Након што се тема трошења новца из градског буџета отворила на посљедњој сједници Скупштине града, градоналелник Источног Сарајева обратио се јавности саопштењем.

Подсјећамо, против ребаланса буџета за ову и нацрта за наредну годину били су у СДС-у. Тада су из ове странке поручили да је “претходна управа за прославу крсне славе за четири године мандата потрошила око 40.000 КМ, док је сада за једну потрошено 42.000 КМ”.

Ћосић поручује да је претходно руководство четири сата церемоније платило 330.270 КМ, а да се садашњем приговара због 42.403 КМ за петодневну манифестацију.

Он подсјећа да је слава града Источно Сарајево – Свети Петар Дабробосански ове године обиљежена први пут вишедневном манифестацијом “Дани Источног Сарајева” у оквиру које је било укупно 12 дешавања у општинама Источног Сарајева.

“Имали смо двије активности заједно са Универзитетом у Источном Сарајеву, који је нераскидиво везан за овај град, а онда смо обиљежавање званично почели полагањем цвијећа на Српском војничком спомен-гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу. Потом смо у Трнову имали премијеру документарног филма о страдању Срба у Ледићима, затим пројекцију тог филма у Источном Новом Сарајеву, разговоре о дјелу нобеловца Петера Хандкеа, ручак добродошлице за пријатеље нашег града из Србије и Црне Горе, свечану академију, Свету архијерејску литургију, славски ручак, отварање парка у Палама и велики концерт на отвореном Саше Матића”, наводи Ћосић у саопштењу.

Додаје да никада раније то није на овај начин рађено и обиљежавање славе Источног Сарајева остајало је прилично незапажено.

“Сматрали смо да наш град заслужује једну такву манифестацију. Интересовање људи је то доказало, тако да ћемо ову праксу наставити и у наредним годинама и то још разноврсније и квалитетније ако будемо у могућности”, стоји у саопштењу.

Све ово је коштало 42.403 КМ.

“По мишљењу мојих политичких противника, одборника у Скупштини града Источно Сарајево чије су политичке опције управљале овим градом протеклих скоро 30 година, то је прескупо, растрошно, скандалозно, једноставно неприхватљиво у сваком смислу. Поштујем, имају право на мишљење, свој став и његово изношење у јавности. Али, то право имам и ја, а осим права имам и аргументе и тачне податке о ономе што су радиле њихове страначке колеге док су управљале овим градом”, наводи Ћосић.

Он даље износи податке о једном догађају у Источном Сарајеву који је стао у једно вече (од 18.30 до 22.30 часова) – церемонија свечаног затварања Европског зимског омладинског олимпијског фестивала (EYOF) 2019, који је одржан од 10. до 15. фебруара 2019. године.

“Овај један догађај коштао је, вјеровали или не, 330.270 КМ буџетских средстава Града Источно Сарајево! Имајући у виду да је плаћен кредитним средствима, долазимо до невјероватне суме од 400.000 КМ са каматама за једну церемонију. Веома је занимљиво и то да је уговор о организацији церемоније свечаног затварања закључен након проведеног преговарачког поступка без објаве обавјештења, што је најнетранспарентнији облик јавне набавке”, додаје Ћосић.

Такође, издваја још неколико трошкова, па је тако видљиво да је организација конференције за новинаре плаћена 6.500 КМ. Услуге вањског оглашавања плаћене су 19.820 КМ, а ангажман два модератора догађаја чак 3.000 КМ.

Ангажман музичких група “Милиграм” и “Ван Гог” коштао је укупно 76.000 КМ, а агенцијска провизија 9.900 КМ.

Услуга ватромета у трајању до пет минута плаћена је 14.480 КМ.

“Поређења ради, као начелник општине ватромет од 10 минута плаћао сам 3.000 КМ”, каже Ћосић прилажући документацију за изнесено.

The post Град Источно Сарајево: Колико је ко трошио за прославе? appeared first on ФИЛТЕР.

Припадници Полицијске управе Источно Сарајево, данас су обиљежили Крсну славу Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Светог Архангела Михаила, ломљењем славског колача у Храму Успења Пресвете Богородице у Палама, те служењем помена и паљењем свијећа погинулим и преминулим припадницима Управе.

Помен је служен за  136 погинулих припадника, који су своје животе дали у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Такође, положени су вијенци на спомен обиљежја погинулим, који су своје животе уградили у темеље Републике Српске.

Славски колач сломљен је по православном обичају у присуству
свештеништва и руководства Управе.

Начелник Полицијске управе Источно Сарајево Бранимир Шеховац честита Крсну славу припадницима Министарства унутрашњих послова Републике Српске и свим грађанима који славе.

The post Полицијска управа Источно Сарајево обиљежила Крсну славу МУП-а Републике Српске appeared first on ФИЛТЕР.

Болница “Србија” у Источном Сарајеву прославила је данас крсну славу – Свете Козму и Дамјана, заштитнике здравствених радника.

Директор болнице “Србија” Небојша Шешлија напоменуо је да се ове године крсна слава обиљежава у условима епидемије вируса корона у складу са препорукама Републичког кризног штаба у присуству најужег руководства и пријатеља установе.

