У Москви је данас представљен споменик изузетном дипломати и бившем руском представнику при Уједињеним нацијама Виталију Чуркину. Биста је изливена у бронзи и биће постављена у Источном Сарајеву, испред Градске управе.

Подсјећамо, Чуркин је 2015. године, када је био стални представник Русије при УН, ставио вето на британски нацрт резолуције Савјета безбједности УН о догађајима у Сребреници 1995. године.

Прије седам година у Источном Сарајеву је постављена спомен плоча у знак сјећања на руског дипломату.

Аутор бисте која ће бити постављена у Источном Сарајеву је академик Руске академије умјетности Ајдин Зејналов, преноси РТРС.

Пројекат је реализован на захтјев Републике Српске која тако жели да изрази захвалност руском дипломати на подршци коју је пружио српском народу док је радио у УН.

The post Ово је биста Виталију Чуркину која ће бити постављена у Источном Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

У младићком животу и раној каријери Михаила Горбачова, посредна повезаност с Југославијом у два догађаја, преко његове супруге Раисе Максимовне и његовог политичког ментора Фјодора Кулакова, одиграла је можда и прекретничку улогу. Да су се догађаји у та два случаја другачије расплели, ко зна каква би била Горбачовљева судбина, а тиме и судбина светског социјализма. Последњи совјетски председник преминуо је у Москви у уторак 30. августа 2022, у 92. години.

Ове године навршава се три деценије од коначног нестанка „прве земље социјализма”, Савеза Совјетских Социјалистистичких Република (СССР), а заједно с њим и силаска с политичке сцене личности која је обиљежила крај 20. века, Михаила Сергејевича Горбачова. 

Мало је, међутим, познато да је у Горбачовљевом животу, повезаност с Југославијом, и то управо преко његове супруге Раисе Максимовне, играла прекретничку улогу у његовом личном животу и политичкој каријери. Да су се догађаји повезани с Југославијом у два случаја другачије расплели, ко зна каква би била Горбачовљева судбина, а тиме и судбина светског социјализма.

Ликвидација комунизма

Горбачовљева супруга, Раиса, имала је веома велики и значајан утицај на њега и његову каријеру, што је Михаил Горбачов истицао у бројним приликама.  За „перестојку” и „гласност”, које су биле симболи промјена које је Горбачов уводио у СССР, последњи совјетски лидер заслуге је, поред главног идеолога Александра Јаковљева, не ретко приписао и својој супрузи Раиси. Тако, говорећи 1999. на Америчком универзитету у Истанбулу, Горбачов је рекао: „Циљ читавог мог живота било је уништење комунизма, неподношљиве диктатуре над људима. Мене је у томе у потпуности подржавала моја супруга која је ту нужност схватила прије мене. За испуњење тог циља искористио сам свој положај у партији и у држави и управо због тога мене је моја супруга подстицала да постепено преузимам све више положаје у држави”.  

Сличне речи су и мото Горбачовљеве књиге Сам са собом. „Мој циљ је био да ликвидирам комунизам и диктатуру над народом”, написао је Горбачов.

О статусу његове супруге Раисе, или „Раје” како су је звали, у другој половини осамдесетих година прошлог вијека, говори и тада популаран виц: „У нашој земљи постоје три најпознатије жене: Ала Пугачова, Катја Личева и Раиса Горбачева. И три најпопуларнија мушкарца: Рајин отац, Рајина кћерка и Рајин муж”.

Раиса није Михаила Сегејевича одмах учинила својим изабраником. До тога је дошло после колебања, а сам Горбачов је не без победоносног задовољства у више књига и интервјуа описивао како да је баш он постао њен изабраник. Управо када се емотивно преламала за кога да се веже, међу изабраницима нашао се и „један Југословен”, па је Раиса Максимовна могла лако да постане „југословенска снаја”, прије него супруга лидера који је промјенио свијет.

