Предсједник Србије Александар Вучић предао је јуче у Београду српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику преднацрт заједничког закона о заштити српског језика и ћириличног писма који би требало да усвоје скупштине Србије и Републике Српске на Дан националног јединства 15. септембра.

Вучић је поводом тога истакао да се са Додиком сагласио да је сарадња Србије и Републике Српске изузетна на свим нивоима и да српски народ не смије себи да дозволи било какве сукобе и повратак у прошла времена.

– Наше заједништво и јединствено деловање на пољу економије, културе, образовања, историјског сећања ниједног тренутка не сме бити доведено у питање – поручио је Вучић истичући да је са Додиком водио суштинске разговоре о будућности цијелог региона.

Пуни назив предложеног законског акта у који је “Глас Српске” имао увид је Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма. Тај закон креиран је у форми нацрта намијењеног Народној скупштини Србије који треба да послужи као основ за израду истовјетног закона у Републици Српској.

Према том закону, предвиђено је да се српски језик и ћирилично писмо, као матично писмо обавезно употребљава у раду државних органа, градова и општина, установа, јавних предузећа и јавних служби, професионалних и струковних удружења на националном и међународном нивоу, те јавних медијских установа и других организација кад врше послове којима се уређује службена употреба језика и писама, као и да се рад у области образовања остварује на српском језику и ћирилици.

Обавезна употреба српског језика и ћириличног писма, наводи се даље, обухвата и правни промет и укључује и исписивање назива, сједишта, дјелатности, назива робе и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, фактура, рачуна и потврда.

– Културне и друге манифестације које се финансирају или суфинансирају из јавних средстава морају имати лого исписан на ћириличном писму – предвиђа закон.

Поред тога, предвиђено је и оснивање савјета за српски језик са задатком да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мјера ради заштите и очувања ћириличног писма и даје препоруке, приједлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања. Закон предвиђа и да се могу установити пореске и друге административне олакшице за привредне и друге субјекте који у свом пословању користе ћирилично писмо, што укључује и коришћење тог писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних гласила.

Предсједница Удружења лектора Републике Српске Александра Савић каже да је закон добро осмишљен зато што говори о “закону о очувању и заштити ћириличног писма”, а не о “закону о употреби ћирилице”, али истиче да ће проблем бити у пракси у Републици Српској.

– Постоји разлика у уставима ових земаља, јер је у Србији службени језик српски, а писмо ћирилично, док у Српској статус службеног писма имају и ћирилица и латиница. Рјешење за тај проблем у Републици Српској може да буде формулација “кад год се ради о српском језику, обавезна је употреба ћирилице” – каже Савићева.

Она поздравља предвиђене олакшице за привредне субјекте будући да би неке промјене назива и докумената подразумијевале дуготрајнији и скупљи процес.

– Интересантан је дио у закону који се залаже за поштовање дијалекатске различитости, што до сада није био случај. Нормативисти су се залагали за уједначен израз, поштовање акценатског стандарда, а сада поздрављају различитост, што је велики корак и јако похвално – каже Савићева.

Она истиче да остаје велико питање латинице која је, како каже, саставни дио наше културе и не треба је искључити.

Изузеци

Обавезна употреба језика и писма не односи се на приватну комуникацију која искључује контекст обавезне употребе језика и писма, писање и употребу личних имена, двојезичне публикације, књиге и компјутерске програме (осим њихових описа и упутстава), прихваћену научну и техничку терминологију, научна и умјетничка дјела, научну и образовну дјелатност школа на страним језицима, двојезичких школа, курсева страних језика, у складу са посебним прописима, те марке произвођача и робе и ознаке поријекла робе и услуга.

The post Закон о заштити језика у Српској: Ћирилица постаје обавезна у управи, на рачунима и фактурама appeared first on ФИЛТЕР.

То смо што јесмо док имамо српски језик. Тамо гдје нема језика, нема ни народа. Нису случајно сви велики умови српске историје указивали на важност српског језика. Борба за квалитетан, правилан језик траје више од 250 година, од првих Доситејевих списа.

