Од смјене 59 функционера Републике Српске прошло је тачно 17 година, а Канцеларија високог представника, ни њен тадашњи шеф Педи Ешдаун никада нису одговарали за тај чин. Правде за лица којима је забрањено бављење политиком није било ни пред домаћим, ни пред иностраним судовима.

Ешдаун је 30. јуна 2004. године смијенио у пакету 59 особа, а многи од њих покушали су да потраже правду пред домаћим и страним судовима, али већина њих или је пресуђивала у корист високог представника или се проглашавала ненадлежним. Тако је функција ОХР-а остала без икакве контроле, а високи представници добили су апсолутну слободу у свом поступању за које нису сносили никакву одговорност.

Бивши декан Правног факултета у Источном Сарајеву Радомир Лукић за “Глас Српске” каже да је група од 26 смијењених функционера поднијела апелацију Европском суду за људска права, али да она није успјела.

– Суд је рекао да смо кажњени по Глави седам Повеље УН-а, која говори о одржавању светског мира, те да смо ми у надлежности Савета безбедности УН-а, јер смо, ако тумачимо доследно, “опасност по светски мир”. Другим речима, Европски суд се огласио ненадлежним – рекао је Лукић.

Он каже да је велики број њих правду тражио и пред домаћим судовима, али да су у већини случајева они стали на становиште да је све законито, правно и да високи представник има таква овлашћења.

– Само у два случаја, једна суткиња и судија су пресудили у моју и корист Миленка Станића, али су Окружни судови у Источном Сарајеву и Бањалуци преиначили пресуде. То су биле у принципу веома лоше срочене одлуке, а да се не лажемо, осим ово двоје судија, све остале судије су се плашиле да донесу другачије одлуке, јер су били под притиском чиновника из ОХР, а неки су ми то послије и сами признали – рекао је Лукић.

Он каже да је постојала идеја да се пред судовима Велике Британије тужи Педи Ешдаун, али да то никада није доведено до краја, те да је помињана и идеја да се туже државе чланице Савјета за спровођење мира.

– То је радила Влада РС и тадашње руководство Српске, али се с тим стало. Због чега? Не знам. Постојала је жеља да се правда тражи пред судовима у Америци, али ја у томе нисам хтио да учествујем, јер сматрам да би било потпуно нечасно и сумануто да мене штити амерички суд на територији моје државе. Испало би да су САД надлежне да суде ту врсту спорова у БиХ и мене то као држављанина РС и БиХ није интересовало – истакао је Лукић.

Он каже да се о овоме треба причати, јер они су своје битке водили сами, без ичије помоћи.

– Не треба то радити због мене, већ због свих нас, да не бисмо дошли у ситуацију да високи представник опет смјењује српске функционере, без обзира да ли се они презивају Додик, Шаровић, Стевандић, Бореновић и тако даље – закључио је Лукић.

Један од оснивача СДС Божидар Вучуревић је такође био смијењен, а за “Глас Српске” каже да је безуспијешно покушавао добити правду пред домаћим судовима.

– Водили су се неки спорови, али безуспијешно. Касније сам и одустао, јер сам видио да нема користи од тога – рекао је Вучуревић.

Поучен искуствима других, бивши начелник Управе за обавјештајно-безбједоносне послове Министарства одбране РС Драгомир Кесеровић није ни хтио да се упушта у судске спорове.

– Неуређена надлежност о овом питању била је јасан показатељ да ће правда бити тешко достижна – рекао је Кесеровић за “Глас Српске”.

Међу смијењенима, између осталих, нашли су се и Драган Калинић, Пантелија Ћургуз, Цвијетин Никић, Слободан Шараба, Саво Крунић, Зоран Ђерић, Војислав Глигић…

Без одговора

Годину дана прије смјене 59 функционера, 7. марта 2003. године, смијењен је и Милован Бјелица, а он у изјави за “Глас Српске” каже да није успијевао пред домаћим судовима, али да је једини који је пред Судом у Стразбуру тужио БиХ као државу потписницу Конвенције о људским правима.

– Мени БиХ није заштитила моја људска права и ја сам их због тога тужио. Међутим, из Суда сам прије четири године добио одговор да је тужба запримљена, али до данас о њој није одлучивано, нити има каквих других информација – рекао је Бјелица.

The post Функционери које је смијенио Педи Ешдаун не вјерују да ће икада дочекати правду appeared first on ФИЛТЕР.

Страховлада великих западних сила преломљена кроз њихове амбасаде и амбасадоре, те високог представника почела је неповратно да се топи и распада. Политичка већина у Народној скупштини Републике Српске исказала је став огромне већине држављана Српске и сада следи борба у којој та већина не сме да поклекне, јер ће у том случају изгубити легитимитет и веродостојност.

Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” професор Правног факултета у Источном Сарајеву Радомир Лукић говорећи о значају одлука Народне скупштине РС о питању останка високог представника у БиХ, али и о будућности те институције.