Сусрет у Москви

Оно што је Раиси и Михаилу било заједничко јесте да су обоје били полуруси-полуукрајинци, само што је Горбачову мајка била Украјинка, а Раиси Максимовна Титоренко отац, да су обоје су потицали из обичних, радничких породица, да су се научили раду од дјетињства и прихватали учење као продужетак тог рада. Уз то, обоје су у Москви били странци, провинцијалци који су жедно упијали све новости које им је пружала престоница, али нису постали Московљани.

Почетком педесетих, када су се упознали, Горбачов, наравно, није знао много о необичним квалитетима своје будуће супруге. Раиса Максимовна била је привлачна студенткиња филозофије, некадашња гимнастичарка. Око ње се налазио читав рој удварача.

На Раису је Горбачову скренуо пажњу његов близак пријатељ Волођа Либерман, коме се допало како студенткиња треће године филозофије плеше. Горбачов је био годину дана старији, али је због рата био студент друге године права.

Горбачов се у почетку виђао с једном професорском кћерком, Надеждом Михајловом, која му је била ментор за културна дешавања у Москви, али њена породица није јој дозволила да се виђа с једним ставропољским „комбајнером”. 

И Раисина прва романса такође се окончала неуспешно. Она се најпре виђала са физичарем Тољом Зарецким из Литваније, чији је отац био директор литванских железница. Његова породица, међутим, сматрала је да једна провинцијска дјевојка не може да буде животна сапутница њиховог јединца, и због  одлучног противљења његове мајке, њихова веза је прекинута.

После забављања са Зарецким, Раисином срцу био је близак „један Југословен, да ли Србин или Хрват”, забележио је Горбачов у својој књизи. Тај „Србин или Хрват”, како се могло чути по Москви, био је извесни Вуковић, који је одлучио да не слиједи пут својих сународника и врати у домовину после раскида са Стаљином, него је остао у Москви.

Иако бивши совјетски лидер не даје никаквих детаља о овом бившем момку своје супруге, а ни Раиса Максимовна у својој аутобиографији није га чак ни споменула, постоје различите верзије о томе шта је утицало на окончање њихове везе.

Антијеврејска кампања и Стаљинова смрт

„Морам рећи да тада, на првом састанку, није показала интересовање за мене”, писао је Горбачов о почецима везе с Раисом. „Покушао сам да не покажем да је на мене одмах оставила огроман утисак”. После почетног кратког забављања, Раиса је рекла Михаилу Горбачову: „Знаш, ми више не треба да се виђамо. Било ми је лијепо с тобом. Поново сам се вратила у живот. Тешко сам поднијела раскид с младићем у кога сам имала повјерења. Не бих могла да поднесем још један такав раскид.  Боље је да прекинемо сада, док још није касно”.

Старији и обавештени новинари у Москви причали су да је на ову везу утицао и прелом који је донела Стаљинова смрт.

Наиме, Стаљинова смрт 1953. снажно је поделила студенте на оне који су се идентификовали с њим и његовом политиком или се опредељивали против њега. Инцидената на овој линији било је и раније, а један од њих директно је утицао на везу Раисе и Михала Горбачова, о чему је Раиса писала у својим мемоарима. Био је то догађај везан за оно што се дешавало око антисемитске „љекарске афере”, односно за откривање групе „љекара завјереника”, углавном Јевреја, који су наводно намерно погрешно лијечили високе руководиоце и становништво.

Историчари Рој и Жорес Медведев у књизи Непознати Стаљин навели су да је обједињавање свих раније започетих антисемитских случајева у вези са „случајевима љекара”, започетих још 1948, извршено тек јануара 1953. године.

Раиса Горбачова 1985.

Наиме, 13. јануара, у московској „Правди” објављена је „Хроника ТАСС-а” у којој је писало како су органи државне безбедности открили „терористичку групу љекара која је себи поставила за циљ да штетним лијечењем скрати живот активним званичницима Совјетског Савеза”. У тој „Хроници” наведена су и имена љекара Јевреја које је наводно заврбовала Међународна јеврејка буржоаско-националистичка организација „Џојнт”.

