Конкурс за избор директора Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ биће објављен сутра, а онај ко буде изабран на ову функцију имаће основну нето плату 4.387 марака.

Кандидати имају рок од 14 дана да се пријаве на конкурс, а посебни услови које треба да испуне је да имају завршен правни или економски факултет техничког смјера, те десет година радног искуства али и развијене организаторске способности и способности стратешког планирања и руковођења.

– Приликом процјене квалификација кандидата у обзир ће се узети и критериј да је кандидат стручан у одговарајућој области и да је показао високе стандарде поштења и интегритета у обављању посла – наведено је у посебни условима јавног огласа за избор и именовање директора УИО БиХ.

У општим условима је, између осталог наведено, да кандидати који се пријављују морају бити физички и психички способни за обављање послова радног мјеста директора УИО.

Садашњем директору УИО Мири Џакули манданта је истекао у јулу 2020. године.

The post Расписан конкурс за новог директора УИО, познати услови и плата appeared first on ФИЛТЕР.

Из Управе за индиректно опорезивање најавили су како ће инспектори ове институције од сутра започети са контролом промета пореских обвезника који су користили услуге брзих пошти.

Уколико сте за пословање користили услуге брзих пошти, од сутра би вас могли посјетити инспектори Управе за индиректно опорезивање.

Инспектори Управе за индиректно опорезивање (УИО) ће сутра, 25.05.2022. године, започети појачане контроле обвезника који су обављали промет у Босни и Херцеговини користећи услуге брзих пошти.

Разлог за појачане контроле ових обвезника су сумње у непријављивање комплетно оствареног промета.

Велики број обвезника у Босни и Херцеговини знатан дио свог промета остварује на начин да се роба оглашава и продаје путем интернета, а за доставу пакета се користе услуге брзих пошти.

На основу урађених анализа, УИО је утврдила да одређени број обвезника није приказивао сав остварен промет, те ће у контролама бити утврђено стварно чињенично стање.

“На основу прибављених информација УИО је извршила идентификацију лица која у овом тренутку нису обвезници ПДВ-а у БиХ, а која су остварила промет (наплату за испоручене пошиљке код свих пошта у БиХ), на годишњем нивоу изнад 50.000,00 КМ”, наведено је у саопштењу УИО БиХ.

Ова лица су већ морала поднијети захтјев за регистрацију и улазак у систем ПДВ-а у БиХ, а поред тога УИО је извршила идентификацију обвезника ПДВ-а који су већ регистровани у Управи, али је анализом утврђено да су остварили промет знатно већи у односу на промет који су исказали и пријавили у својим ПДВ пријавама.

Из УИО БИХ још једном позивају све обвезнике ПДВ-а, који су у претходном период вршили промет добара на начин да су користили и услуге брзих пошти, да још једном прегледају своје књиговодствене евиденције те да уколико уоче неправилности, евентуално измјене своје ПДВ пријаве.

“Такође, позивамо обвезнике који нису у систему ПДВ-а, а који су прешли праг опорезивог промета у износу од 50.000 КМ да хитно поднесу захтјев за регистрацију у Јединствени регистра обвезника ПДВ-а у УИО. На овакав начин ће обвезници избјећи прекршаје и казне у предстојећим контролама”, истакли су из УИО БиХ.

Инспектори УИО ће појачане контролне активности провести на подручју цијеле Босне и Херцеговине. Активности на терену почињу сутра и проводиће се до краја аугуста 2022. године.

The post Под лупом инспектора порески обвезници који су робу слали брзом поштом appeared first on ФИЛТЕР.

Република Српска и даље чека 30 милиона марака које по основу пресуде треба да јој исплати Управа за индиректно опорезивање БиХ, а с обзиром на то да се ближи рок до када треба да добије тај новац, затражена је и помоћ Савјета министара, али рјешење тог проблема још није стављено на дневни ред.

На основу правоснажне пресуде Суда БиХ, УИО је обавезан да РС исплати више од 15 милиона марака са законском каматом. Српска је још прије четири године заплијенила са рачуна УИО 4,7 милиона марака, па је Суд БиХ у више наврата одгодио извршење рјешења, а према најновијој одлуци, рок за наплату тог дуга помјерен је до 11. јуна ове године.

