Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је на свечаној академији, поводом Дана и крсне славе града – Светог свештеномученика Петра Дабробосанског, да је овај град, у чију одбрану је уткано 4.100 живота, страдао, васкрсао и растао заједно са Републиком Српском.

“Град Источно Сарајево је страдао ради онога што је био, али се поново се уздигао, исто као што је због својих убјеђења страдао и уздигао се међу свете митрополит дабробосански Петар Зимоњић”, рекао је Ћосић.

Према његовим ријечима, период између двије славе обиљежила је пандемија вируса корона, када здравствени систем трпи огроман притисак, те да зато здравствени радници заслужују огромну захвалност због несебичне и херојске борбе за животе сваког грађанина Источног Сарајева.

“Дугујем огромну захвалност начелницима свих шест градских општина, који су у времену епидемије вируса корона и поред смањених прихода, радили и доста учинили за своје средине, а самим тим и за овај град. Волио бих да сваке наредне године будемо све јачи и да се још више идентификујемо са овим градом”, нагласио је Ћосић.

Ћосић је истакао да је град, захваљујући структури својих прихода, финансијски стабилан, функционише добро, заједно са свим својим организационим дијеловима.

“Ипак, желимо да радимо још више. Да се посветимо нашим становницима и будемо њихова седма јединица локалне самоуправе, која ради са својим оштинама”, навео је градоначелник Источног Сарајева.

Ћосић је најавио да ће град, и поред ограничених прихода, подржати значајне инфраструктурне пројекте у свакој од шест општина, са којима, како је навео, жели да буде партнер и пријатељ.

“Надам се да ће инвестициони циклус који планира Влада Републике Српске обухватити и пројекте наших општина. Јако ми је драго што Влада наставаља да у износу од 21.500.000 KМ финасира пројекте градње Студентског дома, зграде Ректората, Музичке академије, Факултета физичке културе и спорта”, рекао је Ћосић.

Он је подсјетио и на огромне инвестиције на Јахорини, али и улогу општина Пале и Трново, али и самог града у развоју ове планине.

“Мислим да ћемо успјети да градску туристичку организацију дефинишемо као једну са шест инфо центара и у потпуности је ставимо у функцију развоја туризма на подручју града Источно Сарајево. Убијеђен сам да у сваком сегменту друштва можемо постићи још много више”, нагласио је Ћосић.

Према његовим ријечима, страни донатори ће у наредном периоду подржати различите пројекте у Источном Сарајеву, како инфраструктурне, тако и оне који јачају капацитете администрације.

Указујући на чињеницу да је Источно Сарајево, уз Бањалуку, једини град који има већу стопу досељавања него исељавања, а неке од општина имају и позитивну стопу природног прираштаја, Ћосић сматра да овај град мора бити у центру пажње Републике Српске.

Бесједу о животу и дјелу Светог Петра Дабробосанског одржао је протојереј ставрофор Ранко Билинац.

Током вечерашње академије истакнутим појединцима и колективима додијељена су признања града Источно Сарајево.

Најавеће признање – Повеља Града додијељена је некадашњег градоначелнику Источног Сарајева Радомиру Kезуновићу, те некадашњем команданту Илијашке пјешадијске бригаде генерал-мајору Драгану Јосиповићу.

Златне плакете добили су Болница “Србија” и домови здравља и амбуланте из свих градских општина, као и пуковник у пензији Милан Јоловић Легенда.

Добитници Сребрне плакете су декан Факултета физичког васпитања Универзитета у Источном Сарајеву Боро Цицовић, предузеће “Оберон” из Источног Старог Града, чији је власник Тадија Тадић, овогодишњи кум славе града.

Свечаној академији присуствовали су Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Kошарац, министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Ћорић, посланици у Народној скупштини Српске Наташа Трифковић и Мирослав Вујичић.

Присутни су били гости из Србије и Црне Горе – замјеник градоначелника Ниша Душица Давидовић, помоћник градоначелника Новог Сада Александар Петровић, замјеник градоначелника Сомбора Љиљана Тица и помоћник градоначелника Синиша Борота, те предсједници општина Пантелеј /нишка општина/ и Плужине Наташа Станковић и Мијушко Бајагић.

Академији су присуствовали и начелници општина Источно Ново Сарајево Јован Kатић, Пала Бошко Југовић и Трнова Драгомир Гаговић.

Након свечане академије приказан је документарно-играни о страдању Срба у Ледићима, аутора Гвоздена Шарца, у продукцији Радио-телевизије Републике Српске.

Сутра на славу града у 9.00 часова у храму у Храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима биће служена Света архијерејска литургија.

У 14.00 часова предвиђен је славски ручак у хотелу “Рајска долина” на Јахорини, у 18.00 часова планирано је отварање новоизграђеног парка у Палама, након чега ће у 19.00 часова на Студентском тргу у овој општини услиједити концерт Саше Матића.