Пошто је међу ухапшеним лекарима било и Руса, и то познатих, њих су навели као чланове других организација, па су тако међу оптуженима били и Стаљинов лични љекар В. Н. Виноградов и начелник љекарске управе Кремља П. И. Јегоров, који су били наведени као „давнашњи агенти енглеске обавјештајне службе”.

Ове апсолутно фантастичне оптужбе биле су почетак изузетне, чак историјске кампање у штампи, посебно у „Правди”. Од јануара 1953. сваки дан у централним листовима објављивали су се некакви материјали о субверзивној активности коју у СССР-у воде америчке, британске, израелске и друге обавјештајне службе. Најаве наступајућег погрома биле су очигледне и изазивале су забринутост у целом свијету.

Међутим, 1. март 1953. био је посљедњи дан ове кампање. Тог дана у „Правди” тог дана могло се прочитати како су „из СССР-а прогнани шпијуни, диверзанти, саботери, убице” и како се „ционистичке организације користе за шпијунско-диверзантску активност”, међу којима и јеврејска организација „Џојнт”.

Али већ сутрадан,  у понедељак, 2. марта 1953. године, ни „Правда”, ни други централни листови више нису објављивали никакве антиамеричке и антиционистичке материјале. Није било таквих написа ни наредних дана. Антисемитска кампања је престала. То је све имало везе са Стаљиновом смрћу, која је уследила 5. марта 1953.

Раиса је признала да је схватила да воли Горбачова управо у тренутку када је у току била „љекарска афера” и антисемитска кампања, значи између јануара и марта 1953. Тада се десило и да Горбачевљевог друга Волођу Либермана, због јеврејског порекла и наводне нелојалности совјетском руководству избаце из трамваја, а Горбачов је био једини који се због тога узбудио и јавно протествовао.

„Ту сам уочила његово достојанство, да има властито мишљење, да се не плаши да га покаже и да поштује своје другове”, написала је Раиса Максимовна. „Југословен” из Горбачевљеве књиге, највероватније Стаљинов приврженик, није сматрао да би требало да осуди такав потез и то га је коштало места у срцу Раисе Максимовне. 

Раиса Максимовна и Михаил Горбачов венчали су се 25. септембра 1953. Пошто су завршили факултете, Горбачови су се 1955. упутили у Ставропољ, где је Горбачов почео да гради своју животну и политичку каријеру.

Раиса Горбачов не само да је помогла супругу када је био на челу Совјетског Савеза, него је спасила његову каријеру на њеном почетку шездесетих година у Ставропољу.

Партијски успон Михаила Горбачова

Фјодор Кулаков, несуђени Брежњевљев наследник, почетком шездесетих је као високи партијски функционер, члан партијског Централног комитета и први човек Ставропоља, био прва политички значајна особа која је почела да подржава Горбачова и подстиче његов успон. На самом почетку то је изгледало обрнуто.

У јануару 1962, Кулаков је на изборној конференцији рејонског Комсомола критиковао формализам у раду његовог првог секретара, Михаила Горбачова. То је обично значило и крај каријере. Овога пута, међутим, само два мјесеца касније Кулаков је дао нову шансу Горбачову да крене партијским стазама. Такав великодушан однос према кадровима који су се нашли на мети партијске критике у КПСС био је изузетно риједак.  По правилу, тако се односило само према рођацима важних особа или према „неопходним људима”. Остало је неоткривено зашто је тако тврди руководилац попут Кулакова подржао Горбачова, без обзира на његове радне мане.

Горбачов је био задужен за партијски рад у три сеоска рејона: Шпаковском, Труновском и Кочубејевском, али су се и ту појавили проблеми. У лето 1962, рејонски биро партије упозорио је Горбачова на појаве неодговорности у раду у вези са обраћањем ЦК КПСС и Савета министара радницима у пољопривреди. Горбачов се супротставио тој оцјени, па је образована комисија која је требало да испита те наводе. Она је потврдила раније изречене оцјене. На састанку рејонског партијског актива, Кулаков је поново критиковао Горбачова.    

