У Источном Сарајеву је данас, у организацији Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске, обиљежено 28 година од погибије Зорана Цвијетића, првог министра унутрашњих послова Српске аутономне области /САО/ Романија и начелника Сарајевско-романијско-бирчанског центра служби безбједности.

Kод спомен-обиљежја на мјесту погибије Цвијетића у Источном Новом Сарајеву вијенце су положили представници Полицијске управе Источно Сарајево, Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске, града Источно Сарајево, општина и борачких организација Сокоца, Источног Новог Сарајева, Источне Илиџе, те Удружења ветерана служби безбједности.

Предсједник Удружења ветерана служби безбједности Горан Мачар изјавио је новинарима да данашње окупљање показује да Република Српска и град Источно Сарајево, као и општине у саставу града, не заборављају своје хероје.

“Не само Цвијетића, најмлађег начелника Центра јавне безбједности који је живот уградио у темеље Републике Српске, него и све хероје. Овим показујемо да су то чврсти темељи које нико не може нарушити, чак ни са нивоа БиХ и међународни фактори”, рекао је Мачар.

Наводећи да су 782 припадника МУП-а уградила животе у темеље Републике Српске, он је истакао да су хероји дали завјет да се сачува Српска, што ће сигурно бити испуњено.

“Надам се да ће наши политичари, позиција и опозиција, наћи начина да у ова бременита времена преброде кризу, најтежу од 1995. године. Ветерани Републике Српске неће заборавити своје хероје и са пажњом пратимо све изјаве политичара и појединаца из Федерације БиХ који позивају и пријете оружаним сукобима”, навео је Мачар.

Он је нагласио да ниједан политичар из Републике Српске није поменуо, нити има намјеру да своје политичке циљеве остварује оружаним сукобима.

Предсједник Подружнице Источно Сарајево Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске Радован Пејић подсјетио је да је Цвијетић забранио да оружје улази у Сарајево у времену када се кретало у одбрану отаџбине.

“Због тога је бивши секретар СУП-а БиХ смијенио Цвијетића. Међутим, САО Романија је рекла не и именовала га за првог министра унутрашњих послова. Цвијетић је до задњег даха био на линији одбране”, рекао је Пејић.

Он је изразио захвалност што ће трг на Сокоцу носити име Зорана Цвијетића.

Начелник Сарајевско-романијско-бирчанског центра служби безбједности Зоран Цвијетић погинуо је 11. јануара 1994. године у Лукавици, погођен снајперским хицима припадника такозване Армије БиХ са брда Мојмило.

Цвијетић је био први начелник Центра служби безбједности Сарајевско-романијско-бирчанске регије и први министар унутрашњих послова САО Романија. Један је од оснивача МУП-а Републике Српске.

На мјесту његове погибије подигнуто је спомен-обиљежје које се налази поред Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Од недавно једна улица у Источном Новом Сарајеву носи име Зорана Цвијетића. /крај/бм/љљ/фото/видео

The post Обиљежено 28 година од погибије Зорана Цвијетића appeared first on ФИЛТЕР.

Почетак априла 1992. године обиљежен је крвавим догађајима који су били увод у грађански рат у БиХ – погибијом 3. априла српског полицајца Драге Нинковића /1951/ у Дервенти, те мучким убиством 4. априла Пере Петровића /1950/ у Полицијској станици Сарајево и истог дана Милета Лиздека из Мокрог /1950/ и Милорада Пупића /1963/ из Зенице у Полицијској школи на Врацама.

Предсједник Подружнице Ветерана служби безбједности Републике Српске у Источном Сарајеву Радован Пејић рекао је Срни да се уочи 4. априла – Дана полиције Републике Српске, треба присјетити да је Скупштина Српске Републике БиХ донијела и прогласила Устав и Закон о унутрашњим пословима, чиме су створене формалноправне претпоставке за рад и дјеловање Министарства унутрашњих послова /МУП/ Српске Републике БиХ, данас МУП-а Републике Српске.

Подмукла превара

Пејић појашњава да је, према постигнутим договорима са политичким структурама у федералном Сарајеву, требало да се МУП такозване РБиХ мирно подијели, и то тако да дио муслиманског МУП-а остане у згради Федералног МУП-а, хрватски да се измјести у просторије Центра служби безбједности Сарајево, а за сједиште српског дијела одређене су просторије Школе МУП-а на Врацама.