Kаже у интервју за „Сферу Медија“ Неда Симић Жерајић, професор српског језика и књижевности из Бањалуке, која је више од двије деценије активна у култури Републике Српске, као новинар, уредник, лектор, продуцент. Један је од оснивача сајма књиге, позоришни продуцент и организатор многих културних догађаја, уредник Интернационалног фестивала студентских позоришта „Kестенбург“. У њеној импресивној биографији је и рад у издавачкој дјелатности, уредник је књиге владике Григорија, прослављеног режисера Емира Kустурице с којим је сарађивала и на Фестивалу „Kустендорф“, као и у Андрићграду.

СМ: Сарадња Републике Српске и Србије, све је интензивнија у свакој сфери односно области нашег друштва. Један вид значајне сарадње одвија се у културном животу. Ви сте активан учесник те сарадње. Шта је по Вашем мишљењу најзначајније за ту сарадњу?

НСЖ: Српски културни и духовни простор мора бити јединствен. Гдје год постоје српски трагови и гдје живи српски народ треба да спроводимо јединствену културну политику. Представништво Републике Српске у Београду на челу са Млађеном Цицовићем, директором, је много урадило на снажењу културних веза између Републике Српске и Србије. Манифестација „Дани Српске у Србији“ на најбољи начин промовише стваралаштво и умјетничке вриједности из Kрајине, Херцеговине, Семберије и свих крајева Републике Српске. Многе угледне личности из Србије причале су ми да су захваљујући тим програмима који се одржавају не само у Београду, него и по цијелој Србији сазнали за многе драгуље Републике Српске и да им је то било право откровење. Срећна сам што сам мали камен у том мозаику културне сарадње Републике Српске и Србије. Много је мостова културе између Српске и Србије, али споменула бих Сајам књиге у Београду на којем је штанд издавача из Републике Српске прави амбасадор културе с ове стране Дрине. Представништво Републике Српске креира тематски и визуелни изглед штанда, везујући га за јубилеје у српској књижевности и свему ономе што припада нашем књижевном благу.

СМ: С обзиром на то да сте професор српског језика, каква нам је језичка култура?

НСЖ: Језичка култура нам је на јако ниском нивоу. На јавној сцени влада полуписменост која је опаснија од неписмености. Почели смо да потцјењујемо свој језик, свој говор и себе кроз то. Српски језик свакодневно трујемо страним ријечима. Све више је у употреби политички, административни, бирократски језик, а све мање књижевни и народни говор. Епидемија је поштапалица, скраћеница и рогобатних синтагми.

„Проговори“, да видим ко си“!, наслов је књиге која је намијењана за боље усмено изражавање, а који осликава суштину. Свједоци смо да и у многим јавним установама дипломама машу полуписмени људи који немају елементарне културе. Из шахтова и подземља на површину се излила огромна количина некултуре. А некултура никад не иде уз образоване људе.

СМ: Kад разговарамо о јавном говору не можемо а да Вас не питамо како гледате на непримјерен начин изражавања појединих као што су вријеђања и псовке од стране неких одборника, посланика, политичара уопште?

НСЖ: Малограђани су пружали отпор и великанима попут Андрића. Нису могли разумјети његове мотиве. Осуђивали су и многе друге знамените личности науке и културе. То је изгледа њихов усуд. Kритика је позитиван чин, ако је добронамјерна. Треба указивати на грешке, као што треба похвалити и оно што је добро. Погрдни изрази, вријеђања и псовке које сте уочили говоре о онима који их изговарају.

СМ: Шта сте још запазили у јавном говору?

НСЖ: У комуникацији политичара постоји и манипулисање језиком. Све више је оних који много причају, а у ствари ништа не кажу. Kад пажљиво послушате реченицу, видите да је то празан скуп. Такви политичари су мајстори празног.

СМ: Kолико је читање важно и како вратити људе књизи у вријеме друштвених мрежа, мобилних телефона, лектира са интернета?

НСЖ: Овај свијет је потекао од ријечи и књига је драгоцјеност. Увијек сам надахнута књигољубљем. Волим библиотеку, радосна сам кад год одем у тај племенитији и узвишенији свијет. Библиотека је душа сваког града. Народна и универзитетска библиотека Републике Српске је имала једну дивну акцију „Бањалуко, читај“! Јако је важно да његујемо културу читања. Kњига је темељ културе и она опстаје упркос интернету и новим технологијама.

Народна библиотека Србије чији сам корисник није само лијепа зграда на Врачару. Она је мрежа свих библиотека у којој можете да нађете све што вас занима, било из стручне литературе, белетристике…

Најљепше код читања је то суштинско откровење душе, како растемо као особа.

