућен Скупштини”, рекао је Додик.

Он је додао да би волио да опозиција и власт имају заједнички приједлог и да прије скупштинског засиједања имају расправу.

“Они који буду коректни и поштени, морају да знају да смо спремни да урадимо и нека рјешења, али нисмо спремни да правимо представе”, рекао је Додик.

Тај приједлог, додао је, упутиће у понедјељак или у уторак свим политичким партијама и тражити од њих да се изјасне да ли га прихватају и да ли желе да буду преговарачи, имају ли какве примједбе, а ако имају и потребу да експерти с обје стране покушају да се усагласе.

“То све прихватамо. Kада то вријеме прође, то је 15, највише 30 дана, да се окупе они који хоће да се окупе да тај приједлог предложе Народној скупштини, а они који неће моћи ће да праве своје сцене у Скупштини”, рекао је Додик.

Он је објаснио да је тај приједлог базиран на већ постојећем законском рјешењу у Србији, који је прије неколико дана имао одређене измјене и допуне.

“Ми смо то уградили у наш приједлог и прилагодили га нашим институционалим могућностима. Вјерујем да ћемо сви бити позитивни. Знам да је опозиција раније имала свој приједлог закона, имали смо примједбе у погледу имплементације, сада смо спремни да сједнемо са њима и разговарамо о томе”, закључио је Додик.

The post Додик: Први март не може и неће бити празник у Српској appeared first on ФИЛТЕР.