Чинило се да је његова партијска каријера, после два ударца, окончана. Горбачов је, међутим, успео да убеди Кулакова да му да још једну шансу. Горбачовљеве бивше колеге верују да је ствар спасила Раиса. Она је имала редак таленат убјеђивања саговорника и наводно је она Кулакова убједила да њен супруг није изгубљен за партијски рад.

Истина, Горбачов у мемоарима Очи у очи са собом чак пише да је Кулаков једном, користећи његово службено одсуство, наводно покушао да заведе Раису Максимовну.

Било како било, одједном је Горбачов за Кулакова постао „веома потребан човјек”, јер се другачије не може објаснити чињеница да је 32-годишњи Горбачов у јануару 1963. постао руководилац партијских органа ставропољског комитета. То је дужност која је значила првенствено рад с кадровима, због чега је стално био у контакту с првим секретаром и сматрао се његовом „десном руком”.

Случај Кулаков

Фјодор Кулаков једно време сматран је највероватнијим наследником Брежњева. Он се нашао у Ставропољу по Хрушчовљевој одлуци, који је тај град користио за „прогонство” ривала. Пре њега је ту био упућен маршал Булгањин, члан Политбироа и председник Владе. По карактеру, Кулаков је био близак Хрушчову, јер је тежио реформама и осећао личну одговорност за лош положај економије у земљи. Мада је подржавао Хрушчовљев правац, није могао да трпи недосљедност и неосмишљеност његовог дјеловања. У октобарском смењивању Хрушчова 1964. Кулаков је активно учествовао, јер га је боравак у Ставропољу лишавао каријерних перспектива.

Убрзо после смењивања Хрушчова, Кулаков је премештен у Москву, где је задужен за област пољопривреде. Али, он није заборавио свог „ставропољског „Санча Пансу”, како Горбачова у односу с Кулаковим називају неки аутори. На основу Кулаковљеве  препоруке, Горбачов је у децембру 1964. постао руководилац партијских органа Ставропољског рејонског комитета КПСС.  

Горбачов је наредне четири године стицао искуство као партијски апаратчик, које ће му итекако значити када се буде нашао у Москви. У исто вријеме, одлично је разумео да не може да се напредује без одговарајућег образовања, па је, опет по савету Кулакова, усписао истурено одјељење Ставропољског пољопривредног института. Завршио га је 1967. стекавши диплому агронома – економисте пољопривреде.

Као први секретар обласног комитета, Горбачов се бавио стварањем пољопривредних комбината и комплекса. Постао је запажен по развоју свог начина жетве, који је назван „ипатовски метод жетве” који се састојао у пребацивању пољопривредне технике у рејоне у складу са динамиком сазревања житарица, што је омогућавало њено ефикасније коришћење. Жетва се у Ипатовском региону завршавала у рекордном року, што је још једном скренуло пажњу Москве на њега.

Изненадна смрт

Фјодор Кулаков је још једном, последњи пут, одлучујуће помогао каријеру свог штићеника на парадоксалан и трагичан начин – својом смрћу. Наиме, само неколико мјесеци након што му је као члану Политбироа задуженом за пољопривреду додељен Орден хероја социјалистичког рада и мјесец дана након посете Југославији, Кулаков је изненада умро 18. јула 1978. у 60. години, под неразјашњеним околностима. На његово место у Политбиро стигао је Горбачов.

Постоји неколико верзија његове изненадне и неочекиване смрти, али све се заснивају на последицама његове посете Југославији.