СМ: Уредник сте Интернационалног фестивала студентских позоришта „Kестенбург“. Фокус је на омладини за коју је значајан и Фестивал омладинских позоришта, на ком сте члан жирија. Чему је битно да научимо младе генерације, с обзиром на изозове које носи савремено доба?

НСЖ: „Kестенбург“ је фестивал који је уписао Студентско позориште, Бањалуку и Републику Српску на свјетској позоришној мапи. Довољно је подсјетити да тај фестивал окупља студентска позоришта са свих континената и да су међу учесницима млади позоришни ствараоци и из Јужне Kореје, Ирана, Америке, који су боравећи у Бањалуци сазнали много и о нашем граду, нашој култури и обичајима. Ту идеју су препознали врхунски умјетници попут Слободе Мићаловић, Емира Kустурице, Војина Ћетковића, Андрије Милошевића, Светлане Бојковић који радо долазе на наш фестивал и као учесници и као гости.

Фестивал омладинских позоришта је јако значајан за Републику Српску, јер афирмише домаће стваралаштво и сваке године се одржава у другом граду или општини с намјером да се анимирају средине у којима позоришна умјетност и није била развијена.

Млади људи доносе добру енергију. Задивљујуће је гледати са колико љубави и ентузијазма настају представе у цијелом свијету. Фестивали су добра прилика да испоље своју креативност, али и да уче и размјењују искуства. Радује ме што видим да схватају да знање није изгубило ексклузивитет и да само предан рад даје резултате.

Kултура је велика жртва короне. Многи фестивали нису одржани. Свака представа која се одржи у овим условима је прави подвиг. Са много позитивних вибрација и љубави према позоришту, нашој публици и пријатељима, припремамо „Kестенбург“ за новембар. Надамо се да ће до тад бити повољна епидемиолошка ситуација. Желимо да унесемо ведрину у стварност да оплемењујемо наш град и културу квалитетним садржајима.

Свакодневено добијамо пријаве представа позоришта из цијелог свијета, у многим земљама су већ релаксиране мјере, сви навијају да се фестивал одржи, желе да дођу у Бањалуку. Селектор Александар Пејаковић већ гледа представе које ће се такмичити у званичној конкуренцији. Још не могу да откривам, али ускоро ћемо објавити и имена чланова жирија. Kвалитет је наш једини критеријум.

СМ: Kаква је улога културе данас?

НСЖ: Kултура је један од стубова опстанка нације. Одувијек је водила и снажила народ. Све док не будемо сматрали да је култура дио заједнице, не можемо очекивати да нам буде боље друштво. Промјене набоље могу настати из културе, а не из јефтине забаве. Kултура је залог за будућност.

The post То смо што јесмо док имамо српски језик appeared first on ФИЛТЕР.

У Србији траје полемика око новоусвојених Закона о родној равноправности и измjена Закона о забрани дискриминације, и то у дијелу који се односи на језик. Из Одбора за стандардизацију српског језика траже од Уставног суда Србије да овај закон прогласе неуставним, јер је ријеч о насиљу над језиком. Они који га подржавају тврде – језик је жив и може да се мијења.

Да ли ће жена тренер постати тренерка, жена борац боркиња, или жена водич водичица?!

– Ја сам помоћница министарке, ја сам политичарка, будућа доценткиња, мајка и Српкиња. И то је моје право и могу јасно и гласно то да кажем – поручила је Нина Митић, помоћница министра у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Каже да је предност закона у могућности избора.

Док у министарству тврде да је то крупан корак Србије, ка демократији и ЕУ, у одбору за стандардизацију српског језика, подржавају равноправност полова, али се противе дијелу закона који се односи на родно сензитиван језик. Сматрају да је у писању закона требало консултовати лингвисте јер се, кажу, у овом закону мијеша семантика пола са граматичким родом.

– Проблем тог закона је што он прописује казне у колико се не буд употребљавали феминутиви. Именица купац како ће гласити женски род. Одбор за стандардизацију је затражио да се остави могућност свакоме да гоовори оно што жели – каже  Милош Ковачевић лингвиста.

Дио стручњака сматра да је језик жив и да има право да се развија, док из Одбора за стандардизациу српског језика тврде да је ово пут да се уруши српски језик који је основа културног и националног идентитета српског народа. Слично тврди и професор Филолошког факултета у Бањалуци Душко Певуља.

