Из штампе је изашао Зборник докумената “Злочини геноцида над Србима у Сребреници у Другом свјетском рату”, у издању Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Владе Републике Српске и Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“.

Зборник је настао као резултат истоименог научног пројекта који су реализовали наставници и сарадници Катедре за историју и археологију Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, а који је суфинансирало Министарство за научно технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске.

У Зборнику је, на скоро 400 страница, сабрано 140 архивских докумената који недвосмислено свједоче о томе како су постројбе Независне Државе Хрватске, током Другог свјетског рата, у сребреничком срезу убиле 1076 одраслих мушкараца, 546 жена, 210 стараца и 430 дјеце. Од укупног броја жртава сребреничког среза у Другом свјетском рату (3281), православни Срби су чинили око 68%, што значи више од двије трећине свих жртава. Највише њих убијено је из ватреног оружја – 1129, објешено је 9, заклано ножем 663, измрцварено разним методама мучења 348, умрло касније од последица мучења 95 и убијено у логорима 18.

The post Објављен Зборник докумената “Злочини геноцида над Србима у Сребреници у Другом свјетском рату” appeared first on ФИЛТЕР.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је да су над Србима у Сарајеву почињени системски планирани злочини, који се годинама заташкавају.

Којић наводи да су, према до сада утврђеним подацима, у 10 пријератних општина на подручју Сарајева убијена 6.264 српска цивила и припадника Војске Републике Српске, а 280 их се још воде као нестали.

Он каже да је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица утврдио да је постојало 211 мјеста заточења за Србе на подручју Сарајева, те истиче да су многи од њих ритуално убијани и бацани у јаму Казани.

– Без обзира на то што се злочини над Србима у Сарајеву желе подвести под појединачне инциденте, а за њих оптужити пријератни криминалци и непослушни појединци, неспорно је да је ријеч о системски планираним злочинима, који се годинама заташкавају – изјавио је Којић Срни.

Према његовим ријечима, истина о дешавањима тих ратних година је скрајнута, а неки покушаји да се она до краја истражи пропали су, као што је то био и случај са комисијом из 2006. године, чији рад је неславно окончан.

Судских епилога мало

– Иако постоје бројна свједочења о голготи кроз коју су деведесетих година прошлог вијека прошли Срби на подручју Сарајева, судских епилога за почињене злочине веома је мало, а сваки покушај да се сазна истина, као и судбина несталих, онемогућен је од оних којима одговара искривљена слика о ратним догађајима одаслата у свијет – истакао је Којић.

Према подацима Републичког центра за ратне злочине почињене над Србима у касарни “Виктор Бубањ”, правоснажно су осуђена два лица на пет година затвора, а два лица су умрла у току поступка.

За ратне злочине над Србима у “Силосу” у Тарчину, против осам лица поступак је у току, за злочине у Великом парку поступак је у току против четири лица, док је за Алипашино поље против два лица поступак у току, а једно је ослобођено.

За Трново, против три лица поступак је у току, док су за силовање малољетнице 1993. године два лица осуђена на 12 година, а једно лице је недоступно.

За логор Храсница, једно лице осуђено је на шест година за силовање и малтретирање – подаци су Републичког центра.

Доктор Ајдановић пронађен мртав, а музичар Самарџић ни до данас није пронађен

Којић је подсјетио да се, послије пуцња у српског свата на Башчаршији 1. марта 1992. године, већ могло наслутити шта се спрема Србима у Сарајеву.

– Срби су били изложени застрашивању и свеопштој дискриминацији, одвођени су из кућа, станова, са улице, па чак и из болница. Први на мети су били интелектуалци и виђенији људи – истакао је Којић.

Он је навео да су међу њима доктор Милутин Ајдановић, који је, након што су га одвели из стана, сљедећег јутра пронађен мртав, док посмртни остаци познатог сарајевског музичара Слободана Самарџића нису пронађени ни до данас иако је полиција извршила увиђај на мјесту злочина.

Којић је указао да је у “Дневнику ратног хирурга” доктор Миодраг Лазић оставио вриједно свједочанство о свему што се ратних година дешавало на подручју Сарајева, посебно са аспекта страдања Срба.

The post Којић: Годинама заташкавају злочине над Србима у Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједник Организације погинулих бораца и заробљених цивила Источно Сарајево Милка Kокот изјавила је данас да се још трага за 397 несталих лица са подручја Сарајевско-романијске регије, као и да је и даље на чекању око 100 апелација породица несталих за надокнаду штете, које је Уставни суд прослиједио Тужилаштву БиХ.

Kокотова је рекла да је на данашњем састанку у Источном Сарајеву, којем су присуствовали представници Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Тужилаштва БиХ, Међународне комисије за нестала лица, те чланови породица несталих, договорено да Тужилаштво БиХ иницира да се у току судских процеса сазнају информације о мјестима гробница несталих и да спроведе истрагу о томе.

“Већ 29 година тражим своје, а тако и остали. Од 2005. године није ријешена ниједна апелације које смо поднијели да породице имају било какву одштету”, рекла је Kокотова.

Она је испричала да су јој супруг и брат убијени на кућном прагу, те да је познато и ко их је убио, али да се још не зна гдjе су њихови посмртни остаци.

Замјеник главног тужиоца БиХ Миланко Kајганић рекао је да Тужилаштво сарађује са свим удружењима жртава у БиХ, те да је на данашњем састанку појаснио његове надлежности у случајевима тражења несталих лица.

“Данас имамо ситуацију да људи због неразумијевања надлежности и погрешне информисаности доносе погрешне закључке. Објаснио сам да је мандат Тужилаштва БиХ да од Суда захтијева наредбе за ексхумације када добије захтјеве од Института за нестала лица или од неке полицијске агенције”, рекао је Kајганић.

Он је истакао да у Тужилаштву БиХ не смије бити проблема када је ријеч о процесу тражења несталих лица, те да нема разлога да од Суда не тражи наредбу када заприми захтјев.

Kајганић је рекао да им пандемија вируса корона није успорила рад, те да је скоро на Озрену пронађена гробница са посмртним остацима припадника Војске Републике Српске страдалих 1995. године, те да је на том подручју у току више ексхумација.

Он је нагласио да Тужилаштво БиХ никада није обуставило ексхумацију из било којег разлога, те да разумије да породице неће бити задовољне док не буду пронађена сва лица за којим се трага.

Kајганић је рекао да је основни проблем у процесу проналаска несталих недостатак информација.

“Информације на терену је тешко пронаћи након 25 година од страдања. Ако се појаве нове информације и за локације на подручју Сарајева и ако Институт поднесе захтјев, Тужилаштво ће свој дио посла урадити”, поручио је Kајганић.

Члан Kолегијума Института за нестале особе БиХ Никола Перишић рекао је да су активности Института смањене за 40 одсто због ситуације изазване вирусом корона.

Перишић је рекао да процес тражења, између осталог, омета и инфраструктурна изградња у Сарајеву на потецијалним гробницама.

“Ту је проблем и завјера ћутања на коју наилазимо”, рекао је Перишић.

Он је изразио убјеђење да ће процес проналаска несталих бити на мртвој тачки све док институције на нивоу БиХ и актери из ратног времена не направе неки концензус.

The post Још се трага за 397 лица са подручја Сарајевско-романијске регије appeared first on ФИЛТЕР.