У објектима Школе МУП-а на Врацама на почетку рата било је сједиште МУП-а Републике Српске, Специјалне бригаде полиције, Центра служби безбједности Сарајевско-романијско-бирчанске регије, Полицијске станице за безбједност саобраћаја, Полицијске станице Ново Сарајево до преласка на Грбавицу, а често су у просторијама Полицијске академије боравили и тадашњи чланови Владе Српске.

“Према том договору, дио српских кадрова ангажованих у Специјалној полицији са Миленком Kаришиком на челу из Kртеља, гдје им је било сједиште, упутили су се на Враца. Међутим, на њихово опште изненађење наишли су на оружани отпор запослених који су и кадете ангажовали да, рекли су тада, бране Школу. Јасно нам је било да је поменути договор изигран и да смо подмукло преварени”, наводи Пејић.

Том приликом, подсјећа он, 4. априла су колеге, сарајевски злочинци, убили двојицу припадника Специјалне полиције Мила Лиздека и Милорада Пупића, који су касније постхумно одликовани Орденом Милоша Обилића.

Током овог муслиманског напада на српску полицију рањени су Душко Јевић, Миодраг Репија и Ристо Лубура.

“Да муслиманска страна не поштује договор потврђује и чињеница да је 3. априла 1992. године убијен српски полицајац на служби у Полицијској станици Дервента Драго Нинковић. Сутрадан, у Полицијској станици Ново Сарајево мучки је убијен Перо Петровић из Месића, општина Рогатица. На позив комшије да му лопови краду ауто, иако није био у служби, изашао је и, умјесто да му помогну да криминалца приведе у станицу, његове колеге су га одвеле и након малтретирања убиле у подруму зграде Станице полиције. Сви су га и лично познавали, али умјесто да му честитају – убили су га”, наводи Пејић.

Полицију замијениле паравојне структуре

Пејић наводи да је у то вријеме био у Центру везе Центра служби безбједности у Школи на Врацама.

“У смјени нас је увијек радило три до пет везиста на различитим позицијама – од централе у поподневним часовима, преко броја 92, депешног саобраћаја, УKТ веза и тако даље. У једном тренутку сам видио да сам остао сам и о томе сам обавијестио начелника Одјељења Златана Шехића. Одмах је дошао у просторије везе и рекао ми да је неко дојавио да ће наводно бити бомбардована зграда Центра. Дао ми је оружје из своје касе, са начелником Центра донио вечеру и предложио да пустим све послове да уђем у кавез, простор гдје се ради шифра и који је заштићен и тешко да у том простору могу бити повријеђен”, сјећа се Пејић.

Пејић наводи да је пред њим Шехић звао колеге који су требали да буду у смјени, критиковао их и говорећи им да су требали обавијестити и њега /Пејића/, а не да га оставе самог.

“Начелник им је наредио да се врате на посао, а мени је ујутро обезбиједио превоз до Отеса, гдје сам становао. Приликом изласка из објекта био сам изненађен јер на улазу није било полицајаца које сам лично познавао. Улаз и обезбјеђење објекта вршила су мени непозната лица без комплетних униформи, али са ознакама паравојних формација такозване Армије БиХ, Патриотске лиге и Зелених беретки. Били су наоружани дугим цијевима”, прича Пејић.

Он додаје да су на улазу у Отес већ на подвожњаку биле барикаде и контролни пункт који су поставили мјештани.

“Били су у разним некомплетним дијеловима униформе, али ми нису правили проблем тако да сам са породицом напустио Отес. Породицу сам, захваљујући официрима из Ваздухопловне академије Рајловац, смјестио у авион звани кикач и то му је био посљедњи лет за Београд”, присјећа се Пејић.

Пејић понавља да је, према инструкцији, отишао на Враца, гдје је одмах био ангажован у Центру везе српског МУП-а.