“Више пута смо о овом проблему информисали Управни одбор УИО и Савјет министара. Објаснили смо им какве је све проблеме изазвало принудно извршење поменуте судске пресуде. Тада је скинуто и 1,4 милиона марака са депозитних рачуна. На тим рачунима налазио се новац грађана и правних лица која су полагала депозите приликом увоза аутомобила у БиХ. Дакле, грађани чекају тај новац, а ми га немамо јер је заплијењен”, рекао је “Гласу” начелник Одјељења за комуникације у УИО Ратко Ковачевић.

Појашњава и да након четири године УИО не може испунити своју обавезу и вратити новац грађанима и правним лицима.

“Људи нас зову свакодневно и траже свој новац назад, а ми тај новац немамо јер је он заплијењен”, казао је Ковачевић.

Наглашава и да УИО није требало да буде тужена страна у овом поступку.

“Све одлуке које је Управни одбор усвојио, ми смо спровели. Одлуке које Управни одбор није усвојио на вријеме нисмо могли ни спровести, јер нису постојале”, навео је Ковачевић.

Он очекује да Управни одбор УИО и Савјет министара што хитније донесе одлуку на који начин ће се извршити поменута судска пресуда.

“Очекујемо да прије свега буде донесена одлука о враћању новца грађанима и обвезницима који на та средства, која су уплаћена као депозит у царинским поступцима, чекају већ неколико година”, подвукао је Ковачевић.

Овај проблем покушавао је у више наврата да ријеши и  Управни одбор УИО, али ниједан приједлог није добило сагласност ентитетских министара финансија.

Из Министарства финансија РС навели су да су искористили све могућности како би наплатили око 30 милиона КМ са каматом по основу правоснажне судске пресуде за измирење дуга по основу расподјеле прихода за 2009. и 2010. годину.

“Покушали смо и да постигнемо вансудски споразум о измирењу обавеза са Министарством финансија ФБиХ, имајући у виду чињеницу да је ријеч о новцу који је расподјелом УИО припао ФБиХ, а требало је да припадне РС. Међутим, споразум о измирењу обавеза никада није потписан, иако је био конципиран тако да минимално оптерећује буџет ФБиХ, а да новац наплаћен блокадом рачуна УИО буде враћен”, казали су “Гласу” у Министарству финансија.

Подвукли су да ће захтијевати од Суда БиХ да правоснажна извршна пресуда буде реализована, те да ће се у противном обратити вишим правосудним органима како би овај проблем био ријешен.

Из Министарства финансија РС подсјетили су да су у току 2018. године успјели да наплате 4,7 милиона КМ блокадом рачуна УИО, док остатак новца, и поред правоснажне пресуде, није исплаћен, јер је Суд БиХ донио рјешење којим привремено одгађа поступак извршења у септембру 2018. године и у континуитету одгађа даље извршење закључно са 11. јуном 2022. године.

Пљенидба

Према подацима Правобранилаштва БиХ, тренутно су 843 запримљена и припремљена рјешења за поврат готовинских депозита физичких и правних лица.

“УИО не може та рјешења извршити због недостатка новца на депозитним рачунима и због тога трпи велике посљедице јер обвезници покрећу извршне поступке и плијене новац са јединственог рачуна за који су одговорни”, подаци су Правобранилаштва БиХ.

The post Српска још чека 30 милиона марака од УИО БиХ appeared first on ФИЛТЕР.

Најскупљи аутомобил увезен у Босну и Херцеговину у првих осам мјесеци ове године је Ферари Ф142, за којег је поносни власника искеширао 489.457 КМ, плус 83.260 КМ дажбина.

Поред овог возила, које је коштало више од пола милиона КМ, у БиХ су током ове године увезена још два аутомобила скупља од 400.000, а међу њима су Ламборџини Урус 636, вриједан 426.664 КМ, за који је издвојено још 72.581 КМ дажбина.

“За осам мјесеци ове године увезен је и Ламборџини Урус који је власника коштао 425.993,02 КМ, плус дажбине 72.452,81 КМ”, казали су из УИО БиХ за Независне.