– Став изабраних народних представника увек се чује и само изражавање става изазива и постиже одговарајући ефекат. У сваком случају, далеко већи него што је ћутање и ропско роптање без наде да до промене може доћи или с надом да ће нека туђа рука све то решити. Добро је да је народ РС кроз став већине својих представника у највишем државном органу рекао шта мисли о диктатури и страховлади високог представника, који сам себи додељује овлашћења која му ни по једном правном акту не припадају – истакао је Лукић.

Мислите ли да ће Бошњаци некада промијенити став о питању присуства високог представника и због чега они данас чврсто стоје на позицији да је његов одлазак неприхватљив?

ЛУКИЋ: Уверен сам да Бошњаци неће никада променити такав став. Високи представник им даје неку лажну представу да су они у политичком смислу супстанца БиХ, основни услов и смисао њеног постојања. Високи представници су то чинили подржавајући погубну тежњу ка денационализацији Срба, ка централизацији и унитаризацији БиХ, ка уставном реструктурисању БиХ без федералних јединица, ка стварању јединства на темељима калајевштине и слично. Наравно да ће они због тога грчевито тражити останак и опстанак високог представника, јер би без тога и тек тада разумели где су, ко су и шта су. А реалност је далеко, далеко другачија од такве лажне самопредставе, коју потхрањују западне силе и високи представник.

ГЛАС: Да ли је могућа и извјесна будућност БиХ као функционалне државе док год постоји ОХР?

ЛУКИЋ: БиХ са високим представником, са самозваним Савјетом за имплементацију мира (ПИК) и његовим Управним одбором није суверена и самостална држава. Са ситуацијом где државе чланице ПИК-а управљају БиХ и остварују њена права, са диктатором и тиранином у лику високог представника, са животом под декретима таквог диктатора које он назива уставом и законима, БиХ је у колонијалном или статусу кондоминијума – државе под заједничком управом других држава самозваних чланица самозваног ПИК-а. Да на ваше питање одговорим контрапитањем: Да ли је то суверена  држава? Да ли ту постоји сувереност конститутивних народа? Ако није држава и ако нема суверенитета народа, онда не може да буде ни говора о функционалној држави.

Могу ли се у наредном периоду очекивати агресивнији притисци међународне заједнице на РС у погледу уставних промјена? Или су, ипак, западне силе свјесне да наметнута рјешења и измјене унутар БиХ могу изазвати нестабилност?

ЛУКИЋ: Моја досадашња искуства у сарадњи са западним дипломатама и војницима нису позитивна. Они не пристају на отворен разговор политички пунолетних и равноправних страна. Они траже само беспоговорно слушање. За њих су ставови РС извор нестабилности, а не политика коју води СДА када у свој програм стави за циљ БиХ без ентитета. Једном речју, очекујем даље непромишљене потезе Запада и даље неутемељене притиске разних врста на РС и њене политичке лидере. Но, ми морамо да мислимо својом главом и да не поверујемо у њихове фантазмагорије, искривљене и лажне оцене и осуде. Само тако ћемо очувати наш српски идентитет, самопоштовање, егзистенцију и Републику Српску.

Колико је важна подршка Русије и њен принципијелни став да ОХР треба да оде без обзира на персонална рјешења?

ЛУКИЋ: Став Русије је веома значајан. Он је објективан и непристрастан и зато више вреди. То што преломљен кроз оптику западног политичког мишљења, те ставова Хрвата и Бошњака задобија изглед пристрасности у корист Срба, као и неког облика борбе Русије против Запада, не мења много на ствари. Морамо да ценимо такав став Русије. Не заборавимо да је Русија стална чланица Савета безбедности и да као таква има посебан положај приликом одлучивања у њему.

The post Радомир Лукић: ОХР даје лажну наду бошњачким странкама appeared first on ФИЛТЕР.

На БХТ-у је емитована емисија “Дејтон 25 година послије” у којој је водитељка емисије Самира Крехић, Радомира Лукића представила као члана заједничке делегације СР Југославије и “делегације која је била на Палама”.

Лукић је реаговао рекавши да је у Дејтону био у заједничкој делегацији СР Југославије и Републике Српске.

“Допустићете ми један моменат. Ми нисмо делегација која је била са Пала, него делегација Републике Српске и заслужујемо да тако будемо представљени”, рекао је Лукић након представљања.

На питање водитељке: “Да ли сте очекивали овакву конструкцију, овакву државу након преговора у Дејтону и онога што је договорено тамо?”, Лукић одговара:

“Очекивао сам прије свега да ви нас не назовете делегацијом са Пала, него делегацијом Републике Српске. Можда је у вашем превиду или вашој омашци садржан однос према Србима и Републици Српској. Јер када неко не може то да превали преко уста…”

Водитељка је додала: “Не, нема лоше намјере”, а Лукић наставио:

“Ваша дужност је да се спремите како треба и да назовете људе правим именом. Када би мене назвали именом које ми не припада, наравно да бих реаговао”, рекао је Лукић.

Радомир Лукић био је правни савјетник и члан делагације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону.

The post Емисија о Дејтону: Зашто је тешко рећи Република Српска? appeared first on ФИЛТЕР.