Након путовања у Југославију, где је предводио совјетску делегацију на 11. Конгресу југословенског Савеза комуниста од 20. до 23. јуна 1978, Кулаков се вратио у домовину под утиском оног што је чуо и видио, па је у Политбироу поставио питање кооперативне реорганизације пољопривреде. Његови сарадници га нису разумели, оптужили су га да преузима југословенски модел и назвали га ревизионистом. Кулаков је због тога одмах критикован на седници Политбироа 4. јула, али званично због наводног подбачаја жетве. Пошто није могао да издржи ове увреде, Кулаков је дошао на своју дачу гдје је ујутру пронађен мртав.

Овако чудна и изненадна смрт, наравно, одмах је створила гласине да је Кулаков убијен у борби за Брежњевљеног наследника и да су они који су претендовали на лидерску позицију у држави предузели превентивни корак и физички уклонили фаворита за првог човјека СССР-а. Брежњев није желио да прекине одмор и да дође на сахрану.

На место Кулакова, дошао је његов дотадашњи штићеник, Михаил Сергејевич Горбачов. Све било спремно за коначно ступање на позорницу човека који је промјенио свијет на крају 20. вијека. Посредно, у томе је, и на емотивном плану и на политички начин, улогу играла и тадашња Југославија.

The post Двије епизоде из живота посљедњег совјетског предсједника: Југословен у срцу Раисе Горбачов и политички успон њеног супруга appeared first on ФИЛТЕР.

Република Српска је под свакодневним притисцима да уведе санкције Русији. Колико год буде коштала политика неутралности, нећемо пристати на игру Запада која хаотичним захтјевом о придруживању санкцијама Русији покушава да сузбије све веће руске границе, рекао је српски члан Предсједништва Милорад Додик у интервјуу за Спутњик.

Наглашава да БиХ није увела санкције Русији јер о том питању није било консензуса Предсједништва, те да консензуса неће бити док год је он у Предсједништву.

Додик истиче да декларативно дате сагласности бошњачких амбасадора који у међународним организацијама наступају “соло” нису обавезујуће за БиХ.

Да је на нивоу фантације прича опозиције о санкцијама које је БиХ наводно увела Русији, потврдио је, каже Додик, руски амбасадор Игор Калабухов, али и предсједавајући Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић, који је Србе оптужио за блокаду санкција Русији.

– БиХ није увела ниједну од санкција према Русији у складу са Уставом и унутрашњом процедуром. Наравно да ту постоји проблем – кад се неки од муслиманских амбасадора појави на неком састанку Запада, Запад то славодобитно посматра и гледа као неку врсту побједе. То што они стварају проблем унутар БиХ говори колико је њима стало до БиХ, а они су створили озбиљан проблем чињеницом да су допустили да се унилатерално разбије основа Дејтонског споразума, а то је консензус – наглашава Додик.

Додик поручује да без консензуса нема ни одлуке. Према Уставу БиХ, једино надлежно тијело за утврђивање спољне политике је Предсједништво БиХ, а усаглашених ставова није било.

Додик истиче да је одбијен његов приједлог да питање сукоба у Украјини буде увршетно у дневни ред сједнице Предсједништва БиХ. Умјесто да БиХ званично заузме неутралан став о питању руско украјинског сукоба, два члана Предсједништва одбијају захтјев, вјерујући у свемогућу моћ запада, каже Додик. Тиме БиХ ризикује да постане колатерална штета, попут Украјине.

– Тражим неутралан став, да се не мијешамо у те ствари да не пратимо политике Запада, него да покушамо да будемо изван спекулација и избјегнемо било какву економску штету и политичку. Из низа разлога сматрам да БиХ неће увести санкције док ја сједим у Предсједништву БиХ – поручује Додик.

Хаотични захтјев Запада о придруживању санкцијама говори о њиховом страху о нарастајућим руским границама. Зато, каже Додик, улажу милијарде у наоружање које пласирају Украјини. У таквим глобалним подјелама, Република Српска мора се држати по страни.

– Зато је најважније да ми очувамо стабилност и мир, а то значи – нема санкција за Русију, хомогенизација Срба у Републици Српској око програма који гарантује стабилност и мир и покушаја да се обезбиједи враћање надлежности које Српској по Уставу припадају – истиче Додик.