Шешлија је рекао да ће ову годину обиљежити борба против епидемије и захвалио се свим здравственим радницима за немјерљив допринос за очување здравственог сектора.

Он је нагласио да је болница “Србија” ове године отворила нову зграду Трансфузије и увела нову услугу хипербаричне коморе, па први пут због те услуге становници ове регије неће ићи у друге.

“Први пут смо и нашу здравствену установу повезали са Медицинским факултетом у Фочи и предавања ће се први пут за завршене године студија моћи обављати и у нашој установи”, рекао је Шешлија.

Он је подсјетио да је јуче потписан уговор са болницом у Атини, која ће омогућити усавршавање стручног кадра болнице “Србија” и главном граду Грчке.

The post Прослављена крсна слава Болнице “Србија” appeared first on ФИЛТЕР.

Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.
Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.
Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/
постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.

Свети архијерејски сабор уједињене Српске православне цркве изабрао је Петра за митрополита дабробосанског са сједиштем у Сарајеву, а званично је на тај положај, према тадашњој црквено-правној пракси постављен, указом краља од 7. новембра 1920. године. По одлуци Сабора, и даље је администрирао Захумско-херцеговачком епархијом до избора њеног новог епископа.

У Сарајеву је брзо постао омиљен међу народом. Стекао је углед и поштовање и код Хрвата и код муслимана. Тако, када је дошао на устоличење новог реис-ул-улеме у Сарајеву, окупљени муслимани су му приредили праве овације. Сваког Божића ишао је надбискупу Шарићу да честита велики хришћански празник.

За његово вријеме у Митрополији дабробосанској подигнути су и освећени храмови у Какњу, Брези, Мокром код Пала, Хаџићима, Турбету и Кисељаку, црквена звона у Рудом, у новосаграђеној цркви у Брези, црквени торањ у Бугојну, звона и капела у Осојници код Зенице. Пред рат, у Новом Сарајеву подигнут је Храм Преображења Господњег који је 8. септембра 1940. године осветио патријарх српски Гаврило, уз саслужење митрополита Петра, владике жичког Николаја и других српских архијереја. Према подацима из 1935. године у епархији је била 81 црква и капела. Само 1935. године саграђене су 3 цркве и 2 капеле, а оправљено је 9 капела и 4 цркве. Израђивани су нови иконостаси, обраћена је пажња на школе и на катихизације.

Митрополит Петар је често посјећивао часове вјеронауке у основним и средњим школама. Успио је да зграду Богословије у Рељеву, са земљиштем, врати у власништво Српске православне цркве. Припремао је зидање богословије у склопу Старе цркве у Сарајеву на Башчаршији, да би Рељевску богословију претворио у монашку школу, али га је Други свјетски рат омео у томе. Исто тако пропала су настојања да се оснује црквена појачка школа.

У крилу Цркве покренуте су добротворне акције. Крајем 1929. године Сарајевска црквена општина је основала три хумане социјалне установе: Дјечији дом, Дјечије забавиште и Сиротињску кухињу. Црквена општина је давала новчану помоћ сарајевској сиротињи, за одјевање сиромашне деце сарајевских основних школа, шегртском дому, „Просвјети”, пјевачком друштву „Слоги” и многим другим установама.

Посебна пажња посвећена је женском монаштву у митрополији. Сређена је црквена администрација, коју је Први свјетски рат у многим мјестима уништио. Обраћа се пажња на богослужења, литије, на црквене ствари, одјећу. Служи се у болницама и затворима. У црквама се његује проповјед и хорско пјевање.

Послије смрти патријарха српског Варнаве митрополит Петар је био један од кандидата за патријарха.

По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: “Ја сам народни пастир, те ме веже дужност, гдје сам дијелио добро са народом, да исто тако и зло са народом подносим и подијелим, и према томе мора се са народом судбина дијелити и остати на своме мјесту”.

Досљедно је бранио православну вјеру и српско писмо пред њемачким Гестапоом. У том безочном нападу, посебно забрани употребе ћирилице, одлучну улогу имао је римокатолички свештеник Божидар Брало, усташки повјереник за БиХ.

Митрополит Петар ухапшен је 12. маја 1941. године и заточен у затвор “Беледија”, а 15. маја исте године отпремљен је у загребачки усташки логор Керестинец, гдје је обријан и одузета су му сва епископска обиљежја.

Према једној верзији, Свети Петар Дабробосански убијен је у Јасеновцу, гдје је бачен у ужарену пећ за печење цигле, а према другој одведен је у Госпић, а онда је са још 55 православних свештеника бачен у јаму Јадовно на Велебиту.

Свети архијерејски сабор 1998. године прогласио је митрополита дабробосанског Петра за свештеномученика.

Српска црква га прославља треће недјеље у мјесецу септембру.

Град Источно Сарајево прославља Светог Петра Дабробосанског као своју крсну славу.

The post Српска православна црква прославља данас Светог свештеномученика Петра Дабробосанског appeared first on ФИЛТЕР.