Документарни филм о страдању Срба у логору “Силос” у Тарчину приказан је данас у Kултурном центру Источно Ново Сарајево, а савјетник српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић је најавио да ће покренути иницијативу да обиљежавање дана распуштања тог злогласног логора буде датум од републичког значаја.

Предсједник Удружења логораша Републике Српске Анђелко Носовић подсјетио је да је злогласни логор за Србе “Силос” у Тарчину један од 126 казамата на подручју ратног Сарајева, истичући да и данас нема пресуде за људе који су правили логоре.

“У Сарајеву је прије рата живјело 450.000 људи од чега 250.000 Срба. И данас се морамо упитати како је могуће да једна трећина становништва овог града доживи голготу?”, рекао је Носовић.

Носовић и предсједник Центра за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију “Истина и правда” Душан Шеховац захвалили су градоначелнику Источног Сарајева Љубиши Ћосићу који је помогао да документарни филм о страдању Срба у логору “Силос” угледа свјетлост дана.

Ћосић је истакао да су логори мјеста у којима су заточени невини људи и да му је жао сваког Србина који је прошао тортуре у казаматима током рата. Указао је на то да би сви народи у БиХ морали да се суоче сами са собом.

Приказивање документарног филма о страдању Срба у логору “Силос” организовано је у оквиру обиљежавања 26 година од распуштања овог злогласног казамата.

У присуству бивших логораша и чланова њихових породица је у Цркви светих Петра и Павла у Осенику, у општини Хаџићи, служен парастос, а потом је положено цвијећа испред некадашњег објекта логора “Силос”.

Обиљежавање 26 година од распуштања злогласног логора за Србе “Силос” у Тарчину организовали су Савез логораша Републике Српске и Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију “Истина и правда”.

The post Приказан документарни филм о страдању Срба у логору “Силос” appeared first on ФИЛТЕР.

Обиљежено је 29 година од страдања 69 српских цивила и војника у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким селима Биљача и Загони, које су на Петровдан 1992. године убили припадници тзв. Армије БиХ.

Положено је цвијеће код спомен-обиљежја на гробљу у Братунцу и стратиштима у Биљачи и Сасама, а код споменика и костурнице на Залазју служен је парастос за Србе убијене на данашњи дан 1992. године, као и за све остале српске војнике и цивиле из ове општине погинуле у одбрамбено-отаџбинском рату, али и жртве овог села које су убиле усташе други дан Тројичиндана 1943. године.

Обиљежавању су присуствовали министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач и министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин.

The post Обиљежено 29 година од страдања 69 српских цивила и војника appeared first on ФИЛТЕР.

Бацањем цвијећа у ријеку Буну данас је у Мостару почело обиљежавање 29 година од страдања и егзодуса више од 30.000 Срба из долине Неретве који су протјерани од 14. до 16. јуна 1992. и уништена је сва њихова имовина.

Цвијеће у ријеку Буну бачено је у знак сјећања на 18 српских бораца и 11 цивила који су на овом мјесту нестали у јуну 1992. године, а сумња се да су неки од њих бачени у ријеку Буну.

У протеклом рату на подручју Херцеговине нестала је 431 особа српске националности и још је непозната судбина 82 лица.

Петнаестог јуна 1992. запаљена је и Саборна црква Свете тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве.

Обиљежавање, које организује Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње, наставља се служењем помена у 11:00 часова у Старој цркви у Бјелушинама у Мостару.

Овог датума обиљежава се и Дан несталих херцеговачке регије у Одбрамбено-отаџбинском рату и у 12:45 часова код Споменика слободе на градском тргу у Невесињу биће положено цвијеће. Полагање цвијећа услиједиће и код Спомен-обиљежја на Гвозду у 13.00 часова.

У јуну 1992. године приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, у нападима који су почели 7. јуна и трајали до 26. јуна дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве.

За убиства, прогоне и заробљавање Срба у долини Неретве нико није одговарао.

