Живимо у технолошком добу које је из темеља промијенило начин на који информације долазе до нас, као и начин на који их примамо. Интересантно је да је утврђено да већину текстова који се пласирају путем интернета просјечан читалац и не прочита, већ само ”проскрола”. Баш зато што смо окружени великим бројем информација, које су често, полуинформације из непровјерених извора, моћ писане ријечи има већу тежину и суштину него икада. Мудрости и знања које можемо наћи у једној старој књизи, или информације о догађају које можемо ишчитати у неком стогодишњем часопису, су од непроцјењиве важности.

Незамјењива је улога културних институција које то знање чувају, које се труде да на јединствен и времену прилагођен начин пренесу и новој читалачкој публици, која је вјероватно захтјевнија него икада.

Матична библиотека Источно Сарајево, као једна од најстаријих културних институција нашег града, је примјер да и у новом времену, библиотека итекако има шта да понуди. У духу нових технологија и технолошки напредних читалаца, Матична библиотека у свом програму има интернет читаоницу, али и одјељење белетристке, стручне књиге, периодике, стране књиге, као и одјељење за слијепа и слабовидна лица.

Како с поносом истичу библиотекари, ова установа важи за једну од најбољих, а вјероватно и најбољу библиотеку на подручју Сарајевско-романијске регије.

Нама је било посебно интересантно да уђемо у одјељење старе и ријетке књиге и откријемо каква се блага писане ријечи тамо крију.

Дочекала нас је Бранислава Милошевић, библиотекар на одјељењу стручне књиге у склопу којег се налази и одјељење старе и ријетке књиге.

Наша саговорница истиче да је тешко утвдити која дјела тачно спадају у стару или ријетку кљигу, те да је то регулисано Законом о библиотечкој дјелатности Републике Српске, а који прописује да стару књигу сачињавају ”рукописи, рукописне и штампане књиге, периодика и друга библиотечка грађа настала до краја 19. вијека”, док су ријетке књиге ”одређени примјерци периодичних издања и друга библиотечка грађа настала у 20. вијеку, а чине је ратна, малотиражна и библиографска издања, али и грађа која има документациону вриједност због секундарних обиљежија, као што су печати, посвете, маргиналије и друге биљешке”.

“Матична библиотека располаже фондом од 1500 оваквих књига, а најстарија штампана књига у власништву библиотеке је од аутора Ђуре Даничића под насловом ”Рјечник из књижевних старина српских”. Књига је објављена у Београду 1863. године и штампана ћирилицом на старославенском и српском језику”, прича Милошевићева.

У фонду ријетких књига издвајају се издања објављена у ратним периодима (1912-1918, 1939-1945, 1992-1995). Неке од тих књига су ”Хајдук Станко” Јанка М. Веселиновића, ”Географски положај Србије” Јована Цвијића, те прво издање ”Травничке хронике” Иве Андрића.

Оно што наша саговорница истиче као посебно значајно су књиге о српским писцима, научницима и културним радницима који су рођени и стварали у Сарајеву. Те књиге су, каже, од непроцјењиве важности за познавање сарајевске прошлости, историје, науке и културе.

Као примјер наводи књигу ”Споменица о педесетогодишњици рада Стеве Калуђерића” из 1933. године која је објављена у Сарајеву у издању Добротворне задруге Српкиња, Српске православне цркве и општине и Просвете.

Свој богати књишки фонд, одјељење за стару и ријетку књигу, дугује прије свега донацијама и поклонима, јер како Бранислава са жаљењем констатује, издвајања из буџета за библиотеку, као и културу уопште, су мала.

”Стара и ријетка књига набављана је највећим дијелом поклоном. Значајни поклони су из приватне библиотеке професора Грујице Илијашевића и Милоша Сомборског, иначе првог декана Архитектонског факултета у Сарајеву. Професор доктор Тања Михаћ поклонила је књиге на њемачком језику писане готицом и објављене прије Првог свјетског рата.”

На питање да ли постоји интересовање за овом врстом грађе, она каже да постоји, посебно међу студентима и професорима који се баве научно истраживачким радом.

Ове књиге се не смију износити из библиотеке, али су на располагању свим заинтересованим читаоцима у одјељењу читаонице и претраживе су електронском каталогу на сајту Матичне библиотеке.

Оно чиме се још Матична библиотека може похвалити јесте да има своју књиговезницу у којој се књиге увезују, слажу и сређују да би се могле ставити на располагање читаоцима, јер је често и новијим књигама, које нису дио одјељења за стару и ријетку књигу, потребна интервенција. На тим пословима ради спољни сарадник, који се осим тога бави и рестаурацијом књига, што је процес који захтијева посебне услове, а како у библиотеци тренутно нису у стању да их обезбједе, књиге којима је рестаурација потребна се носе у друге присторије и ту им се удахњује нови живот.

За крај, наша саговорница истиче да ”стара и ријетка књига, као покретно добро, од општег значаја, представља драгоцјен извор информација стручњацима различитих профила у циљу очувања и промоције културне баштине”.

The post Откривамо старе и ријетке књиге у Матичној библиотеци (ФОТО) appeared first on ФИЛТЕР.