Код храма Светог пророка Илије у мјесту Луке на Требевићу постављено је спомен-обиљежјем жртвама усташког терора требевићког краја у периоду 1941-1945. године, погинулим борцима, припадницима Требевићког одреда Југословенске војске у отаџбини под командом Стјепана Лучића, те погинулим устаницима и борцима НОР-а и погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата од 1992. до 1995. године.

“На овај начин Градска управа, заједно са општинским управама Источно Ново Сарајево и Пале, наставља активности на изградњи споменика у области културе памћења, чиме желимо да вратимо барем дио дуга људима који су своје животе уградили у слободу нашег народа”, навео је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.

Он је додао да, истовремено, будућим генерацијама остављамо завјет да чувају успомену на ту слободу коју су њихови преци изградили стварајући више држава на овим просторима и, у коначници, Републику Српску кроз борбу у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Посебну захвалност Ћосић је изразио Његовом високопреосвештенству митрополиту дабробосанском Хризостому, свештеницима, вјерном народу Требевића, као и начелницима општина Источно Ново Сарајево Јовану Катићу и Пале Бошку Југовићу.

The post Постављено спомен-обиљежје на Лукама appeared first on ФИЛТЕР.

Читава историја српског народа у Сарајеву, али и БиХ, могла би се сажети у реченицу да је то био дуги, вишевјековни континуитет трајања и затирања, јер колико дуго Срби трају на овим просторима, толико трају и настојања да се, ако не сасвим затру, барем сведу на мјеру и простор који другима одговарају.

Истакао је то за “Глас Српске” историчар и декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, који предводи стручни тим задужен за долазак до дијела података који ће бити дио будућег меморијалног комплекса страдалим сарајевским Србима у 20. вијеку у Источном Новом Сарајеву.

– Оно што се десило сарајевским Србима у посљедњој деценији 20. вијека је врхунац процеса затирања, не само физичког већ и економског, културног, духовног, историјског. На крају се претворило у затирање памћења и права на памћење, које, нажалост, и данас траје  сматра Мастиловић.

Иако се почетком ове године помињало подизање тог комплекса на дијелу Враца који припада Републици Српској, од те идеје се одустало, тако да ће пет споменика и музеј у знак сјећања на страдале бити подаље од линије између Српске и ФБиХ на сарајевском подручју. План градске власти је да “Парк сунце” до 2024. постане својеврсни симбол сјећања на све погроме 20. вијека, односно на страдале цивиле, од Првог и Другог свјетског рата до посљедњег Одбрамбено-отаџбинског.

Мастиловић сматра да је одабрана локација пуно боље рјешење, јер тај дио Враца није ни обимом ни конфигурацијом терена погодан за градњу такве врсте комплекса, а постоји и бојазан од сталних скрнављења. Намјена комплекса је, каже, да на достојан начин обиљежи страдање цивила током 20. вијеку и буде кључно мјесто у изградњи културе памћења на огромна страдања.

– Оно што ми је презентовано представља одлично рјешење и биће, не само достојан споменик страдања сарајевских Срба, већ оригинално умјетничко дјело. Осим централног споменика, у чијем средишту је Бијели анђео, ту је и умјетнички приказ три српске сарајевске цркве, а на њиховој полеђини ЛЕД дисплеји са стратиштима и именима страдалих сарајевских Срба цивила у три рата. План је да кликом на означено стратиште посјетилац добије информацију о историјским околностима које су довеле до страдања, ко је и када починио злочин и ко су биле жртве – открио је Мастиловић.

За садржај на тим дисплејима је управо задужен као историчар.

– У наредном периоду прикупљаћемо грађу о стратиштима и настојати доћи до имена што већег броја жртава. Наравно, то неће бити могуће за све жртве, јер ни у једном рату нису све регистроване, али је добро што ће такво дигитално рјешење омогућити касније допуњавање новооткривеним стратиштима и именима жртава. То подразумијева енорман посао и обимна архивска истраживања, али се надам да ћу са тимом који буде формиран успјети да посао обавимо на најквалитетнији могући начин, у што краћем року – казао је Мастиловић.

