Њемачкој ће бити потребно око 400.000 квалификованих миграната годишње како би надокнадила недостатак радне снаге, саопштено је из њемачке Федералне агенције за запошљавање /БА/.

“Овдје се не ради о апсолутном азилу, већ циљаној миграцији ради попуњавања рупа на тржишту рада”, рекао је шеф БА Детлеф Шеле листу “Зидојче цајтунг”.

Он је рекао да ће недостатак квалификоване радне снаге владати свуда, од радника за клима уређаје и његоватељица до логистике и академика.

Он је одбацио могуће противљење и отпор према миграција као рјешење за питање радне снаге.

“Можете устати и рећи – ми не желимо мигранте, али то не функционише тако. Чињеница је да Њемачкој недостаје радна снага”, рекао је Шеле.

Због демографских кретања број потенцијалних радника одређене професионалне доби биће смањен за око 150.000 ове године, рекао је он, додајући да ће наредних неколико година ситуација бити много драматичнија по том питању.

“Њемачка би, такође, могла да ријеши проблем квалификовањем неквалификованих радника и људи који су због техничких промјена изгубили посао, пуштајући жене раднике на одређено или хонорарно да раде дуже, али изнад свега, довођењем миграната”, рекао је он.

Недобровољни радници на одређено су они који би радије радили пуно радно вријеме, али не могу да нађу такав посао.

Шеле је рекао да је недостатак радне снаге кључно питање којим мора да се позабави нова влада након савезних избора у Њемачкој у септембру.

The post Њемачкој годишње потребно 400.000 миграната appeared first on ФИЛТЕР.

Да је потреба словеначких послодаваца за радницима из БиХ и даље велика показује 1.036 огласа за запошљавање који су објављени у протекла два мјесеца, када је интересовање за радном снагом са овог подручја показао и велики број компанија из Њемачке.

Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, у јануару ове године издато је 735 радних дозвола за Словенију, док је за рад у Њемачкој у претходна два мјесеца дозволу добио 71 радник.

– Интересовање радника за рад у Словенији и Њемачкој је на једнаком нивоу као и протеклих година, с тим да је број посредовања мањи због пандемије, а сектори су исти од почетка 2013. године. У Њемачку путем агенције могу отићи само медицински радници са средњом медицинском школом, док у Словенију највише иду возачи, вариоци, зидари, фасадери, бравари, инсталатери и други чије су дјелатности сектори индустрије и грађевинарства – казала су у агенцији.

У Словенији је лани, како су истакли, издато 7 887 радних дозвола, што је смањење за 46 одсто у односу на 2019, на шта је утицала мања економска активност, као и потражња за страним радницима, због вируса корона.

– За Њемачку су лани издате 533 радне дозволе, што је за око 20 одсто мање него годину раније, а основни разлог је што Амбасада Њемачке у БиХ није радила готово три мјесеца због пандемије. Осим тога, границе су биле дуго затворене, због чега се није могло отићи у ту земљу – истакли су у агенцији.

Економисти и синдикалци, који годинама упозоравају да је одлазак радника озбиљан проблем, поручују да је хитно потребно предузети кораке, како по завршетку пандемије не би настао прави егзодус радне снаге.

Предсједница Савеза синдиката РС Ранка Мишић истакла је да је пандемија само успорила одлазак радне снаге из БиХ, а никако прекинула.

– Радници из БиХ на рад у иностранство ће ићи све док се овдје не буду почела поштовати њихова права. Они који су овдје окатегорисани као нерадници, у Словенији и Њемачкој су и те како пожељни. Да није тако, послодавци из тих земља сигурно не би и током пандемије толико хрлили по раднике у БиХ – истакла је Мишићева.

Она је подсјетила да БиХ има потписане споразуме о запошљавању са Словенијом, Њемачком, Србијом и Kатаром, а на снази је и договор о сарадњи за феријални рад студената из БиХ у Њемачкој, гдје су радници плаћени вишеструко више него код нас.

Економски аналитичар Зоран Павловић истакао је да је много радника из БиХ усљед пандемије остало без посла у иностранству, те су се вратили кући. Међутим, како се економска активност у Европи повећава, расте и потреба за радном снагом, па су страни послодавци поново посегнули за кадром са наших простора.

– Одлазак радника је ненадокнадив за БиХ јер је ријеч о људима који су вјешти у својим занатима, али недовољно плаћени, због чега су приморани да одлазе у иностранство – казао је Павловић.

Ранка Мишић је истакла да је прошло довољно времена од посљедњих преговора о повећању минималца који тренутно у Српској износи 520 KМ, те да би био ред да се коалициони партнери поново састану тим поводом.

– Kоалиционим партнерима смо послали нови захтјев о преговорима о повећању минималца. Чекамо одговор, а наш став је исти као и крајем прошле године, а то је да се најнижа плата у Српској повећа бар на 550 KМ – рекла је Мишићева.

The post Европа поново заинтересована за раднике из БиХ appeared first on ФИЛТЕР.