Додик је реккао да не вјерује у БиХ и да једино што може у БиХ самостално да живи је Република Српска.

Коментаришући најављену посјету предсједника Европског савјета Шарла Мишела, Додик је рекао да не очекује да ће бити помака у преговорима о изборној реформи.

The post Додик: Санкције Русији неће бити уведене док сам ја у Предсједништву БиХ appeared first on ФИЛТЕР.

Руско министар одбране Сергеј Шојгу рекао је да је руска војска заузела Маријупољ, јавља Интерфакс.

Он је у разговору са руским предсједником Владимиром Путином рекао да у челичани “Азовстал” још увијек има украјинских бораца.

– У “Азовсталу” још увијек има око 2.000 бораца – рекао је Шојгу, додајући да се до сада предало 1.478.

Према његовим ријечима, фабрика је “безбједно блокирана”.

Шојгу је рекао да је из Маријупоља евакуисано више од 142.000 цивила.

– Ситуација у Маријупољу је мирна и могућ је повратак цивила – рекао је Шојгу руском предсједнику.

Путин је честитао Шојгуу на успјешној операцији у Маријупољу и рекао да нема потребе да се фабрика заузима на јуриш.

Он је рекао да ће Русија гарантовати животе украјинских војника који напусте челичану и да ће бити третирани са поштовањем.

The post Шојгу: Руси заузели Маријупољ appeared first on ФИЛТЕР.

Могућности да Црна Гора надомјести губитак туриста с руског и украјинског тржишта током ове љетне туристичке сезоне су веома мале, сматра декан будванског Факултета за бизнис и туризам проф. др Раде Ратковић.

У интервјуу за Портал РТЦГ каже да ове, као ни прошле године, од губитака у туризму Црну Гору не може спасити ни регион, који је, како је рекао, једно од најсиромашнијих и сезонски најконцентрисанијих туристичких тржишта у Европи.

Ратковић је оцијенио и да опоравак украјинског тржишта, усљед рата у тој земљи “након руске инвазије, не може бити брз”.

А у контексту црногорских санкција Русији, Ратковић каже да ће проћи још доста година до нормализације односа Европе и Русије, као и да ће Црна Гора дијелити судбину тих односа.

– Негативан утицај ће бити двострук: Директни, у смислу изостанка долазака са тржишта Украјине и Русије и, индиректно, због релативне близине епицентра ратног пожара и пријетње његовог ширења ка Западном Балкану. Са ових тржишта су доласци потпуно неизвесни, осим избјеглица, а поготову оних који код нас имају некретнине. Негативан ехо се може проширити и на извјесно осујећење долазака и са неких других тржишта – каже Ратковић.

Према његовим ријечима гости из Украјине су 2021. у укупном колективном смјештају остварили 9,25 одсто, а Руси 12,1 одсто, а да је Народна банка Србије објавила да су српски туристи у Црној Гори у 2021 години потрошили 113 милона евра (по ноћењу 36,77 евра).

По тој аналогији могло би се процијенити да ће ове године Црна Гора изгубити око 32 милиона евра са украјинског и око 42 милиона са руског тржишта.

– Опоравак украјинског тржишта не може бити брз. Већ им је земља претрпјела огромна разарања, па ће пут до враћања на ранији стандард бити дуг. Ми смо, као НАТО чланица и кандидат за ЕУ са Русима у односу санкција, које су важиле, у мањем обиму, и прошле године. Мислим да су, барем у средњем року, ова тржишта за нас изгубљена.

На питање мможе ли Црна Гора да надомести губитак туриста из Русије и Украјине са неких других тржишта и која би то била да би се штета минимализовала, професор каже да су могућности за то у овој сезони веома мале.