Осим три возила, чија укупна вриједност достиже више од милион и по КМ, у БиХ је увезено још неколико луксузних аутобомила који су власнике коштали по више од 400.000 КМ, а међу њима су Ламборџини Урус 636 од 371.671,75 КМ плус дажбине 63.315,10 КМ, затим Ламборџини Урус ЗЛ301А 364.728,75 КМ и 62.134.77 дажбина, Ламборџини Хуракан 724 вриједан 347.243,75 КМ плус 59.056,94 КМ дажбина.

Власници два Поршеа 911 Турбо С морали су издвојити нешто више од 350.000 КМ, па је тако један плаћен 312.234,06 КМ плус дажбине 53.103,25, а други 311.690,34 КМ и за дажбине 53.010,82 КМ.

Цифром нешто мање од 350.000 КМ плаћена су два Мерцедеса АМГ Г63, па је тако један коштао 293.581,82 КМ плус дажбине 49.924,21, док је за други издвојено 292.736,90 КМ плус дажбине 49.797,57 КМ.

Укупно гледано десет најскупљих аутомобила увезених у осам мјесеци плаћено је више 4,2 милиона односно возила су вриједна више од 3,6 милиона, а за њих је дато више од 620.000 дажбина.

Поређења ради, најскупљи четвороточкаш који је увезен у БиХ у 2020. години коштао је око 622.000 КМ. Ријеч је о Ферарију 488 Писта Ф142 вриједности 531.985 марака, док су увозне дажбине износиле 90.459 КМ.

Харис Муратовић, предсједник Удружења заступника и трговаца аутомобилима при Привредној комори ФБиХ, казао је за “Независне новине” да су се чак и прошле године у јеку пандемије куповали скупи аутомобили, али да је сигурно мало грађана који себи могу тако нешто приуштити.

“Код нас тржиште скупоцјених аутомобила није велико, тако да тај сегмент увоза није уздрман кризом проузрокованом пандемијом и није никада био угрожен”, казао је Муратовић.

Како је рекао, куповина скупоцјених аутомобила није показатељ да ли има кризе код наших грађана, него је суштина раслојавање које постоји у нашем друштву између људи који купују најјефтинија возила и оних који су у стању да потроше готово незамисливе цифре за једног четвороточкаша.

Игор Гавран, економски аналитичар, каже за “Независни новине” да податак да се више од милион и по КМ односи на само три екстремно луксузна возила показује како статистика често заварава.

“Јасно је да возила такве вриједности купују ријетки екстремно богати појединци, који ни у ком смислу не одражавају стање привреде и друштва у цјелини”, казао је Гавран.

Додао је да су неки од највећих купаца луксузних и прескупих возила институције власти на свим нивоима, чији возни паркови су, како каже, срамотно бројни и луксузни.

The post Не јењава увоз луксузних аута у БиХ: За три возила искеширали 1,5 милиона КМ appeared first on ФИЛТЕР.

Опоравак привреде и раст потрошње донијели су, између осталог, за осам мјесеци ове године скоро 105 милиона марака више у заједничку касу у односу на рекордно прикупљене приходе од индиректних пореза у години прије пандемије.

У Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ навели су да су приходи од индиректних пореза за осам мјесеци ове године износили 5,363 милијарде КМ и већи су за 660 милиона у односу на исти период прошле године, те за 104,86 милиона марака у односу на рекордну 2019. годину.

Наводе да је износ у каси рекордан од успостављања УИО, а само у августу ове године прикупљено је 768 милиона КМ индиректних пореза што је за 186 милиона више у односу на исти мјесец лани.

Начелник Одјељења за комуникације и међународну сарадњу у УИО БиХ Ратко Ковачевић појаснио је за “Глас Српске” да је до раста прихода дошло усљед опоравка свих привредних активности након прошле године и ванредне ситуације узроковане вирусом корона.

– Забиљежен је значајан раст увоза, а самим тим је повећана и наплата увозних даџбина. Дошло је до значајног раста потрошње, а то значи и већу наплату ПДВ-а – рекао је Ковачевић.