Четири припадника ХОС-а осуђена су на 24 године затвора за злочине почињене 1992. у логору Дретељ код Чапљине и Војној амбуланти у Мостару. Један од њих добио је још седам година затвора у одвојеном процесу, а укупна казна му је са 14 преиначена на 12 година.

Према посљедњем попису становништва у Мостару данас живи око 4.300 Срба. Највећи дио српске имовине је необновљен. Многи су продали своје станове и куће, али неки од Срба још желе да обнове и сачувају своја огњишта.

Саборна црква Свете Тројице у Мостару, чија обнова је у току, издигла се над градом на Неретви. Завршени су грађевински радови, али не и унутрашњост и партер.

The post Бацањем цвијећа у Буну почело обиљежавање 29 година од страдања Срба appeared first on ФИЛТЕР.

Треба наставити правити филмове у којима ће се приказати страдање српског народа кроз историју. Мислим да ћемо то усвојити, не само као програмски акт, већ и програм Владе Републике Српске, да се на прави начин односи према српским жртвама у НДХ, истакао је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, послије премијере филма “Дара из Јасеновца” на Јавном сервису.

– Желимо филм о страдању Срба о Дракулићу, јер је тамо 2.600 убијених без метка. Комунистички режим је скривао истину, јер на том малом споменику пише да су жртве фашизма, без имена и презимена и народу који припада. Потом Гаравице код Бихаћа, гдје је убијено 12.000 Срба, па Брод на Дрини, за два дана је убијено 6.000 Срба, а онда и Пребиловце, херцеговачко село које је нестало у јамама – наглашава Додик за РТРС.

Коментарисао је и филм “Дара из Јасеновца” и емоције које је он изазвао.

– Снажне емоције и сузе – сви моји који су гледали тако су реаговали. Требало је сат времена да се дође до даха и разумијевања. Јасеновац је као тема први пут обрађен на овај начин. То је нешто што покушавам посљедњих 15 година да покренем. Морам да се захвалим свима који су учествовали у овом пројекту, Републици Српској, Србији, режисеру, глумцима, поготово нашој дјеци из поткозарских села која су маестрално одиграли своју улогу, која је дала печат читавом филму, а међу њима je и глумица која је глумила Дару – наставио је Додик.

Филм “Дара из Јасеновца” остаће упамћен, додаје, и преносиће се с генерација на генерацију.

– То и јесте био циљ. Даће један печат и на прави начин осликати страдање српског народа. То је једино мјесто на свијету гдје је постојао дјечији логор. Она сцена када бацају гас да потрују дјецу, није ми дуго времена дала да заспим. Укупно 500.000 убијених Срба не може да стане у један филм, али патња једног народа се види – рекао је Додик.

Додик каже да је и сам одрастао на причама преживјелих из Јасеновца.

– Сав мој крај страдао је у Јасеновцу. Највећа личност мог дјетињства је био човјек који се успио спасити, звао се Мирко Воруна. Маљем су га тукли у главу, али имао је среће да га нису убили. Бацили су га у Саву, успио је и то преживјети, допливати на другу страну. Ја сам одрастао на његовим причама – истакао је Додик.

За то што је Јасеновац био скривен од свјетске јавности, Додик криви и прошли режим, који је владао Југославијом послије Другог свјетског рата.

– Прича о Јасеновцу је скривана од стране Титовог режима и они су већи злочинци и сучесници о злочину него што се могло претпоставити. Позната је прича о Диани Будисављевић, која је спасила 10.000 дјеце са Козаре, а онда су комунисти одузели ту документацију, јер им није одговорала истина о Јасеновцу. Пола милиона убијених Срба није било довољно да с пијететом се односи према жртвама, чак ни комеморације у самом Јасеновцу није било првих 25 година послије рата – закључио је Додик за РТРС.

The post Додик: Снимаћемо филмове о Дракулићу, Гаравицама, Броду на Дрини и Пребиловцима appeared first on ФИЛТЕР.