Према неким документима Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Београду, у Сарајеву је само у току Другог свјетског рата, на разне начине, страдало око 7.000 српских цивила.

– Доћи до њихових имена и мјеста страдања биће велики изазов, али не и недостижан. Већи проблем ће представљати Први свјетски рат и плашим се да ту никада нећемо успјети пописати ни приближно све жртве, поготово што подаци за неке аустроугарске логоре недостају. Што се тиче посљедњег рата, ту је добар дио посла већ обавио Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Владе РС и то, мислим, неће бити превише захтјеван задатак – закључио је Мастиловић.

Истраживање

Драга Мастиловић не крије да се српска историографија није бавила до сада, на систематичан и свеобухватан начин, страдањем сарајевских Срба у 20. вијеку, већ само у фрагментима који су понекад били и истргнути из историјског контекста, а посебно из цјелине континуитета од једног вијека.

– Да би се добила цјеловита слика систематског затирања Срба у Сарајеву, потребно је једно овакво истраживање и сабирање на једном мјесту, што ће у будућности сигурно представљати значајну карику у нашој колективној култури памћења – закључио је он.

The post Мастиловић о будућем спомен-комплексу у Источном Сарајеву: Имена жртава откривају праву истину appeared first on ФИЛТЕР.

Чланови делегације Удружења генерала Армије РБиХ дали су данас пуну подршку градоначелници Сарајева Бењамини Карић у њеним ставовима и активностима на изради спомен-обиљежја на Казанима.

Градско вијеће Сарајева је крајем септембра усвојило нацрт за градњу овог споменика. Нацртом је предвиђено да на споменику стоји текст: „Заувијек ћемо се, с тугом и поштовањем, сјећати наших убијених суграђана“. Потом би била исписана имена и презимена убијених.

Након што је јавност информисана о овоме, велики је број оних, углавном из Републике Српске који сматрају да предложени текст није адекватан, односно упозоравају да мора бити наглашено ко су убијени и ко их је убио.

Градњу спомен-обиљежја предложила је Карићева (СДП), која је по преузимању градоначелничке позиције поручила да ће споменик бити изграђен.

За злочине на Казанима, на казне од 10 мјесеци до шест година затвора до сада је осуђено 14 војника такозване Армије РБиХ.

Злочин су починили припадници 10. брдске бригаде под командом Мушана Топаловића Цаце.

Након посјете градоначелници Сарајева, генерали такозване Армије РБиХ саопштили су да „сматрају да су намјере о изради споменика као и његов садржај потпуно исправни те да садрже све податке“.

-Става смо да су све одлуке и намјера, које је градоначелница изнијела по овом питању, апсолутно исправне и ми их подржавамо. Такође, предложени облик и садржај спомен обиљежја је у потпуности исправан и садржи све потребне податке. Истакнуто је, с наше стране, да су починиоци тог дјела у најтежој ратној 1993. години, по наређењу тадашњег државног и војног руководства, одмах суђени и пресуђени – наводи се у саопштању након састанка, преноси Кликс.

Генерали су поручили да је „Армија Републике БиХ чинила све да сачува своје достојанство“.

-Армија РБиХ и њено руководству су и у годинама када смо се борили да одбранимо Босну и Херцеговину и њене народе од агресије, све чинила да сачува своју част и достојанство. Изразили смо своју резигнираност ставовима појединаца који су својим јавним наступима жељели да утјичу на градоначелницу Карић у својој накани да се реализује изградња овога и оваквог спомен-обиљежја – закључили су генерали.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је раније да се предложеним спомен-обиљежјем на Требевићу омаловажавају жртве, јер се не наводи да је ријеч о Србима и од чије руке су побијени.

И предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић је по усвајању нацрта нагласио да је овакав споменик апсолутно неприхватљив и увредљив за представнике српског народа.

Наша странка незадовољна је приједлогом текста који би требао бити исписан на споменику посвећен убијеним грађанима српске националности на Казанима код Сарајева и траже да се јасно истакне да су убијени и ко их је убио.

Вијећници Наше странке, која чини парламентарну већину у Градском вијећу Сарајева, иницирали су измјене овог текста.