Додао је да је забиљежен и већи износ наплаћеног ПДВ-а у унутрашњем промету који су пријавили и уплатили обвезници у својим пријавама.

Са друге стране економисти тврде да је уз све наведено на раст прихода од индиректних пореза највећи утицај имало поскупљење свих производа и раст трошкова живота.

– Поскупјело је све од горива, основних животних намирница, до грађевинског материјала. Сви ти елементи су значајно утицали на раст прихода од индиректних пореза. Пораст цијена је сигурно већи у односу на раст прихода, али сматрам да је глобална инфлација која ни нас није заобишла имала најзначајнији утицај – рекао је економиста Зоран Павловић.

Расподјела

Након што је УИО извршила поврат ПДВ-а привредницима у износу од 958 милиона КМ, нето прикупљени приходи, који су отишли у расподјелу корисницима за период јануар – август ове године, износили су 4,405 милијарди КМ и већи су за 543 милиона КМ у односу на приходе које су са јединственог рачуна корисници добили у истом периоду 2020. године.

Према подацима УИО за финансирање институција на нивоу БиХ отишло је 515 милиона КМ, ФБиХ је добила 2,428 милијарди, Република Српска 1,321 милијарду, а Брчко дистрикт 134 милиона КМ. Осим тога, по основу посебне путарине за изградњу аутопутева и изградњу и реконструкцију других путева, ФБиХ је добила додатних 136 милиона, РС 89,9 милиона и дистрикт Брчко 4,6 милиона КМ.

The post Каса од индиректних пореза никад пунија appeared first on ФИЛТЕР.

Посланик ПДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мира Пекић изјавила је данас да Савјет министара, односно Управа за индиректно опорезивање БиХ (УИО) нису прихватли иницијативу ПДП-а да буде смањена стопа ПДВ-а са 17 на пет одсто како би се помогло туризму, угоститељству и путничком саобраћају.

“Ово је недопустиво, јер је циљ ПДП-а био да се помогне наведеним привредним гранама. Из УИО су навели да не може бити смањена стопа ПДВ-а јер би тиме биле проузроковане посљедице за све нивое власти и да се ПДВ не користи за превазилажење кризе. Овакав одговор је бирократски и неприхватљив”, рекла је Пекићева новинарима у Бањалуци.

Зато ће, каже она, ПДП у парламентарну процедуру упутити и измјене Закона о ПДВ-у.

Када је ријеч о куповини зграде УИО у Бањалуци, Пекићева је навела да је цијена зграде од 100 милиона КМ превисока и подсјетила да УИО за ову намјену има обезбијеђено 37,9 милиона КМ.

The post УИО БиХ није прихватио смањење стопе ПДВ-а appeared first on ФИЛТЕР.

Припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА) ухапсили су јутрос у акцији “Бренд” шест службеника Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ осумњичених за злоупотребу службеног положаја,односно корупцију и рекетирање привредника, потврђено је “Гласу Српске”.

Сазнајемо да је слободе лишен  шеф Групе за спречавање кријумчарења и прекршаја у Регионалном центру УИО у Тузли Борис Филиповић, који је и првосумњичени у овом случају.

Осим њега, према нашим сазнањима, ухапшени су  и Милорад Крчар, Елвир Ћосић, Ведад Османовић, Ладисав Забо и Бенко Галић. Незванично, сви су службеници Регионалног центра УИО у Тузли.

Претресени су стамбени објекти, пословни простори и возила на шест локација у Тузли, Бијељини, Лукавцу, Градачцу и Лончарима.

Акцију СИПА спроводи под надзором Тужилаштва БиХ и по налогу Суда БиХ.

Прије двије године, крајем фебруара, у истоименој акцији припадници СИПА су ухапсили 11 царинских службеника због примања мита на граничним прелазима Градишка, Шамац и Орашје, а претресане су просторије УИО БиХ и други објекти на 22 локације.
Тада су осумњичени били под истрагом због сумње да су незаконито узимали новац или друге облике користи, како би приликом увоза робе из Хрватске у БиХ, пропуштали мјере царинског надзора који су били обвезни вршити.

The post СИПА ухапсила шест службеника УИО осумњичених за рекетирање appeared first on ФИЛТЕР.