Европска фудбалска унија (УЕФА) забранила је Огњену Врањешу да игра европске утакмице са видљивом тетоважом четничког војводе Момчила Ђујића.

УЕФА је покренула истрагу против Врањеша након меча другог квалификација Лиге конференција између АЕK-а и Вележа.

Донесена коначна одлука, а она гласи да Врањеш мора да прекрије спорну тетоважу коју има на руци јер она “позива на фашизам”.

Уколико се Врањеш оглуши на ово, суочиће се са новчаном казном или суспензијом.

The post УЕФА забранила Врањешу тетоважу четничког војводе appeared first on ФИЛТЕР.

УЕФА је званично укинула правило гола у гостима за сезону 2021/22.

Правило гола у гостима одлази у историју послије 56 година.

Дуго се говорило о овоме и најављивало, а сада је и озваничено.

Правило је уведено 1965. године у Купу побједника Купова, како би се избјегао трећи меч, у случају да буде неријешено у оба.

На захтјев многих клубова и фудбалских стручњака, сада је ово правило укинуто.

The post УЕФА званично укинула правило гола у гостима appeared first on ФИЛТЕР.

О Титу и Стаљину, Словенији и Косову, Луксембургу и Румунији, о Чеферину и Анти Марковићу, о томе како се расподјељује богатство у Европи, како у Америци и да ли има икакве сличности између распада Југославије прије 30 година и овога што се управо дешава у Европској кући фудбала

Тампере, други по величини град у Финској, назив носи по ријечи за мирну воду између брзака. Е ту у мирној води 1952. одлучивало се ко је побиједио 1948: Стаљин или Тито. Према другој верзији Тампере носи име по шведској ријечи за брану, а да ли је Брозова брана Стаљину била успјешна заправо је требало да се одлучи на фудбалском терену. У полуфиналу Олимпијских игара. Неутрална Финска је навијала за Југославију.

Можда је некад било и бољих састава али само 11 презимена из Тампереа ће сваки прави љубитељ фудбала изрецитовати као пјесмицу. И у Кустуричином филму, и у кафани, и у било које доба ноћи. Од Беаре до Зебеца. Е тај тим је против Совјетског Савеза водио 5:1; да је то била само фудбалска утакмица а не политички трилер можда би и могло да се заврши другачије, али Совјети су изједначили на 5:5. Морао је да се игра нови меч. Југославија је головима Митића, Бобека и Чајковског побиједила 3:1. Легенда каже да је Тито мислио да се фудбал игра коцком али да се тада око његове виле на Брду код Крања пуцало из маузера у ваздух од среће; легенда каже и да је само Стаљинов син, који је био члан делегације, спасао репрезентативце Совјетског Савеза од наставка каријере у Сибиру.

Од Шпаније до Хондураса, од Љубљане до Бича

Баш из те 1952 датирају и први подаци о стандарду у земљи која је побиједила Стаљина. Однос између најразвијеније Словеније и најнеразвијенијег Косова био је 4:1. Рајко Митић је, при резултату 5:1 против Совјетског Савеза промашио зицер, али Словенци у Брозовој Југославији нису промашивали.

Четрдесет година касније када су, заједно са Хрватима покренули распад Југославије, однос најбогатије Словеније и најсиромашнијег Косова био је 8:1. Бранко Милановић, један од највећих свјетских ауторитета у области неједнакости, пише да је у држави величине Мичигена постојао сјеверозападни део земље (Словенија) чији је доходак био на нивоу Шпаније, док је, на другом крају спектра, на југоистоку постојала покрајина (Косово) чији је доходак био једнак оном у Хондурасу. Милановић пише да је свака централна влада имала немогућ задатак да у једној држави држи у равнотежи људе са богатством Шпаније и оне са сиромаштвом Хондураса. То није имала ниједна друга земља у Европи.

Али данас има Европска унија. Однос између најбогатије земље Европске уније Луксембурга и најсиромашније Румуније је 7:1. И то, пише Бранко Милановић, најсиромашнији луксембуршки вентил има већи доходак него најбогатији румунски. То значи да се се луксембуршка и румунска расподјела уопште не преклапају и да су практично сви Луксембуржани богатији од свих Румуна. Такав или сличан однос је, на пример, однос Данаца и Бугара или Холанђана и Литванаца. И та разлика кроз године се само повећава као што се у Југославији повећавала разлика између неког Чеферина из Љубљане и неког Дончића из села Бича код Клине.