“Био сам очевидац сталних дејстава према Школи. Често је било рањених јер, када смо ставили и застор да нас не виде, стражари су насумице пуцали по нама. Било је тих грозних дана и рањених и погинулих, али се радило. Морам нагласити да су двојица колега рањена приликом доласка на Враца, али још ми није познато како су успјели изаћи из болнице Kошево. Данас су живи и за очекивање је да они испричају ту своју причу, а посебно да кажу ко им је помогао да се врате на српску територију”, наводи Пејић.

Српска трајна-на то обавезују 782 погинула припадника МУП-а

Он наглашава да је, за Ветеране служби безбједности Републике Српске, Српска трајна категорија јер их на то обавезују 782 припадника МУП-а Републике Српске који су у темеље отаџбине уградили највредније – своје животе.

“Ветерани данас имају коректне односе са колегама и руководством МУП-а Републике Српске и, посебно, са министром Драганом Лукачем и његовим сарадницима. У свим сусретима се конкретно договарамо и имамо подршку, али и исказујемо спремност да заједно са припадницима МУП-а Српске бранимо и одбранимо отаџбину, наравно, ако би то затребало, без обзира на године старости сваког од нас”, поручио је Пејић, предсједник Подружнице Ветерана служби безбједности Републике Српске у Источном Сарајеву.

Напад на Врацима

Млађен Мандић, тадашњи начелник Школе МУП-а, раније је рекао за медије у Српској да га је у ноћи уочи напада директор школе Хусеин Балић обавијестио о наводном кретању наоружаних лица око објеката и да је тада схватио да је спремна замка.

“Kада сам обилазио круг Школе, видио сам неке ровове. Питао сам тадашњег директора Балића и Џевада Термића одакле вам ровови овдје, а он је рекао – ми смо добили податак да ће бити напад”, присјећа се Мандић.

Он додаје да су жртве напада, Срби – припадници специјалне јединице Милорад Пупић и Миле Лиздек, убијени снајперским хицима са оближњег Шанца.

“У једном тренутку смо добили информацију да је /тадашњи командант Специјалне јединице, која је дјеловала под називом Одред за посебне намјене МУП-а такозване РБиХ Драган Викић кренуо са 500 специјалаца, а онда је генерал Милутин Kукањац наредио војсци да направи тампон зону између Школе и викићеваца и ту је све завршено”, прича Мандић.

Kомандант тадашње српске специјалне полиције Миленко Kаришик рекао је раније да су његови специјалци “пола круга Школе тада прешли без икаквих инцидената и отпора, а онда је из два правца – Шанац и Грбавица, из околних кућа и из самог школског центра, одакле су први пуцњи отворени, почела пуцњава”.

Укупно 36 припадника специјалне јединице српског МУП-а предвођених Kаришиком, 5. априла, кренули су из базе у Kртељима да преузму Школу на Врацама и том приликом их је напало око 180 припадника “Зелених беретки”.

Након што су српски специјалци заузели објекте унутар Школе МУП-а на Врацама, предало се око 180 несрпских специјалаца, који су иза себе оставили тачно 180 пушака са дуплим, селотејпом залијепљеним оквирима на свом оружју, што је јасно показало њихове злочиначке намјере.

У Сарајеву овај догађај обиљежавају као “дан одбране Полицијске академије”, док се у Републици Српској 4. април слави као Дан полиције.

The post Прва убиства Срба полицајаца-Нинковића, Петровића, Лиздека и Пупића appeared first on ФИЛТЕР.

У Источном Новом Сарајеву данас је откривена табла са именом улице Зорана Цвијетића. 

Улица Зорана Цвијетића пролази поред зграда Завода за уџбенике и СИПА-е и спаја се са Улицом Војводе Радомира Путника.

Супштина општине Источно Ново Сарајево је донијела одлуку да се једна улица у овој општини назове по Зорану Цвијетићу. Овом одлуком прихваћена је иницијатива Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске. 

 “Ја сам поносан што сам у прилици да свом саборцу отворим улицу заједно са најзаслужнијим људима у локалној заједници. Врло брзо ћемо и један трг у Сокоцу по њему назвати јер ви знате да је он горе почео”, истакао је Радован Пејић, предсједник Подружнице Источно Срајево.

Зоран Цвијетић је херој који је своју величину показао у времену када је српски народ на овом подручју бранио своја огњишта, поручио је начелник општине Источно Ново Сарајево.

