Уврштавање сарајевско-романијског приглавка на листу нематеријалне баштине УНЕСКО допринијеће јачању културног идентитета кроз очување, валоризацију и промоцију традиције која се преноси са генерације на генерацију, каже извршни директор Удружења грађана “Женски интерактивни рурални центар” у Источном Сарајеву Милена Регоје.

“Осјећај идентитета, континуитет и посебност ствара се одржавањем живе културне баштине кроз креативност, знање, вјештину и дух људи”, рекла је Регојева Срни.

Она је напоменула да је Удружење направило план и програм за креирање новог туристичког производа из кућне радиности, шареног сарајевско-романијског приглавка.

Према њеним ријечима, овај производ ће дати велики допринос очувању културног насљеђа сарајевско-романијског краја, али и цијеле Републике Српске, кроз оживљавање традиције ручно израђених предмета од вуне и орнамента веза.

“Трагом ове идеје у сарадњи са Музејом Републике Српске и Министарством просвјете и културе Републике Српске, рјешењем од 8. јуна прошле године, сарајевско-романијски приглавак на приједлог нашег удружења уврштен је на листу нематеријалног културног насљеђа Српске”, истакла је Регојева.

Она је додала да је сарајевско-романијски приглавак на иницијативу Удружења уписан и на листу нематеријалне културне баштине БиХ.

“Да би се у будућности могло доћи до УНЕСКО листе у цијелом процесу битна је и примјена у данашњем друштву ових националних елемената и сарадња са бројним иниституцијама”, каже Регојева.

Она истиче да је блиска сарадња успостављена са Културно-умјетничким друштвом “Славија” из Источног Сарајева, али и са професорицама са Филолошког факултета у Бањалуци Јеленком Пандуревић и Природно-математичког факултета у Бањалуци Иреном Медар-Тањга, које су аутори књиге “Нематеријално културно насљеђе”.

Регојева каже да би све заинтересоване стране – жене из руралних подручја, удружења, локалне власти, образовне и културне институције, туристичке организације, секторске агенције, мала и средња предузећа, требало да изразе спремност и интерес да допринесу акцији за добробит и користи шире заједнице.

“Жене на селу ће имати прилику да повећају запосленост и побољшају психолошки и социјални аспект живота, локалне власти, образовне и културне институције и туристичке организације имају интерес да сачувају и промовишу културну баштину, јер ће повећати видљивост локалне заједнице и привући више туриста у Српску кроз презентовање одрживих традиционалних вриједности Сарајевско-романијске регије”, истиче Регојева.

Она напомиње да традиција, обичаји, рукотворине, ручни вез и стари занати представљају значајан потенцијал за развој у контексту оживљавања, очувања, заштите и промоције традиционалних вриједности.

“Број жена које обрађују вунену и плетену аутентичну рукотворину – приглавак се смањује. Ове жене немају могућност да остваре приход од свог рада. Неадекватна презентација и промоција, као и све мање интереса млађих генерација, ставили су нематеријално културно насљеђе на друштвене маргине у посљедњих неколико година”, каже Регојева.

Она додаје да одржавање живе културне баштине било гдје у свијету доводи до осјећаја идентитета, континуитета и специјалности, посебно када је ријеч о руралним срединама ове земље, гдје су жене још у подређеном положају, а физички рад је значајан извор прихода.

“Вунена одјећа је била доминантна кроз историју, а плетење је било незаобилазно традиционално занатство сваке жене. Током зимског периода жене су имале довољно времена за рукотворине, па су обично организовале `прело` – окупљале се како би помогле једна другој у обради вуне и дружиле се, што је имало посебан значај у њиховом животу”, подсјећа Регојева.

Она је навела да су плетени елементи уобичајен дио традиционалне народне одјеће, а ручно плетени приглавак од природне вуне један је од ријетких предмета који се до данас задржао у употреби.

