У Источном Сарајеву вечерас је промовисан роман Бранка Брђанина Бајовића “Нови Михаил, Appendix: Пут у покајање”, у организацији Матичне библиотеке Источно Сарајево.

Професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Жељка Пржуљ истакла је да је код Бајовића већ устаљен поступак да се у оквиру корица једне књиге често нађе још неки рукопис у настајању.

– То обично пишу ликови који су дио те његове радње. Није случајно тако назван овај роман, јер 2003. године професор Брђанин је објавио роман “Михаил” и постоји веза између ова два романа. Настављају се судбине одређених ликова, а такође има везе и са романом “Сила” – изјавила је Пржуљева новинарима.

Она је појаснила да један од ликова који је био главни лик и у роману “Сила” који говори о љубави према Сарајеву, његова судбина се наставља и у овом роману с тим што је претежно радња заснована на периоду одбрамбено-отаџбинског рата од 1992. до 1995. године.

– Само што се приповиједа са извјесне временске дистанце, из 1999. године. С једне стране, не сасвим директно, покреће и тему сеоба као једног општег мјеста топоса у српској књижевности, али нажалост и топоса српске националне историје, бар када је у питању историја сарајевских Срба – истакла је Пржуљева.

Бајовић је изјавио да му је намјера била да направи круг кратких романа, односно у шест књига, има их укупно девет.

Говорећи о вези романа “Михаил” са овим романом, Бајовић је истакао да је ријеч о цикличном завршетку приче.

– То мало људе збуњује. У наслову се види прво име па запета која означава уствари други роман у истим корицама. Практично, не да бих се око тога шалио, него је тешко наговорити издаваче да објаве. Тако да сам три посљедње књиге штампао из трика, типично сарајевски уличарски фазон – истакао је Бајовић.

Професор на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић истакао је да је роман објављен 2018. године, али због ситуације са вирусом корона, ово је прва промоција.

Он додаје да је ријеч о шестом роману Бајовића, којим је он заокружио једну романесну структуру коју је започео романом “Михаил”, на шта и сам наслов указује.

– Успијевши да затвори једну причу у којој он говори о себи, о граду у којем је рођен, а односи се на Сарајево и једној великој теми, а то је тема сеоба из свог угла и заправо могућности или немогућности напуштања града како физичком тако и духовно са покушајем да се побјегне на једино мјесто сигурно које постоји, а то је манастир, у овом случају Света Гора – истакао је Кнежевић.

Он је додао да се роман завршава са поруком да је судбина оних који напусте завичај или свој хабитус заправао та да се немају гдје вратити, а да нигдје нису добродошли.

Бајовић је редовни професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву и драматург Народног позоришта Републике Српске.

Поезију, прозу и драме објављује од 1975. године уз мноштво награда за књижевно, драмско и радиофонско стваралаштво.

The post Промовисан роман Бранка Брђанина Бајовића appeared first on ФИЛТЕР.

На Палама је вечерас промовисана књига Мире Таланге “Рат и Мир-а”, која је настала на принципу модерне психологије.
Таланга је новинарима рекла да је књига аутобиографска и у њој су описана њена преживљавања одређених ситуација током рата, догађаја од дјетињства до одласка у Њемачку.

Kњига је, како је навела, састављена од кратких, сажетих прича, из којих ће читаоци препознати да је вријеме да нешто промијене у свом животу, од подизања самопоуздања, скупљања храбрости.

Таланга каже да је ово прва промоција књиге, на којој је радила двије године.

Она је навела да јој је мотивација за писање књиге дошла из рада на себи, захваљујући едукацијама за професионалног тренера и НЛП тренера, на које је ишла почетком пандемије вируса корона.

“Те едукације су ми подигле самопоуздање, стекла сам храбрости, што је потребно у писању књиге“, додала је Таланга.

Kњигу је штампао графички студио “Дис копи” Пале, а лекторисао професор са Филозофског факултета на Палама Саша Kнежевић.

Таланга је рекла да је за дизајн књиге била задужена Сашина кћерка Соња Kнежевић, која је имала визују да то изгледа као јинг и јанг и сунце према коме тежимо, према свјетлости и миру у себи.