The post Споменик на Казанима без помена убијених Срба и злочинаца, по мјери генерала такозване Армије РБиХ appeared first on ФИЛТЕР.

Страдалници херцеговачких јама ће, након осам деценија од ових страшних погрома, добити заједничко спомен обиљежје, најавио је градоначелник Требиња Мирко Ћурић на вечери посвећеној сјећању на жртве пострадале у јамама Херцеговине за вријеме терора Независне државе Хрватске.

“Град Требиње ће, заједно са општинама источне Херцеговине, у наредном периоду јавним конкурсом одлучити како ће да изгледа то обиљежје и гдје ће да буде локација, да на једно мјесто могу доћи људи да упале свијеће и да сазнају шта се то све дешавало”, истакао је Ћурић.

Он је навео да је значајно да и преживјели свједоци страдања на јамама буду интервјуисани и да се запише оно што је било, не зато да би се сијала мржња, него да се не би заборавио злочин над прецима.

У оквиру комеморативне вечери и панела “Херцеговачке јаме”, историчар Драга Мастиловић је напоменуо да коријени злочина који су задесили Србе, не само у Херцеговини него и цијеле НДХ, сежу у 19. вијек када је Дрина означена као граница два свијета – источног православног и западног католичког.

“Од тог времена трају настојања да се српском народу западно од ријеке Дрине оспори право на живот. Све оно што нам се дешавало у 19. и 20. вијеку вуче коријене из таквих идеологија”, мишљења је Мастиловић.

Он је нагласио да је на подручју источне Херцеговине постојало 36 јама које су се за злочинце у том тренутку нашле као погодна мјеста гдје би могли сакрити своје злочине, али су злочини били толико страшни и велики да у томе нису успјели.

Потомак једне од страдалничких породица Манојло Ћук је навео да су три мушкарца из његове куће који представљају три генерације продице Ћук живи бачени у јаму у једном од погрома, прадјед Мијо, дјед Јово и стриц Манојло који је имао само 15 година и чије име он данас носи.

“Генерације које долазе треба да знају како су Срби страдали у Поповом Пољу и да им се пренесу поруке које су скупо платили наши преци”, истакао је Ћук, подсјетивши да је 1990. године он упутио први јавни захтјев за отварање јама које су биле забетониране, кроз текст “Бетон и мрак” у локалном “Гласу Требиња”, а само неколико дана иза тога јаме су почеле да се отварају, а жртве достојанствено сахране.

“Пар дана након изласка текста, прво је отворена Ржана јама, па Пандурица, Бивоље Брдо, Шуманци… То је била моја породична обавеза и сви смо једва чекали да се догоди тај дан, да се отворе јаме. Моја бака је увијек живјела за ту идеју да неко из наше породице извади из јаме њеног сина и мужа. Тог јуна 1990. године Херцеговина је била тужна, али ипак поносна, јер смо могли да извадимо наше претке и да их пристојно сахранимо”, нагласио је Ћук.

Данило Kовач, професор историје у бањалучкој Гимназији и виши асистент Одсјека за историју Универзитета у Бањалуци је рекао да о феномену херцеговачких јама тешко причати, писати и још теже суштински разумјети.

Након панела премијерно је приказан филм аутора Небојше Kолака под називом “Вратићу се” који говори о освим страдањима.

The post Страдали у јамама Херцеговине ће добити заједничко спомен обиљежје appeared first on ФИЛТЕР.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас у Источном Сарајеву на обиљежавању Дана сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева да 121 невини живот представља огромну тугу и изразио жаљење што многе људе који су пуцали на дјецу није стигла правда.

“Веома је важно да се окупљамо овдје на овај дан, да скренемо пажњу свима на чињеницу да је овдје страдало 121 дијете и да то никада не смије да буде заборављено. На овај дан бол која нас обузима не јењава и увијек је истог интензитета”, рекао је Додик у дворишту Основне школе “Свети Сава” у коме се налази Спомен-обиљежје невино страдалој дјеци са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. године.

Он је цитирао ријечи блаженопочившег патријарха српског Павла да “када страда дијете онда страда цијело човјечанство”.