– Наша је велика стратешка грешка што смо у ове двије године потпуно запоставили организовано туристичко тржиште најјачих емитивних земаља Западне Европе. Ваљало би да одмах кренемо ка тим тржиштима, али ми нисмо ни организационо, ни политички сада спремни за то. Имамо блокаду готово свих институција система и неадекватну дестинацијску туристичку организацију, без чега није могуће ефикасно управљати пословањем и развојем туризма – рекао је Ратковић.

The post Црна Гора због санкција губи туристе из Русије и Украјине appeared first on ФИЛТЕР.

Забринутост Србије због плаћања гаса у рубљама биће приоритет за Русију, изјавио је данас портпарол Kремља Дмитриј Песков коментаришући изјаву српског предсједника Александра Вучића о плаћању гаса у рубљама.

Вучић је синоћ рекао да се могу очекивати негативни ефекти због увођења плаћања гаса у рубљама.

“То је потпуно нормално. Он је у праву. То заиста може да буде проблематична ситуација, зато што је Бугарска у овом случају иступила са непријатељским корацима према нама. Зато ће морати да плаћа у рубљама, хтјела не хтјела, свиђало јој се то или не. Али у исто вријеме то не важи за Србију. То је проблем који треба ријешити. Наравно, забринутост Србије биће за нас приоритет”, рекао је Песков.

The post Кремљ: Забринутост Србије приоритет за Русију appeared first on ФИЛТЕР.

Русија је одлучила да ће се одсад плаћање руског гаса за “непријатељске земље” обављати у рубљама, саопштио је данас предсjедник Владимир Путин на састанку Владе.

Он је оценио да “нема смисла испоручивати робу из Руске Федерације у ЕУ, САД и друге земље и примати робу у њиховој валути”.

Путин је дао инструкције Централној банци и влади да у року од недjељу дана утврде редослиjед операција за куповину рубља на домаћем тржишту Руске Федерације за стране купце руског гаса.

Додао је да ће Русија наставити да испоручује гас у складу са обимом и циjеном наведеним у уговору, а да ће се промjенити само валута плаћања.

The post Путин: Русија одсад гас наплаћује у рубљама appeared first on ФИЛТЕР.

Њемачки министар пољопривреде Џем Оздемир поручио је Нијемцима да једу мање меса како би допринијели борби против Русије, која, како тврди, користи своју извозну моћ и залихе хране као оружје.

“Упркос чињеници да сам вегетаријанац, нећу проповиједати да сви треба да буду вегетаријанци. Али хајде да то кажемо овако – јести мање меса био би допринос против (предсједника Русије Владимира) Путина”, рекао је Оздемир за “Шпигл”.

Оздемир је позвао Нијемце да се уздрже од расипања хране, наводећи да Русија “користи своју извозну моћ”, преносе руски медији.

Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ позвао је раније све Европљане да мање користе систем гријања како би “пресјекли пупчану врпцу која повезује са Русијом”.

Њемачки министар финансија Кристијан Линднер позвао је на нове разговоре о споразуму о слободној трговини између Европске уније и Сједињених Америчких Држава, објавио је данас њемачки лист „Ханделсблат“.

Аналитичар Бранко Павловић, за Спутник каже да сматра како споразум о слободној трговини са САД не може надомјестити економску сарадњу Њемачке са Русијом.

Према њемачким изворима, чак 55 одсто природног гаса и 30 одсто нафте добија се из увоза из Русије. Чак су и владајући политичари које су увели санкције упозорили да би прекид снабдијевања енергентима из Русије био катастрофалан за њемачку привреду. Њемачки привредници одавно тврде да се не може наћи адекватна замјена за руске енергенте.

На питање кад би споразум о слободној трговини могао да профункционише, Павловић одговара да је ту ријеч о великом проблему зато што са санкцијама Русији њемачка привреда „почиње да грца данас, одмах“, док би преговори о таквом споразуму у најбољем случају трајали шест мјесеци до годину дана.

„Тако да сте у нерјешивим проблемима. Просто речено, нека их, нек причају, а ја вам сад кажем на крају ће се видјети да Њемачка нема никакво рјешење за ово што је урадила сврставајући се на страну Америке, заправо, тешко урушавајући сопствену привреду. И то ће се видјети већ у првој, а нарочито у наредним годинама“, закључио је Павловић.