И све то видјели смо у фудбалу. Стеауа из Букурешта је, на примјер, 1986. постала првак Европе победјом над Барселоном у финалу. Сљедеће године румунски шампион играо је полуфинале Купа шампиона а три године касније Стеауа је у финалу, у борби за најбољу екипу у Европи, поражена од Милана.

Румунска „Звезда” више нема ни то славно име, већ спектакуларне утакмице игра под именом ФЦСБ. Посљедњи такав меч одиграла је у Сенти, у претколу квалификација за Лигу Европе и у утакмици са екипом ТСЦ из Бачке Тополе; резултат је био 6:6. Због више постигнутих голова у гостима Стеауа је елиминисала амбициозни клуб из Бачке Тополе који је годину дана пре ове утакмице први пут заиграо Прву лигу државе Србије.

Богати и сиромашни

У Америци је, пак мало другачије. Расподјела богатства је вертикална а не хоризонтална; не постоји случај да је однос богатства ни 2:1, а о југословенских или европских 8:1 односно 7:1 да и не говоримо. Притом, то не значи да су Сједињене Државе егалитарна држава; напротив – само је тамо неједнакост ствар појединца а не државе.

Тамо ће, у ономе што они називају фудбалом прваци бити они гдје игра Том Брејди, без обзира да ли је то некадашња Нова Енглеска у Масачусетсу или она сиромашнија обала Флориде са сједиштем у Тампи.

У Европи, гдје је корона подебљала ионако прешироке границе између богатих и сиромашних, једина наднационална организација која је дјеловала супериорно била је УЕФА. Чинило се да је организација коју предводи Александар Чеферин моћнија од Европске уније. Али, овом харизматичном Словенцу, за кога се прича и да је велики југоносталгичар, десило се баш оно што се десило Југославији 1991. године.

Није мали број оних који ће рећи да је распад Југославије почео на Максимиру: на оној најчувенијој неодиграној утакмици у југословенској историји. На трибинама се већ видјела предигра рата, а са терена се највише памти „мајгери” скок најталентованијег фудбалера загребачког Динама Звонимира Бобана на полицајца Рефика Ахметовића.

Због тог ударца Бобан није могао да буде међу 22 фудбалера који су играли за Југославији на Свјетском првенству у Италији, а друга заблуда је да смо освојили то првенство земља се не би распала.

Југославија је тада имала Анте Марковића на позицији Александра Чеферина али није вриједило. Они богатији у договору са најбогатијима су ријешили да напусте оне мало и много сиромашније и ту спаса није било.

Суперлига, прво полувријеме

Тако и у фудбалу сада. Богатима се више не игра са сиромашнима и то не може да спречи агилни председник пун идеја. Суперлига у првом покушају није успела јер Европа није Америка. Ни Ливерпул, ни Реал, ни Јувентус нису постали паневропски клубови за који једнаким жаром навијају дјеца у Београду или Лисабону, али ако је алтернатива дјетету из Букурешта да гледа узбудљиву утакмицу на игралишту у Сенти то је само питање тренутка. Ако му већ неће бити јасно како је Георги Хаџи играјући за Стеауу постао шампион Европе лако ће прихватити да је један Румун играо за Реал. Или Барселону.

Јер, као и у политици, изненађења у фудбалу постала су прескупа. И оног тренутка када се десило да Динамо у Загребу са тренером који је одбјегао у Међугорје да не би био ухапшен елиминише Тотенхем са најбољим тренером на свијету, логично је било да се нешто промијени. И клуб из северног Лондона је у истом дану смијенио Жозеа Муриња и учествовао као један од 12 оснивача у стварању Суперлиге која ће заједно са америчким инвестиционим фондом из фудбала елиминисати сиромашне.

До сада им је узето све што се могло; вријеме је да им се узме и фудбал. Ако је на стадиону Динама почео распад Југославије, да ли је онда и распад Уефе почео на Максимиру?

The post Да ли је распад Уефе почео на Максимиру? appeared first on ФИЛТЕР.