Према његовим ријечима, 121 невини живот представља огромну тугу и не може се наћи ништа од разумних разлога да би се та убиства могла оправдати.

“Зато је важно да друшво остане концентиранисано и окупљено око оваквих догађаја и страдања. Потребно је даље обавјештавати ширу јавности о њиховом страдању”, рекао је Додик.

Он је напоменуо да је изградња споменика страдалој дјеци у оквиру ове основне школе била неопходна, те истакао да је сада потребно урадити још нешто више и предложио снимање документарног филма, обећавши помоћ да се то уради.

“Мислим да само тако може скренути пажња на млађе генерације, данашње вршњаке тадашњих страдалника како је то било и да не смију да забораве, јер је заборав поновна смрт те дјеце и њиховог невиног страдања”, истакао је Додик.

Он је поручио да је због тога данас у Источном Сарајеву да заједно са породицама, чији бол никада неће престати, сузбије тугу колико год је то могуће окупљени око начина живота, око града Источно Сарајево у коме су многи, бјежећи из Сарајева, нашли своје животно станиште.

“Због тога ћу увијек помоћи у рјешавању проблема”, обећао је Додик.

Према његовим ријечима, Источно Сарајево овај дан треба посветити сјећању на невино страдалу дјецу.

“Нека вјечно живи сјећање на њих. Ова дјеца су страдала само зато што су били на другој страни линије. Не могу да разумијем да неко ко је видио дијете на снајперском нишану могао да пуца у њега”, рекао је Додик.

Он је изразио жаљење што многи од људи који су пуцали на дјецу нису процесуирани и што их није стигла правда.

Спомен-обиљежје невино страдалој дјеци са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. године открили су 13. септембра 2018. године тадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик и директор школе Данијела Мрда.

На споменику су уклесани стихови пјесника Горана Врачара “Сумрак”, који су посвећени страдалој дјеци.

Споменик је изграђен на иницијативу школског одбора и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево с циљем његовања сјећања на убијену дјецу у Српском Сарајеву.

The post Додик: Бол због убијене дјеце никада не јењава appeared first on ФИЛТЕР.

Сарајево је велико стратиште Срба. Достојанственим спомеником обиљежити и сачувати од заборава страдање српског цивилног становништва у граду који су стварали, градили, културно, научно и умјетнички подизали и на крају били сатрвени и у њему уништени, није само обавеза и дуг према страдалницима, већ и наш залог даљег опстанка и постојања на овим просторима.

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” историчар и декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, који је постао дио приче, односно иницијативе Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ да на Врацама, дијелу који припада Српској, буде изграђен споменик у знак сјећања на страдале Србе. Реагујући на негодовања која већ стижу из Сарајева, каже да се иза тога крије страх од истине.

– Крије се бојазан оних који знају да медијски формиране слике о Сарајеву као “опсједнутом” граду, граду “мученику”, могу бити доведене у питање. Јер, ако почне да се пробија истина о томе да Сарајево у периоду 1992-1995. године није био опсједнут већ подијељен град, да је постојао чврст унутрашњи обруч у граду због кога цивили нису могли напустити Сарајево, да је масовно терорисано српско становништво, може се читав тај мит довести у питање. А ако један мит падне, остали ће се срушити као кула од карата – нагласио је Мастиловић.

Многи и готово три деценије након рата покушавају да избришу што се дешавало српском становништву у Сарајеву и Србима пришију трајну етикету агресора. Да ли су и овакве иницијативе начин да се прикаже друга страна истине?