Она је рекла да ће ускоро почети да ради на другој аутобиографској књизи у којој би требала писати о рату, јер је то мало потиснута тема, с обзиром да се већина не жели враћати у прошлост и сјећати неких догађаја.

“Ја бих, ипак, из тог рата да се извуче поука. Тако да ће моја сљедећа књига бити о томе, о тешким почецима“, рекла је Таланга.

Мира Таланга је рођена у Сарајеву 1968. године. Она је супруга, мајка и бака која живи у Фрајбургу и долази повремено на Пале. Ради као лајф коуч и НЛП тренер.

The post Промовисана аутобиографска књига “Рат и Мир-а” appeared first on ФИЛТЕР.

Нови број часописа “Српска вила”, те роман “Зорломац” аутора Саше Кнежевића промовисани су вечерас у Бијељини у организацији градског Одбора Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ “Просвјета”.

Кнежевић је навео да је ово његов пети роман, а изашао је у издању Народне библиотеке са Пала.

– Роман је сложене структуре – чине га три приче у којима је кроз три посљедња вијека испричана судбина Срба у односу на Европу, те односа Европе, прије свега, Нијемаца односно Аустријанаца према Србима, односно према овим просторима. Циљ романа је да покажемо да према неким догађајима можемо учествовати врло активно, што мислимо и да јесмо – рекао је Кнежевић.

Он је навео да роман показује то да све конце вуку неки други људи, а да су Срби након Првог српског устанка одлучили да поробе ту Европу, која је овај народ поробљавала све вријеме.

О најновијем издању “Српске виле”, 53. по реду, говорила је главни и одговорни уредник тог часописа Јелина Ђурковић, која је рекла да часопис, који има вишедеценијску традицију, “путује” и у Чешку, Пољску, Србију, Аустралију, у дијспору и није више само републички.

– Наша је одговорност за живот `Српске виле` и трудимо се да у њу увијек убацимо неку новину, а да њен основни профил остане константан – нагласила је Ђурковићева.

Она је навела да су у овом броју проширили уређивачки савјет, тако да су добили преводиоце из Београда, Москве, као и Пољске и далеке Аусталије.

– У овом броју је започето представљање бањалучке Подружнице Удружења књижевника Републике Српске, који су нам најбројнији у овом броју, а наставићемо их представљати и у новом, који ће изаћи у новембру – рекла је Ђурковићева.

Осим књижевних радова, часопис доноси и два научна дјела.

Промоције су одржане у бијељинском Музеју Семберије.

The post Промовисан роман “Зороломац” Саше Кнежевића у Бијељини appeared first on ФИЛТЕР.

У Културном центру, у Палама, вечерас је промовисан роман ”Кости” књижевника Ненада Милкића из Србије. “Кости” кроз живот једне породице причају причу о страдању Срба од 1992-1996 године у Сарајеву.

Ненад Милкић истакао је да је на роману радио двије године. Истраживао је терен, проналазио људи који су прежијели голготу… Не заборавља разговоре који су вођени над гробовима дјеце.

“Тешка јесте тематика али нажалост живјели смо у таквим временима. На нама, на данашњим генерацијама, јесте да то забиљежимо како би потомцима остало. Ми у Србији, дошли смо до тога да данас, послије сто година рата, тек сада причамо о тим људима. Ја не желим да чекамо сто година да заборавимо шта се десило у Сарајеву и око њега”, рекао је Милкић.

Саша Кнежевић, професор српског језика и књижевности на Универзитету у Источном Сарајеву, додао је да овакви романи заправо представљају оне романе који се могу сврстати у културно-историјске вриједности. Он је истакао да је писање оваквих романа неопходно како би се разбио мит о Сарајеву који је формиран у рату, а онда још посебно наглашен у повратним годинама кроз књижевност, филмове и различите медије.

“Ради се о једној занимљивој књизи коју је написао човјек који нема никакве реалне везе са Сарајевом и са свим оним што се догађало, а о чему се у књизи говори, што је посебно интересантно. Он је испричао једну љубавну причу, типичну људима из мјешовитог брака тог посебног феномена који се у рату показао као несрећа вишег реда, о несрећним судбинама људи који су у Сарајеву рођени или су се ту затекли и на крају свој живот завршили у том граду”, рекао је Кнежевић.