„Показао је једну невјероватну људску величину руководећи Министарством унутрашњих послова у оквиру САО Романија а потом и Центром јавне безбједности у овом дијелу РС. Ове активности не би било да нема сјајне сарадње између Удружења ветерана служби безбједности, упорности господина Радована, сарадње са МУП-ом и Полицијском управом Источно Сарајево”, поручио је Љубиша Ћосић.

Ове године обиљежава се 26 година од погибије Зорана Цвијетића, првог министра унутрашњих послова Српске Аутономне Области /САО/ Романија и начелника Сарајевско-романијског центра служби безбједности.

Цвијетић је убијен 11. јануара 1994. године у Лукавици снајперским хицем припадника тзв. Армије БиХ испаљеним са брда Мојмило.

The post Откривена табла са именом улице Зорана Цвијетића appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједник Подружнице Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске у Источном Сарајеву Радован Пејић информисао је данас начелника општине Источна Илиџа Маринка Божовића да су створени услови да буде формирана општинска организација овог удружења.

Пејић је изјавио новинарима у Источном Сарајеву, након састанка са Божовићем, да на подручју ове општине има више од 150 чланова.

Он је навео да је договорена и обнова спомен-обиљежја припадницима Полицијске станице “Кула” погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату.

“Хтјели су да га носе одавде, али, захваљујући општини, спомен-обиљежје је и даље ту”, истакао је Пејић.

Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић навео је да ће споменик, који има посебну важност за људе овог краја, бити репариран.

“Он се налази на локалитету гдје је била смјештена ратна Полицијска станица и он ће бити репариран и уређен”, рекао је Божовић.

The post Ускоро обнова спомен-обиљежја погинулим припадницима ПС “Кула” appeared first on ФИЛТЕР.

У Источном Сарајеву обиљежено је 26 година од погибије Зорана Цвијетића, првог министра унутрашњих послова Српске Аутономне Области /САО/ Романија и начелника Сарајевско-романијског центра служби безбједности, пред чијим спомеником је данас служен парастос, а потом су положени вијенци.

Предсједник Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске, Подружница Источно Сарајево, Радован Пејић подсјетио је да чланови овог удружења чувају сјећање на Цвијетића, који је убијен на данашњи дан 1994. године у Лукавици снајперским хицем припадника тзв. Армије БиХ испаљеним са брда Мојмило.

Он је навео да је Цвијетић пред почетак рата, као начелник полиције на Сокоцу, заустављао конвоје са наоружањем за муслиманске паравојне формације и да је већ тада многима у полицијским структурама БиХ био сметња.

Пејић је подсјетио да је руководство Републике Српске поставило Цвијетића за првог министра унутрашњих послова САО Романије, а касније је именован за начелника Сарајевско-романијског центра служби безбједности.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица истакао је да Цвијетић, неколико мјесеци пред погибију, није прихватио понуду да сједиште Центра служби безбједности буде измјештено из Лукавице у Власеницу, сматрајући да присуство полиције даје сигурност српском народу у тадашњем Српском Сарајеву.

“Зоран је значајна личност у историји стварања Републике Српске и оно што ми данас имамо”, оцијенио је Бјелица.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић рекао је да је Скупштина ове општине, на иницијативу Удружења ветерана служби безбједности Српске, у знак сјећања на првог начелника Центра служби безбједности, на простору Источног Сарајева једну улицу назвала по Зорану Цвијетићу.

Он је оцијенио да је овим општина Источно Сарајево вратила дио дуга Цвијетићу, који се борио за Републику Српску и уградио свој живот у њене темеље.

“Ова одлука има још већу тежину јер је у Улици Зорана Цвијетића сједиште Агенције за истраге и заштиту /Сипа/ БиХ. Мислим да тиме показујемо одговорност према овом човјеку и Републици“, закључио је Ћосић.

На споменик на мјесту Цвијетићеве погибије у Лукавици вијенце су положили представници Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске, Борачке организације, Полицијске управе Источно Сарајево, града Источног Сарајева и општина са овог подручја.

The post Обиљежено 26 година од погибије Зорана Цвијетића appeared first on ФИЛТЕР.