The post Регоје: Уврштавањем приглавака на листу УНЕСКО ојачати културни идентитет appeared first on ФИЛТЕР.

У Републици Српској још увијек постоји плетење чарапа, али начин плетења чарапа – приглавака није довољно културно и историјски вреднован и кориштен у промотивне и туристичке сврхе. Број жена које обрађују вунену и плетену аутентичну рукотворину, приглавак, се смањује. Неадекватна презентација и промоција, као и све мање интереса млађих генерација, ставили су нематеријално културно насљеђе на друштвене маргине у посљедњих неколико година.

Управо због тога, а у намјери да се традиционални Сарајевско-романијски приглавак призна и препозна, кренуо је на дуг пут до уврштавања на свјетску листу нематеријалне баштине.

Удружење грађана „Женски интерактивни рурални центар“ Источно Сарајево већ неколико година ради на уврштавања Сарајевско-романијског приглавка на листу нематеријалне баштине УНЕСKО-а .

“Надамо се да ћемо испунити све услове како би се овај елемент кандидовао за УНЕСКО листу што је од велике важности за овај крај али и за цијелу Републику Српску”, каже Сњежана Росуљаш, портпарол УГ „Женски интерактивни рурални центар“

Њихова иницијатива наишла је на подршку јавности и надлежних институција.

Проф. др Ирена Медар – Тањга, аутор књиге „Нематеријално културно насљеђе“, подсјећа да су управо у поменутој књизи која је објављена прије неколико година приказани неки елементи карактеристични за овај крај.

“Kроз наш научни а практични рад Центра из Источног Сарајева, склопили смо интересовања у заједнички циљ. То су препознавање, заштита и чување насљеђа овог краја“, каже Медар – Тањга.

Много је услова које је потребно испунити, али у Српској већ имају искуства у овом процесу јер су на свјетској листи већ два елемента.

Први корак био је уврштавање Сарајевско-романијског приглавка на листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске. Приглавак је на ту листу уврштен прошле године.

Уз подршку Музеја Српске и ресорног министарства иде се ка томе да се и он заштити на исти начин као и змијањски вез и брање траве иве на Озрену. Управо та два елемента су једина из Српске на листи нематеријалне баштине УНЕСKО-а.

Владимир Ђукановић, координатор Одјељења за нематеријално-културно насљеђе Музеја РС каже да су након змијањског веза и брања траве иве, још два елемента послана у УНЕСКО и у процесу су номинације.

“То је традиција узгоја коња липицанаца и невесињска олимпијада. Што се тиче самог уписа на УНЕСКО листу – БиХ је држава са два ентитета и три народа а према правилима свака држава шаље један елеменат годишње, тако да РС сваке друге или треће године шаље елеменат за номинацију“, појашњава Ђукановић.

У процес номинације и испуњавања услова кандидованих елемената укључено је и Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Милица Kотур, начелник Одјељења за заштиту културног насљеђа истиче да је изузетно значајно чувати нематеријално – културно насљеђе јер оно баштини и ризничи све што нам је остало од културе, историје, традиције, симболике, обичаја.

“Тако и овај приглавак има значајно мјесто јер чувајући ово ризничимо оно што су нам наши стари оставили. Данас од нас зависи како ће то млади прихватити и пренијети будућим генерацијама”, поручује Котурева.

УНЕСКО је 2003. године прописао Конвенцију о о очувању нематеријалне културне баштине, а БиХ је потписала 2008. Прије тачно 10 година у Републици Српској је почело формирање листе нематеријалног – културног насљеђа. Та листа данас има 22 елемента.

На званичној свјетској листи заштићеног нематеријалног насљеђа из Републике Српске су за сада само змијањски вез и брање траве иве на Озрену.

У Сарајевско-романијској регији се надају да ће се и приглавци са овог подручја за неколико година наћи на истој листи.

The post Сарајевско-романијски приглавак на путу ка свјетској листи нематеријалне баштине appeared first on ФИЛТЕР.