Бошко Југовић, начелник општине Пале, поручио је да је роман “Кости” дио историје који не смије бити заборављен и из којег је потребно извући посебне поруке. Он је додао да је од изузетног значаја промоција оваквих романа, те да сви треба да водимо рачуна о историји српског народа, да будемо свјесни голготе кроз коју је српски народ прошао и да из тог разлога треба да цијенимо слободу више него остали народи.

Подсјећамо, прва промоција романа који је објављен у децембру прошле године, одржана је синоћ у Источном Новом Сарајеву.

Роман “Кости” можете пронаћи у књижарама “Хит књига” или наручити путем онлине платформи.

The post Роман “Кости” промовисан у Палама appeared first on ФИЛТЕР.

У Културном центру Пале, у сриједу, 27. јануара биће одржана промоција романа „Кости“, аутора Ненада Милкића.

У роману „Кости“, описано је страдање Срба у Сарајеву током деведесетих година прошлог вијека. Роман представља омаж више од 8.000 убијених Срба и свима онима који су прошли кроз логоре и затворе у Сарајеву.

Осим аутора, о роману ће говорити професор са Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Саша Кнежевић.

Промоција је заказана за 17 часова. Због тренутне епидемиолошке ситуације број гледалаца у сали је ограничен до 50 особа, а ношење заштитних маски је обавезно.

The post Промоција романа “Кости” у сриједу у Палама appeared first on ФИЛТЕР.

Професор књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић рекао је данас на трибини “Епски десетерац – историја која се пјева” у Источном Новом Сарајеву да “у епској поезији, без жена – разговора нема”.

“Премда се још од Вукове изванредне младалачке подјеле српских народних пјесама на женске и мужествене /јуначке/, жене сматрају споредним у систему српског народног епоса, свако ко је послушао или прочитао неку епску пјесму освједочио се да без жена у њима разговора нема”, рекао је Кнежевић на трибини у Културном центру у оквиру 12. манифестације “Огледало епског стваралаштва”, чији је овогодишњи мото “Жене, јунаци епских пјесама”.

Он подсјећа да и кад се начелно мизогини Старац Милија поигра са злосретним Иваном Црнојевићем којег сјетује љуба “С дугом косом, а памећу кратком”, не смије да се заборави да она то чини за спас његове душе, јер нема већег гријеха неголи “Ђевојачку срећу затомити / и у њену роду узаптити”.

Према његовим ријечима, и када нису главне јунакиње пјесме, као што нису биле ни глава патријархалне заједнице, жене су је чак и сузама оплемењавале омогућивши Филипу Вишњићу да устаничко страдање до краја очовјечи заједничком тужбалицом двије мајке.

Он сматра да је најпрецизнију размјеру историје и епског десетерца дао Његош у “Предисловију свога и нашега Огледала српског”.

“За црногорске пјесне може се рећи да се у њима садржава историја овога народа, који никакве жертве није поштедио, само да сачува своју свободу. Истина да поезија на неким мјестима понешто увеличава подвиге Црногораца; но на многима и важнијима држи се строго точности“, цитира Кнежевић Његоша.

Он је додао да су Срби своју историју пјевали да би је боље и лакше памтили и дуже сачували и на томе могу захвалити великим аедима и рапсодима којима је обиловала српска култура.

Професор књижевности српског језика и гуслар Душан Пејић говорио је о односу епике и историје, односно на који се начин историја транспонује у српску епску поезију, те колико се епској поезији може вјеровати као историјском извору.

“Отворио сам и питање које је то историјске догађаје епска поезија најбоље запамтила, а посебно сам се осврнуо на период прије Немањића, јер се о догађајима из тог времена још говори у неким хипотезама, тако да је ту доста непознатог, а одређени детаљи се помињу у гусларским пјесмама”, навео је Пејић.

Он жели да својом анализом дође до савремене епске поезије и историјских догађаја које савремена епска поезија опјевава, а ту је нарочито ријеч о посљедњем одбрамбеном-отаџбинско рату на простору бивше Југославије и БиХ.

Гусларско друштво “Филип Вишњић” Источно Сарајево организатор је манифестације “Огледало епског стваралаштва”, која се под мотом “Жене, јунаци епских пјесама”, одржава од 22. до 24. октобра Источном Новом Сарајеву.