The post Ћосић: Град страдао, али се поново уздигао са Српском appeared first on ФИЛТЕР.

Град Источно Сарајево прославиће 17. септембра своју крсну славу – Светог Петра Дабробосанског.

Свети Митрополит Петар Дабробосански (световно Јован Зимоњић; 24. јун 1866 — 1941) је српски светитељ.

Био је митрополит захумско-херцеговачки (27. мај 1903 — 7. новембар 1920) и митрополит дабробосански (7. новембар 1920—1941). Одликован је Орденом Светог Саве I степена, Бијелим орлом II реда и Карађорђевом звијездом.

За његово вријеме у Митрополији дабробосанској подигнути су и освећени храмови у Какњу, Брези, Мокром код Пала, Хаџићима, Турбету и Кисељаку, црквена звона у Рудом, у новосаграђеној цркви у Брези, црквени торањ у Бугојну, звона и капела у Осојници код Зенице. Пред рат, у Новом Сарајеву подигнут је Храм Преображења Господњег који је 8. септембра 1940. године осветио патријарх српски Гаврило, уз саслужење митрополита Петра, владике жичког Николаја и других српских архијереја. Према подацима из 1935. године у епархији је била 81 црква и капела. Само 1935. године саграђене су 3 цркве и 2 капеле, а поправљено је 9 капела и 4 цркве. Израђивани су нови иконостаси, обраћена је пажња на школе и на катихизације.

Напад нацистичке Њемачке на Југославију 6. априла 1941. године затекао је митрополита Петра у Сарајеву. Послије њемачког бомбардовања Сарајева, на Велику Сриједу 1941, у пратњи протојереја Стевана Петровића, секретара Црквеног суда, митрополит се привремено склонио у манастир Свете тројице код Пљеваља. По казивању очевидаца, митрополит је дошавши у манастир био потиштен и љутио се на проту Стевана што га је наговорио да напусти Сарајево, „јер би боље било да сам остао са својим народом”. На Васкрс је служио у манастиру Свете тројице. Другог дана Васкрса 21. априла 1941. године вратио се у Сарајево. Желио је да буде са својим народом без обзира на то што су усташе по Сарајеву хапсиле, мучиле и убијале Србе.

Почетком маја 1941. године усташки повјереник за Босну, римокатолички жупник сарајевски, Божидар Брале, затражио је од митрополита Петра телефоном: „пошто је ћирилица стављена ван закона” у НДХ, да он истог дана нареди својим свештеницима и црквеним општинама да више не пишу ћирилицом и да печате замијене латиницом. Ако у одређеном року ово не изврше, биће позвани на одговорност. Митрополитов одговор био је кратак: „Ћирилово се писмо не може укинути за 24 сата, а осим тога рат још није завршен.”

Пошто је одбио да држи благодарење за Павелића и да у званичној преписци употребљава латиницу, митрополит Петар је очекивао сваког тренутка да га ухапсе.

Послије подне 12. маја 1941. године дошли су усташки полицијски агенти у Митрополију и одвели митрополита у „равнатељство”, не дозволивши да га неко прати. Из полицијске управе митрополит Петар је одведен у општи затвор Беледија.

Из Загреба, митрополита су одвели у Керестинец код Самобора. Ту је обријан, скинута му је мантија, малтретиран је и мучен, како су посвједочили очевици. У Керестинцу је био до 15. јуна, када је логор расформиран, а митрополита су са групом затвореника истог дана одвели у загребачку полицију. Из Загреба је ноћу спроведен у злогласни усташки логор Госпић. Тамо су га мучили и малтретирали: по киши и пљуску изводили су га у двориште логора, тукли кундацима и тјерали да „држи придике како је придиковао Србима у Сарајеву.”

У Госпићу се губи траг митрополиту Петру. Српска црква је покушавала на све начине да нешто сазна о митрополиту Зимоњићу и, ако је још жив, да га ослободи из затвора, али није успјела у томе.

Данас има више верзија о смрти митрополита Петра Зимоњића. По једној од тих верзија, митрополит је из логора у Госпићу одведен у логор Јадовно на Велебиту, гдје је убијен маљем у главу и бачен у једну провалију, највероватније у Шаранову јаму. По другој верзији, која се заснива на свједочанству Јове Фуртуле и Јове Лубуре које су дали Комисији за прикупљање података о страдању Срба у Другом свјетском рату, митрополит Петар је послије мучења убијен у логору у Јасеновцу и бачен у ужарену пећ за печење цигле. Ни дан данас се не зна тачно мјесто гдје се налази гроб митрополита Петра Зимоњића, а ни тачан датум смрти.

The post Свети Петар Дабробосански – заштитник града Источно Сарајево appeared first on ФИЛТЕР.