Извршни одбор Европске фудбалске федерације (УЕФА) одобрио је нови формат клупских такмичења од сезоне 2024/25, према којем ће у Лиги шампиона учествовати 36 умјесто досадашња 32 клуба.

У новом систему укида се такмичење по групама и сваком клубу се обезбјеђује играње 10 утакмица у заједничкој лиги.

Сваком клубу биће гарантовано најмање 10 лигашких утакмица против 10 различитих противника (пет домаћих и пет гостујућих), а не шест утакмица против три екипе као што је до сада био случај.

Првих осам клубова би након 10 кола изборило пласман у осмину финала.

Kлубови пласирани од 9. до 24. мјеста играли би плеј-оф за осмину финала, а посљедњих 12 клубова завршило би такмичење.

Због већег броја утакмица (180 умјесто 96 садашњих у уводној фази, односно 225 по новом систему такмичења, од почетка до финала), играће се, не само уторком и сриједом, већ и четвртком.

Пласман у Лигу шампиона и даље ће зависити од учинка екипа у националним првенствима.

Реформе су услиједиле након савјетовања с представницима свих чланица УЕФА, а реформу су подржали и Управни одбор Европског удружења клубова (ЕЦА) и Одбор УЕФА за клупска такмичења, који је састављен од већине клупских представника.

Нови формат је представљен након најаве покретања нове Суперлиге, коју је основало 12 европских великана.

Предсједник УЕФА Александер Чеферин рекао је да нови формат подржава статус и будућност националних првенстава у цијелој Европи, задржавајући начело резултата у националним првенствима као предусллов пласмана, “али и изнова потврђује начело солидарности”.

Он је навео да ће овај формат такмичења “омогућити дугорочну одрживост, просперитет и раст свим учесницима у европском фудбалу, а не само сићушном, самоизабраном картелу”.

Сличне промјене формата биће примијењене и на Лигу Европе (осам утакмица у лигашкој фази) и Европску лигу конференција (шест утакмица у лигашкој фази).

Чеферин је раније рекао да играчи повезани са Суперлигом неће моћи играти за своје репрезентације.

“Што раније им треба бити забрањено играње на свим такмичењима УЕФА, па тако и на Европском првенству, али и Свјетском првенству”, додао је Чеферин.

The post УЕФА одговара “суперлигашима”: Нови формат Лиге шампиона appeared first on ФИЛТЕР.

Након што је стигла вијест да је неколико енглеских великана одлучило да се уједини у оснивању европске Суперлиге, огласила се и кровна кућа фудбала у Европи.

УЕФА је објавила саопштење које потписује са Савезима из Енглеске, Шпаније и Италије.У њему поручује да су они заједно става да сви који се придруже овом “циничном пројекту”, како је названа европска Суперлига, буду избачени из УЕФА такмичења.

Такође, наводи се да ће играчима клубова који буду узели учешће бити забрањено да играју за репрезентације.

Саопштење преносимо у цијелости:

“Ако би се ово догодило, желимо да поновимо да ћемо остати јединствени у нашим напорима да зауставимо овај цинични пројекат, који је заснован на личним интересима неколицине клубова у тренутку када је друштву потребна солидарност више него икад”.

Размотрићемо све мјере које су нам на располагању, на свим нивоима, како судским, тако и спортским, како бисмо спријечили да се ово догоди. Фудбал се заснива на отвореним такмичењима и спортским заслугама. Не може бити другачије.

Као што су раније најавиле ФИФА и шест федерација, дотичним клубовима ће бити забрањено да играју у било ком другом такмичењу на домаћем, европском или свјетском нивоу, а њиховим играчима би могла бити ускраћена прилика да представљају своје националне тимове.

Захваљујемо се оним клубовима у другим земљама, посебно француским и њемачким клубовима, који су одбили да се пријаве за ово. Позивамо све љубитеље фудбала, присталице и политичаре, да нам се придруже у борби против таквог пројекта ако би био најављен. Овај упорни лични интерес неколицине траје предуго. Што је доста – доста је”, порука је из УЕФА.

The post УЕФА о европској Суперлиги: Циничан пројекат, сви ће бити избачени appeared first on ФИЛТЕР.