– Оно што је лингвистичка чињеница то да овим новим измјена у такозваном родно сензитивним одредбама новог закона јесте да он директно задире у структуру српског језика. Посредно и у идентитет српског народа јер знамо да је језик најзначајнији дио идентитета једног народа. Ми се практично враћамо вербалном деликту. Дакле не будете ли се придржавали насиља над језиком, а ви као лингвиста знате да вршие насиље над језиком, за то насиље вас неко може потенцијално хипотетички тужити – тврди Певуља.

Врши ли родна равноправност насиље над језиком, или због чега родно осјетљивим смета грамтички мушки род у српском језику, кој је бране се лингвисти, семантички родно неутралан?! Сукоб језичке и друштвене једнакости збунио је и грађане.

Закон би у медијима и у образовању требало да почне са примјеном од 2024. године, док државни органи треба да се придржавају новог прописа већ од 1. јуна. Казне за непоштовање овог закона се крећу од 50.000 до 2.000.000 динара.

The post Да ли се Законом о родној равноправности у Србији, врши насиље над српским језиком? appeared first on ФИЛТЕР.

Друштвене мреже постале су дио живота, а њихов језик – колоквијални /разговорни/ показује да људи живе у времену антикултуре, оцјењује професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Биљана Самарџић.

Она истиче да језик који је створен великим бројем скраћеница не само да осиромашује, већ уништава српски језик.

– Појава друштвених мрежа утицала је не само на вокабулар него и на комуникацију у сваком њеном аспекту. Зато треба заштитити српски језик и писмо ћирилицу, не само кроз образовне установе, него и институцијално – наводи Самарџићева за Срну.

Указује на чињеницу да се језик који је створен на друштвеним мрежама проширио и у интерперсоналној комуникацији – лицем у лице.

– Људи који проводе доста времена по друштвеним мрежама, посебно млади, ослањају се на овакав језик и губе интерес за учење књижевног српског језика. Свједоци смо да је постало “ин” да млади користе скраћенице да би смањили обим текста – појашњава она.

Самарџићева, која је и руководилац Катедре за србистику на Филозофском факултету на Палама, напомиње да је видно по друштвеним мрежама да латиница потискује ћирилицу.

– Постоји могућност да оштетимо матерњи језик, јер језик живи са говорницима и подложан је утицајима – наводи Самарџићева.

Према њеним ријечима, правдајући се да због темпа живота нема времена да за писање пуних реченице, све више се у писаној форми изостављају знаци интерпункције, ријечи скраћују, па чак и добијају симболичке одлике.

– Све више се користе смајлићи, подигнути палац – што би требало да замијени не само ријечи, већ и реченице. Нашли смо се у ситуацији да на друштвеним мрежама млади корисници /али и не само они!/ користе скраћенице и облике визуализације – емотиконима биљеже своје мисли и осјећања, па се на тај начин враћамо на ниво пећинског човјека који је, управо, цртежима по зидовима пећина биљежио одређене појаве – наводи Самарџићева.

Наглашава да то у потпуности урушава језик и “касапи” га на најгори могући начин. Дјеца све мање и читају, па тако и немају развијен вокабулар и моћ да опишу ријечима оно што желе рећи, па и због тога прибјегавају овим другим средствима.

Самарџићева поручује да је језик друштвених мрежа пребогат ријечима страног поријекла, које потискују домаћу лексику, па се долази у ситуацију да дјеца користе ријечи “парти, мејкап, шопинг”, не размишљајући и не осјећајући потребу да ову лексику замијене домаћим ријечима.

– Често се користе туђице и у сасвим погрешном значењу, што нас доводи до језичке некултуре самих говорника – оцјењује она и напомиње да је, у том смислу, улога лектора од изузетне важности, јер би они могли да шире језичку културу.

Употреба туђица је некада оправдана, када нема еквивалент за дату ријеч у српском лексичком корпусу – нпр. интернет.

Самарџићева наводи да сви треба да његују српски књижевни језик и писмо ћирилицу, не само кроз образовне установе, те да треба институционало заштитити ова основна обиљежја српског идентитета.

The post Биљана Самарџић: Скраћенице и интернет комуникација уништавају српски језик appeared first on ФИЛТЕР.