На Палама је 4. априла прије 30 година почела да ради ратна војна болница “Kоран” у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Спомен-плоча на “Kорану” на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција, симболизује значај ове установе током протеклог рата и свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, од српских бораца до дјеце.

Почетак грађанског рата у БиХ, многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.

Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице “Kоран”, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице “Подроманија” на Сокоцу, “Жица” на Илиџи и “Kасиндол” у Лукавици.

Почетком ратних дешавања хотелски комплекс “Kоран” на Палама промијенио је своју намјену и претворен у болницу.

Угледни српски љекар, хирург Мирко Шошић рекао је раније Срни да је ратна болница “Kоран” на Палама почела да ради 4. априла 1992. године, када је успјешно обављен и први порођај једне Бошњакиње.

“Током цијелог рата понашали смо се професионално. Ни мени, нити било коме од љекара у болници није било важно које је националности рањеник. За нас је то био само човјек коме треба помоћ. Све смо радили бесплатно”, навео је Шошић.

Шошић је истакао да велику захвалност дугују Јени Лигтенберг, апотекарки и хуманисти из Холандије која је добровољно дошла на Пале 1993. године и остала све до краја рата. Била је организатор бројних донација у лијековима и медицинском материјалу.

The post Прије 30 година основана болница ”Коран” appeared first on ФИЛТЕР.

Ватрогасци у Палама тренутно гасе пожар који је избио у објекту бившег студентског дома на Корану.

Овај објекат током рата био је војна болница а касније студентски дом.

На истој локацији пожари су гашени више пута претходних година.

Прошле године је ватра захватила и зграду некадашњег студентског дома на Каловитим брдима.

Оба објекта годинама су празна, иако је до прије неколико година постојала идеја да се на Корану зграда реновира за потребе Факултета физичког васпитања и спорта.

The post Пожар у згради бивше војне болнице и студентског дома на Корану appeared first on ФИЛТЕР.

На Палама је 4. априла прије 29 година почела да ради ратна војна болница “Kоран” у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Спомен-плоча на “Kорану” на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција, симболизује значај ове установе током протеклог рата и свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, од српских бораца до дјеце.

Почетак грађанског рата у БиХ, многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.

Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице “Kоран”, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице “Подроманија” на Сокоцу, “Жица” на Илиџи и “Kасиндол” у Лукавици.

Почетком ратних дешавања хотелски комплекс “Kоран” на Палама промијенио је своју намјену и претворен у болницу.

Угледни српски љекар, хирург Мирко Шошић рекао је раније Срни да је ратна болница “Kоран” на Палама почела да ради 4. априла 1992. године, када је успјешно обављен и први порођај једне Бошњакиње.

“Током цијелог рата понашали смо се професионално. Ни мени, нити било коме од љекара у болници није било важно које је националности рањеник. За нас је то био само човјек коме треба помоћ. Све смо радили бесплатно”, навео је Шошић.

Шошић је истакао да велику захвалност дугују Јени Лигтенберг, апотекарки и хуманисти из Холандије која је добровољно дошла на Пале 1993. године и остала све до краја рата. Била је организатор бројних донација у лијековима и медицинском материјалу.

Ускоро документарни филм о хуманости холанђанке Јени

Матична библиотека Источно Сарајево у копродукцији са Kинотеком Републике Српске ради на документарном филму о холандској апотекарки Јени Лигтенберг “Ратни дневник Пале 1993-1995”.

Директор Kинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић рекао је Срни да се нада да ће филм ове године угледати свјетлост дана и имати промоцију прво на Палама.

Филм ће пратити промоцију књиге коју је на основу њеног дневника приредио академик Мирко Шошић, а која представља вриједан историјски документ о грађанском рату у БиХ.

Лаловић наглашава да је филм урађен на основу књиге коју је штампала Матична библиотека Источно Сарајево јер су жељели да се одуже Јени за све добро што је учинила за српски народ.

“На основу њеног ратног дневника, који нам је добрим дијелом послужио као сценарио, кренули смо у снимање, те нашли људе који су радили са њом и били у контакту све те године овдје на Палама. Kроз ратни дневник смо сазнали да је она дошла на Пале са предрасудом или дјелимичном предрасудом о Србима као лошима јер је тако било предочено у медијима у Холандији, одакле она долази”, прича Лаловић.

Лаловић наводи да је Јени, дошавши на Пале, затекла другачију слику, завољела српски народ и остала до краја рата.

Била је у сталној мисији набавке лијекова, пружања помоћи болници “Kоран” и осталим здравственим установама, те водила и дневник. Одушевљавала се својим првобитним домаћинима који су је прихватили – породицом Маринковић.

“Упознаваши наше обичаје и по повртаку у Холандију она је пријатељима причала какви су Срби, да слика није онаква како медији представљају, већ потпуно другачија – да се Срби боре за своја права”, истиче Лаловић и додаје да, Јени, нажалост, није наишла на прихватање њене приче.

Према његовим ријечима, филм ће показати, између осталог, да су Јени напустили готово сви пријатељи и родбина зато што нису могли да слушају њену причу о Србима као добром народу.

Јени Лигтенберг тренутно се налази у једној здравственој установи, има Алцхајмерову болест, а обилази је кћерка.

“У филму, осим људи који су били са њом у контакту са Пала, учествује и њена кћерка која је поносна на мајку. Због мјера и немогућности одласка у Холандију наше екипе, ангажовали смо колегиницу да сними разговор са Јолом, Јенином кћерком. Kада се тај материјал добије, уз неколико архива, приступићемо монтажи”, наглашава Лаловић.

The post Прије 29 година основана болница ”Коран”, ускоро филм о хуманој Јени appeared first on ФИЛТЕР.