МАСТИЛОВИЋ: Меморијализација је значајан сегмент културе памћења, али није једини. Морамо изградити колективну свијест о култури памћења, а то можемо ако осмислимо државни пројекат и институционализујемо га, јер истраживање, публиковање и меморијализација страдања у 20. вијеку, па и у Сарајеву, не може и не смије бити ствар ентузијазма појединаца, већ прворазредни државни пројекат и национални подухват, по примјеру Јевреја. Ми смо народ познат по кратком памћењу, заборавној култури и расутим енергијама и све докле је то тако, изложени смо бјесомучном прекрајању и фалсификовању историје. Срби су једини народ који је на овим просторима у Другом свјетском рату имао два покрета отпора против нацизма и фашизма и масовно страдао у борби с њима, једини народ који није имао својих СС дивизија, једини који су систематски истребљивани од нацизма, фашизма и њихових појавних облика као што је усташтво, а дочекали су да их данас нацистима и фашистима називају они чији су преци масовно били ангажовани у 13. СС “ханџар” дивизији, у 369. “вражијој” и 7. СС “принц Еуген”, у 21. СС “Скендербег” дивизији, а и да не говорим о злочиначким формацијама НДХ, усташама, домобранима, муслиманској милицији и слично.

Једном сте рекли да је БиХ, као државни пројекат, утемељена на неколико крупних историјских лажи. Да ли је Сарајево и прича о агресији једна од њих? Због чега се Србима стално ставља на терет да су агресори и вјечити кривци, а готово никада да су и они страдали?

МАСТИЛОВИЋ: Ништа се у димензији историјског трајања не догађа случајно. Оно што се догодило у БиХ од 1992. до 1995. године, а посебно у Сарајеву, представљало је површинску, људском оку видљиву, манифестацију сложених историјских процеса дугог трајања и дубоких посљедица. Све вуче коријене из 19. вијека и у ствари су рецидиви аустроугарске окупације ових покрајина. Флоскулу о “великосрпском пројекту” осмислили су аустроугарски окупатори да би од Срба у БиХ, који су тада били већински народ, направили неки други и другачији народ у односу на онај који је живио у Србији, Старој Србији, Војводини, Крајини и Црној Гори. Од тада, сви који крену да уништавају Србе користе ту флоскулу и то док нас истовремено убијају, муче, масакрирају на нашим огњиштима или прогоне са њих. Деведесетих година 20. вијека у БиХ смо имали васкрс Калајеве доктрине о политичком народу и идеје о “босанској нацији”, “босанском језику”, “босанској култури”, оваплоћују се данас. А када томе додате и васкрс Хитлеровог поретка у југоисточној Европи, који данас гледамо нешто модификован, постаје јасно да смо ми као народ и данас у оном истом жрвњу историје у коме смо били и прије 100 година, а који нас једнако немилосрдно меље.

Спознаја

Колико генерације у Српској знају своју историју и страдања?

МАСТИЛОВИЋ: Данашње генерације знају веома мало, усудио бих се рећи и трагично мало. Колико Срба данас, на примјер, зна да је 8. августа 1941. године одведено 280 сарајевских Срба и три жене у логор у Госпићу, да је 22. децембра у пломбираним жељезничким вагонима отпремљено у логоре 62 мушкарца, девет жена и 140 дјевојака и тако даље. На ком споменику то у Сарајеву прочитати? А да и не говоримо о масовним ликвидацијама у околини града, на примјер, у Раковици, гдје је 23. августа спаљено је 200 домова, људи затварани у куће, посипани бензином па спаљивани. Само у једној штали убијено је и спаљено 108 жена, дјеце и стараца и тако даље. А страдања српских цивила у Сарајеву у рату 1992-1995. године су прича за себе.

The post Мастиловић о изградњи споменика страдалим Србима на Врацама appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједник Подружнице Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске у Источном Сарајеву Радован Пејић информисао је данас начелника општине Источна Илиџа Маринка Божовића да су створени услови да буде формирана општинска организација овог удружења.

Пејић је изјавио новинарима у Источном Сарајеву, након састанка са Божовићем, да на подручју ове општине има више од 150 чланова.

Он је навео да је договорена и обнова спомен-обиљежја припадницима Полицијске станице “Кула” погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату.

“Хтјели су да га носе одавде, али, захваљујући општини, спомен-обиљежје је и даље ту”, истакао је Пејић.

Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић навео је да ће споменик, који има посебну важност за људе овог краја, бити репариран.

“Он се налази на локалитету гдје је била смјештена ратна Полицијска станица и он ће бити репариран и уређен”, рекао је Божовић.

The post Ускоро обнова спомен-обиљежја погинулим припадницима ПС “Кула” appeared first on ФИЛТЕР.