Централни програм ове манифестације одржан је синоћ у сали Културног центра Источно Ново Сарајево и том приликом изведен је музичко-сценски приказ “Жене, јунаци епских пјесама”.

Секретар Гусларског друштва “Филип Вишњић” Витомир Арсенић рекао је Срни да је циљ ове манифестације првенствено очување културне баштине, епске поезије и гусала.

Због ограниченог броја гледалаца, ради поштовања прописаних епидемиолошких мјера и препорука, сценски приказ снимљен је и биће емитован на Интернет телевизији “Људи говоре”, коју ће реализовати Недељко Жугић.

На реализацији и припреми пројекта радили су професор Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву Пеђа Харт и Немања Пухало. Техничку реализацију пројекта реализовао је Културни центар Источно Ново Сарајево.

Ову традиционалну манифестацију, коју организује Гусларско друштво “Филип Вишњић” Источно Сарајево под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске, града Источно Сарајево и општине Источно Ново Сарајево, ове године подржало је и Министарство спољних послова Србије – Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону

The post Кнежевић: У епској поезији, без жена-разговора нема appeared first on ФИЛТЕР.

“Писма мајци из туђине” биле су колумне Саше Кнежевића које су излазиле у листу “Јавност” 1995. године.

Аутор: Саша Кнежевић

Драга мајко

Прошло је, ево, четири мјесеца откако се невидјесмо и нечусмо. Што се не видјесмо није ни чудо, даљина је то, али што се не чујемо чудо је. Чуо сам да сад сва писма читају, па ти зато о политици нећу писати.

Београд је ових дана хладан. Не знам је ли свима тако или је то за мене некако посебно студен. Нигдје сунца. Ако има Бога, можда је код вас побјегло. Кога сунце у Београду да огрије? Дјецу једино. Дјеца ништа не знају. Зато она једина не ћуте. Овдје се дјеца свугдје играју, на улици, у парку, пред школом. Не боје се мина (овдје се бацају кашикаре), ни снајпера (овдје се пуца из пиштоља), чак ни авиона.

И над Београдом лете страни авиони. Велики, бијели. Они ништа не избацују из ваздуха. Фино слете на аеродром и проспу ђубре по Београду. Све то преноси телевизија. Овдје им не треба CNN домаћа ТВ се усавршила у прављењу спектакла. 

Можда се сјећаш кад је код нас била Олимпијада. Овдје је недавно био Олимпијакос и то је био много већи спектакл од оног код нас. Они су врло важни, јер су из Грчке, а Грци су измислили Олимпијаду. Не сјећам се да ли је ту био предсједник Југославије (тако се сад Србија зове), али ти морам рећи да је он много фини господин. Паметан је, носи наочаре и бркове и сад је почео да путује по свијету. Слетове му тамо праве кад дође. Свугдје га воле гдје год оде и увијек кад се врати прича да ће рат брзо престати. Он мисли на тај рат у Босни. Ја навико да говорим Босна. 

Неки причају овдје да ће Босна опет у Југославији бити. Не знам за Ерцеговину, али они причају да ће нам опет пришлепати Словенију и Хрватску. Мени то у почетку бико смијешно. Ђе то послије свега може, али видим ово озбиљни људи, старији, још комунисти. Знаш ти кад комунисти на нешто завру да ће то тако бити или њих неће бити. Дабогда их не било.

Тетка је изашла са Алипашиног и сва се некаква просула. Каже да је срела Хасана и Муберу и да им је жао што смо ми из својих кућа побјегли. Вољели би људи да смо у њима били док су их палили. Овако их ваљда страх поред рушевина проћи. Чуди ме да мене нису поздравили. Ја сам им вазда јаја на Васкрс носио. Другу дјецу било стид. Мене није. Домаћа јаја крупна, још у црвено фарбана. Сад нам је земља у црвено офарбана. И небо, тамо душе ратника одлазе. Небо над Београдом је сиво. Нечија је душа сива, срце се некоме у пепео претворило док наш народ крвари.

Ти ми се чувај. Једина си ми ти остала. 

The post Црвена земља (Писма мајци из туђине) appeared first on ФИЛТЕР.