Генерални директор Фолсквагена, највећег европског произвођача аутомобила, Херберт Дис, упозорио је да би продужавање кризе у Украјини могло да има гори утицај на економију Европе од пандемије вируса корона.

Поремећаји у ланцима снабдијевања пријете да доведу до великог раста цијена, несташице енергената и инфлације, рекао је Дис за Фајненшел тајмс, оцијенивши да би то могло да буде веома ризично за европску и њемачку економију која користи 55 одсто руског гаса.

Према наводима шефа за спољну трговину Њемачке индустријске и трговинске коморе, Фолкера Трајера, око 40.000 њемачких компанија има пословне везе са Русијом, а око 250.000 радних мјеста директно зависи од извоза у Русију.

The post Једите мање меса и мање се гријте: Европски политичари у борби против Русије appeared first on ФИЛТЕР.

Руски технолошки стручњаци припремају се да покрену апликацију за дијељење слика за домаће тржиште након што је у Русији угашен Инстаграм.

Нова апликација под називом Россграм биће покренута 28. марта и имаће додатне функције попут плаћеног приступа за одређене садржаје.

Руска државна регулаторна агенција “Роскомнадзор” почетком прошле седмице блокирала је приступ Инстаграму након што је матична кућа те друштвене мреже Мета објавила да ће дозволити корисницима у Украјини да постављају поруке попут “Смрт руским освајачима”.

Мета, у чијем је власништву Фејсбук, саопштила је да привремена промјена у политици говора мржње важи само за Украјину након покретања специјалне војне операције руске војске.

Русија, која је забранила рад Фејсбука, покренула је кривичну истрагу против Мете, а тужилаштво од суда тражи да амерички технолошки гигант прогласи “екстремистичком организацијом”.

The post Умјесто Инстаграма стиже Россграм appeared first on ФИЛТЕР.

Савjетник предсједника Украјине Михаил Подољак изјавио је да је Кијев спреман да размотри питање одбијања чланства у НАТО ако заузврат добије гаранције безбједности.

„Спремни смо за конструктивне преговоре о кључним питањима. Наравно да је главно питање – безбједности. Обустава борбених дејстава. Што се тиче политичких питања, председник Владимир Зеленски не боји се да о свему томе разговара са Русијом“, рекао је он.

Како је рекао, неопходно је да Украјина добије прецизне, писмене и правно обавезујуће гаранције у условима када НАТО отворено говори да не жели Украјину као своју чланицу.

„О детаљима је тренутно говорити бесмислено. Сада је главно физички заштитити Украјину“, казао је он.

Подољак је такође казао и да Кијев неће прихватити било какве ултиматуме које буде изнијела Русија.

Раније данас украјински предсједник Владимир Зеленски је, коментаришући могућност признања Крима и независности република Донбаса, изјавио да постоји шанса да се пронађе компромис у погледу даље судбине тих територија. Он је такође поручио да је Кијев изгубио интересовање за питање уласка Украјине у НАТО.

„Мислим да можемо да разговарамо о питањима која се тичу привремено окупираних територија и непризнатих република, које нико није признао осим Русије, ових псеудо-република. Можемо пронаћи компромис о даљој судбини ових територија“, рекао је украјински лидер у интервјуу за америчку телевизију „ABC World News“.

Украјински предсједник изјавио је да је изгубио интересовање за улазак у НАТО.

„Што се тиче НАТО-а, одавно сам се охладио по том питању након што смо схватили да НАТО није спреман да прихвати Украјину. Алијанса се плаши контрадикторних ствари и конфронтације са Руском Федерацијом“, рекао је Зеленски.

Он је такође нагласио да Украјина неће „на кољенима молити“ НАТО ни за шта.

The post Украјина неће у НАТО, траже гаранције безбједности appeared first on ФИЛТЕР.